Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Изгура га.) Журите, молим вас, журите! XВИ ПРЕЂАШЊИ, без МОМКА ЖИВКА (Чеди, пошто је момак отишао): Ти знаш нешто? ЧЕДА: Не знам али... дабоме! Криза... цилиндер...
ДАРА: Боже, мама, откуд то иде! ЧЕДА: Добро, добро, ево идем ја! РАКА: И ја ћу (Дуне на врата.) ЖИВКА (Чеди): Али немој да се забијеш у кафану. Прођи свуда, промувај се, па кад чујеш што, а ти дођи одмах.
ДАРА: Шта да вам кажем? ЖИВКА: Па зови ме као што ће одсад цео свет да ме зове. ДАРА: Госпођо министарка! ЖИВКА (Чеди): 'Ајде, кажи и ти! ЧЕДА: Хоћу, ал' кажите и ви мени: господин-министров зете; да чујем, знате, како то звучи!
Не питајте зашто, већ журите, опасност је велика. РИСТА: Врло велика. Водите ме, наградићу вас богато! АНКА (Чеди): А после? ЧЕДА: После – но, па знате већ. АНКА (Ристи): Хајде брже! (Одведе Ристу.
XИВ ПЕРА КАЛЕНИЋ, ПРЕЂАШЊИ ПЕРА КАЛЕНИЋ (долази споља): Добар дан желим, добар дан! ВАСА: Добар дан! КАЛЕНИЋ (Чеди): Част ми је представити се: Пера Каленић. (Васи.) Је ли код куће тетка Живка? ЧЕДА: А господин је...?
КАЛЕНИЋ: На дневном је реду, као што знате, овај напад у новинама који је данас изишао противу тетка Живке. (Чеди.) Ви сте, извесно, читали? ВАСА: Јест, прочитао је он то.
(Вади хартију из џепа.) Мој одговор је упућен на адресу онога магарца који је написао то у новинама (Чеди.) Шта мислите, да ли да га назовем коњем или магарцем, шта ми саветујете?...