Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га него око једно, вољећу га нег’ једнога сина; ја ћу њему даре приправљати, приправљати коње и соколе, и ковати чекркли-челенке, и резати коласте аздије, нека носи, нека се поноси; ако л’ тако то не буде, пријо, хоћеш доћи, ал’ ћеш грдно
И тако се браћа погодише, и скидоше перје са Максима, златно перје, чекркли-челенку, на Милоша Обренбеговића, те Максима јандал оћушнуше, а Милоша зетом учинише.
чем паше на диван излазе; на Милићу Вујадиновићу, још је на њем љепше одијело; на Вулићу, брату Милићеву, на глави му чекркли-челенка, баш челенка од дванаест пера, свако перо по од литру злата“.
као најдражу успомену Чекмек-ћуприја — мост који се подиже и спушта, у песми ћуприја код Београда чекрк-челенка, чекркли-челенка — сребрно или златно перо на кали које се окреће према ветру челебија — господин, господар челеби-пазар —