Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Колико се над тобом Љупких р’јечи казало! Колико ли крај тебе Усана целивало! И ја с’ надах срећи тој, Дуго овдје чезнећи; Ну сни моји љубави Већ с’ одмичу бл’једећи, Већ весела пјесма ми Зан’јеми у несрећи.