Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Да се не мислиш женити?...“ „Јесте, оче, хоћу да се женим, па сам већ и девојку довео, само чекамо на тебе да нас прстенујеш и венчаш...“ „Лепо, џанум... А да нисте род?...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Прошенија (за Русију) стоје готова, но за њи̓ мало људи знаде, јербо ми кријући то све радимо и чекамо док дође Бећир-паша, да видимо шта ће бити, пак у Росију да идемо. Везир дође близу Дрине.
Велики кнез Константин егзерцира солдате на плацу. Ми сиђемо с кола, чекамо и гледамо како егзерцира, а све жестоко виче. Кад сврши, оде у собу; позваше и нас сву тројицу. Уђемо и поклонимо се.
Петра Јокића, и у Гараше за буљубашу Милована, за Пљакића у Каменицу, да они покупе све момке и у Тополу дођу. Чекамо неколико дана, дође Милован буљубаша из Гараша, Марко из Јагњила, Урош из Жабара; Петар попре је дошао; и тако сви,
” Човек весељак. Пређемо, и ја и Чупић, чекамо док нас зовнуше у један врло голем чадор. Кад тамо, седи шест паша, ту је и наш домаћин Сирчић, и више од двадесет
Пође он и алај-бег, прате нас, и ништа нас не чувају. Дођемо у Црну Бару, одјашемо од коња, чекамо да наши доведу она четири бега, да се разменимо, но нема и̓ — а већ ноћ.
Милан довео Стојана из Берчића за рудничку. Све је то у приправности било, и са радостију чекамо, да нам дође господар Ђорђе, да сутра на Велику Госпођу чинимо параде и церемоније.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. Станко обори главу. — Како да није реда? ...Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!... Вере ми, да их не иженимо ове јецени би руљали као волови!
Жена оде да простре. — А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. — Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. — Бавићемо се неколико дана. Треба да свршимо неки посао.
Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати. Затим Дева оде. — Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. — Што треба — рече Суреп кратко. — Добро. Али нама треба много штошта.
— Имате ли оружја? — упита Станко. — Имамо и сувише. — Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... Па се окрете пошто Дева оде: — Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...
Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. — Шта радите, добри људи?... — Чекамо, војводо!... — рече Зека. — Ја мислим да су се добро опрљили... — Јесу... Погле лом испред шанца — показује Зека.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Тамо ћеш свега видјети. — Биоград? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа — Устани!... Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.
Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути. Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи напоље као момак од двадесет година.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ми и њега поздрављамо и молимо се богу да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо. А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.
« — А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.
— Па... дакле да вас не узнемирујем ове недеље... — А не, не. Сутра вас чекамо. — Добро — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу.
Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен... — Прстен!... Па добро, ето, вечерас! Шта ту још имамо да чекамо! Нек вечерас буде формална прошевина, а кроз два-три дана и прстен. Нек оде ко по Аркадију.
Африка
Тамни галеби који нас надлетају први су весници од ње. До Дакара је још увек далеко. Чекамо да се најпре појаве „дојке“ Дакара, што су два пупчаста брега изнад саме вароши.
Брзо се рукује са нама, узнемирен и пун осмеха да би га извинили што нас је пустио толико да чекамо. Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из калбаса.
Тек с времена на време дивни Жув преведе покоји стих: „Он је био лав, он је био велики лав“. Затим, како чекамо да се код вође рибара наручи пирога, Жув се изненада, да би ме обрадовао, решава да запише не оно што гриоти певају о
Доста је да чују и најслабији ехо Сумангуровљеве свирале па да на месту умру. Све то чини да чекамо дуго док се свештеници могу најзад обући у своје одеће од перја, у своје маске, у облику птичјих глава, црвених и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Него, ако се владика Василије из Росије буде чио вратио, сретно, чуће се и Вани, поп Микаило! А дотле да чекамо! Исакович онда поче да испитује Ванија: је ли истина, што Руси тврде, бар му Копша, његов рођак, тако каже, да је
Теодосије - ЖИТИЈА
оца, у ноћи насамо рече му: — Ево сви ми, народ твој и деца твоја коју ти је дао Бог, у твојој цркви сабрани чекамо твоје отачаске дарове. Немој сакрити за себе самога од Бога даровану ти милост.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А бомбе су падале сваког другог дана, тек да нам не буде досадно док чекамо одрасле да се врате на белим коњима. Једнога дана прочуло се да почиње савезничка инвазија.
— Много вам хвала на услузи... — захвали се церемонијално. — Две недеље чекамо некога да наручи царске мрвице. Јер, једно је теоријска основа, а сасвим друго пракса, разуме се...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Боље ти је пиј ту моју ракију и ћути, не квари ми унучади. А унучад, нас троје, набили се у ћошак близу стараца и чекамо кад ће Сава започети са својим лоповским доживљајима.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Знам свако дрво, сваку степеницу, сваки прозор... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пушта нас да чекамо... Ако, ако, можемо ми и причекати...
Низводу цвеће... пун поток облака... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Нисмо дошли да просјачимо, па да чекамо да нам се смилује! Да знаш, осећам се врло смешно! А још смо и покисли... Само ми још фали да назебем...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Да чекамо, док се наше матере, исплакане, с главобољом, врате с гробља. Је ли — да је овако било? ИИ А после? Мајка је моја
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Утврђује се да матори нема ловуџе за такси, јер је ишчашћавао до максимума овај део Европе, па чекамо тролејбус. Када закорачимо на предња врата, испостави се да не пуштају све троје на предња, па маман уфура са мном, а
Имамо због чега да живимо, имамо шта да чекамо! И тако све до комунизма, када ће, по речима моје историчарке, сваки дан бити празник!
Укључимо хитно шпорет и станемо да чекамо кад ће рингла да се усије. Хтели срно, наиме, да испечемо ону прастару кожу.
И тако, седимо и чекамо Нову годину, као и толики милиони програмираних мамлаза. Узбуђени смо као нико, јер све нешто мислимо да ће нам се
Овако, ипак некако дофура. Али, кад човек мало боље размисли, можда је Нова година коју чекамо, у ствари, Нова 1963?! Не верујем да код нас уопште нешто може стићи на време, сем оног дасе с рачунима и сем грипа,
“ Уперили смо пушке, пушкомитраљезе и остале реквизите према путу и наклатили се да чекамо шта ће да испадне од целе операције.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Додајем: — Треба да поручите по коју чашу док се не вратим. После можемо на кафу. — Довиђења, господине, чекамо вас после вечере. — Довиђења, изићи ћу на врх и после сићи. Пењем се уз стрме улице.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Гласно.) Право каже Агатон, нема шта више да чекамо. 'Ајде, Танасије, 'ајдемо. Бога ми, једва чекам да одем кући да се одморим. 'Ајде, збогом остајте. (Оде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— запита нестрпљиво Александар. — Мислим нису даље од пет километара. — Ситна посла — одговори командир. — Чекамо главнину. Ове остављамо пешацима. На почетку равнице видимо наше пешачке ровове.
од најудаљенијег кутка Мачве до села Даросаве, лежимо данас при благом јесењем сунцу на једној заобљеној узвишици и чекамо — напад непријатеља, или даље одступање...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Узнемирена је.) ЈЕЛИСАВЕТА: Шта се то овде догађа? ДРУГА ГРАЂАНКА: Ништа, дошао ђаво по своје! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Чекамо да изнесу лешеве! ЈЕЛИСАВЕТА: Зар се то овде десило? ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Овде!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Људи лепљиви од блата, мокри, прозебли, седе под једним фењером. Ја замишљам како то мора изгледати зими. Чекамо затим зору да одемо поново у Журково за нове мреже, као да ништа било није.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп се диже и оде с њим, народ се разиђе, али нас неколико остасмо, јер нам поп даде знак да га чекамо. После једног сата поп се врати. Бејасмо готови да »искочимо из коже« од нестрпљења. — Шта би? — салетесмо питањима.
Ми људи искупили се код Тапура, па разговарамо и чекамо капетана на 'ладну. Ту се довијамо од сваке руке ко може бити писац оног дописа, али ништа не могосмо закључити.
нам изгледаху дани дугачки, опет некако брзо прође то време, те кад освану субота, а ми сви седимо на зборном месту и чекамо кад ће телеграф да се отвори.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: Па зар не памтиш јутрос кад сам ти рекао... СПИРИНИЦА: Уосталом, тако ми увек радимо кад је какво гласање. Чекамо до предвече, па ко има више гласова...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Овај други (велики прст) рекао: „Немојте, него да чекамо! Трећи рекао: „А што да чекамо?“ А овај четврти, љутица, цикнуо: „Ако чек’о, не пораст’о!
“ Овај други (велики прст) рекао: „Немојте, него да чекамо! Трећи рекао: „А што да чекамо?“ А овај четврти, љутица, цикнуо: „Ако чек’о, не пораст’о!“ И зато није ни порастô, већ остао колики је и био.
А највише порастао овај у среди што је рекао: да чекамо. ВОЈВОДА И ДВА УЛАКА Одаберу се тројица од играча који лепо певају. Један од њих буде војвода, а друга двојица улаци.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: Тачно тако! Ту треба поставити заседу и чекати! Па био ово Београд, или не био! ТАНАСКО: А шта да чекамо? Комору? МАНОЈЛО: Треба да чекамо чудо и чудотворца, ето шта! ТАНАСКО: Куда ћеш већег чуда од коморе!
Па био ово Београд, или не био! ТАНАСКО: А шта да чекамо? Комору? МАНОЈЛО: Треба да чекамо чудо и чудотворца, ето шта! ТАНАСКО: Куда ћеш већег чуда од коморе!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Рекне нам да чекамо вечера, кад људи дођу с поља, да ће нам наћи кога ко ће нас за два или три марјаша превести. Но, откуд нама три
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ми застадосмо (тек за пуки трен) Ал — ево где стојимо. Тама нас пресвлачи У другу ризу и ми постајемо сен. Док чекамо ко ће низ видик што се мрачи Отићи први од нас, нем, са душом кипа — Ја одох у бол, у себе. Нек лишће ме засипа.
Попа, Васко - КОРА
да довек чамимо У каменом ћутању Кроз очи кроз чело Речи ће нам проклијати Разбежали се дани Зар да довек чекамо сунце Да нам се кроз ребра зажути Слушамо како нам срца У грлу мртвих стубова лупају Истрчали смо из груди 14 Очију
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја не волим, дакле, да употребљавам стране изразе, али овде их не могу избећи... Цене ће пасти јер чекамо... Америку. Војска дише једним духом и... Марина, исто тако. — Је л', дакле, на један оџак? — прекиде ме студент.
Не познајемо никог. Сами смо, седимо на ђачком пртљагу, дрхтимо и унезверени уздржано јецајући чекамо полазак воза, док нам писак машине раздире срце: „Шта ли је с њим?
Као што знаш ми смо били срећни да не чекамо дуго. И кад су топови угушили последње дипломатске речи, узбуђено су заиграла срца под нашим сурим и остарелим
официрске патроле и десетине истурене напред, прикрадајући се опрезно, извиђају непријатељско земљиште, ми треба да чекамо. Прилегли смо шћућурени један уз другог, јер на хладној ноћи осећамо лаку, непријатну дрхтавицу. Поноћ је.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... — Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати. Дотле ћемо све ’вако заједно... Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
РЕЧИ 109 ПРВА ПЕСМА 110 ТРЕЋА ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 124 17. СЕПТЕМБАР 1912.
ПЕСМА 110 ТРЕЋА ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 124 17. СЕПТЕМБАР 1912.
Можда спава са очима изван сваког зла. МИ ЧЕКАМО ЦАРА ВЕЛИКИ ДАНИ МИ ЧЕКАМО ЦАРА Понели смо у рат своја срца мушка, Сузе седе косе, загрљај девојке, Осмех деце
Можда спава са очима изван сваког зла. МИ ЧЕКАМО ЦАРА ВЕЛИКИ ДАНИ МИ ЧЕКАМО ЦАРА Понели смо у рат своја срца мушка, Сузе седе косе, загрљај девојке, Осмех деце своје и сан што их љушка, И веру
И гле! сви гробови испратише живе! Њина мртва уста још су могла рећи: “Ми чекамо цара крај пучине сиве, Да би могли мирно тада у гроб лећи.” 17. СЕПТЕМБАР 1912.
Веров'о сам да ће мој нараштај заћи За неравну борбу, сав изломљен, и да Ја ћу с њиме опет у гробу се наћи, Да чекамо потрес који оков кида.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Слушај, обуци се па да идемо на Теразије да чекамо. ДАРА: Али, забога, мајко, то не иде! ЖИВКА: Па јесте да не иде, право кажеш; јер ако је он већ министар, онда нема
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па нас лаже све неким ослобођењем. А камо га? Зар да чекамо до Бога и до вијека? Нијесам ја луд, жено!.. Пођем у људе или на сабор. Све изгубило памет.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тамни галеби који нас надлетају први су весници од ње. До Дакара је још увек далеко. Чекамо да се најпре појаве „дојке“ Дакара, што су два пупчаста брега изнад саме вароши.
Брзо се рукује са нама, узнемирен и пун осмеха да би га извинили што нас је пустио толико да чекамо. Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из калбаса.
Тек с времена на време дивни Жув преведе покоји стих: „Он је био лав, он је био велики лав“. Затим, како чекамо да се код вође рибара наручи пирога, Жув се изненада, да би ме обрадовао, решава да запише не оно што гриоти певају о
Доста је да чују и најслабији ехо Сумангуровљеве свирале па да на месту умру. Све то чини да чекамо дуго док се свештеници могу најзад обући у своје одеће од перја, у своје маске, у облику птичјих глава, црвених и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Господине потпоручниче, зову вас на телефон. Прихватих слушалицу. — Шта је, мајку му, докле ћемо да чекамо? — пита командир пољске батерије. Рекао сам му полако да се сада привлаче и секу жице. — Како?... Не чујем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ми чекамо — али шта? — не знамо. Да на врби ваљда роди грожђе! 1842. Никанор Грујић СИВА МАГЛО... Сива магло,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОГДАН: Не кори, бабо, страшним прекором! СТАНОЈЛО: Зар да насиље срамно трпимо? СТАНИША: Зар да чекамо, безазленици, Да од нас прави својим ћудима По обичају том венецијанскоме — Прстима меким шарен-луткове, Што ће се
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И све ми се чини: то смо негда чули, И чекамо дан да златне кише пљусну; Само нема Прошлост своју децу хули, Док Будућност празна тутњи као у сну.
Охоли, мада без рода и крова, Чекамо смели своја гробља нова. Кроз векове смо крв нештедно лили: Још ангорске су пољане румене И кланци Карста, што су
Ћипико, Иво - Пауци
У дућан униђе неко дијете да нешто купи. —Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. —Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. С улице крену жупској кући.
— Да нй њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома. Чекамо дан по дан. Нека греду!... Остаћемо сами...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То се овде не дешава. Напротив. Најежени и накострешени чекамо најмањи повод да бисмо се устремили један на другог. Нас двојица, авај, припадамо различитим световима који се
Нас четворо седимо у великој Лаушевој одаји и чекамо Дадару. Свако је забављен својим мислима. Лауш се протеже као да хоће из крста и удова да истисне тупи бол.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А већ Милан Марић, зна се. Он је човек претурио љубавне сцене још као шестошколац; и од њега, математичара, чекамо неки диван мост, „к'о ибришим танак, као сабља оштар”, како пева народна песма... Та три младића наша, три поета.
Сава се добродушно и паметно смеје: — Још нисам видео ограду која два краја не састави, и нема врата... Ајде, да чекамо шта ће даље бити. — Жена је љута. — Оделио се од нас... А канда му заповеда она помодарка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— умирује Косту поручник Протић. — Е, није него, да га молим... Шта, треба и ми да скрстимо руке и чекамо благослов! Ордонанси, претурајте ова кола у реку! — нареди одсечно Коста „Турчин“.
И наши прости редови знали су да ће нас напасти. Ама сигурно. И пуно пута прилазе војници и питају шта чекамо. Али под смртном одговорношћу је наређено да нико не сме да опали ни пиштољ, а камоли метак...
то ти је оно: „Ил не да ђаво, ил не да Бог.“ Уместо да смо упали у Бугарску, па их разбуцали још у почетку, ми чекамо да мобилишу, да концентришу, да нас нападну, без објаве рата.
И да би наша трагедија била потпуна, ми чекамо да нас разлупају, да бисмо уверили Европу како смо ми невини... И то у времену када сентименталност и сви писани
После подне одазваше у дивизију команданте пукова. Сада верујемо да је дошао последњи час. Чекамо пред штабом пука... — Свршено је, господо — рече при повратку командант. — Је ли ту ађутант?
Понеки пут им се и војници придруже и онда заједно вуку мрежу. Са нестрпљењем чекамо када ће се мрежа појавити. Већ мање рибице искачу из воде, која је усталасана.
— О, наравно! — одобрава Лука. Топлота је још увек неподношљива. Преко ноћи нам досађују комарци. Једва чекамо да изиђемо на осматрачницу, која се утврђује на висини преко хиљаду метара, на Катунцу.
Не могадох више, те се обратим команданту: — Господине пуковниче, зашто се не склонимо. Чекамо овде да једним зрном убију нас четири официра... - Море, нека, где ћемо!... Ама само што рече...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тебе, брате, оставити, јер си, брате, остарио тешко, па не можеш више да четујеш, нити хоћеш на друм да идемо, да чекамо поморце трговце“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Држите се добро, моји дјечаци! Јованче, Стриче, Ђоко, Ник, Вањка Широки, ми вас чекамо да се опет вратите. Нек буде онако како сте се договорили на последњем састанку у Гају: они који остану живи, састаће
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ономад на славу једном беомо, код чорбаџи-Гана. И он си има сина... Свршија у Грац трговачку чкољу. Седимо си и чекамо да не послуже.