Употреба речи чекиња у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Исаковичу се тај његов рођак био допао. Зимински је био онизак, упалих образа, са кусим брцима, а косом као чекиња – или бодље у јежа.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Под свом опремом, месо његово било је сасвим згужвано. Његова проседа, жућкаста коса, оштра као чекиња, и његови барусави брци још подрхтаваху. Очи су му биле преврнуте, исколачене, гледале су некуд у страну.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

) јездила бесно у свом капуту, (сав је од иња, од чекиња!) рушила бране на своме путу; смазала вагон презрелих диња, грожђе са врбе, од росе чорбу, чичину торбу,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

доводила воду у ручку четке, и купач се прао, више симболички него стварно, трљајући се опрезно четком између чијих је чекиња наилазио скроман млаз воде. Може се замислити колико је умјешности и искуства требало па да се човјек тиме окупа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности