Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Рифка оде у механу. У кујни никога. На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.
Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима. Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати. Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите.