Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
богу, нисам ни у једном роду и језику такове дрвене и нечувствене калуђере нашао ни познао који за женом не уздишу, не чезну и не гину.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Као драгоценост чувају оно своје старо и чезну да се врате своме сеоском животу. Жене које су са људима ишле у печалбу сматрају за грех да слушају нове песме које их
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну', јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, — сву вечност за те, дивни тренуте!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
те довате, сви би хтели да се увере да немаш ништа под мајицом, него да ти груди стоје онако, саме од себе, сви жарко чезну да те зезну и одвуку у мрачне гајбе, у тамне ходнике, у ветровите паркове, док идеш тако ничија, без везе.
А зашто воли? Зато што је највећи део човечанства састављен управо од сличних дама с папилотнама и џентлемена који чезну да носе два златна чукарца на руци. Један за радни дан, други за недељу. Па се препознају, Чарли!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Међутим, рат је одвикао свет од мирног живота, од равномерног силажења смрти. И сад чак за онаквим ратом чезну, можда с ужасом, баш они који су на претходни бацили највеће проклетство.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе; Поворке беле дижу се из гроба И са мном љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана.
Попа, Васко - КОРА
сунце Са жутом косом од дувана Гаси се у пепељари Крв јевтиног ружа доји Мртве трупце чикова Обезглављена дрвца чезну За крунама од сумпора Зеленци од пепела њиште Заустављени у пропњу Огромна рука Са жарким оком насред длана Вреба на
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ТИШИНЕ ОРГИЈЕ Пијемо нас неколико пропалих луди И полусвет: Без свега, и без радости; мада нам груди Чезну за цвет. Звуци виолина, вино, јак додир жена Дају нам пир, Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена, Умрли мир.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
шуми су срећне птице, пробуђени пупољци на стидљивим гранчицама и мали дивљи цветови раног пролећа, изгледали као да чезну за величанственим сунцем које треба да се појави.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Чиста реч која каже себе маном Избеже твом бићу, али упозна зору; Доврши ти небо у неисказаном, Да ти име чезну острва у мору. Да уместо мене пати, песме ето! Испражњено срце још је увек живо.
Нек ти име чезну острва у плими, Анђеле, и песма која место мене Пати, јер пакао и моје срце прими, Да бела изнутра црним трагом крене.
О где су та места када ветар дува и пустош помера? Где звезда моја плаха? Нискости узалуд чезну песму! Читам на коленима предео који се отвара у бићу у камену празном где је скрита последња звезда чији сјај не вара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Овамо, онамо, приклоне главу и „лежу на руду“. Они пуцају, да не буду убијени. Они сањаре о својој кући и чезну за животом. Сматрају за највећу добит ако их лако ране, те се тако дочепају позадине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Истини другови наши туже, За гласом чезну серпскога варвита! Више се пењи славе на лествицу. Препона тму тих љутих сеци, К дверма бесмертија спеши бодро.
Злато и свила покрива прси печалне и болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави срце; Радости ретке капље у горчини чезну обилној, Кратке весеља часе стогуба напаст прати. * Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече?
фантазије и празни” санова боравити, никако ил’ врло ретко разумом руковођена бива; деца њена, изроди магле и мрака, чезну пред светом ума.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
не осећа бездну, За њу пут је греха беласање магле, Ка животу бола наша срца нагле И за страшћу туге једра прса чезну.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ти исти људи су још јуче пред тобом исто овако подрхтавали. Они чезну за слепом снагом, а не за дремљивом мудрошћу. Наравно, оглашује се и Никанор, ко би други.
повратку, ови би смутљивци рекли да је то учинак његових молитава: чудотворац би био сместа рођен, тим пре што сви чезну да нечим избришу трагове Прохорове смрти, Матијиног блудничења и Доротејеве издаје.
А њихова је од најслађе врсте, јер за њима чезну и уздишу две младе лепе жене до којих не могу допрети, а шта би момчићима ове ноћи било прече од тога.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ту је била Капија Слободе. Војници су већ лежали на дохвату руке својој земљи, за којом чезну већ толико времена. Сваки је мислио да се дохвати само онога врха, да пољуби своју груду, па макар тада умро.