Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
беху смоласте и вруће, Сузе џинова које Господ укле, Пред којима су звезде среће стукле, А сумњом прано ишчезло чезнуће. А на дну мора плачна очајања Замрзла Вера, снегом покривена, Проклињала је јесења времена.