Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зевалић је био земљак Чекмеџијићев. Баш је добро дошао. Пита га Редић: — Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.? — Врло добро. — Шта судиш о њему? — О њему много се може судити. Чега ради питаш? Ваљда због трговине?
Ја почитујем господара Чекмеџијића и хоћу да верујем да је најбољи човек, да не иде на то да женино потроши; ал’, бадава, сигурнији сам кад могу још
Љуба свршава визиту. Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи. Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету. Милева још спава. Пробуде је. Љуба је нешто замишљен.
— Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења. Зове их сутра на ручак, такође и Чекмеџијића. Кад сутрадан тамо оду, Анка изнесе ракије и бадема и стидљиво комплименат начини. — Драго ми је особито . . .
Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића! Већ све зна какав је и како му стоје акције.
За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, „да се Власи не сете”. Чика-Гавра Чекмеџијића информира како се има код Мрачевићке владати.
Тако су се госпођа Макра и фрајла Паулина разговарале, и у том су се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Чекмеџијића. Чика-Гавра и Чекмеџијић путују.
Љуба се том јако зачуди. Јулка и њена мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре
испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.
Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња. Ако што чујеш за Чекмеџијића, немој ништа веровати, ми само шалу с њим проводимо; треба ми такав неотесан грк!
Плаче, тужи се матери. Госпођа Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке и Чекмеџијића. Оде госпођи Нерићки да Љуби намести кревет. Оговори га да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара.
Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу. Разговарају се. Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује,