Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Напред се испречио Кукуруз, грбав и чворноват, обрастао трњем и вињагом, а над њим се натквесило Голо Било, суво, мршаво, пуно трошног стења, што одилази у
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На сва његова питања борови ћуте, а бреза му се у лице смеје. — Како си чворноват! Како ружан! Зар је чудо што си као нежења остарио? — трепери брезица лишћем смејући се а орах потиштено сагиње главу.
Још је једино, у прикрајку, орах стајао. — Срећа што си тако чворноват, тако ружан! Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу нечији усхићен глас: — Какав лепотан,