Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вече се спушта благо С мирисом И милином. И ветар бије с гора, И чајка тромо кружи С обале сињег мора Над равном површином.
Пригнувши се као гуја, Коњ Океанин мрси гриву, И с фрктањем, кô олуја, У даљину лети сиву. Кличе пана, као чајка, И све ближе мети стиже, А за њоме витез гмиже Кô чивутска таратајка.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
драг, а љубавном да се стремље када сам се као Магбет у толикој журби родио; над реком а под небом ловцу на домет лети чајка: за њом, о за њом, стихови моји будимо хајка! Будимо хајка!