Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ничему... рекао је тада сам у себи. И сад се сетио чворкова... Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати