Употреба речи чашу у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Христос, спаситељ људи, народа и векова, ове је страсне седмице испио горку чашу да својом крвљу у крв свију народа и свију векова улије аманет: једнакости, братства и слободе.

кад деца посеку прст, а они поспу то место сољу, и крв престане; па је и он метуо једну малу прегршт соли у велику чашу воде, и додаде је болеснику.

“ и: „Хвала, домаћине, ја не могу више!...“ а, овамо, прима чашу, испија је наискап и пада, трештен, на земљу... — Тако је, Миладине!...

Болесник показиваше болном својом мимиком да би се рад животне водице напити; учитељ узе једну чашу, напуни је том течношћу, па нагнувши се болеснику, принесе је побледелим уснама. — Узми, пиј!... Болесник је пио.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

илити похљебник, ил' јошт лепше лижисахан, при трапези учини му велику похвалу, и зато заиште на поклон једну златну чашу. Филип намах заповеди да се та иста чаша даде Еврипиду, трађедијотворцу, који јеђаше с миром, мучећи. „Како то?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Најзад сву земљу, трешње у цвету, чашу и бокал, обасјава - а при том је можда сјајнији свет угасило сунце са Овчара и Каблара.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Потом узме мој отац једну велику чашу пуну вина, и пошто отпије за једно два прста, рекне ми: „Прве године, кад идеш по нурији, само оволико пиј од сваке

„Треће године можеш до пола чаше пити. Тек четврте и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви ће говорити: наш попа ништа не пије.

Тешко ономе који прву чашу сваке своје наклоности до дна испије! У то време (1793. године) био је парох стари мој учитељ попа Станоје и поп

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Они бајаги попише још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише се с механџијом око плаћања, па одоше. Одмах ударише један с једне а други с

А овај капетан јок! Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.

Добош ја! Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!... У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина. — А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи.

— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им. Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером. — Деде, попе, бекријо стара!... Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...

— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им. Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером. — Деде, попе, бекријо стара!... Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...

— Живио Ђуко! — гракнуше гости. — Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу. Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино. Опет се јављају гласови да се иде.

Келнер донесе још две чаше пива пред њих. Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече: — Ето, због тога је, мој Пајо, било и

— Одмах се ту поче свирка, игра, разговор. — Газда Никола, опет, одвојио се у побочну собу са својим људима па уз чашу лепа вина бистре политику, оглашујући да је сваки »бунтовник, издајица, изрод« итд...

Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман. Волео је свадити се с човеком него попити чашу ракије. Често хоће и да се побије. Откако су га окметили — лепо човек побесне!...

Сутра је недеља. Не чека нас никакад рад. Деде, попо, наздрави! — Може, може, ја!... — замуца поп, па узе чашу, диже се и као да хтеде нешто рећи, па само попи и седе.

— нуди Пурко. — Одмени нашег попу. Наздрави што! — Е, у здравље нашег Страхиње! — поче чича Мирко узевши чашу. — Прво његове главе, његове домаћице... — Уха, чича-Мирко!... Не будали!... Нема он још домаћице!...

Вуја само ћути и ништа не зна где је — да ли седи, да ли стоји. Утом изнесе Стамена бардак ракије и чашу, па поче служити госте. Пружи и Вуји чашу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Знадем за ноћи звездане, Где се сва светлост пролије, Да чашу туге долије, Прокаже бола бездане. Знам љубав кад се усели У срца сјајне палаче, Па тужна песма расплаче,

СУМЊА Моја сумња страсна, и светла, и плодна, Моје друго биће и други вид; јетка, Брани коју чашу да испијем до дна, И да коју срећу познам до свршетка.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију. Прву чашу даде куму Нинку. Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе.

Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију. Прву чашу даде куму Нинку. Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе.

Попеску не хте јести. Он поче опет Wебер-ово Ауффордерунг зум Танзе.10 Ја устах и донех чашу воде. Попијем пола чаше. — Ах, опростите, ја нисам и за вас донео. Она ухвати моју до половине пуну чашу.

Попијем пола чаше. — Ах, опростите, ја нисам и за вас донео. Она ухвати моју до половине пуну чашу. — Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.

— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу. Она истрже руку и нагло искапи чашу. — Али, госпођице! Она ми изгледаше увређена. Не хте ништа више говорити.

Она истрже руку и нагло искапи чашу. — Али, госпођице! Она ми изгледаше увређена. Не хте ништа више говорити. Ћутали смо обоје.

Тај дим ме је и пробудио. Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник. Онда устанем те отворим и други прозор да дим изиђе.

за коју се везују хамови (конопци — штранге) заира — храна, намирнице зарф — мали метални послужавник, држач за чашу или филџан (шољицу без дршке) имерзион — мали термометар индиферентан — равнодушан, незаинтересован инокосан — сам

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Хе, мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику) — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу да му се наточи, а рука му дрхће.

Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу како се злопати! — уздише Глиша, искали чашу и спусти главу на сто. И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.

Видела је наиме како гђа Перса брише својом чистом шнуфтиклом једну чашу — бајаги чаша није чиста! »А чаша била чиста, к’о дијомант!« уверавала је гђа Сида.

— Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду, а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па затим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом

И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.

па тако ништа и не знам. — Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали... Молим вас за једну чашу воде с бунара; сасвим сам промукла од узбуђења и потреса. — С драге воље! Извол’те унутра — рече Пела и пођоше обе.

Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије, него и сам налива и своју и домаћинову чашу, као да је он домаћин. Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.

А, сасвим, сасвим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп Ћира, и не примети кад му нали у чашу домаћин, с којим се онако несвесно куцну. Домаћин испи до пола, а поп Ћира сву чашу.

Домаћин испи до пола, а поп Ћира сву чашу. — Њој, њој има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп Ћира.

Спаси бог. Куцају се и пију; домаћин пола, а поп Ћира испи целу чашу. Развеселише се попови добро. — »На рјеках вавилонских, тамо сједохом и плакахом,« — запева поп Ћира раздраган.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Он је одбијао. — Хоћеш воде?... — почеше они силом. Он напослетку пристаде. Механџија му донесе у чашу воде али помешане с ракијом. Он је узе и поче с неповерењем да загледа. — Вода, вода...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— И мени је жао! — Та ваљда ћете се и ви мало промислити. Оставите, дакле, то за овај ма' на страну. Дед'те чашу бермета! — Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити. Опростите што сам вам досађивао. — Боже сачувај!

Разговара се са по ока мери Љубу. Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом чаршав не омасти. Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора проћи.

Разговара се са по ока мери Љубу. Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом чаршав не омасти. Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора проћи.

Миливој извади из кутијице кришку баклаве, смрви је у млеко, полак успе у Алкину, полак у своју чашу „ауспруха”, па наздрави Алки за дуга века и здравља. То је иста кришка која је улогу играла у процесу.

Африка

Сок разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на петрол, уверава

да чак, и кад науче наше језике, изражавају га и даље на исти описан начин: „Ово је за мене, ово је за тебе; хоћеш ли чашу што је за тебе, или ону што је за мене?“ а што значи: ово је моје, ово твоје, хоћеш ли своју или моју чашу?

“ а што значи: ово је моје, ово твоје, хоћеш ли своју или моју чашу? Кад већ спомињем разлике у појмовима о својини и изражавању, треба подвући оно што одмах изненади белог путника, да

„Бој донеси ми чашу која није врло велика; која само почиње да буде велика; бој донеси ми чашу која је још пре почињала да буде велика!

„Бој донеси ми чашу која није врло велика; која само почиње да буде велика; бој донеси ми чашу која је још пре почињала да буде велика!

Овде су већ лагани, и чаробни, и рујни заласци. у Кази у седам часова. Срећан сам да могу попити чашу хладнога пива; да могу купити последње новине из Француске, донете аеропланом; не као на југу, где су, све до мог

Црњански, Милош - Сеобе 2

Посматрао је своју ћер тужно, а кад би јој затражио нешто, са стола – чашу, хлеб, или бурмутицу – рекао би јој, тихо, само име ствари, а она би му то додала.

Затим баба Гоша кутлачом нали из бакрача, вруће, медене ракије, па тури у чашу још меда и даде ујни да пије. А и њему даде. Али он ни да окуси није хтео!

За грофа Бестушева то је била она кап жучи која прелива чашу, која се пунила одавна. Оберхофмајстер императрице Елисавете, после тога, није више имао, у Бечу, шта да тражи.

И они полк спремају, а Василије им је то покварио. Павле онда поче да сипа, све чешће, у Ванијеву чашу. Треба пити, каже, да све наше бриге заборавимо. Ум је наш за морем, а смерт наша, можда, за вратом.

Теглећи се, испивши своју чашу, Божич додаде: најбоље ће бити да они ипак, утроје, пођу у школу јахања, где их данас очекују, а да оставе његову ћер

Вишњевски га је, међутим, посматрао, доброћудно, и пунио му чашу. Питао га је, које му се вино највише допада, које му се чини најплеменитије, које га је најлепше занело.

Даје га, кад слави дан Светога Александра Невског. Али, оно, што му је сипао у трећу чашу, на коју је Исаковича, после других, вратио, то је вино толчванско, које купује само за царицу.

Стајала је иза њега, при фараону, милујући га по коси. А кад би добијао на коцки, точила би му вино у чашу и висила му на врату, тако рећи.

Евангелије. Свећа је било у три канделабра. Гушча, дуга, бела пера, била су забодена у неку чашу. Дуж зида, окреченог бело, и десно и лево, било је клупа.

Теодосије - ЖИТИЈА

Јуче нам он смерношћу главу преклањаше, а данас ми клањајући се целивамо свети његов гроб. Јуче нам је чашу с љубављу црпао, а данас миром светих својих моштију помазујући освештава и чудима задивљује.

савета, као што овај несмислени о коме хоћу да говорим, који није хтео примити добар савет светога, сам на себи поцрпе чашу гнева Господњега.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Бори се.) Па ипак, мучи ме, мучиће ме, мучило би ме кроз живот. Зашто не бих испио до дна чашу горчине која ми је намењена? (Отвара писмо и загледа потпис. Нов наступ узбуђења.) Јесте, он је!

Он упада усплахирен, осврћући се за собом као да га неко гони. Седа на столицу и непонуђен): Ана, чашу воде! АНА: Молим! (Оде и мало затим се врати са ча шом воде.) АНТА (испија наискап): Хвала! Где је госпођа?

АНТА (Ани, која је допратила Рину): Ана, још једну чашу воде! АНА (изиђе). АНТА: Није, није ништа! РИНА: Али ви сте тако узбуђени?

РИНА: Дакле, ипак се десило нешто, говорите забога! АНА (доноси чашу воде). РИНА (Ани): Удаљите се! АНА (оде). РИНА: Говорите, говорите, да није ко тешко болестан?

АНТА (звони): Разуме се, то ти и припада у тим годинама. XИИ АНА, АНТА АНА (долази): Молим! АНТА: Ана, донесите чашу свеже воде. АНА: Молим! (Оде.

Обраћа се осталима.) Шта је ово? РИНА: Вама је рђаво? АНТА (звони): Патите ли од срца? АНА (улази). АНТА (Ани): Чашу воде! АНА (одлази). ЉУБОМИР (уморан и клонуо седа у фотељу): Ништа, ништа, боље ми је, ништа.

ЉУБОМИР (чита): „Мртви устају, мртви говоре”. АНА (донела је чашу воде). ЉУБОМИР (испио је воду). СПАСОЈЕ: Не налазим да је ствар тако интересантна да би јој новине морале толику

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Јеси л’ за разговор? Господар Софра је још за трпезом седео. — Јесам. Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. — Фала, баш сам и ја сад ручао. Јеси л’ јуче имао добра пазара? Та код тебе увек добро иде. — Фала богу, јесам.

Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча,

Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас,

„Вјера спасет”. Сад се врати и изјави да је готов. У срећан пут пију последњу чашу. Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се. Крећу се.

Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. Армицијаш натегне, маше главом. — Добро је. Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се.

Армицијаш натегне, маше главом. — Добро је. Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се.

— Добро је. Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се.

Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме. Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар. Није шала, хиљада форинти.

Сад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша. Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. — То је токајско вино, то морам пити. Богзна кад ћу још до њега доћи.

Звони по слугу да му отвори боцу. Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири. Хвали, каже да је изврсно. — Пошто? — Последња цена аков шест стотина форинти.

— То је друга ствар. Шамика неће никада. Изрече, а држи у руци чашу вина. Скупи лице, очи сузе. — Није још данас. — Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити.

— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. Кречар дигне чашу и куца се. Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

мацине траве и цвијета од крушке, јабуке и трешње и скупа све скуха као чај и пије трипут дневно по јадну винску чашу, и мисли да ће имати дјеце“.

Кум први стави пару у капу, а онда родитељи, па све званице редом, колико који може и жели. Онда кум напуни чашу, дигне је увис, прекрсти се и каже: „Ову чашу пића оћу да пијем у здравље мог кумчега Живојина (или како му је већ дао

Онда кум напуни чашу, дигне је увис, прекрсти се и каже: „Ову чашу пића оћу да пијем у здравље мог кумчега Живојина (или како му је већ дао име) да га Бог поживи на много лета и година;

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За неспретне и неуке, за оне који се спотичу преко прага, који чашу испуштају из руке, за оне што увек у прикрајак стану, које свака мала ствар раздрага, с којим се сваки радосно

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Жртвујући се ради породице, напустио сам бајке, па чак и првенство Југославије у убацивању шибице у чашу, које се одржавало пет година узастопце пред кафаном »Три грозда«, где сам имао неке шансе.

Седела је окружена, као и обично, мушким друштвом и учила свог проседог суседа да сломи винску чашу без буке, само притиском кажипрста на танки руб.

<< Ко би се то данас тркао са једним возом само због вас? И ко би вам то, сем келнера, донео чашу воде? И ко би то, сем мене, само за вас писао ову причу о ђубрету и мору?

« – Е, сад је доста! – рече жена и насу ново пиће у своју чашу. Погледао је у њене дуге, преплануле ноге, а затим у девојчицу која мазно рече: – Хоћу да ми чита док не заспим!

Жена је ставила три коцке леда у чашу и усула вотку. Чекала је да се пиће охлади, збацила ципеле с ногу и легла у дубоку фотељу.

Хоћеш? – Човек је послуша и попе се на собни бицикл за мршављење. – Жена насу нову вотку у чашу. Човек поче да окреће педале, све брже и брже.

— Постоје дани за посете. — Тада ти долазе жена и деца... — То је глупо! — казао је сипајући вино у чашу, а затим је новом, чистом пепељаром поклопио употребљену и вешто вратио чисту на сто. Човек је жвакао чачкалицу.

Није у реду, говорили су домаћини, да тако изузетно велики човек станује као самац у хотелу! Одбио је и подигао чашу у њихово здравље. — Шта ће ми кућа — казао је — кад ћу једнога дана имати читаву улицу! Затим је разбио чашу.

— Шта ће ми кућа — казао је — кад ћу једнога дана имати читаву улицу! Затим је разбио чашу. Званице, које су се плашиле да је славни човјек, можда, књишки мољац, одахнуше и би им драго што су се уверили да је

столови нису били онако обилато сервирани као у почетку — насули би му тањир чорбе у кухињи, додавали флашу ракије и чашу за воду, па чекали да се напије и проклињући отетура у ноћ.

Човек се вратио у собу с газом, алкохолом и неким прашковима. Донео јој је чашу воде и дао да попије две жуте пилуле. — Да видимо јесу ли вас повредили?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Они хитро унијеше још пет бадњарица. Тада Крстиња пружи домаћину чашу вина, а он се прекрсти и наздрави огњишту: — Здрав, бадњаче весељаче! Ми теби хљеба и вина, а ти нама добра и мира!

— Дај, боже! Амин, боже! — повикаше домаћи, крстећи се. Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу госту. Овај се сјети шта треба учинити, окуси, поклони се и предаде чашу приставу.

Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу госту. Овај се сјети шта треба учинити, окуси, поклони се и предаде чашу приставу. Све је то брзо било готово, све се свршило журно.

Дајте ракију! Удовица донесе и стави преда њих ониску округлу трпезицу; Кићун донесе скленицу ракије и чашу. — А сад да ти истумачим све — настави кнез.

Момак донесе покољенак, велику боцу кантуначу вина и столовату чашу. Кнез устаде и за њим сви. Он се прекрсти и изговори: — Да се са страхом помолимо и поклонимо господу богу и

Кнез се чудио и смијао. Наливши чашу, рече: — Благо теби, синко, кад си тако учеван, а занаго и мени би благо било кад би ти овијех дугих зимњих ноћи

Кад Јанко заврши, она пружи чашу Мргуду. Пошто се обредише, рећи ће Пуро Мијушков: — Ја, побогу дијете, тако млад, а толико си препатио и чуда доживио!

— Кад је влага споља, треба да речеш! — дода ђакон, прихвативши од ђака чашу... — Јер ова изнутра не вјерујем да ти шкоди! Нема бољег лијека од опаке ватре и њеколико чаша оваког доброг црмничког!

Најстарији Петровић први наздрави владици, честитајући му Нову годину, па сви редом, како који прими чашу, заиште благослов и жели срећан почетак. Па посједаше. На ходнику момци служаху напитком војнике.

Оли да ти донесем чашу вина? Јанко се насмија и рече му: — Донеси метлу и крпу какву. Кад се дијете врати, запита га одакле је.

Дјевојка скочи: — Јанко мој! Хоћеш ли што? — Жедан сам! — рече он. Милица брзо донесе чашу разблажене медовине, коју бјеше спремила. Пошто му одиже главу и запоји га, запита: — Би ли још што?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Уместо да пажљиво разгледа чашу се необичним цртежом, себични отац, загледан у мали екран, баци зеца на под и он, притом, сломи ногу.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Ако устраје овако, остаћемо просјаци. СМРДИЋ: Ја нисам мислио, да су Сервијанци такви људи. Ама чашу вина да ми је ко пружио. ШЕРБУЛИЋ: Ко је то видио?

Милићевић, Вук - Беспуће

Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.

Играло се у новац. Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, овелику чашу црног вина и опет је сам налијева.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Извол’те вина, госпо’н-Пајо. И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнаеста. Паја узе чашу и куцну се с домаћицом и домаћином, и сви испише. — Жено!

И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнаеста. Паја узе чашу и куцну се с домаћицом и домаћином, и сви испише. — Жено!

— Жено! — викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору — а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?

А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу; храбри га осмех полажеников, па прича даље.

Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако.

»Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума!

Устаде понова, диже чашу и накашља се мало. — Чујмо! — рече полаженик. — Чујмо! — прихвати госпоја Каја. А домаћин устаде и отпоче здравицу.

звани »брудершафт«, а домаћин не види ни беле мачке, него свршава своју подужу здравицу с реч’ма: »У то име дижем ову чашу и велим ти и кличем: здрав си, прико! Киљадили ми се такви пријатељи!« — Да бог да! — одговарају Паја и Каја.

А да је бар нека велика сума! — Што не пијете, госпо’н-Пајо? — рече госпоја Каја, па му насу чашу, и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо’н-Пајо. Да се куцамо. А г.

Није много... лако ће ти бити да ми учиниш... — Господин — Пајо — вели Каја и диже чашу — ово у ваше здравље. — Баш се ономад нешто мислим и разговарам кога да узмем још.

— Фала, госпо’н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то — рече Каја наливајући полаженику чашу. А прика Паја само ћути.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Кликни, брате, кô што чини соко, Испи чашу да т' засузи око, Ох тако се за Марком јадује, Таком сузом он се оплакује.

Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама,

А два друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама, Браћо мила, здраво, здраво!

дивне, свете, Браћо мила, заборавит нете, Ње с' сећајте увек и свакада, Мене млада само кадикада, Само онда кад чашу узмете, Па весели до дна испијете, Тада само, тада веселога Сетите се, браћо, друга свога, Каж'те само макар у

76. Наједе се, па сад пу(ши), Још су момци пива нагли; Он за чашом чашу суши, Док му с' умље не замагли, Тад устаде, крчму ману, Те батргну у кавану. 77.

Прости, ћако, од онога, Знадеш, узе ја старога, А ти, деде ову једну!“ — Вођа испи чашу ледну. „Дед' нек иде и та друга, За јуначка жића дуга, Па ето ти још и треће Рад јуначке добре среће.

Тај диже руку, а у руци чаша, Напија своме драгом господару, А онај други, почем овај стане, Тај узме чашу: „Господару здравље!“ При столу овде тако ови раде.

буд' вам живот вас, За мене само дикој' час; Малени часак опомене У груди вашој нек се дене, — О када вина пуну чашу У руку драгу примте вашу О каж'те само бар у души: „Он дику с нама тако суши.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед је толико забезекнут да већ не умије ни да се покрене ни да штогод упита. Држи у руци празну чашу и гледа за нама двојицом: шале се, ваљда, шта ли. Споро напредујемо уз мрачан зашаптан бријег.

Скромно се понамјести Сава гдјегод у ћошку, мало прича, помно слуша, али зато чашу не промеће. Нашла се у сликара нека цркавица, исповратио и самарџија заосталу пару, пребројао се калајџија, нешто

Од тога се читава кућа солила и дуванила, а Бедо пензионер добијао је сваког јутра чашу ракије и читав дан проводио у блаженом беуту, и не знајући у којој царевини живи ни чији крушац једе.

— Добро, добро, омакло ми се. Ево, сад ћемо ми то — забрза Ђуро, испи нову чашу, подними се на руку и сјетно развуче: Ево мене у сукње обукли, чакшире ми порезници свукли, дабогда их громови

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Али овако, пред светом! Ово ти никад нећу опростити! Ово нисам заслужио од тебе! Ово је чашу превршило! Овоме се нисам надао! Ово ће далеко да се чује! Овоје преко јего! И да знаш! Видиш ли ову зобницу?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И ваљда зато стрина га је пазила. Свако вече, уз јело, давала му је по једну велику чашу вина. А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу. Једном се стрина разболе.

Ја јој, држећи чашу ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време свој образ, честитам празник: — Христос се роди, нано, и

Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог дâ да ми ти... — И загрцне се, те једва испије чашу. Ручамо. Она се једнако диже и доноси јело из кујне. Од свачега ја морам прво, а она надохват, клечећи.

А она? — Заситила се од готвења. И не може ништа. Сем, кад је сувише принуде, ако испије чашу ракије, наздравивши коме. Вечерају. Почињу да се разузурују, минтане да откопчавају, колије свлаче, појасе попуштају.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега изиће глас: — Забога, брате, молим те, умрех од жећи; дај ми чашу воде! Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету.

Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету. Затим опет изиђе глас из бурета: —

Затим опет изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде! Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.

Затим опет изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде! Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.

По трећи пут изиће глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде! Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне, а змај излети из њега, па на

Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне, а змај излети из њега, па на путу ухвати царицу и однесе је.

Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га одбије говорећи: — Да ја дајем свакоме по чашу вина, не би тога било.

па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га одбије говорећи: — Да ја дајем свакоме по чашу вина, не би тога било.

одговори: — То је све зато што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да дâ, они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.

све зато што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да дâ, они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.

му одговори: — Усуд вели: оца и матер не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да даш, не би ти чељад ни пола толико јела, а отац и мати би ти се упокојили.

вели: оца и матер не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да даш, не би ти чељад ни пола толико јела, а отац и мати би ти се упокојили.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: О томе можете бити уверени. ШАЉИВАЦ: Дакле, једна фамилија, која науке и људе учене љуби, притјажава једну чашу златну и драгим камењем искићену.

ШАЉИВАЦ: Фамилија ова, која није учена, но која, као што сам казао, науке љуби, закључила је да ову чашу поклони ономе који је најученији, разумева се, ко је доктор философије. ДОКТОР: И ја сам тај.

ШАЉИВАЦ: Зато; но да видите, под каквим условијем. Фамилија је закључила — и ово је што нико не зна — да чашу ономе поклони који је тако великог духа и ума, да је лако и с малим трудом мудрост постигао; али, да видите чуда,

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Наручи му још, као бившем пијанцу, и чашу лимунаде са сламком. А када се доктор вратио у „Гранде Ориенто“, забринут да ли се сироти Суле досађује, има, каже,

“ Ви кажете, рецимо, виски, а онда то почиње да вам точи виски у чашу, док у тишини лепо чујете како му дрхте ручице, а сироти грлић удара као шлогиран о руб чаше.

Једва је успео да смести свој шприцерски стомак испод стола, купио кило белог и налио прву чашу, кад, као случајно, погледа за наш сто и угледа Снежану како лепо вијуга око стакларије.

Даса само спусти чашу на сто па оде до тоалета да попије пилулу за смирење. Ја вратим Снежаницу у торбу и, такође, отфурам до лавабоа да

Онако изгладнео и никакав, сачека ипак осмака и цап — право за флашијановић са ружицом! Таман човек почео да густира чашу пред собом, кад маман врисне да алкохол, у ствари, највише и гоји, јер се једини с тамо неким беланчевинама у облику

Не скидамо по читав дан костиме. Све чисто и врло јефтино. Богами! Мој муж свако вече попије целу чашу вина. Урачунато је у цену пансиона…“ После овог монолога, чује се туп пад у суседној соби, где мој матори издржава

Искористивши општу збуњеност, матори празни трећу чашу лажног „Курвоазјеа“ и, изненада озарен унутрашњим светлом неког чудног и непредвиђеног оптимизма, као и невиђеном

Када бих при руци имао нешто чашу ружице, подигао би је у ваше здравље; овако ћу само са водом! Докле, наздрављам вама, нашој новој олигархији и вашим

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Ваш је труд пун ружична цвећа за мене. ЈЕЛИЦА (наточи вина у чашу): Ако смем служити... АЛЕКСА: Љубим руку. Вина никада не пијем. ЈЕЛИЦА: Ово је ауспрух.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Мислим да јесте, али је сувише далеко да бих био сигуран. Да ли још лови рибу? — Слабо. Он сад само седи уз чашу и прича чуда. Цело село се забавља његовим причама. Ћутали смо један тренутак.

Сићи ћу после у крчму на језеро. Додајем: — Треба да поручите по коју чашу док се не вратим. После можемо на кафу. — Довиђења, господине, чекамо вас после вечере.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Вечера тајна На столу хлеб и мамац један тамно црвен отпи ову чашу док се о крвништву прича Хлеб је упреден у конац што пролази кроз тела Бићеш прошивен светлошћу што иде за

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На улазу ме запахну мирис вруће ракије. Читаве гомиле погача и сира створише се преда мном, још ми дадоше и пивску чашу пуну вруће ракије. Онда се диже један да ми наздрави. Народ га непрестано прекида узвицима: „Живела војска!

А ми смо се задовољавали скромним песмицама, уз чашу вина. Сви су певали унисоно: зумба, зумба, зумба... а један упадао: „Бајонет... фишеклија... шајкача... опанак...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Што је дао Бог... Будите задовољни!... — Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се. — А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука? За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. — Е, немој баш тако, братићу.

— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући узгред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.

— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући узгред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски. Гојко испи па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им вино служаше, Браћа му чашу примаху, Све добре часе спомињу; “Све ти, брате, у час добар било! А ово ти данас у најбољи!“ 82.

Кад није тебе код мене!“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87. Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88.

89. Паде листак наранче Усред чаше јуначке. Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, Па би чашу попила. И око и чело — Све вам, браћо, весело! 90.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

и мене, лети, пратио у бању, Мехадију, трчкао би из вагона, по воду, пред планинским тунелима, само да би нам донео чашу хладне воде, са извора. Било је нечег шпанског у претераној учтивости тог човека.

на главној улици, и наздрављао, а ја седео, снужден, усамљен, са својом мајком, насмешио се према мени, и мени дигао чашу. Одскочио сам од стола и узео, запрепашћен, став „мирно“.

