Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Милисав је подуже посматрао с највећом чежњом, па онда се лагано дотаче њенога рамена... — Јелице, ти заливаш цвеће... Па кажи ми, Јелице, које цвеће најволиш?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије у небо, и страда, и моли! И док стидно око у небеса блуди, Чежњом дрхћу прса и удови голи.
Све цркве у царству твоје име зборе, И наше велможе и наши васали Гледају те с чежњом и са страхом дворе, Док ти гледаш као паж плашљив и мали, Како једна брига, танка као пара, Пређе преко чела
Африка
Наговогрио ме, узбуђен мојим узбуђењем и чежњом за непознатим и просторима, као да се тако сами његови снови остварују а не да је у томе и цела његова младост прошла“.
Теодосије - ЖИТИЈА
се блаженога живота тих пустињака далеко од сујетног света, и узвишавања умом од земаљског ка Богу непрестаном чежњом и молитвама.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Опет те је сачекало оно исто осветљење од двадесет и пет свећа, па си са чежњом мислила на своју удобну кућу која личи на разгажену папучу, на драге углове и прашњави абажур са ресама, на подгрејана
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
проведете бунећи се против своје фамилије, школе, куће, улице и државе, да бисте остатак година стуцали сећајући се са чежњом добрих, старих времена!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
О ждралу бајку причаху плаву, и мени чежњом смутише главу. Од тога дана немир ме снађе, вечити путник постах, ждраловим путем по свету тражим, лето, неверна
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Описујући Теодорино јуначко држање, паде му поглед на Даницу, која сеђаше у првој клупи и гледаше га с чежњом. У његову разреду има и женских ђака.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Рима Чежњиву светлост и сањиву боју Сви песници на језицима свима, Кад не би тако у глухој самоћи Тешио срца што се чежњом гуше И љупким сјајем кроз бескрајне ноћи Везивао све растављене душе!
Изван доброга и ван злога, Данас ко јуче што је био, Јачи од смрти и од бога. Трепери само, о јасико! Гледам те с чежњом и са тугом На болове сам давно свик̓о, Са јадом живим као с другом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Играчке су у чуду трљале очи. Нико се више није смејао. С чежњом посматрајући отворен прозор, лутка се сети крила која израстају ономе који их изнад свега жели. Затим се трже.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи; И они слушаху с чежњом шуштање мирнога мора. К'о црне њихове власи, тако се и желе њине Плетоше у један венац.
И чини му се да кроз сваки цветак, Кроз травку сваку, духови покојни Буде се с чежњом живота; Док анђ'о, Невидним крилом, у тај час опојни, Диже их тихо у висине млечне...
Трепте тихе воде, и с чежњом дубина Упијају у се звукове што жедне, Дршћући к'о круне воденога крина, Под дојмом блаженства мистерије једне.
Дођите амо, лепа млада жено! И у мојим груд'ма жар млађани тиња, И моје је срце чежњом опијено. „Ил' мислите, можда, ја сам хладна стена, Да крв не тече у жилама мојим; Не варајте се! Сит сам селских цура!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Све се то још разговетније опажа у једном раније наведеном примеру, где је песник у исти мах испуњен сопственом чежњом да јутро сване и чежњом самога јутра да сване: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“.
опажа у једном раније наведеном примеру, где је песник у исти мах испуњен сопственом чежњом да јутро сване и чежњом самога јутра да сване: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“.
Јер је ишчезао њен лик. Лик што проткива сву песму, изгледа једину испуњену љубавном чежњом. Уосталом болном и песнички префињеном чежњом, као у ова два предивна стиха: Каткад једрима сна допловим у њу као у
Лик што проткива сву песму, изгледа једину испуњену љубавном чежњом. Уосталом болном и песнички префињеном чежњом, као у ова два предивна стиха: Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
улазила на прозоре и трнула кроз собе у башту она би откопчавала минтан, разгртала кошуљу на прсима и посматрајући с чежњом и болом своја пуна, као млеко бела прса, мећала, стрепећи да их не повреди, своју врелу руку на њих и мислила о себи,
Од свих стања у којима се ликови налазе ваљда су најпотпуније нијансирана она која почињу чистом љубавном чежњом и иду до грубе телесне пожуде. Али су и облици осујећивања, потискивања њиховог, такође чести и разнолики.
Петровић, Растко - АФРИКА
Наговогрио ме, узбуђен мојим узбуђењем и чежњом за непознатим и просторима, као да се тако сами његови снови остварују а не да је у томе и цела његова младост прошла“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дивота... Хтели заједно и да ручају. Али припуца артиљерија и растера их. Слушамо шта говори пешак и са чежњом помишљамо на дан када ћемо моћи да се једном слободно исправимо.
Ћипико, Иво - Пауци
Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...
Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе. * Ускрсне благдане провео је код куће.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Оно што је могао да учини, учинио је. Окужио је сањаријама и маглама. Разболео је мутном чежњом. Чујем да су га са још двојицом преступника напудили из манастира.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи, И они слушаху с чежњом шуштање мирнога мора. Кô црне њихове власи, тако се и жеље њине Плетоше у један венац.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Драгане дивне своје чини Исткаше чежњом по планини; Кроз грање звезда сјај се лије По путу језде жар-делије. Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч
Не могу више, о таласи, купан чежњом вам што умара, Отети траг лађе од носача памучних стокова, Ни прећи охолост страшну застава и пожара, Ни пливати под
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није се више мицала. Није отварала уста. 3аједно с чежњом расло је у њој зрно бисера. Седефна ружа полако поче да заборавља Горњи свет. Чак су је и приче рибе замарале.
Ој, Ој! Како су дрвени мрави мрзели жуте, жути црне, а сви: и црни, и црвени, и жути — њега само зато што је бео! С чежњом у срцу одлазио је Белко на починак, увек се изнова надајући да ће у току спавања променити боју, увек изнова с ужасом
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А њу је то силно љутило, понос јој вређало. Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом поглêда, — на Манчи се то никад није могло приметити.