Употреба речи чађу у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Хомољу, када се у селу појаве вештице, мајка заштите ради кади кућу катраном а своју децу, пред спавање, нагарави чађу по челу.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А и други су га накарађивали. Узму па му пола главе обрију, уцрне га чађу или другом којом бојом, прикаче му остраг неку крпу, реп од животиње, или нешто друго.

Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу сву испуњене куће са великом баштом ограђене тарабама и пуне цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК (запиње ороз на малој пушци): Мичи се отлен, ако си рад Да туђе куле пламен подстакнут У врелом чађу грађе срушене Сулудој глави не спреми гроб! Одаље, велим!... (Ћерим уступа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности