Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Филип намах заповеди да се та иста чаша даде Еврипиду, трађедијотворцу, који јеђаше с миром, мучећи. „Како то?” — вели ритор — „Ја је иштем, а ти је другом
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Браниоци и нападачи, Тужиоци, жртве и кривци, свети ратници и колачи: вашљивице и вашљивци! Писана је иста чаша и вашима, и нашима: у мртвом свету, крв ће наша преживети у вàшима! ШЛЕМОВИ 1.
ведрина, ова ведрина изнад овог стола, небеска ведрина, којој су ослонци ово јаје, овај лук из венца, и ова чаша, с венцем првијенца?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Напала га опет некаква слутња. Што год исплати — све се као за пакост подеси или 25 рпоша, или 25 дуката, или 25 чаша пива... Тек увек тај злослутни број, то 25!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
мишљење, прећи на другу страну препочетак — узорак, мустра (обично за ручни рад) пртен — кудељан, ланен путир — чаша с вином и хлебом за причешће пуце — дугме раван — начин коњског хода, кад коњ истовремено гази обема левим или обема
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све му мирне звезде светле кад се смркне, И пуно је сунца, као чаша вина; Змија на по пута застане да цркне, Држећ мртви поглед пут наших висина.
сва једра, Пут куд бесповратно пређе нога наша, И седам влашића једног јутра ведра, Последња молитва и последња чаша.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Јуноша! Овде лежи дубока мудрост. Потражи је и наћи ћеш! Мене је мимоишла чаша која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.
потенцисати — појачати, повећати потпури — музички комад састављен од више популарних мелодија путир — метална чаша у којој се држи вино за Причешће рапир — дуг и танак мач ритерски — на витешки начин ѕалто мортале — опасан,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Видела је наиме како гђа Перса брише својом чистом шнуфтиклом једну чашу — бајаги чаша није чиста! »А чаша била чиста, к’о дијомант!« уверавала је гђа Сида.
Видела је наиме како гђа Перса брише својом чистом шнуфтиклом једну чашу — бајаги чаша није чиста! »А чаша била чиста, к’о дијомант!« уверавала је гђа Сида.
Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер такве ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак
Црњански, Милош - Сеобе 2
Капамаџија је све то загледао, уз светлост лојанице, и понављао: „Бого мој, колко чаша! Гроздин, као и његова ћерка, није одобравао селидбе у Росију, а још мање селидбу своје ћерке.
Неколико кандила сребрних, и чаша од злата, дата Шишатовцу. На дну Ђурђеве љутње, на ту Немицу, која је била мила и весела, а која је, очигледно,
Она то никад неће заборавити. Чаша која напукне, не може се никад закрпити. Не звучи више као кристали. Ђурђе се онда нађе у чуду, опсова је, а опсова и
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Хоћу, али кажем вам, само пажљиво. Седите, молим вас. РИНА (седне). АНТА (кад она седне): Чаша воде ево је овде! РИНА (нестрпљиво, узнемирено): Говорите, говорите!
Госпође, господо, важно саопштење. Пати ли ко од вас од срца? (Одлети задњим вратима, Софији.) Пет чаша воде! Ствар је, господо, пријатна, пријатна, али морам из обазривости почети издалека...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пред ноћ је већ фантазија набрушена. Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина. Скреше тринаест стихова. Добро му испало за руком. Више не треба.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 4454) — Ко нема деце, нема ни среће. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 217) — Деце и чаша у кући никад сувише. (Ђенић, ГЕМ, 199, с. 243) — Ништа није милије од деце. (М. М., 1973) — Много деце, много среће.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јер ова изнутра не вјерујем да ти шкоди! Нема бољег лијека од опаке ватре и њеколико чаша оваког доброг црмничког! Дед, стрикане, још по једну! Благословите, владико свети!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Девојчица се расплаче а отац, ометен у гледању телевизије, подвикне: „Носи се одавде с том глупом чашом!” „То није чаша, то је мој зечић”, одговори девојчица. „Морам га одвести у амбуланту”.
Милићевић, Вук - Беспуће
И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на вријеме. Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда
Сремац, Стеван - ПРОЗА
и нема сумње да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша испразнио. Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' ти с', брате, светле очи, Али ништа, само точи, Кака чаша така срећа, Дајде ону, та је већа, Још и у ту винца ледна, Мени треба јоште једна — Браћо мила, здраво, здраво!
“ И веселе се Миланове слуге, Јер господара веселога виде; Црвена вина ту на столу боца, Пред сваким стоји чаша напуњена. Премда се она баш пречесто празни, Намирена то опет нису срца.
Премда се она баш пречесто празни, Намирена то опет нису срца. Тај диже руку, а у руци чаша, Напија своме драгом господару, А онај други, почем овај стане, Тај узме чашу: „Господару здравље!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
јела; из баште, све утапкане ради игре, чује се прасак лозинке и цврчање печених јагањаца; из подрума допире звекет чаша, оканица и точење пића; по дворишту се витлају и преврћу деца; а око кујне, згурени уз зид, начетали се просјаци и
И они тамо на свадби вечерају. Чује се звек тањира, чаша, оканица и тихо, севдалијско свирање свирачâ. А више нас кроз обасјан ваздух клизи нешто топло, опија.
Не беше просјака, Циганина, који, ако ништа не напроси, а он да не пође к њој, уверен да га код ње свакад чека чаша ракије, сир и ако је што преостало од ручка. Кажем: механа им за људе, а кућа за сиротињу.
А софра застрта чаршафом, у челу велики колач, на њему три као на крст воштане свеће, чаша вина, а ниже њега по софри, на ниже, поређани цели хлебови, око њих чанци јабука, крушака, ораја и грожђа из „туршије“.
На преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих вина. Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Сам си приповедао, како си нашао пуно цеви у бурету. Сада тога нема. МАКСИМ: Та богме; сад стоји чаша у подруму. Ти ћеш ме довести до паса, то ја знам.
ШАЉИВАЦ: Срећна земља, кад и воденице имају посла с драгим камењем. Но послушајте! Та је чаша, као што се извјесно зна, од Аристотела философа, коју му је Александер Велики поклонио.
ДОКТОР: Све је тезис, па може бити и ово. ШАЉИВАЦ: Кад је тако, онда чаша ником не може припасти, него вама. ДОКТОР: За оваку услугу вашу ја ћу вам поклонити све оне књиге које сам
(Шаљивцу) А ви узмите ову књигу (даде му своје Земљеописаније) и судите коме може чаша припасти. (Путнику) Па, гди сте путовали? ПУТНИК: А куда нисам тумарао.
ДОКТОР: Јесте ли видили! „Превисокоучени господине“, па да не буде чаша моја! ШАЉИВАЦ (чита даље): „Ваше земљеописаније по најновијем државном стању сочињено довело ме је до пропасти.
Што је магарац изео ваш разум, показује симпатију с коњем и потврђује да сте ви Аристотелев потомак, па тако да вам чаша она мудрости припада. ДОКТОР: То је истина. Но опет ми је нужно да имам каткад разума.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ћебади, бакутиних породичних фотографија, дедине официрске сабље, примуса, тигања, малих мртвих фратара, распарених чаша, метли, постељине, левих ципела, брда књига и грамофонских плоча — још и ми!
зрело размисли, баш је фино што на свету постоје типови као што је Мишелино, и што је асфалт таман и мокар, и што се чаша замагли када се у њу налије хладна пивчуга са белом крагном, и што може да се до бесвести база улицама и виче неком
Она одмах крену да се мота око чаша по столњаку: живахна нека белоушкица, а друштво се распамети од весеља. Пазите сад шта је рекла Нена оним својим
кило белог и налио прву чашу, кад, као случајно, погледа за наш сто и угледа Снежану како лепо вијуга око стакларије. Чаша му остаде у висини уста, а он одједанпут пребледе. Мислила сам да ће га ударити кап.
Пазите сад — соба: страва и ужас! Напукло огледало и стари умиваоник, бокал воде, чаша за остављање вештачких зуба, излизан тепих и кревет са жутим месинганим куглама! Апартман!
од глади, и, као, кренем да пијем воду, јер је маман рекла да због мршављења сваког дана морамо да попијемо тачно осам чаша аква бунарике. Не палећи светло, убацимо у шпајз и као месечар напипам левом руком фрижидер.
Она последња је, иначе, чаша за прање зуба из КСР (Кола за спавање и ручавање) и, што је најгоре, та три чувена слова, и поред старости, још су
У реду! Кренем у акцију против хотела „Метропол“ и дрмнем још пет чаша, али шта да се ради кад у Београду нема ниједног хотела који почиње са А (на пример, „Анастазија“, „Астареа“ или
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Сјен патосом, копрена (танко ли се опрела!) у прочељу синула. Шпорет ватру смирује. Трепти чаша тропера. Зрцај, зрцај, чашице - радуј кућно кандило: кућа ми је прољеће што се маглом наткрило!
ІІ Минуло је с лампом лето. (Једно смркне - сване пето.) Разапета о чудима стара кућа крај Будима. Златна чаша склизне с руба изнад стола сјане дуга. Строп се круни, сени круже. То се негде смиче уже.
магле јабуке ми сину, те бојом лечим пусту раздаљину, куд, лепи Боже, печал лучем плама, у ланен-платно увијена чаша, врх које круним ромор Оченаша. Запламсај, смреко, модпим бобицама.
ми зелен, који би да смеље камењар греха, да га смрви, свали у нетрај трајни: звекара да зева кад сврше дело „седам чаша гнева.“ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. В Језера сува - небо измакнуто. За тугин брег ми црно сунце седне.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
увијем га у ћебе, докле зној скроз не протече, па онда пуф с њиме у воду; притом мора болесник најмање педесет чаша воде на дан да спусти. МИТА: Ао, куку! Толико чаша вина могло би и поднети, али воде...
МИТА: Ао, куку! Толико чаша вина могло би и поднети, али воде... АЛЕКСА: Кад ме и одатле протерају, постанем учитељ славенске граматике.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Зар још има зла на свету? Сјајне главе разбојника плутају по води попут ораха, бљесак свећњака и чаша по кулама средоземља, пир је свих пирова ноћас.
Онда у планине! До дивовских чаша пуних леда и студених чардака магле. Тад се обазри и погледај доле те трке лудих шума и звери бешње од ветра, на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Још чисто не верују. Све мисле да ће нас ипак ова чаша на некоји начин мимоићи... Тамо се гине... Најзад, ако се мора, а мора се, мора... Отаџбина, деца, жене... робље.
Нас се то не тиче. Има ваљда некога ко о томе води рачуна. Наше је да погинемо, а када нас је та чаша мимоишла, и непријатељ је сада далеко, онда уживамо благодети овога сунчанога дана. Поред нас прође четврта батерија.
онима доле је теже. — Нека понови плотун. Пазићемо сада, ма шта се догодило. Али ваљда ће нас мимоићи та чаша... Господе... Ето, ето... фијук... као врисак.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то
— Је л’ ти ово комшијска чаша ? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. — Наша, братићу, одговори Стојан за
у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем ; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал. — Хо, брате, како се човек одучи од свега! Ето, ово сам ти волео свако јутро овако...
Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто. — Е положила си испит за домаћицу. Алал ти вера!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад није тебе код мене!“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87. Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88.
89. Паде листак наранче Усред чаше јуначке. Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, Па би чашу попила. И око и чело — Све вам, браћо, весело! 90.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Из машинке! СИМКА: Кога? БЛАГОЈЕ: Ко? ГИНА: Ја немам снаге ни да питам! ДАРА: Има ли у овој кући чаша воде? СИМКА: Ко је у кога пуцао? ТОМАНИЈА: Убили су окружног начелника! БЛАГОЈЕ: Домазета? СИМКА: Ону рђу?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Где си сад Ти? Беч. У револуцији. 1818. За студентесу, Иду Лотрингер ЈУГОСЛАВИЈИ Ниједна чаша што се пије, ниједна тробојка што се вије, наша није.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
падала роса, и кад би их Ева јутром брала, роса би се из њих изливала, бистра и обилна као вода из препуних кристалних чаша.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
је била васељена за нас, Одмерила тачно уживања наша; Нама биће увек сутра што и данас, Увек исто пиће, увек иста чаша. Свршиће се.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВИ МУЧЕ НИКО НИ У НОС. КОЛО Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, | доста сумњиве боје.
Сиђе и она, седе међ њих. Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као
виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
“ ВЕКОВИ Ја сам тужна веза крајности свих страсти И велико срце свег одушевљења; Ја сам пуна чаша горкога презрења На доба без душе, без снова и части.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Прву, средњу и последњу (чашу). — Одговори се кад ко пита: колико си чаша попио? Свежи, ликом, па не дај ником. — Одговори се у шали ономе који каже да га што боли? Сит весео, гладан плакао.
О СМРТИ — Што колевка заљуљала, то мотика закопала. — Ако враг није разбио колевку, разбиће гроб. — Смрт је чаша поредуша. — Од двије смрти нико не гине. — Смрт рока не стави, али не чека. — Умреће и ко се још родио није.
— и долетјевши на орах више Моловина, нашао онђе много вјештица гдје се часте за златнијем столом и пију из златнијех чаша. Кад их све сагледа и многе међу њима позна, онда се, као од чуда, прекрсти говорећи: „Анате вас мате било!
И ја не знам даље но нам, боже, дај здравље!“ 2 ДОМАЋИНУ 1 Чаша ти пуна, рука ти дуга, срце ти весело, веселио те бог у овај дом, под овај кров. У твојој се кући свака срећа свила.
онај који се родио месеца марта маца — пчелиња матица машала! — диван ли је! не буди му урока! маштрафа — чаша с дршком мензилски — поштански миндрос — клупа за батинање мојасил — ране, најчешће по рукама из којих иде жута
— опсенатор; чаробњак чауш — сватовски шаљиви глумац, познат и као варимесо, дебели сват, лажња, ранисват, сукало чаша молитвена — чаша из које пију младенци на венчању чекрк — сукало; обртача; чевљак чивит — биљно плавило, индиго
чауш — сватовски шаљиви глумац, познат и као варимесо, дебели сват, лажња, ранисват, сукало чаша молитвена — чаша из које пију младенци на венчању чекрк — сукало; обртача; чевљак чивит — биљно плавило, индиго чизмеџи-баша —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
44. Јаше тута на баури. 45. Један прут све поље огради. 46. Једна груда воска цијелом свијету доста. 47. Једна чаша масла свему свијету доста. 48. Једно вели: Свани, Боже; друго вели: Смркни, Боже; треће вели: Како ми је, тако ми је.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Овако до петка, а у петак уобичајена чаша вина да вам се да; и кољиво зобљемо ради празника светог и великог мученика Теодора.
(Пост. 3, 19) А ти, чедо, не тугуј гледајући мој растанак, јер чаша ова свима је заједничка. Јер ако се овде растајемо, тамо ћемо се опет састати, где више нема растанка.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Сунце јој греје сваку пегу на леђима... Река... паучина... тегла са медом... свитац... риба... чаша воде... њена нога... у свему ко да сија делић... СТАВРА: Бога? СКИТНИЦА: Извините, ја то... Све то наравно утиче..
Аутомобили, дресови, беџови, аљине, она јучерања говорница онде, аминовање, дисциплина, телевизори, крзно, чаша ракије, новине — погледај овог како чита!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
цичи у звонари, лелече над селом, стреса иње са брестова, разбија свитање у парампарчад чаша, литрењака, стакла кафанског, оног јучерашњег, оног што је прошцем разбијао, ништа нам није требало да разбијамо
Ико, на мој рачун!“ У Тишини, иза келнераја, џезва је пала на шафољ за прање чаша, а кафански прозори уздрхтали су од вике.
Не осети кад устаде и јурну у послове. ...У тишини и мраку, за столом пуним костију, разбијених чаша и бокала, и мокрим од вина, седи сам Ђорђе; ставио песнице на сто а чело на песнице, толико уморан да му ни сан не
Петог сина још није видео. Уозбиљи се. Био се зарекао да ће ноћас попити онолико чаша вина колико звезда може да изброји. Зашто седим овде? Баш крај ове јабуке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Кујунџић Абердар XXВИ НА ГРОБУ ХАФИСОВОМ Накуц'о се чаша, напев'о песама, Напио се раја са медних усана, Где је наш'о сласти, ту јој није праш'то Сад гори л' му душа - барем
И не знаш да није Ни сад испијена та чемерна чаша, И свирепи отров једне ироније; И да ће нас вечно страшна прошлост наша У немирне ноћи да тргне и сети, Као звекет
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Судба наша отрова је чаша; вјечне судбе свети су закони, ц'јела бића њима су покорна. Види човјек своје заточење, помало се прве славе сјећа
Попа, Васко - КОРА
дланове своје глатке Глатке и сиве НА СТОЛУ Столњак се шири У недоглед Сабласна Сенка чачкалице следи Крваве трагове чаша Сунце облачи коске У ново златно месо Пегава Ситост вере се Уз вратоломне мрве Крунице дремежа Белу су кору
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он се обрадова кад чу да сам и ја инжењер; после неколико чаша разговарасмо као колеге. Почесмо са инжењерским позивом.
Сва родбина Исака пропрати ове речи бурним одобравањем. Млади Њутн диже се са свог седишта. Чаша подрхта у његовој руци, и он рече узбуђеним гласом: „Драги мој ујко!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Бог, који једини зна све моје болове и кога сам молио да ме бар ова чаша мимоиђе, тај Бог оглуши се. Још је само то било остало.
почнем из почетка, дођем на други и знам да треба да кажем други, али ја кажем qуинзиèме, јер сам имао толико великих чаша вина, а тек трећи пут дођем до трећег спрата и кажем троисиèме.
са њим није било, јер је Иван Илић, користећи празник, као што сам рекао, ишао само на излет и да би попио неколико чаша фришке киселе воде у познатој нашој бањи у близини престонице.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Презаво запосједам стварност. И сухи факти, које оштро уочавам: да је на мом ноћном столу за трећину испијена чаша воде, да на зеленом картонском рубу седмичног календара на ормару пише испупченим златним словима „Сретна нова 1936.
наочарима и с рупом од фистуле под вилицом, сједила је уз пианино на чијој су политури остали кружни отисци од мокрих чаша, а на крајњим је типкама, покост била нагорена од прислоњених цигарета.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно..
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ни своје дане, што горе, к'о мртвом свеће, Ни своју коб. Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила Стварамо зрак: Све нас је довела тајна што нас убила, Откала мрак.
И корење једе као хлебац бео, А смрт му је радост, добродош'о гост. Гле његовог дома! Глад израсла свуда. Ту се чаша жучи испија до дна. Мру гробови светли, мре и света груда, Деца мру с осмехом крај мајки без сна.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Божури су, опет, бели зато што се у њиховој круници, као њена „симболичка душа“, налази сребрна причесна чаша, путир.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Цигани са дефовима и виолинама. Мушки се До вечере пила ракија, богато заложило, па окренуло старо вино, не из чаша и белића, но из правога меднога кондира од три старе оке. Само су два турска првака продужили ракију.
Дође и крчаг ракије са малом закуском од сира и лука. Поп на брзину искапи неколико чаша, али никако да савлада своје прве утиске и своје разочарање.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гледајућ’ је заборавих Да сам стар. Занело ме што у њему Тако живо сја, — (Опије ме мања чаша Камо л’ не би та!) Дигох руку да загрлим Младог надника, Што из душе тако красну Слику наслика.
тол’ко лет’, Све у здравље нашем милом, враголастом чики, Неуморној ал’ хуморној „Стармаловој“ дики; А та би ми чаша вина тако слатко пала, Кâ што пада нама свима твоја лепа шала; А чашицу разбио бих на толико чести, На кол’ко нам
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Хлудов се задовољно смешио: — Ја, ваше превасходство! — Ах, ви сте диван, диван чове...к... Наврнута чаша хладнога напитка не даде ђенералу да лепо доврши последњу реч.
— Дакле не може ме мимоићи ова чаша? Комаров рече шалећи се: — Никако и ни на који начин. — Лепо, покорићу се неопходности.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Љубисав је наливао вино, али све преко чаша. — Рђаво темпираш, бато! — вели стручно Сима „Јаребица“ и скаче да ухвати литар са вином, али тако нагло да се
— Позајмио сам овде. Дај оне винске чаше. — Не треба, не треба! Ми ћемо из чаша за воду — вели Бора. — Какве винске чаше! — чуди се Коста. Бора нали себи и Кости.
— Нека спусте пушке. — Кад видим дно чаше — одговара Бора. И преко воље испили су вино из великих чаша до дна. — Тако... Али пошто смо ми мало одмакли, вас двојица има да попијете још по две чаше.
Као да је хтео да загуши бол, Драгиша је сада пио коњак из великих чаша и већ заплитао језиком. Устао је с тешком муком. — И тако бр-браћо, стигох на последње звоно...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Свијетли се и шкрипи оружље, а чаша иде од руке до руке. Турци се све више примичу. Пушке једнако праште, не престају.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Бол нас један зором као труба буди, Болом једним свака налита је чаша, Болом једним кришом плачу наше груди: Где су деца наша? ...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
) ИX МАРИЦА, затим ЈОСА МАРИЦА (сама): Ја ово нећу да трпим. (Узима са стола тањир на коме је раније била чаша с цвећем.) Почећу да лупам све по кући, па им се мора досадити. Друкчије не могу изићи са њима на крај.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
СТРУНА 1 Мукло то нечуј неки у мени случи. Прснув занемела смрћу дâ гласа струна. 2 И меда или жучи чаша ли ово пуна, бол ме — до дна искапим, мрем неизречјем у реч.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
намести му се постеља, и то тако да му глава дође под јасенак; с друге стране јасенка метне се суд с медом и погачом, чаша вина и чаша воде (»вечера вили«), и упали се воштаница.
се постеља, и то тако да му глава дође под јасенак; с друге стране јасенка метне се суд с медом и погачом, чаша вина и чаша воде (»вечера вили«), и упали се воштаница.
и чаша вина; па ако се ујутру то све нађе нетакнуто, место је срећно и може се зидати (ЖСС, 11). Девојке метну на Ивањдан у ло
Ћипико, Иво - Пауци
А јело се и пило до миле воље. Код последњих чаша вина чисто се заборавило, пијући их, испити их за покој душе Никине.
— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.
Они га у задњу понудише и вином. Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. — Добри људи!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Зна се то. Чак се зна какву ће кафу, коју ракију, и од ње колико чаша попити. Ено ја сам (показује на двориште, кујну) већ то све спремила. И кад знаш, онда?
У вече, у мојој ћелији, сâм ја, преда мном твоје јело, чаша твога најбољег вина. Мој слуга, клисар, пред вратима, уздисао би жељно и завидно, што он нема толико јело и пиће, док
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
имала да риба подове, јер, „женске руке добро је ако и варјачу држе како треба, и женско око никада не види да ли је чаша чиста. За рибање дасака треба мушка рука и мушко око”.
Волео је само, уосталом као и његов отац, да се „једно његово зна”: чаша, боље две, три чаше пива недељом и празником, и дебела дипломатска цигара: „пушиш, пушиш, и не можеш да попушиш”.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мени се први пољубац учинио као чаша пенушавог шампањца, од које на уснама осетиш неку сласт, затим ти узавре и узбуди се крв, засјакте ти очи и замути
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овај мој Енглез узе из момкових руку таблу са неколико пуних чаша, и поче служити све редом. То су урадили и француски официри, служећи пивом и војнике.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
свих страна својим самоубиством; Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима; Пролеће носи пуне џепове пиштоља; Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности); Мање црвенила на снегу после самоубице.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је далеко била светлосна чаша неба! Како недостижан Цвет! Као уклета лутала је Капљица испод земље, клизила низ леђа знојних рудара, низ шапице
Други тањир, друга кашика, виљушка, нож. Затим по парче хлеба, па мало поврћа и меса њој, мало њему. На крају, по чаша млека. Шта још? Гладан је био дечак, па рече: — Почињемо, Принцезо! Видиш ли како си бледа? И, гле чуда!
А онда у крчму уђе један сликар и ускликну: — Гле, лепотана! Недирнута остаде чаша вина, али сликар из крчме изађе односећи облике сата на платну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зар би могао то да чини а да не прекорачи обичан јеловник? Очигледно, према човеку чаша и погача. Народни певач — с правом — води рачуна о тој сразмери. Уосталом, сви јунаци на свету много једу и пију.
вечерати, Голубан му рујно вино служи: узе чашу Краљевићу Марко, чашу узе, у сан се занесе, и испусти чашу на трпезу, чаша паде, вино се не просу.
На част теби и чаша и вино, поклони ми коња и сокола“. Богдану се на то ражалило, поклони јој коња и сокола. Дмитар лови цијел дан по
живога, те погледа иза танке јеле, али сједе Удбињани Турци, међу њима Хасан-ага Куна, пију вино и бистру ракију; дође чаша Хасан-аги Куни, наздрави је у своју дружину: „Здрави сте ми, моја браћо драга!
Кунар (сличан назив има једна планина у Македонији: Кунора) купа — чаша Купиново — село у Срему, у срезу земунском, код Саве (веома старо насеље) курталисати — ослободити, спасти Кучајна
био старешина над неколицином људи, водио их и држао ред међу њима); сват који преноси наредбе старога свата; гласник чаша молитвена — чаша из које пију невеста и младожења на венчању и коју невеста чува као најдражу успомену Чекмек-ћуприја
неколицином људи, водио их и држао ред међу њима); сват који преноси наредбе старога свата; гласник чаша молитвена — чаша из које пију невеста и младожења на венчању и коју невеста чува као најдражу успомену Чекмек-ћуприја — мост који се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О ЧЕТРДЕСЕТОЈ КРУНИ 193 ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА 194 ИЗ ЦЕСАРА БАРОНИЈА 195 ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА 196 КАПТОЛ У РИМУ 197 ЧАША КРВИ 198 ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА 199 О ЦАРУ ЕВНИКИЈАНУ ОХОЛОМ 200 ЛОВАЦ УЛОВЉЕН 201 ЦРКВА СВИХ СВЕТИХ У
именоваше је Капитула, то јест поглаварница; пак римски цесари с великом тафром возећи се на хинтови, до ње би ходили. ЧАША КРВИ Каде је грчки цар Лав Јерманин, иконоборац, мучио и немирио христјане, за иконе да их не почитују, јави се
Јести мед претварајући се у јед. Вешта беседа свакој тузи брижљивој разговорно је облакчање. Чаша је та смртна једнака свим општо; а ето, пустошним је страшљива врло, а невољником слатка се свиди.
БАЧКА КОМЕДИЈА Што је хвајда од скупих цифрастих софри, сребрних тањира и позлаћених кашика, кондира и чаша накићених с камењем саватли и лаџуверти, цифрастих кревета и меких душека; лепо све мирисно покуће и посуђе, огледно
КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ Како првашњим, тако и садањим, најпоследњим, једна је то нам општо препијана и давата чаша горка и отровна, без никога спажања ни од кога устручања.
Никога се не бојећи нити кога почитује; општо свим једнако та се чаша налива и даје се. И један зли час је опак, мач божији којино се ни од кога не уструча ни ушундише се: цара се не боји