Ја сам тој поменутој девојци серенадирао. АПОТЕОЗА Господо, једну пијану чашу Банату! Пуна жучи, отроване крви и смеха, румен њена руменија ми је од причешћа, а рука ми дрхти више него да дижем

Господо, наздравили сте сваком. Још једну пијану чашу мом Банату. Пијем у славу друга свог, Шустера Проке Натуралова, генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара,

Господо, прву чашу у славу друга мог. Шустера Проке Натуралова, генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара, кога су стрељали 916,

Господо, ову чашу оном босиљку што смо га нашли у свиленој врпци око његова врата. Ову чашу у славу светог Јована, славе његове, иконе

Господо, ову чашу оном босиљку што смо га нашли у свиленој врпци око његова врата. Ову чашу у славу светог Јована, славе његове, иконе старе, коју је пољубио пре смрти.

Ову чашу у славу светог Јована, славе његове, иконе старе, коју је пољубио пре смрти. Ову чашу великој селендри Кекенди, о којој нам је причао да је најлепша варош на свету.

Ову чашу великој селендри Кекенди, о којој нам је причао да је најлепша варош на свету. Чашу у славу банаћанског рата, чашу генералштабном каплару, кога су стрељали у штабу банаћанске дивизије, у једној

Чашу у славу банаћанског рата, чашу генералштабном каплару, кога су стрељали у штабу банаћанске дивизије, у једној венеричној болници славне хабзбуршке

Ову чашу банаћанској дивизији, која ће изићи сва погрбљена од најгаднијих болести, пред Обилића, са веселим смехом и безбрижним

која ће изићи сва погрбљена од најгаднијих болести, пред Обилића, са веселим смехом и безбрижним урликом, пуним смеха. Чашу банаћанској дивизији. Господо, у славу друга мог, кога су стрељали у једној венеричној болници.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

пошто срећно пребродише све препоне, и задовољни пуним народним поверењем, приредише свечану другарску вечеру да се уз чашу вина, у весељу, И сами одморе од тешких брига око уређења земље.

Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате. Нико више није дремао. Дође гласање у начелу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Анђа је прва, викну неко из помрчине. — Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. И Анђа однесе победу. Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје... Таки ти је код нас адет.

и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. — Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. — Па јес', жешће но Дуле на Пандиралу. — Ха, ха, ха...

Вамо дер, Пајо, с том чашом! — Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. — Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. — Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича.

А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе. Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу.

Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. — Ко то дирка ћасу? викну Благоје. Перо се ућута и поче да срче из своје чаше.

— Причај, причај слободно, вичу сви. — Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... — Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко.

Само ме поп Јовица, оног дана кад му предам изговорену беседу, позове на чашу комовице, али чак његовој кући. Где су обе палилуле, помислим се и увиђам јасно да нема смисла ићи...

А тамо иза стола гледају је она иста два љубавна, светла ока, али сад гледају онако, као кад Коса разбије чашу, па је зову на признање кривице... Па опет ове очи гледају друкчије.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

А знаш ли ти: како се меси јавно мнење? Још ујутру рано, чим се пробудим, па док се опасујем, а жена ми донесе чашу воде са парчетом шећера, и каже ми шта је чула од прија-Маце кад је на бунару захитала воду.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде! Ох, ала је ’ладно! Види, види!

— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. — Саг, саг! Одма’. Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода!

— Извол’те. Ама вода што је, господине! Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. — Хвала! — вели му Срета. А ћир Ђорђе га мери.

— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! — Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.

« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.

Знам јој само почетак. Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. — »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. — Куку, ћата, анатема га било!

— Шта ти је, учо! Умири се! — вичу сви. — Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. — Шта је, шта пише у новинама!

ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. »Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

сира, За чанак маслиновог уља, За комад завичајног неба У јазу крај воденице, За кришку пшеничног хлеба И за чашу препеченице! ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ У срце ме такну светла игла. То јутро шуми. Јесен је стигла.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

драгој Хери реч тек једну рече, И види уста, и очи, и чело, И ја бих брда прешао и реке, И попио бих многу горку чашу, Сносећи мирно удар судбе преке, За слатку љубав и милошту вашу. Но нашто Грци? Мир пепелу њином!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СВИ МУЧЕ НИКО НИ У НОС. КОЛО Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.

СВИ МУЧЕ НИКО НИ У НОС. КОЛО Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.

ИГУМАН СТЕФАН Сад ми дајте једну чашу вина, ма доброга, и чашу од оке, да наздравим старац бадњацима. ДАЈУ МУ ЧАШУ ВИНА; ОН НАЗДРАВИ БАДЊАЦИМА И ПОПИ ЈЕ.

ИГУМАН СТЕФАН Сад ми дајте једну чашу вина, ма доброга, и чашу од оке, да наздравим старац бадњацима. ДАЈУ МУ ЧАШУ ВИНА; ОН НАЗДРАВИ БАДЊАЦИМА И ПОПИ ЈЕ.

ИГУМАН СТЕФАН Сад ми дајте једну чашу вина, ма доброга, и чашу од оке, да наздравим старац бадњацима. ДАЈУ МУ ЧАШУ ВИНА; ОН НАЗДРАВИ БАДЊАЦИМА И ПОПИ ЈЕ. ИГУМАН СТЕФАН (чистећи брке) Бог да прести весела празника!

То је управ благослов вишњега. ИГУМАН СТЕФАН Ја сам прошâ сито и решето, овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, познао се с гркијем животом.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Како си? Имаш ли ракије? Стакло са ракијом, које су до тада његову од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. — Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло. — Е добро, пиј!

Узми, узми још. — И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.

Почеше да јој помажу у „дворењу“ које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од

његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити. То је дочекивано од свих криком и урнебесом. Цигани до неба извијали су зурлама.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Прокламован владар, нечујно, у мени Противника има, мада га се плаших; И чашу што се нрелива и пени Дижем у славу традиција наших И лепих жена!

Прелили смо чашу очајања пуну, И скупљеним бесом петвековног гнева Расковали тврде и челичне ланце; Напунили земљу срцима што труну

Јер свет је тужно, преорано гробље, Заборав вечит, нежељен и дуг. Јер, верујте ми, свет је мрак ћелије, Где чашу нада отров прелије У трци дана, у лутању том; И свет је греха и разврата дом, Где влада лупеж, или блудница; И

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Здрав ми био ускок Јанко!“ рече сердар, па натегну јуначки. Пошто испи чашу, наслони десну мишку на кољено, лијевим дланом отра неколико пута брке, па и лијеву мишицу превјеси преко кољена и

„Пејо! подај човјеку чашу вина, напио си му!“ рече тихо Ивана, сердарева жена. Пејо не чу, нити оком трену. Старица подухвати дланом лакат, па

„Богами, доста рђаво. Рана се почела затварати а изнемогао је јако... Нека још мало почине па ћемо... Успи дјевојко, чашу вина у какав чист судић па примакни к огњу нека се угрије... А ђе ће бити она моја торба?

“ прихвати шура сердарев. „Хоћу валај! На, па наздрави!“ рече Пејо пруживши му прву чашу. Цуца не хтје, као из почасти према Петру, но махну главом на сердара да дâ чашу шури. „Држ кад ти вељу!...

“ рече Пејо пруживши му прву чашу. Цуца не хтје, као из почасти према Петру, но махну главом на сердара да дâ чашу шури. „Држ кад ти вељу!... Ти си брат Радојев; мио си ми с њега, а да не с тебе!

Пошто се „одужише Богу“, посједаше. „Дај, Стаке!... Попу најпрвоме!“ мигну сердар. Дјевојка му поднесе чашу ракије. Поп сад опет развезе на дуго и на широко здравицу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Крвав испод коже. — Одговори се у инату ономе који пита: ма какав си ти човек, болан? Прву, средњу и последњу (чашу). — Одговори се кад ко пита: колико си чаша попио? Свежи, ликом, па не дај ником.

Е, ’оћу ову чашу попити, макар се нећу опити. Све до малога прста, тако ми часнога крста! Коме сам год наздравио, добро му је било.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

молим те! умрех од жеђи; дај ми чашу воде.” Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету.

молим те! умрех од жеђи; дај ми чашу воде.” Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету.

За тим опет изађе глас из бурета: „За Бога, брате! умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.” Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.

За тим опет изађе глас из бурета: „За Бога, брате! умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.” Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч. По трећи пут изиђе глас из бурета: „За Бога, брате!

По трећи пут изиђе глас из бурета: „За Бога, брате! умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.” Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне, а змај излети из њега, па на

умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.” Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне, а змај излети из њега, па на путу ухвати царицу и однесе је.

одговори: „То је све за то што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да да, они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.

све за то што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да да, они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.

он му одговори: „Усуд вели: оца и матере не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да даш, не би ти чељад ни пола толико јела, а отац и мати би ти се упокојили.

вели: оца и матере не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да даш, не би ти чељад ни пола толико јела, а отац и мати би ти се упокојили.

а она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече, домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву чашу вина њима да.

и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече, домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву чашу вина њима да. Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати преставе се.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Овако је до петка, а у петак јести вариво и вина по чашу, због празника Светог и великог мученика Теодора. Прву ову свету недељу светих великих постова тако да проводите.

суботу да одступи свака брига и окупљање на јело, већ само по литургији пред црквом да се да по мало хлеба и вина по чашу.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(Натера га да се спусти крај софре, испод њених ногу, пошто опет седне и завали се): И ето, кусај, пиј (налива му чашу), па да ми причаш то: како то? откад то? Све, све, све! (Раскалашно се зацењује.) Брзо, одмах, брзо! ...

Све, све, све! (Раскалашно се зацењује.) Брзо, одмах, брзо! ... Не могу да чекам више. Све, све, све! МЛАДЕН (држи чашу у руци која дрхти, и просипа вино; уплашено, очајно): Аман, Васке, не то! ВАСКА (се зацењује): То, то! Све, све, све!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Моме се добром тетку чинило да лети од радости све то слушајући; у по сата таковог разговора, а притом чашу по чаши испражњујући, у велико је пријатељство с Дечанцем дошао.

И, да нам није жао да се одвећ не трудите, ми се сви не би[смо] наситили никад вашег разговора.” Владика, испивши чашу, почне све друге канити: „Чада моја, будимо весели! Србљи, гди су год, мило им је вино; ваистину божју, имаду право.

У јелу и пићу никакво друго разанствије није било, разве ако би благодатни наш учитељ чашу или две вина више него прочи попио.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Осињача се прекрсти и прошапута: — Опрости, боже и мајко канделорице! — па запали свијећу и усади је у чашу жита. Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.

Бјеху три печене пастрмке. Затијем извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу. Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“ — Оди, Јеролиме, сиди — вели фра-Брне.

— Тако! — вели фра-Брне дигнувши чашу вина према оку. — Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме? — Јест, старо... није, него ново...

— Како то — рече Брне — није ни старо ни ново? — па не сачека одговора, но испи чашу и остави је пред Стипана. — Јево видиш, како.

угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјорГрго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.

Грго допаде. — Шта је!? Зашта се тучете? Бакоња му пружи чашу, а кад Грга примириса и познаде да су му паприку ставили, викну: — Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?

и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанског краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад отуда донијели; па однијело шест

Писар одиста хотијаше да покаже како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима. Говор је најпре текао о похарама.

Брне поче тако чинити. Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.

— Добро дошли, господине! — рече Маша. — Заповидате ли штогод? — Молија би вас за једну кафу и чашу воде — одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу. — Једну кафу, Томе!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

О зар је ноћ ова била она кап Што препуни чашу и већ прели руб. Нико нас сад неће преварити више У овом свету где се већ све зна: Ни љубав која на ружу мирише Ни

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Тврђи од бреста. А леп. Њему би приличило и краљ да буде. Гласан клокот: Ђорђе надушак испија дубоку и шарену чашу вина. За мене никад није наредио да се упрегну санке. А да су ми располутили главу на путу?

Испи нуну чашу. Нешто се у њему стиди што пије, узе другу чашу да што пре угаси стид, да у слаткој, врелој ракији подави све те

Испи нуну чашу. Нешто се у њему стиди што пије, узе другу чашу да што пре угаси стид, да у слаткој, врелој ракији подави све те црвиће што гмижу по глави, ударају у зидове лобање,

Очеви су ништа. Ви сте ништа! Ико, дај им ракије док не поцркају! Видиш ли да чуче око мене као кучићи? — Ђорђе испи чашу До дна. Грч му нагрди лице. Он затури главу као да хоће да је збаци и ослободи се њеног терета. Само му шубара паде.

Свирачи га гледају исколачених очију и показују на Ђорђа. А Ђорђе их не гледа и не слуша. Обема шакама стеже чашу и кроз жућкасту ракију гледа у себе, у ватру што ничим не може да се загаси, у којој горе и распадају се речи без

— Ако. И ја дижем буну... Цигани, овамо! Клекните и свирајте! Неко разби чашу о таваницу и вика још јаче букну. — Ђубре чаршијско — мукло јекну Ђорђе, гурну Ику, ритну ногом Цигане и спусти главу

А он, Ђорђе, рекао му је: „У другу недељу биће Вукашинова свадба.“ Аћим га је намрштено погледао и испио чашу вина. Симка и Милунка једновремено су устале од стола, скупљајући посуђе. „Да нису то владине новине јавиле?

Јесте ли вас двоје на спруду почели трговину? Хоћете да вам препишем цело имање, па после по чашу патоке да ми дајеш, и под катанцем да држите амбаре и бачвару? И од слуге да просим дуван?

Па кад остари и изнемогне, Толина крв да му се свети, да га злоставља, мучи. И удељује хлеб и дуван. Чашу ракије. А село, а народ? Може ли икоме погледати у очи?...

Нисам, шта ћу без тебе? — Рука ти је дрвена. Знам зашто. Дај ми воде. Не може да је одбије. Она надушак испи чашу. Свануло је. Изнад њеног кревета по зидовима висе венчићи сувог смиља, жутог као восак. — Волим Адама више од живота.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Гле како сам жедан!« — помисли, али тешко му је било да устане. »Ни живе душе нема да ми донесе чашу воде!« Низ образ му склизну суза, он подиже руку да је обрише, кад крај самог узглавља чу нечији танушни глас: — Ко

Ево ти воде! Неко мајушно, светло биће стајало му је крај јастука и нудило чашу воде држећи је обема рукама. Од чуда старац занеме, придиже се и из руку малишана узе чашу.

Од чуда старац занеме, придиже се и из руку малишана узе чашу. У њој је, заиста, била вода. Он је с уживањем попи, и окрете се малом посетиоцу: — Хвала ти, ма ко да си!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Саву, Млаву, и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео, и лакога сна. Наточи ми чашу вина Из подрума свог, Пољуби ме, загрли ме, Помог'о ти Бог! Ђ. Јакшић XВ МИЛА „Вина, Мило“!

Ђ. Јакшић XВИИ ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека! П' онда збогом, тамбурашу! Збогом, крчмо, за навека! Ћ. Јакшић XВИИИ Љубим ли те...

Ил' оштру косу, да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде, да нам попије И ову једну чашу радости? Ил' можда суза иде жалости, Да нас ороси тужна капљица? Или нам мртве враћа земљица? Врата шкринуше...

дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио. О мајко, мајко! о мила сени!

Прокламован владар, нечујно, у мени Противника има, ма да га се плаших; И чашу што се прелива и пени Дижем у славу традиција наших, И лепих жена!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Горда глава мрачна владаоца непобједном већ мишљаше да је; не зна да је своје судбе чашу препунио црнога отрова, час не види ђе се примакнуо да му звекне вјечном погибијом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Чини ми се да си васкресао из овог класичног тла“. Он подиже своју чашу. „У твоје здравље, млади мој Римљанине!“ Куцнуше се, а опат поче да рецитује версове и оде Хорацијеве.

Коперник се устезаше да се са њиме сагласи, а опат испразни своју чашу, па кукаше даље: „О, мој драги Монте Касино, нико се више не осврће на твоја издања!

Опатов поглед паде на чашу, напуњену руменим вином. Он је подиже у вис и рече: „Ево ово нам је драги Бог уточио из своје баште. Ерго бібамуѕ!

Тако стигосмо у нашем разговору до бечких језуита до бечких девојака; млади студент је био њима одушевљен. Подигох чашу: „У здравље младих бечкиња!“ Куцнумо се, а он поче да ми прича о својим љубавним доживљајима; слушах га пажљиво.

Подигох своју чашу. „Честитам вам, господине Герике, на вашем успеху и пијем у ваше здравље“. Куцнусмо се срдачно, али млади Герике се

Дижем ову чашу, драги наш Исаче, у твоје здравље“. Сва родбина Исака пропрати ове речи бурним одобравањем. Млади Њутн диже се са

Ујак загрли свог нећака кога и сви остали срдачно изљубише. Ујак беше толико тронут, да мораде испити још једну чашу, јер му се, како рече, гуша стегла од узбуђења. Почеше да се опет неусиљено разговарају и да оживљују старе успомене.

улицом, а црвено униформисани вратар ковнице и њен плаво одевени служитељ кренуше у правцу крчме, он испразни чашу и побеже.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ето то је све што знам и могу да вам кажем“, па сам бацио празну чашу у траву. Кум, без цвикера, гледао је разроко и са чашом у оној краћој руци, казао: „Никола, спремио сам био дивну

За то време Никола ми је пружио чашу с вином: Добро дош'о, побратиме! Испиј, молим те, све испиј! Нисмо сваки дан! Ја га послушах. — Па кад стиже?

Хтео сам овог момента... — Не чини ништа — рекох. — Како су ти код куће? Он ми опет пружи чашу: — Деде, нисмо сваки дан. — Драги побратиме, баш зато што нисмо сваки дан... — Е код нас је тако.

Али одмах затим намршти се, погледа ме потајнички и по трећи пут пружи ми чашу. — Испиј, бре. Ја се устезах. Он дрекну: — Лочи! Увек си био изрод. И тебе ја познајем. Уображен.

Никола се сад окрете мени али ме није гледао у очи: — Е мој побратиме — говорио је климајући главом и држећи чашу у руци која је дрхтала. — Сећаш ли се онога из Светога писма: добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах...

И десет ноката биће ми доста да зарадим мир кога немам и кога овде никад нећу имати. Утом мршавко устаде и подиже чашу: — Меѕѕіеурѕ, мангонс ет бувонѕ, цар демаин ноуѕ моурронс! Заиста вам кажем: Не свађајте се, праштајте један другом.

А дувански дим бивао је све гушћи док сам ја празнио чашу за чашом. Нисам, напослетку, хтео да се замерам и да будем изрод.

Пропадну ли савезници пропали смо и ми.“ И обузе ме ужас. „Зар да се никад не повратим кући?“ Наручим чашу вина и опет читам новине, и опет читам новине и опет наручим чашу вина.

„Зар да се никад не повратим кући?“ Наручим чашу вина и опет читам новине, и опет читам новине и опет наручим чашу вина. Али после шесте не видим шта читам, али ствар ми не изгледа баш тако опасна.

Правда је на нашој страни“, и опет наручим чашу вина. Али се сетим Берте и сневеселим се, па се сетим и Америке и њеног богатства и опет наручим чашу вина.

Али се сетим Берте и сневеселим се, па се сетим и Америке и њеног богатства и опет наручим чашу вина. И све тако и све тако док не обневидех.

) Чекам ја ефекат и таман принео чашу с вином да се прикупим за нову причу, кад ме она свом снагом лупи по руци: „Пропалицо, вели, зар те није стид да то

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

врзли су се по сунцу, завирили на мису, па се размиљели у сплету камених уличица свраћајући у хладовите конобе на чашу вина и испадајући из њих расположенији и бучнији.

То је био знак да престаје поподневна сијеста. Дјевојци у кухињи он је био упозорење да за дједа припреми каву и чашу воде с мастиком, мени опомена да хитро спремим на мјесто забрањену књигу коју сам дотле кришом листао у библиотеци.

Какво је тек ово!... Што кажеш? Пиљио је у мене исљедничким погледом. С одмјереним достојанством приносио сам чашу устима.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу. Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе. Поче ручак. Свирала одјекну...

Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.

— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. — Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! Испише чашу заједничку и пољубише се. — Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.

— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто. Поседаше и остали жандарми. Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: — Прва у славу Божју. Нека ти Бог опрости!

— рече он, па седе за сто. Поседаше и остали жандарми. Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: — Прва у славу Божју. Нека ти Бог опрости!

Једва се поврати. Испи чашу, па заиска одмах другу. Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. — Ова друга за лаку земљу.

Једва се поврати. Испи чашу, па заиска одмах другу. Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. — Ова друга за лаку земљу. Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. — Лака ти земља била!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега изиђе глас: — Забога, брате, молим те, умрех од жеђи; дај ми чашу воде. Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету.

Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету. Затим опет изиђе глас из бурета: —

Затим опет изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од, жеђи; дај ми још једну чашу воде. Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.

Затим опет изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од, жеђи; дај ми још једну чашу воде. Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.

По трећи пут изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде. Царев син успе још једину чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре расападне, а змај излети из њега, па на

Царев син успе још једину чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре расападне, а змај излети из њега, па на путу ухвати царицу и однесе је.

Сада кад они дођу ниже двора, срешће их маћија на мосту и даће сваком по једну чашу вина нека попију. Чим то вино испију, постаће од њих два слана камена. Оштар Дан то одмах запише.

Ујутру, чим сване, дигну се на пут. Како дођу на мост више двора, срете их маћија и даде сваком по једну чашу вина да попију.

Онда свети Сава рекне: — Дајде, ортаче, да видим ваља ли. А овај му наточи у чашу. Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала, баш то

одговори: — То је све зато што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да дâ, они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.

све зато што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да дâ, они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.

му одговори: — Усуд вели: оца и матере не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да даш, не би ти чељад ни пола толико јела, а отац и мати би ти се упокојили.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Фридрихови генерали су се ту зауставјљали да би попили чашу вина, после посете краљу. Обичај се одржао и до мојих студентских дана у Берлину.

Ћипико, Иво - Приповетке

Разговарајући, дошли би до њене колибе: дјевојка би га понудила чашу вина, нудећи га талијанским језиком, а он би се насмијао, попио и захвалио.

— старица заврши живо. Па онда наједном као сјети се: Заборавила сам вам понудити чашу млијека, — говори ми, па не чекајући одговора, пође кроз једна вратанца у свој одјелит стан, што по изгледу негда

пође кроз једна вратанца у свој одјелит стан, што по изгледу негда бијаше сигурно манастирска капела, да узме чашу. Вративши се, опрезно отвори ограду и пусти ме ванка, а она за мном журно изиђе.

Ма, напијте се, људи! — понуди их. Жижица и Букало погледају се, и испије сваки своју чашу цијелога. — Хе, нека остану оба на отару! — не попушта Жижица, и отаре руком уста. —Добро говори... Нека остану оба..

Њој је чисто од студени лице помодрило. Испред вароши, код крчме, дочека их Тома. Вели Илији: „Сврнимо да попијемо чашу ракије”, а мисли на превару да га намами и опије, а платио би и онако све Павао.

Домало униђе и Павле. Долази из друге крчме. Док га је Цвета угледала, раздрагана вином, понуди му своју пуну чашу. Он је само к устима принесе, па упита Илију хоће ли с њиме испити заједно, надушак, по једну.

! А ваља и опростити један другоме.. . Илија најпослије попусти и ћутке испи своју чашу. Павле, испивши своју, седе до њега и наручи једну литру на свој рачун.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Свакодневно се њима служимо, рецимо кад затражимо чашу воде. Зато она друга нису тако јасна, па смо дужни да о њима нешто кажемо, и то на примеру речи лепо.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Анка је лупа по леђима, а Рака јој силом налива чашу воде у уста. Чеда, држећи њену леву руку, у којој је писмо, прилази и чита писмо не водећи рачуна о невољи Живкиној.

ЖИВКА: Шта кажеш?!...Ју, ју, ју, шлаг ће ме стрефити. Анка, Анка, брзо чашу воде. АНКА (отрчи). ЖИВКА: Разбио му нос, псовао му оца... сину енглеског конзула. Господ те убио да те не убије!

Господ те убио да те не убије! Разбојниче, ти ћеш ме убити, ти ћеш ме живу сахранити! АНКА (доноси јој чашу воде). ЖИВКА (пошто испије воду): Да доживим да ми полиција доводи разбојника у кућу. Ју, ју, ју, ју...

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

је кога о Божићу посетио, док је међутим сваке славе код Трифуна Леденичанина пио ракију до зоре и благосиљао уз сваку чашу лепше но какав најправославнији Рогожњанин. А Леденичанин је већ имао на Души више од тридесет Турака!..

И по свима сељачким прописима стаде га дворити и појити како то приличи као да је какав прави странац. Само је прву чашу Милоје попио онако како то раде православни сељаци: нагао је лагано и гутао гутљај за гутљајем као што се пије хладна

Здрав си и помози Боже!... Окрени, Господе, наопослено!.. Здрав си! — некако весело и преображено искапи Богдана чашу, одмах је нали и нагна човека да је испије. — Тако, жено! — А да, богме!... Окрени, Господе, на ону другу страну!

Богдана се уздржа, јер виде да га ракија још није потпуно освојила. Додаде му још неку чашу, и сама попи још једну па му пријатељски седе уз колено.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Он ће примит’ трнов венац Зарад мисли своје свете, Он ће испит’ горку чашу — Да се греси Бога сете. Видећеш га на Голготи Како мирно, свесно пати, И са крста, у мукама Нов ће живот

А да будеш лепа, мораш бити ведра, А да будеш јака, чувај се процепа. Па сад дижем чашу, — е гле самртника! — Нека живи твоја и збиља и шала, Збиља као збиља, шала као шала, А срећица бољих времена им

Сад испијам чашу, да вино не лáпи, Да „злотвора“ у њој не буде ни капи. Ти сад чини своје, а ја ћу се смирит’ — Ал’ зато ћу ипак

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ох те речи како могу да ублаже ако су од сна. Лепото неувела речи без сенке када ко чашу сунце држимо у сну гледајући у црне врхунце. СУНЦЕ Ово ће се неизвесно кретање завршити сунцем.

Краков, Станислав - КРИЛА

Ћемане ћу ти о главу олупати. Преко пута њега дуга прилика Мијина бацила је продужену сенку преко стола. Пружио је чашу да се куцне са умиреним командантом. Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио.

А новине и онако ништа не доносе. Потом је ушла болничарка, она иста која му је секла завој, и донела чашу лимунаде. Душкове усне биле су испуцале и бледе. — Рањеник са Битоља? Ово га је већ љутило. Знају једино за Битољ.

Петровић, Растко - АФРИКА

Сок разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на петрол, уверава

да чак, и кад науче наше језике, изражавају га и даље на исти описан начин: „Ово је за мене, ово је за тебе; хоћеш ли чашу што је за тебе, или ону што је за мене?“ а што значи: ово је моје, ово твоје, хоћеш ли своју или моју чашу?

“ а што значи: ово је моје, ово твоје, хоћеш ли своју или моју чашу? Кад већ спомињем разлике у појмовима о својини и изражавању, треба подвући оно што одмах изненади белог путника, да

„Бој донеси ми чашу која није врло велика; која само почиње да буде велика; бој донеси ми чашу која је још пре почињала да буде велика!

„Бој донеси ми чашу која није врло велика; која само почиње да буде велика; бој донеси ми чашу која је још пре почињала да буде велика!

Овде су већ лагани, и чаробни, и рујни заласци. у Кази у седам часова. Срећан сам да могу попити чашу хладнога пива; да могу купити последње новине из Француске, донете аеропланом; не као на југу, где су, све до мог

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Отишао је y шуму оној групи официра, код које су била бурад ухлађенога пива, и кад му поднесоше чашу пенушавог пића, он узвикну радосно: — Ах, то сте ви, Хлудове, (Хлудов је татина маза некога богатога рускога купца, и

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

А старојко жеље ниже (Као да небо њега слуша): „Весела вам буди цпећа, И кô данас увек душа!“ Испи чашу, — па је хити И песму је отпевао, — Кô да није ноћас удиљ С гробовима друговао...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Ја мислим, сад ће ловац да погине — намигује капетан „Фикус“ и долива Перину чашу. Пера наставља: — Знаш... а ловац подигне пушку. — Па нишани... — Нишани... — добацују остали.

