Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је био стасит, висок, скоро колико и Павле, али није био ни леп у лицу, ни отменог држања. Био је сад сасушен, чворав, а кад је седео, седео је као неки пањ, зарастао у земљу, остатак неког старог храста. Само што из њега не певају сове.
Светлост свеће била је пала на неки стари раст, који је био испод прозора, а који је био сав чворав, пун чворуга, као прилепљених слепих мишева. А однекуда се чула и сова.