Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он зашушти, а ја се тргнем — мислим: он је!... Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!... То је чудно!... Алексина је кућа далеко од наше, на другом крају Кикинде, а ја чујем како врата на његовој авлији
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ловац, негде ту сакривен, устрели орла. „А, мој горки лову, тебе ли ја овде чекам,“ начне полумртав орао себи говорити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ДОРУЧАК Рекох ли ја синоћ да ће да преснежи? А и шта ће друго него снег, ја одавно не чекам да одозго крило зашушти, да ме голуб обасја и обрадује.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана? Војска веће готова да иде на Шабац”. Чекам Живковића, али га нема да дође.
у 10 сати одем у канцеларију, гди чекам читав сат, а дође г. Булгаков. Сказал јему: „Ваше Превасходство, ми по совету вашему сва прошенија гди које надлежало
” Одем у 7 сати, а г. Недоба још у канцеларији. Чекам пол сата, дође г. Павковић. Потом мало, изиђе г. Недоба и у његову собу одемо. Питам: јесу ли она писма предали?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?... Чекам те, ево, већ два сахата... — Ево ме, драги ага...
— обрецну се Суреп. Све је пливало у смеху и шали. — Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. — Чекам побратима! — рече Станко. — О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан.
Чупић се уплете: — Није баш тако, Милошу! Ја не мислим да ми оставимо шарампов. — Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! — Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу!
— рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног... Не говори тако, јер ћу те омрзнути!... Шта ћу ја овде?... Шта чекам?... И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...
— Али, стићи ће ваљда... — рече. И Станку се срце разиграло... Кад Зека дође, он рече: — Једва чекам!... Чујеш ли тутањ?... То иду они... Откад не имадосмо сербезног боја.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А обед од вина и хлеба, И лампа, још на мом столу... Да ли је могао проћи Мој праг у замрклој цести? Чекам и чекам све ноћи Тог путника с неком вести. ПЕСМА Изгубих у том немиру Другове и све галије.
А обед од вина и хлеба, И лампа, још на мом столу... Да ли је могао проћи Мој праг у замрклој цести? Чекам и чекам све ноћи Тог путника с неком вести. ПЕСМА Изгубих у том немиру Другове и све галије. Који је сат у свемиру?
Али сам невин, јер ја страдам; И чист јер чекам дан открића; И новорађан јер се надам; И пијан само од твог пића! Хулим у мисли коју родим, А тобом трепте моје
Творче, кроз олуј и кроз ћутање, Слушам све твоје сјајне гласове; А чекам кад све минеш путање, Пољем кроз наше светле класове, Крај пута к мени атому скривеном, Да приђеш у те часове: И
Често у те сате са сузом у оку Ја осећам тихо у болима дугим: Све је покидано са мном и са другим, И чекам однекуд нову реч дубоку, И докле се деле светлости и тмине, И ноћ пада као паучина мека: Све нàтпēва хучна музика
Знам да нећеш доћи, а чекам; и маште Непознате среће расту у ноћ нему; Нећу више чути твоје речи таште, Да твој глас свемоћни осетим у свему.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима. Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама. Шта ћу?
Кад он после уђе, ја почех хркати, и моја се сестра учини да спава. Назва добро вече, па ућута. Ћути он, ћути мајка, чекам ја. Онда моја мати отпоче, а глас јој промукао: — Одведоше вранца! — Одведоше — каже он.
Зар ти, забога, није жао да ја под старост чекам од другога кору хлеба, и да ова наша дечица служе туђину?... — Па онда поче јецати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, сад, моје је да чекам — вели г. Пера — а остало је, што кажу, у божјој руци! — Наравно, наравно! Све је у божјој руци. Али опет...
— Али, Персида, чекај, чекај, молим те. — »Чекај!« Шта да чекам? Чекај ти! Шта ти чекаш... ти, ти... — Шта ја чекам? Питаш ме?
— Али, Персида, чекај, чекај, молим те. — »Чекај!« Шта да чекам? Чекај ти! Шта ти чекаш... ти, ти... — Шта ја чекам? Питаш ме? Не чекам ништа — плану сад и поп Ћира — или боље рећи, чекам свашта. И ништа ме неће изненадити. (»Уф, уф!
— »Чекај!« Шта да чекам? Чекај ти! Шта ти чекаш... ти, ти... — Шта ја чекам? Питаш ме? Не чекам ништа — плану сад и поп Ћира — или боље рећи, чекам свашта. И ништа ме неће изненадити. (»Уф, уф!« хуче гђа Перса.
Чекај ти! Шта ти чекаш... ти, ти... — Шта ја чекам? Питаш ме? Не чекам ништа — плану сад и поп Ћира — или боље рећи, чекам свашта. И ништа ме неће изненадити. (»Уф, уф!« хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! (»То видим!« вели она).
И сад ме још питаш шта чекам! Шта ја чекам? — Да, шта чекаш? Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса. — Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и рв’о
И сад ме још питаш шта чекам! Шта ја чекам? — Да, шта чекаш? Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса. — Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и рв’о с паорима,
Е, па ’ајд’ се вуци клипка с њим! И ти ме сад питаш: шта чекам! — Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса, сва зелена. — Шта чекам? Шта ја чекам?
И ти ме сад питаш: шта чекам! — Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса, сва зелена. — Шта чекам? Шта ја чекам? ’Оћеш ли баш да ти кажем? — Јесте, још то чудо и покор ’оћу да чујем. — Шта ја чекам!
— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса, сва зелена. — Шта чекам? Шта ја чекам? ’Оћеш ли баш да ти кажем? — Јесте, још то чудо и покор ’оћу да чујем. — Шта ја чекам!
— Шта чекам? Шта ја чекам? ’Оћеш ли баш да ти кажем? — Јесте, још то чудо и покор ’оћу да чујем. — Шта ја чекам! Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао — протојереј,
— Шта чекам? Шта ја чекам? ’Оћеш ли баш да ти кажем? — Јесте, још то чудо и покор ’оћу да чујем. — Шта ја чекам! Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао — протојереј, прота...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Богородица (а варошка црква била је по свећена Св. Богородици). С Богородицом имам работу... Она ме зове... Чекам Богородицу. — Одгуривао би своје да би и даље остајао да онако непомично, пажљиво вири у цркву.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па јашим ја, јашим и чекам шта ће рећи друга памет. Нисам ја ћакнут, господине, све ја радим по паметима. Кад дође друга: лепо, вели, Миле, ти
А ја непрестано чекам да пљуне, јаој чекам и гушим се и дође ми да им кажем: ево вам и службе и све што сте ми дали, а опет седим и слушам о
А ја непрестано чекам да пљуне, јаој чекам и гушим се и дође ми да им кажем: ево вам и службе и све што сте ми дали, а опет седим и слушам о кмету и чекам да
јаој чекам и гушим се и дође ми да им кажем: ево вам и службе и све што сте ми дали, а опет седим и слушам о кмету и чекам да онај дрипац пљуне у мараму.
Африка
Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој.
Па тај је допратио мог пријатеља из Бобо Цуласа. Лопов најгоре врсте, и ја га само чекам у Бобоу (где исти господин рано сутра одлази) па да га стрпам у помрчину (хапс)!
толико нестабилно у мрежама, чија мотка клизи са темена носача док газе кроз воду, да ја са узбуђењем и радошћу чекам једно неочекивано купатило.
Мислио сам да не желите да ме видите. Како? Ни ја не разумем! Ја већ два дана чекам неку прилику која би ме превела до Нигера. У страшном сам задоцњењу. — Знам, зато сам и пошао да вас потражим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Прича да цео наш национ црче од желанија, да се пресели у Росију. А ја онда чекам да чујем шта ће рећи, дебели, памтило материно. А Ђурђе ни у нос, него гура мене: Кажи му, вели, да нисам ја Мојсије!
Теодосије - ЖИТИЈА
Да би уверио родитеље, посла у гору ловце, и сам опремљен да гони звери, рекавши: — Чекам вас под гором до ујутро. А када наста ноћ, и благородни што се с њим весељаху поспаше, са мало својих људи који су
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Једино што је сигурно: Соња ни други пут није дошла, а лаф је опет написао: „Чекам. Дођи! Дођи. Дођи!” Није одговорила, а верујем да није ни дошла, али то није представљало неку нарочиту трагедију за
Можда јој нису дали да изађе? Можда болесна? Можда спава? Било ми је чудно да Рашида може да спава док ја чекам и чинило ми се налик на издају. Поквасих кошуљу и ставих је преко груди и стомака.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло. Е бадава, људи смо, заљубио сам се. Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће
Разбере се, иде к Јуци. — Јуцо је л’ ту био данас Кирић? — Још није био, чекам га. — Код мене је био. Мени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. — Зашто?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
једину драгоценост – детектор у кутији од ципела, и продужујући стално жицу од антене са крова сишао у приземље да чекам нову 1951. годину.
Али није сишао. Шта ми је друго преостало него да грицкам семенке и чекам сутрашњу представу? И поново се догоди иста ствар: и на матинеу у десет, и у два, четири, шест и осам...
са суседног стола дохвати таблицу на којој пише: РЕСЕРВÉ и стави је тамо где претпоставља да му се налази срце: – Чекам некога … промуца и запали цигарету ознојеним прстима. – Онда, ништа...
Хоће ли овако бити све до краја? Шта ће се променити? Шта ми остаје још да чекам? Једну собу више? Два службеника више? Двоја врата више на аутомобилу? Куда све то води?
Шта ми вреди што бих ја и крао кад немам где! Лопови! Све сами лопови...« Ох, боже! Доста ми вас је свих! Једва чекам да се истуширам и легнем... – Ко ти брани да се тушираш у викендици'? Имамо туш … – Али немамо воде!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад би му се о томе поменуло, говораше: „Божја ти вјера, једва чекам, али чекам да отмем чесову младу, лијепу, од добре куће Туркињу; нека се халак дигне кад се ја оженим!
Кад би му се о томе поменуло, говораше: „Божја ти вјера, једва чекам, али чекам да отмем чесову младу, лијепу, од добре куће Туркињу; нека се халак дигне кад се ја оженим!
— А о владици нашем шта си чујао? — Да је паметна глава и добар војсковођа. Једва чекам да га видим. — А о другијем главарима племенским јеси ли шта чуо? — Ништа. — А колика мислиш да је Црна Гора?
— Ваистину то да једнако жалим, што ме не поведоше на Вранцеза! Зар не би љепше било да сам погинуо ове војне, но да чекам смрт у пепељаку, као баба чесова!?
— Е, да испричам сан? Хоћу ли? — Можеш! — одговори старац, смијешећи се. — Усних да стојим пред манастиром, као чекам њекога.
Једва чекам! Јанко је разумио шта Крцун мисли, јер то не бјеше први пут да о тој ствари разговарају. Знао је да се браственици у
Јадан Јанко. Он се занаго већ и не нада одговору, те једва чекам да наиђе Бајица поштоноша.“ Јанко устане и запита: — А кад наилази Бајица? — Ако већ није. — Е, опростите, одох!
? Ја зебем е ће се због ње крв пролити и једва чекам да је удомим, а ти пронађе ново зло, зато, тобоже, што су се они једно у друго загледали!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Господична, ја сам узео слободу мало вам време прекратити. ДЕВОЈКА: Благодарим. МЛАДОЖЕЊА: Једва чекам онај час кад ћемо непрестано заједно бити. ДЕВОЈКА: Ја сам тако у послу да ми то слабо и на ум пада.
Господична, ви ћете видити како вас ја радо имам. ДЕВОЈКА: То ми је врло драго. МЛАДОЖЕЊА: Једва чекам дан венчања. ДЕВОЈКА: И тај ће проћи. МЛАДОЖЕЊА: Зар сте ви тако нечувствителни?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — боже ме прости — хришћанин! Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже
колика је сума? — Па четири стотине динара, драги прико. Треба ми, па не могу да чекам. А кроз три-четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал муке прико, што мени сад треба, па ми дуго да
А кроз три-четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал муке прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам. Кад примим ту суму, одмах ћу исплатити целу мјеницу. И ја ти, прико — ти знаш мене!
— виче љутито газда Радисав оштрећи »федермесер« о тањир. — Дај шта има, ма и не било све готово!... Не могу више да чекам. — Ама још није готово! — виче из кујне домаћица. — Дај, какво је да је! Знам ја твоје ујдурме!..
Опет због оног »твог принца« што се задоцнио. — Није, бога ми!... — Дај амо кад ти кажем — осече се домаћин. — Не чекам ја више па да је мој венчани кум, а не твој балави син!... Шта ће жена, него изнесе јело, а »принцу« — што бог да!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стојим, чекам, ето већ сутона, Боже благи, де остаде она? Стојим, чекам, гле и нојце вође, Боже, Боже, заш она не дође?
Стојим, чекам, ето већ сутона, Боже благи, де остаде она? Стојим, чекам, гле и нојце вође, Боже, Боже, заш она не дође? Збогом, ноћи, збогом, стазо света, Збогом и ти срећо моја клета!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
(Клоне на колевку) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ама, види је, молим те! Шта је сад нашла да изводи? Немам намеру да вепра чекам у кориту! Није мене мој покојни отац неком вепру за вечеру спремо! Дижи се одатле, па д идемо!
Хоћеш да седнеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ај да седнем. Ал баш и немам пуно времена. Чекам госта, зато сам и навратио, да вас обавестим. ХАСАНАГИНИЦА: Да нећеш опет неком да ме показујеш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља. Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили. Ти долазиш с пуним чанком свачега.
Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотона, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем. Ништа ми се тада не допада.
Дођи, куцни на капиџик, пусти кроз рупу свој глас, те да осетим дах ти врео. Дођи! Колико пута чекам у башти и гледам на твој пенџер... Драги, душо душе! дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“...
Ако везем, везем твоје око и уста; ако певам, певам твоје песме! ... Ах, да знаш, драги, како те жељно чекам? Како ми сва снага трепти кô лист на гори... Ах!“... Мати умуче.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам.
колико има времена да те чекам, — и рече јој сувише: — Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни,
га што у небо гледа и шта од туда изгледа, а овај му каже да је бацио џилит у небо, „и ево — рече, — три сахата га чекам да падне, па га не има“.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Шта значи: доведем један пут и ја у мом веку госта на ручак, али њојзи неправо, што нисам јој напред јавио. Чекам, чекам, нема јела; најпосле промолим главу кроз пенџерић, да видим шта је.
Чекам, чекам, нема јела; најпосле промолим главу кроз пенџерић, да видим шта је. Али кад ме одунуд звизну, куме, пођоше ми сузе на
) МИЛАН: Па добро је. Само док се мало ослободите. ЉУБА (подскакује): Једва чекам бал. Него, знате ли шта? После подне да се скупимо: ја, Мара и Лепосава, па дођите и ви с друштвом да пробамо.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Хоћу да ми се све дешава одмах. Ево сада! Хоћу да ћутим и слушам музику која ми допада и да ништа не чекам, већ само да постојим, тако некако — да осећам руке, ноге, зубе, непца, косу; једном речју, оћу да баш сад живим, ако
Прича о томе како је Анин матори дочекао срећну нову 1951. годину —Исти случај — почне он причу — чекам ја Нову годину: дванаест сати — нема је! Дванаест и пет — она не долази. Пола два — још ништа.
да сам потпуно без разлога срећна, јер је данас у три по подне престао да ме боли зуб, јер џоњам на перону број шест и чекам свог Мишелина који већ тутњи из даљине, а с њим се завршава овај мој роман, а почиње неки други, нов новцијат, још
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
и бола, „Миришу липе с питомог Врачара“, а с врата мојих врба, грм, топола зашуште жаром, као са ватраља, те чекам пљусак, плòдотворан, семен, да будем кућа којој пева темељ.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Причао сам, није вајде крити: „Једном ћу се тобом оженити“. Отад прође коњица година, чекам листић, њеном руком писан, и спремам јој лагарију дивну: „Никада се оженио нисам!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Треба да идем доста стазом пре но што зађем са ње, јер је дотле, између маслина, жито. Седам у сенку неке маслине. Чекам тачно један сат. Знам да девојка више неће доћи. Решавам да останем још пет минута.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Картароши да вас нешто питам има ли за мене места за столом хоћу да играм чак и без весеља можда је и милост коју чекам само обрт у божанској коцки обрт достојан великог блефа ратничког војног и мисионарског аблуда врлине у којој
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Не можемо, дабоме! Ево ја, на пример, ја не могу да чекам. И да хоћу, не могу. АГАТОН: Е, бога ми ћеш да причекаш, јер ту своју жељу да се тестамент отвори четрдесет дана
(Гласно.) Право каже Агатон, нема шта више да чекамо. 'Ајде, Танасије, 'ајдемо. Бога ми, једва чекам да одем кући да се одморим. 'Ајде, збогом остајте. (Оде.) ТАНАСИЈЕ: Па јест, да се одморимо. Збогом! (Оде за Видом.
Али ја њему: по закону не морам да чекам четрдесет дана и нећу да чекам! Тако ти ја подвикнем њему. ВИДА и САРКА: А он?
Али ја њему: по закону не морам да чекам четрдесет дана и нећу да чекам! Тако ти ја подвикнем њему. ВИДА и САРКА: А он?
АГАТОН: Па, наследница је, има право. ВИДА: Еј, тешко нама шта смо дочекали! ПРОКА: 'Ајдемо, Гино! Нећу ваљда да чекам да ме таква једна незаконита женска избацује. ГИНА: 'Ајде да скупимо ствари. (Полазећи за Проком.
ТАНАСИЈЕ: Хајде, дабоме! (Одлазе у своју собу.) САРКА: А да ме пита човек шта ја чекам? Нећу ваљда седети овде да гледам у покојникову слику. АГАТОН: Право кажеш, Сарка, треба да се растуримо сви.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А, јест... Молим те, ја то њему причам, а не теби... И ја чекам, разуме се, два дана да дејствује лек, па ти се обријем, напудеришем, узјашем „Султана“ и пођем да свршим рапорт
Закажем јој да ћу је чекати у мраку, мало подаље. Она нека само викне: уху. Опростим се и пођем. Чекам је у мраку, чекам... кад чујем, неки ми се приближавају и разговарају. Назирем, мушко и женско...
Закажем јој да ћу је чекати у мраку, мало подаље. Она нека само викне: уху. Опростим се и пођем. Чекам је у мраку, чекам... кад чујем, неки ми се приближавају и разговарају. Назирем, мушко и женско...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубице!... Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас. — Хајде... чекам те... Љубице, друже !...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Шта ће мени моја мајка и твоја, Кад ја немам тебе, драги, крај себе?“ 131. Једва чекам да недеља дође, Да обучем руо девојачко, Да прошетам чаршили сокаком, Да ја купим иглу од биљура, Да сашијем
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МИЛУН: Да хитније не може бити! ВАСИЛИЈЕ: Пакујем и увезујем неке кофере... Одмах ћу! МИЛУН: Немо да чекам, имам и друга посла! (Василије и Симка улазе у кућу) ГИНА: Да му однесеш само ћебе и леб!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Цео нам је дан дуг и досадан, и пролази у ћутању невеселом. Тек увече, слободан ко у трави цвет, ја те чекам. На једној клупи. Разапет. Београдски универзитет, 1919.
Повише ме у беду, да Те дивну, рајску, знам, али не додирнем дисањем и не сагледам. Тридесет година да чекам да ми се јавиш и зеницом твојом, грозном, над земљом заплавиш.
Место мртваца, сад мећу дрвену лутку и две‑три свеће. Чекам да се смркне, па да одем у малу, ледену црквицу; ноћас ће бита службе. Последњи је дан у овој години.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Али опет, помисли он, боље да ја чекам овде но да задоцним.« И умирен том мишљу стаде да хода, ослушкујући по неки пут неће ли чути познати писак локомотиве.
— Кога чекате, господине капетане ? — викну неко из неосветљена краја. — Ја... чекам ја... Живко се загледа у онога, што му се приближаваше. — А, ти си, Милане... чекам жену и децу.
— Ја... чекам ја... Живко се загледа у онога, што му се приближаваше. — А, ти си, Милане... чекам жену и децу. Приђе му поручник Милан и поздрави га. — Здраво, здраво! Ето ви’ш...