— Живео! — Ура! — Је л’ ја? — упаде „Ђеврек“ и исплази језик. Сергије Николајевич се засмеја и испусти чашу. Налише му другу. „Екс!“ — викну неко. Сергије сручи вино у уста као да сипа у неки вакуум, па потеже чашу о дрво.

Налише му другу. „Екс!“ — викну неко. Сергије сручи вино у уста као да сипа у неки вакуум, па потеже чашу о дрво. Кафеџија донесе нове чаше. — Плотун здесна! — виче Сима „Јаребица“.

Али у болницу није хтео да иде. Притисне руком срце, обори главу и ућути. Његов посилни приносио му је чашу воде и парче шећера. Тада га обично ухватимо испод руке и готово унесемо у земуницу.

овде је вуна, вуна. На седамдесет метара су Бугари, па нека изволе. Кингири мингири!... Деде служи се — он накрете чашу са коњаком. — „Јамајка“ рум... Свиђа ти се? Он седе на једну троножну столицу, а ја на кревет од дасака.

Сад су ме упознали Добро, онај мерзер не сме жив да се појави... Здраво! — И он принесе чашу да се куцнемо. Војник донесе у порцији врућ паприкаш и стави на сто.

— у пешадију, на најистакнутије место. — Јежу на леђа — додаје поручник Рајко, и сручи чашу вина у уста. Потом лупи чашом о сто и узвикну: — Хо-хо-хо! Чудим се, грофе, како те не ухапсише?

Бора нали себи и Кости. — Штета што вас двојица не пијете!... Хајд у здравље наших љубазних домаћина — он диже чашу и куцну се са Костом, а потом испише наискап. Мљаснули су неколико пута устима, и погледали се. — Бре!...

Али то је последње... — Види, молим те! — загледа Коста флашу и нали вино у своју и Борину чашу. — Где смо стали? — пита Бора. — Тек код друге чаше — вели чисто с багателисањем Коста. — Е-хеј, полако!

— А ми смо и на положају заједно. Гађамо „Јежа“ у леђа. Посилни донесе каве. — Е, хајде, да испијемо и ову последњу чашу... Сад смо готови. Збиља нема више вина? — пита Бора. — Нема, нема! — повикаше углас Радослав и Света ветеринар.

— Не пијете сирће, или крадено вино, него своје рођено. — Екс! — наређује Бора. Радослав таман принесе чашу устима, кад угледа брђане са напереним пушкама на његово одело. — Нека спусте пушке.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Как' древо исдше, утроба више писати дуже не дају сузе молитву. Услиши једну, Венус, последњу чашу и муку: на њени руку скончати! и при постељи сице зацвели: „Уви мње сама, што без Адама остају!

Исто ће рећи то: данас са народом живит, па вечно, Ил' умрети јошт сад, па ни по смрти с њим бит, Горчине чашу, за коју ти не знаде, поднесе Сабор! Ти си испио тврд. Живићеш оставши жив.

Суседи и знанци с’ удовицом’ куну: — Лочи, веле, ћифто, греха чашу пуну, Ти зададе многим сиротицам, бригу’ Зато нечастиви твоју вуну стригу...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Само што није прокапало! — И данас још Мајданци на њег' шкрипе зуб'ма. Наточи ти мени, Мићане, једну чашу — вели Симеун — да ја видим каква је нова ракија, а за то... Боже, лијепог здравља, наша је ноћ и божја. Мићан наточи.

Боже, лијепог здравља, наша је ноћ и божја. Мићан наточи. Симеун узе чашу, мало нагну, отпљуцну, па ће: — Браћо моја, што која година, све слабије! И берићет и ракија и људи и све, све!...

— Так'и ми се рађали! — узвикну весело Мићан и пружи ми пуну чашу башице. — Сама прва кап! Де-де, даље причај. — Е, људи моји, нит је та'кије' нишанџијâ кад било, а какав је земан

— Вели покојни Партенија: „Симеуне, сине мој ду'овни“ — настави Симеун, кад искапи чашу — „ти добро, вели, знаш шта су, каже, Мајданци радили...

“ — Што не наточиш чојеку чашу ракије, Мићане?! — набрекну један на котлара. — Видиш, стегло се чојеку грло, па не мере да приповиједа.

— чу се неко иза каце. Симеун погледа попријеко у мрак, изврну чашу башице, па настави: — Кад сам узјô 'ата и изашô на Козијерац, било се подобро одјутрило.

— Де-де, Симеуне; што си стао? При повиједај, да видимо, шта ће бити — вели Мићан и пружи му опет пуну чашу башице. — Кад се мало одмори' на 'ној страни под Медењаком и привати' крува, — настави Симеун — узја' јопе' на дорина

Ево ме у Мајдану! — Е, де-де ми сад једну, Мићане, уточи! — Де-де, Мићане! Нали чојеку чашу ракије. — Боже мој! — чуди се један. — Кô оно вријеме! Онда је могло свашта бити.

Нали чојеку чашу ракије. — Боже мој! — чуди се један. — Кô оно вријеме! Онда је могло свашта бити. Симеун изврну чашу, стресе се, па настави: — Кад сам дошô у Мајдан, све се дигло! Јаучу жене, дрече дјеца...

— Бјежи, чоче, какве лумере, каква ли... На ли-де, Мићане, једну чашу, па додај 'вамо. Ја ћу њу градијерати. Док окусим, знам колико је гради. Мићан му додаде пуну чашу.

Ја ћу њу градијерати. Док окусим, знам колико је гради. Мићан му додаде пуну чашу. — Знаш што је, Мићане, ако још само кап... Знаш што је кап?

Једва га умирише и свладаше да не подврисне: „Стој! Буди мене миран!“ Мићан им, и њему и оцу Сопронији, наточи по чашу ракије. Слетише са свију страна Симеуна да им приповједи како је дијелио мејдан с Асан-бегом Чеком.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ето баш малопре разговарамо ја и отац; вели има пара, а и воли те човек, казао је оцу да те воли. МАРИЦА (дочера чашу с цвећем која сшоји на столу и тресне је о земљу). АНЂА: Е, јеси бесна, кћери!

(Вићи.) Дедер да га чујемо, шта каже противу затвора? ВИЋА (чита): „У једну чашу вруће воде метни кашику горке соли, раствори то, испиј и шетај мало затим”. КАПЕТАН (разочаран): Па ово је оно...

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Скори свећа крају, Данак црној ноћи — Ал’ крај моме вају Никад неће доћи! 1856. ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека! П’ онда збогом, тамбурашу! Збогом, крчмо, занавека! 1856.

Саву, Млаву и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео И лакога сна. Наточи ми чашу вина Из подрума свог; Пољуби ме, загрли ме, Помогô ти бог! Сумраковац 1857.

Ил’ оштру косу да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде да нам попије И ову једну чашу радости? Ил’, можда, суза иде жалости Да нас ороси тужна капљица? Или нам мртве враћа земљица? . . . . . . . . . .

дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио... О, мајко, мајко! О, мила сени!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се! И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...

И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Кад демон болести неког нападне, врачара, »с вечери уочи Младог Уторника«, однесе под клен малу погачу, чашу вина, мало воде, и труди се да покрене демона болести да напусти оболелога (СЕЗ, 13, 294).

откину врх јасенку; зато алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком, метнувши код болесника колач хлеба и једну чашу воде а другу вина (као вечеру вили), па сутра ујутру копају под јасенком и шта нађу (нпр.

Ћипико, Иво - Пауци

— вели момку. Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се: — Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина ... Васо одведи га! — Чекајте, господару!

Из једне бачвице на току налије му чашу, па кад је Раде испи, вели му: — Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан.

Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру. — Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.

Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина. Али тек што људи испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником: — Марине, душо, 'ди си сада ти?..

—Тако је! И опет се диже старац отац Дионисије и вели: — Ми смо заборавили у нашем весељу да испијемо чашу у здравље — знате кога? — онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера! —Добро је!

Е, да! Поп Вране нареди Маши да му пода чашу вина. Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку.

А каматар је Марко у свему: никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.

Само сам прижеднио. Донеси ми мало разводњена вина ! — Чекај, чекај! Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. — Ево ти! — рече му благо. Иво прихвати и наточи.

Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу. Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... Све криомице погледаше на њу.

одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...

— И мени није мила строгост... Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. — Имали сте што друго учити! — опази доктор. — Што друго, мислио сам м ја...

Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште. Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога. Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Шта му је сметало да оде, поприча са старцем, попије с њим чашу топле медовине, презалогаји по који комадић пршуте и овчјег сира?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

господске домове, да не сачекају друго освојење Цариграда, али је Мелетиус ИВ одлучио да овде остане и испије горку чашу до дна.

“ Кеплер климну главом, човечина диже своју чашу у вис: „Па да се побратимо!“ Тихо је незадовољан овим интермецом.

“ - „То није ништа!“ рече мој пријатељ, испив чашу вискија, „брзина наших ђулади прешишаће за коју годину два километра у секунди, а за коју деценију...

