Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А не — трже се стидљиво она — не спава ми се, него онако... Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо јој вежем „чајку“ како је она везивала... Јер ми је у аманет оставила. И онда се сви ослободише. Приђоше ми и руковаше се.