Приђе му поручник Милан и поздрави га. — Здраво, здраво! Ето ви’ш... одвела децу код мајке да божићкује тамо. Сад их чекам; хоћу да дочекамо заједно нову годину. А ти? — Ја чекам мајку, па има задоцњење.
Ето ви’ш... одвела децу код мајке да божићкује тамо. Сад их чекам; хоћу да дочекамо заједно нову годину. А ти? — Ја чекам мајку, па има задоцњење. То мора да буде свакад кад ја кога чекам... — А, има задоцњење?
А ти? — Ја чекам мајку, па има задоцњење. То мора да буде свакад кад ја кога чекам... — А, има задоцњење? — запита изненађен Живко, не разбирајући који се воз задоцнио. — Има, сад сам питао.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Да. Тај им је сад највећи агитатор и натуткали га те какве све гадости не говори. ДАНИЦА: Једва чекам да се ти избори сврше. Мене је чисто страх! ИВКОВИЋ: Па, ипак, нећемо се ми посвађати. Не бојте се!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Једва чекам да сазнам. а ваљда и ти Читаоче, шта ће даље бити... ЈАВНА ПРОДАЈА Попев се на ограду, Вука-баба Обја
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
их урачунај, јер теби не принесох похвалу како приличи, већ колико је могуће маломе ми разуму, па зато имале награде чекам.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хоће л̓ пасти капља што болове спира? Чекам. Нигде никог. Светлост дана гасне. Ноћ просипа таму и часове касне, Ни звезде на небу да за тренут блисне. — Чекам.
Чекам. Нигде никог. Светлост дана гасне. Ноћ просипа таму и часове касне, Ни звезде на небу да за тренут блисне. — Чекам. Нигде никог. Уз вапаје гласне Непрегледна хрпа рањеника кисне...
ЧЕКАЊЕ Чекам у сенци једног старог дуда Да месец зађе и, скривена тамом, По уској стази што кроз ноћ кривуда, Да сиђеш к мени чежњив
старог дуда Да месец зађе и, скривена тамом, По уској стази што кроз ноћ кривуда, Да сиђеш к мени чежњивом и самом. Чекам, а лењо пролазе минути, И сати бију на торњу далеко.
Чекам, а лењо пролазе минути, И сати бију на торњу далеко. Већ зора свиће, бледе млечни пути, А ја још чекам, — и вечно бих чек̓о!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ће чекам хан’мо. Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш. Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам. Чекаћу ја!
— Ће чекам хан’мо. Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш. Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам. Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи. Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ватре да сипа, па проговара: „Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам.
колико има времена да те чекам“, и рече јој сувише: „Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и
га, што у небо гледа и шта од туда изгледа, а овај му каже, да је бацио џилит у небо, „и ево“ рече, „три сахата га чекам да пане, па га не има.
“ А он му одговори: „Господине! ја те од јутрошњега јутра све овако чекам, како смо се и погодили.“ „А како смо се погодили?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
откад то? Све, све, све! (Раскалашно се зацењује.) Брзо, одмах, брзо! ... Не могу да чекам више. Све, све, све! МЛАДЕН (држи чашу у руци која дрхти, и просипа вино; уплашено, очајно): Аман, Васке, не то!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Јошт један пустињик? Који чини чудеса? Па шта ја чекам онвде? Сваки минут чинио ми се година; крила сам желио! Дан је био субота, почетак месеца јунија, кад сам ови глас
боље да се у нашем мирном вилајету гди покалуђерим, него куд у Турску да одем; да не хитим одвећ с калуђерењем, но да чекам барем јошт три године; а како се придигне, да ће доћи посетити ме.
А кад од мене чује шта ја ту чекам, возрадује се весма и „бог нас је овде саставио” рече. „Ја сам се“, каже ми, „старао гди ћу ђака наћи који добро уме
При лепом времену чекам ружно, а после овога чекам опет лепо.” Ветар јоште здраво дуваше, али онога првога зла — ни полак.
При лепом времену чекам ружно, а после овога чекам опет лепо.” Ветар јоште здраво дуваше, али онога првога зла — ни полак. Овако разговарајући се и шалећи, заспимо.
Онда ја речем домаћину: „Мени госпођа јошт ниједанпут није рекла да једем, јер види да ја не чекам да ме нуди.” Дâ се то овом човеку на смеј, да се неколико минути морао смејати. Пита домаћица: „Уàт ис дат?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А познајеш ли Теткина брата? Ди ли је то његово дите, тај нови дијак? Једва чекам да га видим... Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Кад реч заустим — ја уместо еха Најежен чекам да ме свег избоде Сломљено стакло његовога смеха. УРЛИК Гледам лава у кавезу За решетком где тумара И види у парку
Сам насред пуста жала Са главом која стрши Под сунцем што је лоче: Као у зеву ала Ја чекам да се сврши И ово што не поче.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Поглед му се пободе у гутицу између његових размакнутих и густих обрва. Љут је. Зашто? Могао си да јавиш па да те чекам, чвор је сенка, а лице му жућкасто, гутица на корену дугог носа ударац је нечије песнице.
За дукате, и ти, тако ситан и грдан, могао си с лепотицама да спаваш. А ја те чекам... По десетак вечери забадава сам облачила чисту кошуљу, а тебе нема.
као рибу ухваћену на удицу повукло унутра изазивачко и снажно: „Уђи, пријатељу Аћиме! Чуо сам да си стигао па те чекам.“ Неко је устао са столице и Аћим је сео до самих врата.
— Ђорђе није издајник — рече изазовно. — И ти се спремаш да ми кажеш збогом? — То је моја ствар. Ја не чекам као ти да ме сељаци одавде изнесу на рукама и посаде на престо. Зато си ти храбар.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема. Сам, к'о камен, ћутим. Само што орах грањем замрзнутим У окна бије, и јавља се мени...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сам Бог зна када ће доћи. Кад оде у царске дворе, чекам га често сатима“. „Али, драги мој господине, овде нам је врло добро, а ово вино из Гринцинга моја је стара љубав“.
Она ми рече да је чекам после седам сати увече на углу Жакенове улице и Виднергиртла. давно пре уговореног часа пођох Виднергиртлом и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Требало је, према томе, да останем поред земунице и да чекам. Јутро је било ведро, свеже и мирно. У нестрпљивом очекивању и седећи на малој тронођној столици коју ми војник
Како изгледају снајка, деца? Боба, свакако, велика девојчица? Али какав сам ја човек, како сам могао само да чекам толике опомене, па тек сад да пођем у ову посету коју сам своме дивном и милом другу дуговао много раније?
Чак се носим мишљу да је сасвим преселим у Београд, јер, ако ћемо право, оно сунце и није за паланку. Само чекам да се она мало смири...
Биће русваја. Јест, једино чекам да се снајка мало смири. Јер не би било лепо, части ми. И жалост има своје време. И цело моје морално биће побунило би
Ја га прекидам, зовем и узимам на крило. „Што не спаваш? Је ли што не спаваш?“ питам га. „Чекам те, баба ми казала“... „Ама, Бане“, кажем, „сине, хтео сам нешто да ти кажем, сине... погледај ме. Загледај ме добро.
су сва обавештења која је њен отац добио о мени и после којих се одлучио и дао своје да, на које сам подуже морао да чекам, била изванредно повољна.
Дакле причам ја то мојој жени и чекам ефекат. (Ја вам своју жену нећу описивати, ја хоћу да ви из њених сопствених речи добијете представу и праву слику
) Чекам ја ефекат и таман принео чашу с вином да се прикупим за нову причу, кад ме она свом снагом лупи по руци: „Пропалицо, ве
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тачније, не веселим се (претјерао сам), али их чекам. А то је, можда, још више. Без онога што нас весели, некако се може.
Не! зашто да призивамо у помоћ патетички лик мајке која жури у апотеку с рецептом за умируће дијете? Кад у шпалиру чекам напросто ја, који сам се упутио у кавану на партију шаха, дође ми да опсујем као кочијаш.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... — Па, шта је било? — Ништа. Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.
Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!... Шта да се ради?... Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!
— Мораћемо, ја како. Сви смо се добро истањили. Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. — Кад буде време само ми јави. Пријатељи се руковаше и растадоше. ВИИИ »Шта ово би са мном ?
»Шта сам ја ?... Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...
— Хоћу ја, али на лисице. Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. — Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога
седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам.
Иди ти нашем попу, па се разговори са њим. Видећеш, он ће пристати. А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш.
— Ништа ново. Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро. Не знам само шта ће бити с децом. Чекам извешће свакога часа. — Е њихова је дрскост прешла сваку меру. За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник.
па и овај Новица?... Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну. Шта да чекам? Да ме смакне изненада, па... Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати. Више се не може овако...
Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. — А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице. Зар те не прати Симо ?
— »Шта је било ?« питам Добросава. — »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа... Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
да види шта има под њиме; али чим га одиже, а смрт испод камена проговори: — А, мој Петре, одавно ја већ на тебе чекам овде под овим каменом.
да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад, овај час да је водим, јер ја не чекам, ни ти ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам.
упита га што у небо гледа и шта отуда изгледа, а овај му каже да је бацио џилит у небо, „и ево — рече — три сахата га чекам да пане, па га не има“.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече. Не жалим себе, и не жудим доле; Не жалим себе, чекам своје вече, Миран, без жеља и нада на боље. Моја је душа сада суво поље.
“Кад стидљив дан оде и кад дође вече.” 1904. ПОЕНТА Једва чекам вече да и мени сване Јер ја немам дана. К'о пустаром песак Мисли, зраци пали у сјај, ледни блесак, И види се живот,
Ал' земљи ће сунце весело да гране, Мај ће ведар ићи, пробудиће гору: Њој промена носи пролеће и зору; Једва чекам вече да и мени сване. 1904. КАКО МИ ЈЕ...
“Не бој се, рече, за снове зле. Када мру у сну, на дану живе.” Од људског срца да л' има слабости веће? Отад чекам црне снове, али немам среће. ИВ За бол и љубав душа ми зна, У њој кајања никад не беху.
Ћипико, Иво - Приповетке
Еле, баш једнога од тих дана, у пукло подне, сакривена чекам и држим крај од конопа... Ето их гдје долазе: једнако сумњиво се обазиру и потискују један другога, док изнебуха овога
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Мама, забога, мама, шта ти говориш! А питаш ли ти, бога ти, мене: пристајем ли ја? ЖИВКА: Па не питам те. Чекам да видиш најпре младожењу, па ћу онда да те питам. ДАРА: Ама, оставите се ви младожење.
ЖИВКА: Па јест, може да буде пријатно! ВАСА: Ама, откад ја чекам да неко из наше фамилије онако... како да кажем... да одскочи, брате, да се чује, да се види и да се прослави.
ВАСА: Па то: роткве њему стругане. ЖИВКА: Мисли он да му ја не умем и ту доскочити. Умесила сам ја њему колач, само чекам да Анка наложи пећ па да му испече колач. Окренуће Дара од њега главу и никад га више неће погледати.
А опет, знаш, тешим се одувек, кажем сам себи: „Чекај Јакове, мора једном доћи и твој дан”. Па тако, ето, чекам, а шта бих друго? ЖИВКА: А ти, Саво?
ЖИВКА: Бога ми, немам. Баш сад чекам неке важне визите из дипломатије. ВАСА: Па дабоме. Него дедер! (Извадио је хартију да бележи.
АНКА (нуди образ): Пољуби ме уиме капаре! ЧЕДА (пољуби је): Сасвим. Дивна капара! АНКА: Одох и чекам! (Оде.) XВИИ ЧЕДА, РИСТА ЧЕДА (припали цигару).
Не знам да л' још да чекам на капији?... ДАРА: Радите онако како вам је госпођа казала, немојте ме ништа питати. (Оде у собу по ствари.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чујеш ли, драгом волом!... Нијесам могао више да подносим у оној вашој слабој вјери и да чекам ту вашу нејаку Србију... Чујеш ли?... Ту вашу малу Мораву.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Ал’ ћеду бити жути! Благо Нама! ВАСИЛИЈЕ: Сад дај решконту, не могу више да чекам. ЕВИЦА: Какву решконту? ВАСИЛИЈЕ: Забога, решконту, ја сам је код тебе оставио.
Краков, Станислав - КРИЛА
Зграбила је његова подругљива уста, и сисала дуго са њих влагу из високих ваздушних слојева. — Хајде, толико те чекам... Њена соба је била мала и запарна. Седела му је на коленима, и раскопчавала његову блузу са крилом на рукаву.
Петровић, Растко - АФРИКА
Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој.
Па тај је допратио мог пријатеља из Бобо Цуласа. Лопов најгоре врсте, и ја га само чекам у Бобоу (где исти господин рано сутра одлази) па да га стрпам у помрчину (хапс)!
толико нестабилно у мрежама, чија мотка клизи са темена носача док газе кроз воду, да ја са узбуђењем и радошћу чекам једно неочекивано купатило.
Мислио сам да не желите да ме видите. Како? Ни ја не разумем! Ја већ два дана чекам неку прилику која би ме превела до Нигера. У страшном сам задоцњењу. — Знам, зато сам и пошао да вас потражим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Опет ракетле... Ја само ослушкујем, неће ли се пуцњава померити уназад? Држим часовник у руци и чекам да ракетла наново сине... Тек је једанаест... На мом одсеку је мирно. Наравно...
Друже, провео сам код ње шест дана и шест ноћи. Ја њој паре, а она мени слику. Али не жалим. Једва чекам кад ћу опет у Солун.
О, људи, шта нас снађе! — Остав’! — рече Бора војницима, који спустише пушке поред себе. Он се подбочи. — Чекам? — Донећу ти вина, причекај. — А, не, не!
Ви сте мало чекали? — О, ништа! — изустио сам немарно, као да њеним речима не придајем никакав значај. — Чекам свога пријатеља. — Немамо потребе за њим... Нас двоје довољни смо једно другом.
Учинило ми се да њен поглед продире у мене. — Ја сам допратио свог пријатеља... Сада чекам да изиђе. — Ах, он зна где му је кућа. А ви ћете остати овде! — говорила је пркосним гласом. Насмејао сам се.
— Сањала сам вас — затим се нагло окрете и седе на супротни крај. Погледао сам на часовник. Тома је рекао да га чекам у „Цафé Модерне“. Устао сам. Сви навалише на мене да останем. Само је Одета ћутала и гледала ме замишљено.
Драгиша — и обавила је руке око мога врата. Осећао сам како се нешто у мени ломи. Заустио сам да кажем: „Дођите, чекам вас“... Сетио сам се дате речи. Устао сам. Хтео сам да идем, али сам остао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Добро! Трчите кад имате и вољу и ноге. Младе ноге могу млада куд зовне памет. Ја ћу да седнем ту и чекам докле не дође Амо по мене која, па ма и омрк’о ту. Рекнем, седнем. Оне несташно прхну куд која. Боже!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: Па шта још чекам?... Није ли доста једа избљувô, Дражећи своје речи отровом; Као да нука саму природу, Да му главурду громом
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Одјек се мрзне, а ноћ на ме сипа Лептира мртвих покидане главе. И док ум слепо по словима пипа, Ја чекам тице да се снова јаве.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА (чита даље): „Једва чекам срећан час да притиснем...” ЈЕРОТИЈЕ (престрави се): Шта да притисне? АНЂА (наставља): „Пољубац на твоја уста”.
Правда, то је стрпљење, упамти то, па немој да насрћеш на правду као јуне, него чекај, брате! МИЛАДИН: Па ја чекам већ... ЖИКА: Е, да чекаш још. Да умреш, бре, па да дођеш пред рајска врата па би ти онај тамо морао казати: „Чекај...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Било би збиља смешно да ме оставе по страни да чучим на овом глупом каменом брду као кокошка на јајима и да чекам некаквог дроњавог разбојника хоће ли се смиловати да однекуд избауља са чопором својих траљаваца. Леп рат.
Осећам да је и он ту негде у близини, можда одмах иза мене, чујем му дисање, али се не осврћем, радије чекам да ми приђе. Желела бих да ми стави дланове на кукове и да ме привуче, снажно, уништавајуће.
Можда једино она два богаља: грбави Димитрије и ћопави Артемије. Једва чекам да се све ово заврши јер ми је чекање постало неиздрживо, гуши ме нешто у грудима, осећам као да сам потонуо у житки
Пружили смо руку један другом. Матија је пресекао. Опклада је била склопљена. Матија Једва чекам да се Доротеј врати како би грбо на њега окренуо своју злобну језичину.
Окрећем се према вршку сунца што се измала на истоку и жмурећи чекам да ми се капи осуше на образима. Долази ми да скачем и вриштим, неки ми голицави враг тумара о грудима.
Једва чекам да дође подне. Чим се сенке скрате, затворим овце и говеда у тор и пожурим на Мораву. Нашао сам згодно место за купање.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Шта да се ради, кад мора тако да буде. Дужност према родитељима преча је од свега. Ја ћу да чекам. Мој план за лето измењен је из основа, као и Ваш што је. Зауставио сам се на пола пута и склонио се овде у Киб.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Па је ноћ онда тешка, као гроб мртва, не може да се издржи од страха. Једва чекам звона да зазвоне, дан да осване, и онда да се брзо трчи на гробље, да се види да му гроб можда није како треба, да му
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ми се једини пут да нађем коначну резигнацију и тоталну резигнацију, и да се смирим, и да више ништа не тражим и не чекам. — Ама, човече!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мени чак није било довољно ни то да чекам хоће ли гости наићи или неће те да им се похвалим новим ципелама, већ бих сео пред кућна врата, на улици, и ко год би
Мени је до тебе, само до тебе. Једва чекам да те притиснем на груди, па макар се шницла и охладила. Било је и других, још нежнијих разговора.
Мени је до тебе, само до тебе. Једва чекам да те притиснем на груди, па макар се шницла и охладила! Сећам се и једне своје необјављене песме из тога доба: Ја
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу. Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам. И хоћу за ноћима зелену зору, Па потом за брдима гору, И опет за ноћима виноградску зору Сним. И тако увек даље.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не могу више да чекам. Слатко мирише људско месо! И, настави се игра. Како су дрхтале Вараличине руке док је делио! Како се ширило орлово
Станковић, Борисав - КОШТАНА
је моја свирка и песма била кад ја пођох да се венчам: — да више у зелену башту не идем, месечину не гледам, драго не чекам и милујем — да младост закопам! И закопах је! Сад? Старо дрво.
) Шта ћеш? Кога чекаш? Чекаш да ме однесу, воде? Чекаш да гледаш како ме носе? КМЕТ (уплашено): Не, Коштана, не чекам! Нећу да гледам. Него, не смем. Газда председник убиће мене ако тебе нема. Па зато сам овде. Морам да те чувам.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема... Сам, кô камен, ћутим. Само што орах грањем замрзнутим У окна бије и јавља се мени.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Та ја сам је једном избројио!“ А ја више бројити не смијем, већ порезу украј себе бацим, — једва чекам да се скине б'једа, јер не могу да гледам у њега.
Ево има девет годин' дана како чекам ја такове гласе: Маркове сам похарао дворе, похарао, огњем попалио, вјерну сам љубу заробио, још је за се нијесам
Кад то чуо Танак Осман-ага, удари се руком по кољену, нова чоха на колену пуче: „Јао њему до бога милога! Ја је чекам четири године, па ми данас оде за другога! Бојичићу, богом побратиме, да си брже на вашу Цетињу!
Та ја сам је једном избројио!“ А ја више бројити не смијем, већ порезу украј себе бацим, — једва чекам да се скине б’једа, јер не могу да гледам у њега; он је паша, а ја сам субаша.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Умјесто нечег ведрог, на концу му се у глави сложи само ова забринута жалопојка: „Чекам напад, слутим шибе, све се вртим попут рибе.“ — Та иди бестрага! — укори га Стриц.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од младости до старости не служих Богу, него сам себи. Нити чекам и једнога новца узети плаће. Заштоно ако сам и попословао што мало, и то рђаво и злочесто, са злочести посленици сам
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ба! Не чекам си ја!“ Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче... А у собу што ће да видим: мој срам!...
Ете ми га туј и човек ми... Он ме и пушти саг при теб’... Ја те видо’ како прође, па те чекам одамно... Имам један абер за теб’ и поздравље...