Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
” Страшна ова слика укочи га. — Хајде! — зове Маринко. — Чекни! ... А што ли ме зове субаша? Чудан човек беше Маринко!...
Он погледа прво кмета, па онда остале. И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. — Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу...
И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. — Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине. — Чекни де ти Перу писара, чек!... Он ће тебе ’нако знаш... кâ погачу од белије, све око руке...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— запита га овај. — Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. — Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!... И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа.