Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сам га са стрепећим срцем посматрала, после му се примакох ближе; а кад сам се дотакла усницама његова високог бледог чеда, он се као иза неког немилог сна трже, погледа ме оним великим грахорастим очима, па онда се тужно осмехну.
Теодосије - ЖИТИЈА
ПОШТО су постављене сјајне и богате трпезе, самодржац отац рече свима благороднима: — Приђите, другови и браћо, и чеда вазљубљена, приђите са мном, да се последњим пиром са вама развеселимо те да се растанем од трпезе с меСОМ, јер ме
Богомудри Сава исповеди да ће извршити све што је отац заповедио. Преподобни пак призва сабор монаха, братију и чеда у Господу, и свакога од њих по имену целова и благослови, и све весело наговараше да се за њега моле, предајући их
архиепископ седе са самодршцем братом, и отворивши богоречита света своја уста ка свима, рече: — Браћо и другови, и чеда у Богу, саслушајте реч моју с пажњом достојном ваше љубави, на вашу корист!
А свети архиепископ, видевши самодршца и његове благородне, и сва чеда својега отачаства, похвали Бога и даде свима мир и благослов и целив у Господу, и тако после великог угошћења сви
Али се надамо да ћемо тобом избећи смрт! А свети ће њима: — Богу, чије смо саздање, са мном се молите, чеда. Ја сам човек грешан, и због мене, како ја мислим, снађе вас ово зло.
А свети са многим сузама, благодарећи Бога због Божјих милосрђа, говораше њима: — Вас ради, чеда, овако и брзо Бог прслави милост своју на нама.
А свети им рече: — Хе скрбите због овога, чеда, нити малаксавајте. Јер уздам се у Бога да вас се неће коснути ниједно од ових зала које рекосте.
А они ућуташе на то, и свети им рече: — Не трудите се, чеда, нека буде воља Господња са мном! И док је још ова реч била на уснама светога, одмах се од мора изнад лађе узвиси
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У ЗДРАВИЦАМА НА СВАДБИ — Наше сестре и невјесте свуд коло водиле, у колу веселе биле пјевајући и играјући, мушка чеда грлећи, у наручја их носећи до оружја их саставиле, а у људе умјешале! (Врчевић, В.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И своју младу и младићку књигу он природно посвећује »Српској омладини«. Он своје песме назива »чеда мила моје крвце вреле«, и брани ту своју субјективну поезију чија је прва врлина што је његова: Боље чедо и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А ја да се мајем под старост, нема, прико, смисла! — наставља Јова тумарајући и тражећи нешто по соби. — Господин Чеда, наш министар, пише тако неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
биле, Ао Боже, чуј што зборим сада, Ја т' анђела не виде никада, Ал' ако је на небу каквога, Лепшег' нема од чеда овога.
Црна Горо, гнездо соколова! Да тврде су поносне ти стене, Чеда твоја тврђа него стене, Стена стену гони до небеса, Твоја слава још више небеса.
Ево тебе једне књиге беле, Чеда мила моје крвце вреле, — Крвца врела, а чедо несташно, На весеље свако је попашно, А душа му и ноћу и дању Сваку
оштрим у срце се боде, Па крвцом својом вако писат оде: — Смеје се небо, а сунашце гледа Одозго доле на земаљска чеда; Но један доле по земљи се шеће, Рекâ би нема кâ остали среће.
91. Глени тамо небесима, Гле та чеда умиљата; Ал' месеца нема њима, Траже звезде свога брата, Траже, сјају, свуда гледе, Та куд им се данас деде? 92.
XX Амин! Већ се помолила, А срце јој одлакшало, Ма се сећа чеда мила: Да ли јој је већ заспало? Те лагано оде к врати, Стоји, слуша позадуго; Ал' све мирно, па се врати — „Спава
себе је тужан, јадан, Седи као камен ладан; Нешто шушну, он не чује, Не зна ко се приближује, И не види слатка чеда Што са стране у њег' гледа, Са лица му тугу штије, Па сузице рони тије, Коју узе да је љуби, Па и себе и њу уби.
Бака беше тако блага, Као мати каква драга, И вељаше, кад је згледа, Да се сети свога чеда, Што је скоро изгубила, Што је таква иста била, И да ли је мучи јако Што је види тужну тако, И да оће и да знаде,
За горицу сунце бега, Она за њим, куд без њега! Тамо, тамо, ено чеда, Украј њега стоји бледа. Ох, глени је, глени, глени, Јад поглајде скамењени; Из руке јој крвца бије, Једно зрно
Радивоја свога, Па му каже што је и како је, Каже њему и за злато своје; На све стране света големога, Каже, нема чеда таковога, Та ни вила, ни звезда Даница Не би њојзи била другарица; Даница нам носи бела дана, Цвета лепша и од
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Од звездица је сунце светлије, ал' сагледати не да сјаја свог; а и оне су чеда сунчева, па и ми смо се сакупили сад у позоришту глума сунчаног да благу једну споменемо сен рад задужбине храму
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У златну стогу раж ми тела здени да будем поље орошено, збрано, са зрном Чеда - што је Богом дано. У загрљај ми, Косиоче, крени. ИИИ Ти облик мој си - далек садржај ми.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Настало је на брзу руку бријање, мењање блуза, чишћење чизама... Кад смо пошли, придружи нам се и капетан Чеда, командир једне батерије. Уз пут разговарасмо како би било да поведемо преговоре, да мало сврате и до нас.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ ој ладо, ој! Ал’ говори сеја брату: ладо ле, миле! “Кад ја родим мушко чедо, ој ладо, ој! Чеда ћу се нањијати, ладо ле, миле! Јарка сунца нагријати, ој ладо, ој! За те не ћу ни марити.“ ладо ле, миле“ 231.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних. И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
И ниња не ва забвеније постави вазљубљенаја ти чеда ихже сирих оставил јеси прешаствијем твојим, тебе бо упразнившу се ва небеснаја веселија вечна, многи скрби и болезни
прешаствијем твојим, тебе бо упразнившу се ва небеснаја веселија вечна, многи скрби и болезни објеше вазљубљенаја ти чеда и ва мнозех скрбех житије проваждајут, обладајеми бо сут Измаиљћени.
Печалем бо мнозем сапрежена сут вазљубљенаја ти чеда, јадушти бо хлеб их ваздвигоше на њих ков велик и твоја блага ва забит поставише о мучениче.
Димитрија, убеди Теодоре, поими Меркурија и Прокопија и 40 мученик севастијских не остави, ва њихже мученији војујут чеда твоја вазљубљена, кнез Стефан и Влк, проси подати им се от Бога помошти, приди убо на помошт нашу идеже аште јеси.
Сада не предај забораву вољена ти чеда која си сирота оставио преласком твојим, јер откако си ти у небеском весељу вечном, многе бриге и страдања обузеше
сирота оставио преласком твојим, јер откако си ти у небеском весељу вечном, многе бриге и страдања обузеше вољена ти чеда и у многим мукама живот проводе, пошто су овладани Измаиљћанима.
И свима нам је потребна помоћ твоја, те се молимо моли се заједничком Владики за вољена ти чеда и за све који им са љубављу И вером служе.
Тугом су многом здружена вољена ти чеда, јер они што једоше хлеб њихов подигоше на њих буну велику и твоја добра у заборав ставише, о мучениче.
Но ако си и прешао из живота овога, бриге и страдања чеда својих знаш и као мученик слободу имаш пред Господом. Преклони колена пред Владиком који те венчао, моли да
Преклони колена пред Владиком који те венчао, моли да многолетни у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно, моли да православна вера хришћанске неоскудно стоји у отачаству ти, моли победитеља Бога да победу
убеди Теодоре, узми Меркурија и Прокопија и четрдесет севастијских мученика не остави, у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена, кнез Стефан и Вук, моли да им се пода од Бога помоћ, дођи, дакле, у помоћ нашу, ма где да си.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У колу веселе биле, играјући скакале, и својему дому ишле играјући и пјевајући, мушка чеда грлећи, у наручју носећи, и на лијеп род ришћански гледајући, за своја чеда бога молећи, богу се умолиле, чеда
дому ишле играјући и пјевајући, мушка чеда грлећи, у наручју носећи, и на лијеп род ришћански гледајући, за своја чеда бога молећи, богу се умолиле, чеда одгојиле, с оружјем их саставиле, душе им мјеста уфатиле.
мушка чеда грлећи, у наручју носећи, и на лијеп род ришћански гледајући, за своја чеда бога молећи, богу се умолиле, чеда одгојиле, с оружјем их саставиле, душе им мјеста уфатиле.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
У МАНАСТИРУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАСТАВНИЦЕ, ПРЕДАНО МНОМЕ ГРЕШНИМ И СМЕРНИМ МОНАХОМ САВОМ ВАМА, У ГОСПОДУ ВАЗЉУБЉЕНА ЧЕДА И БРАЋО Благослови, оче!
Красно, као и Богу угодно, сачувано је и за вашу не малу корист, у Господу Исусу Христу браћо моја љубљена и чеда моја духовна.
И сваки који воли родитеља, воли и рођеног од њега. По овоме разумевамо да волимо чеда Божија: када Бога волимо и заповести његове чувамо.
ГЛАВА 16 О поуци братији да имају част према игуману Но молим се, чеда моја у Господу вазљубљена, молим се, штавише и заповедам, и за сведоке речи призивам као чуваре дела, и послушнике да
игуману и економу и свој братији, неразрушно да чувају заповести у овом типику Молим, Господа ради, све вас, браћо и чеда моја у Господу вазљубљена, сачувајте све што сам вам ја, смерни отац ваш, заповедио, и сву вољу моју примите и савет и
Слободан говор, колико је могуће, пресецајте. И ово сажето да кажем: све што не води спасењу да се одгони. Немојте, о чеда и браћо, никада оно што шкоди да поштујемо, а оно што спасава да обилазимо, јер ништа што вам је предато није немоћно
благородну своју децу и све изабране своје бољаре, мале и велике, и окупивши их око себе, поче им учећи говорити: „Чеда моја љубљена и отхрањена од мене, ово је знано било свима вама, како Бог својим промислом постави мене владати над
(Пс. 117, 10) Зато и ви, чеда моја љубљена, не заборављајте учене своје и правоверни закон, који сам установио. Јер ово држећи, имаћете Бога као
Зато, чеда моја љубљена, пустите ме брзо, да идем видети утехе Израиљеве!“ (Лк. 2, 25) И овим поукама поучи их добри господин и
(Јн. 10, 11) Зато молим вас, чеда моја љубљена, богати и убоги, стари и млади, држите упутство моје, оца вашега! ,Бога бојте се, цара поштујте', (І Петр.
Оче преподобни, мимоиђе царство земаљско, изабрав богатство речи свете и њих изволе чувати, оставив супругу и чеда и све земаљске красоте, изашав у Гору Свету с анђелима Богу служиш, моли се Христу непрестано за творитеље твога
Тело твојим болезнима, преподобни, врлинама зрео процвета клас, од кога се напајају љубављу божаствена ти чеда која ти бажаствени спомен творе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У преслаткој ноћи, Скривен тамом од твога погледа, Говорићу ти о вечитој моћи Живота, и о срећи земних чеда, Што могу смрт да плодношћу победе.
С очима славуја што у мраку куња Ти ходиш са душом малокрвног чеда, Укочена, смешна, - док се порок шуња И негрљен стас ти са грохотом гледа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сви присутни подигоше се са својих седишта, а Птолемајос Филаделфос одржа овај говор: „Људи науке и уметности! Чеда муза, одабрана војско ума, ја ћу са вама да васпоставим царство Александра Великог!
Аполонијеви епицикли били су, као што смо сада видели, чеда Аристархова учења. У њима је Аполониос нашао одлично средство да геометриски предочи кретање планета како их ми,
Он је указао на то да промене органског света, као и оне анорганскога, нису чеда случајности, неминовна последица природних закона.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Моја љубав под животом спава, Откад мис'о рађа своја чеда: Тако мртви дају каткад јава, Моју љубав још сећање не да. ПЛАВЕ МИСЛИ О што си, зашто занела се тако?
” Ја имам речи: ви сте моја чеда Поспала, хладна, у повоју смрти — Али не ове што у мене гледа, Чији ће додир светлост за ме стрти.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Сима Поповић Риста Тодоровић кожарски трговац Живка, његова жена Дара, кћи Рака, синчић Пера Каленић Чеда Урошевић, зет др Нинковић, секретар Пера, писар из административног Мин.
Вуци ми се испред очију! РАКА (излази на врата, на која наилазе Чеда и Дара). ВИИ ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (улази са женом. Они су обучени за посете): Ето нас.
Вуци ми се испред очију! РАКА (излази на врата, на која наилазе Чеда и Дара). ВИИ ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (улази са женом. Они су обучени за посете): Ето нас. Вратили смо се као што смо и отишли.
Вуци ми се испред очију! РАКА (излази на врата, на која наилазе Чеда и Дара). ВИИ ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (улази са женом. Они су обучени за посете): Ето нас. Вратили смо се као што смо и отишли. ДАРА: Бамбадава смо ишли.
Вратили смо се као што смо и отишли. ДАРА: Бамбадава смо ишли. ЖИВКА: Што, нисте никог нашли код куће? ЧЕДА: Чујте, мајка, ја више нећу да слушам те ваше савете.
ЖИВКА: Па, зете, мени не треба класа, теби треба. ЧЕДА: Знам ја то, али како можете да нас шаљете госпођи Петровићки, кад неће жена ни да нас прими?
ДАРА: Није била код куће. ЧЕДА: Била је, шта није била! Девојка се десет минута унутра домунђавала, па тек онда излази и каже нам да роцпођа није код
је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако се удала. ЧЕДА: Нисам је видела откако се удала, а овамо затвара нам врата испред носа. Па онда... она... јуче...
Уосталом, видиш да су напољу и неке демонстрације, па ко зна да нису министри можда и због тога збуњени. ЧЕДА: Па ако су министри збуњени, шта имају ту министарке да се збуњују? ЖИВКА: Е, немој тако да кажеш.
ЖИВКА: Није још. ДАРА: Послала бих Раку да је опет зове. (Оде.) ВИИИ ЖИВКА, ЧЕДА ЧЕДА (припаљује цигарету): Бадава, овако више не иде!
ЖИВКА: Није још. ДАРА: Послала бих Раку да је опет зове. (Оде.) ВИИИ ЖИВКА, ЧЕДА ЧЕДА (припаљује цигарету): Бадава, овако више не иде!
Не може једна класа да ти исплати дугове. ЧЕДА: Што ви мени једнако те дугове натичете на нос? Нисам их направио од беса, него кад човек узме жену без мираза па
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ту још брује оне речи Друга миленога: „Надај ми се, љубо моја, Мајко чеда мога!“ Љуба гледи море сиње, Море љубу младу — Обикли се, они живе У најбољем складу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ваше в. прев. не треба да замери Србину кад је мало и пристрастан спрам револуције. Та ми смо чеда револуције. Ово парче државе, ово мало своје куће и слободе, ово мало свијеног српског гнезда — све што имамо, од
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Буји, паји, мој соколе лепи, Нека ти се мишица окрепи, Твој бабајко другог чеда нема, Па јединца већ на бој отпрема, Да с’ вратите, -— ил’ да погинете, — За слободу да соколујете.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти, срећни, виде красно позориште, На час где вергше Марса љубимци мач, Минерви чисту жертву носе, Њој препоручују чеда своја.
доста жалости, браћо”, обраћао се он Илирцима у Серпском народном листу, 1842, 118, „што нам ви братском руком та мила чеда наша српска небратски у римско одело облачите, те ји у њему једва познати можемо?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али — Опрости, боже, женску прехитрост! Са обала је можда приморских Пун срца, душе, некад гледао Последњу румен чеда стидљивог Каконо крадом косу злаћену У безграничју купа провидном...
Људске су труди, Миро, без срца, А то што таким крсте именом Гадно је клупче самог отрова, У њем’ се легу чеда зависти: Издајство, злоба, пакост, невера — Па кад одрасту, кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1911) ПОЉУБАЦ Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела: За њу младост Бог је, а страст јој је снага. ...
Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела; За њу младост Бог је, а страст јој је снага. (1911) МОЛИТВА Ноћ је пуста.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је била на воду Бојану, угледа је Мрљавчевић Гојко; јунаку се срце ражалило, жао му је љубе вијернице, жао му је чеда у кол'јевци, ђе остаде од мјесеца дана; па од лица сузе просипаше.
ја могу, бабо, подвикнути; већ дај мени тестир и благослов да Турчину на мејдан изиђем; док је, бабо, твога чеда Иве, нећеш Турком ти прести кошуља!