Мој пријатељ одахну и испи чашу улађеног шампањца. „Чудна ми чуда! Двадесет и шест километара. Ситница! Ниси ли ми ти сам причао данас у шетњи да

Ја мало поседим са њима, па се онда изкрадем на опустелу мрачну отворену терасу пред зградом. Гостионичар ми донесе чашу вина, ја запалим своју лулу и, уз њен снажни дим, удишем свежи ваздух који струји као хладна река из горњега дела

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Иди сад, тешко ми је... Немирна је била госпа Нола те ноћи. После поноћи је устала, испила чашу хладне воде, обукла се и почела да хода по соби. Кроз разређене шалоне улазила је месечина као сребрна лепеза.

На гробу Милушићеву кандило никако није хтело да гори. Удовица је мењала и зејтин, и чашу, и целу направу, али бадава. Запламти, зацврчи, и угаси се.

У колико је сати сахрана? — Младић се мало затим опрости и оде. Госпа Нола испи чашу хладне воде. Као увек кад је узбуђена, госпа Нола, после чаше воде, отвори један прозор широм, и загледа се у даљину.

— Настаде, као увек у такве часове, тајац. Госпа Нола поцрвене нагло, обриса зној с чела, дохвати чашу воде и рашири прозор широм. — Дакле опет новац! И докле само то! — Па одједном плану с презиром и са срџбом.

Харисијадес жудно насу вино у чашу, заломи хлеб, а помаче у страну воће. — Да је још мало грчкога сунца и мора! — испија вино са задовољством.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

би се положила, те је „умела да спава“, али како сам јој ја још првога дана, чим сам јој био представљен, сипао пуну чашу воде у очи, мора да јој се у очима нешто покварило, те их је од тога доба увек држала полуотворене, те изгледало је

ОД ТРЕЋЕ ДО ЗАКЉУЧНО ДВАНАЕСТЕ ЉУБАВИ Љубав је једна врста пијанства. Кад човек превали прву и другу чашу, отвори му се апетит и јави жеђ а онда сручује чашу за чашом.

Кад човек превали прву и другу чашу, отвори му се апетит и јави жеђ а онда сручује чашу за чашом. Тако је, отприлике, било и код мене и могу рећи да сам постао прави алкохоличар.

Још се не бих отрезнио од прошле љубави, а ја бих већ прихватио чашу која би била преда мном. Или се можда тиме потврђује моја слутња да је љубав навика, као што је на пример пушење.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Седео је прекрштених ногу. — Здраво, брате Србине! — викну један. — Живео! и поднесе ми чашу вина под нос. Захвалим му се и рекох да тражим команданта. — Ма ја сам, збори, чоче! Ја заузех став „мирно“.

Дедер натегни! — говорио је простосрдачно црногорски командант. Опет онај са чашом вина. Узех чашу и прогутах неколико гутљаја, па се обазрех где да је оставим.

— Слушај, нијесмо се натезали у животу, да ми враћаш пуну чашу. Попиј! — говорио је командант. И ја накретох онај остатак вина.

— А ну, што збориш, чоче! — узвикују раздрагани Црногорци. — Овога ми! — и подиже чашу. Онда дохвати чинију са печењем и понуди је команданту. — Јео сам, хвала, хвала...

Не пушиш дуван, не пијеш, не једеш. Ама зарад братског виђења, само једну. Командант узе чашу. Мени беше већ трећа. Онда командант узе реч. Говорио је о гостопримству њихову.

Куцамо се чашама. — А ла вотре ѕаптé! — запе Живадин и накрену чашу. Енглескиња испи до пола чаше. Потпоручник Топлица заценуо се од смеха на Живадиново знање француског језика.

— Дај вино. Топлица га као теши, и помало подбада: — Е, није вајде, имаш укуса... Живадин попи наискап чашу. Његове плаве ОЧИ су готово побелеле а лице се о пустило.

Са стола се диже један енглески официр и принесе ми чашу пива. — Цамараде, поур бон воyаге. Захвалио сам се и срдачно се поздрависмо.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

СУНЧАНЕ ЛЕСТВИЦЕ И Видећу опет оне Лествице Сунчане По којима се сва Сунца дижу и спуштају, Свих светова где у чашу крв ће да присване, Видећу опет јутра из њих да играју, Грдна усамљена Сунца белих гледања.

тужно као што изиђосмо из матере, То је само повратак к њој; јер нема шта да се избере: До спустити и њу и себе у чашу бескрајне воде Као што се спуштасмо сами у умор и зној, Или висије планинске изврнуте у вир своје слободе, Где

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Падали су ми на образе и будили ме зором. — То сам те ја будила! — осмехну се Принцеза и попи чашу млека, а дечак помисли: »Гле, зар и принцезе пију млеко?« — Како си знала за мене? — Ветрови су ми рекли?

Можда ће се дићи и отићи, чим опази да он није тај? Страх је пунио дечаково срце, као што млеко пуни чашу, до врха. Али Принцеза није одлазила. А каква је само чуда знала! — Бар у игри стакленаца ћу бити бољи! — рече дечак.

На врху Стаклене Куле дечак, и сам као од стакла начињен, болује, тањи се, нестаје као коцка шећера бачена у чашу воде, а нико да пронађе његову бољку.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Окуси што Бог дао! Немој, на овај свети, Божји дан! (Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе!

Окуси што Бог дао! Немој, на овај свети, Божји дан! (Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ја знам: ти само до дна пијеш чашу И крвљу појиш ову груду нашу, Хранећи срце витештвима старим. Ја знам: ти само напајаш се небом, И сваког примаш

7 Ја ћу у чашу љиљана Утопит с душом жар цео, А песму о мојој драгој Певаће љиљан бео. Но песма дрхтати мора Кô пољуб усна јој

Мој су хлеб тровали, отров У чашу лили ми редом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом. Но она што ме кињила, Мучила више од свије' Никад

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Она је себичност и нечовештво тукла широкогрудошћу и човештвом. Насула је рујна вина у „молитвену чашу“, пружила је Богдану и заискала: „Поклони ми коња и сокола“. Богдан није могао то да јој одбије.

трпезу богате нове господаре у новом скерлету) и што не поштује оца и мајку (не држи их за столом и не даје им прву чашу вина), и, оваква, ова етичка оцена (коју је било ко било коме у различна времена могао изрећи — не Марко Костадину,

њега јело огледује; у Момчила девет миле браће и дванаест првобратучеда, они њему рујно вино служе, прије њега сваку чашу лију; Момчил' има коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога: куд гођ хоће, прелећети може; у Момчила сабља са очима; не

КНЕЗА ЛАЗАРА Вино пије силан цар Стјепане у Призрену, граду бијеломе, вино служи вјеран слуга Лазо, па све цару чашу преслужује, а на цара криво погледује.

Царе пита вјерна слугу Лаза: „Ој, бога ти, вјеран слуго Лазо, што те питам, право да ми кажеш! Што ти мене чашу преслужујеш? Што л' на мене криво погледујеш? Али ти је коњиц олошао? Али ти је рухо остарило?

старославне — да казује пошљедње вријеме; ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону чашу златну, штоно сам је скоро куповао у бијелу Варадину граду од ђевојке младе кујунџинке, за њу дао товар и по

“ Кад то зачу вјеран слуга Лазо, он отрча на танану кулу, те донесе ону чашу златну, наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану.

брада, с њиме нема нитко под чадором; бекрија је тај несрећан дервиш, пије Турчин вино кондијером, но сам лије, но сам чашу пије, крвав дервиш бјеше до очију.

Цар узима златан пехар вина, па говори свој господи српској: „Коме ћ' ову чашу наздравити? Ако ћу је напит по старјештву, налићу је старом Југ-Богдану; ако ћу је напит по госпоству, напићу је Вуку

Кад су били на трећем конаку, сједе Марко вечер' вечерати, Голубан му рујно вино служи: узе чашу Краљевићу Марко, чашу узе, у сан се занесе, и испусти чашу на трпезу, чаша паде, вино се не просу.

Кад су били на трећем конаку, сједе Марко вечер' вечерати, Голубан му рујно вино служи: узе чашу Краљевићу Марко, чашу узе, у сан се занесе, и испусти чашу на трпезу, чаша паде, вино се не просу.

Марко вечер' вечерати, Голубан му рујно вино служи: узе чашу Краљевићу Марко, чашу узе, у сан се занесе, и испусти чашу на трпезу, чаша паде, вино се не просу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

за иконе да их не почитују, јави се Богородица тадар у сну његовој матери, те јој рече нека напуни пуну с врхом чашу крви и напије ш њоме своме сину Лаву.

не смиш пред људма најести се и напити, да кога не поканиш на своју софру на залогај хлеба, или да ком не пружиш чашу вина, или новац ракије.

Дубока је врло и стрма провалија незнање књиге. Које волите; пуну чашу или одерану с леђа фашу! Слезена му гњије, а врло слатко једе и пије. Мој је јарам гладак И товар ми је лагак.

Тако и Христос прогони једовиту силу од човека. У једно доби свети богослов Јован знано попи отровну чашу вина у Христово име што му је био дао римски цесар Домицијан на силу попити и ништа му зло не науди.

с разликом храном наша срдца, а по његову давању имаћемо што и пити и слатко ћемо поспавати, дочекаћемо бербу винску, чашу благослова, што је благосиљамо и попићемо је, и по ручку и напитку заспати тихо.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А кад би устао, потрчале би одмах на доксат да га послуже. једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.

Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право... — Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти... Је л’ седма? Добро... Кад ти кажеш, верујем.

!... Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним, великим, бадемастим очима, али Мане и не примети то. Искапи чашу вина, али је не погледа како је досад увек чинио.