Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Аја, попо Вујица чита, не шали се. Град поче чешће — удари и пљусак. Поп узе отресати главом, као да га челе уједају. Боме, градљике згађају добро у темењачу!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Био је сам и потпуно обезбеђен. А унаоколо све је било мирно, само се чуле челе како зуче око цветова. Умакао сигурној смрти, уверен да новим опасностима нема краја, Христић је одлучно и огорчено
Црњански, Милош - Сеобе 2
Из кућерака су, за хусарима, истрчавала деца, гола, голуждрава, боса, али и безбројна, као што челе излећу, из челињака.
Ђурђе, који је у првом писму описивао насеља куд их шаљу као рај земаљски, спахилуке, лепоту, где цвеће мирише и челе зује, поручивао му је, сад, да зна, да одлазе на плодну, али пусту, земљу, где није сигурно, ни то, да ће имати кров
Је ли се Сирк-бара, у хришћанској земљи, претворила у неки предео бајни, у ком цвеће цвета и челе зује, булке црвене и тиква жута зри? Кад ратови прођоше, понудише им да буду паори.
који су били ретки и сами, у тим цветним долинама, где је трава мирисала тако опојно, сунцокрети били тако огромни, а челе зујале, где год се човек настани. Терали су са његове земље свет који се беше ту родио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ала красно челе зузукаше! Познам да сам код матице наше, Уставим се, ко ту кликтат неће? Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цвета,
Шта је ово, зар се тако ради? Гледну челе, ох дивне чељади, Та све они красни соколови, Све трутови, да Бог благосови! Ој детићи, реко, здраво, здраво!
звек, У лиснатоме што се гају крије, Немирна врела жуборећи тек, По шљунцима шареним што се вије, Малене челе зукајући јек, Из цвећа штоно меда сласти пије, — Све то је лепо, но је лепше било, Кад моје око није сузе лило.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Сва се племена стекоше света, те ти у накит уметне косе умења свога склопове носе, ко челе с цвета: Талије благе хвалисав сине, што му под руком и камен збори, што шарну румен отима зори, да ликом сине; Па
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на богу“, пак стане живети код куће као и пређе.
Кад ја бијах у младо доба стари чоек, онда ми имадијасмо много кошница, па би их ја свако јутро бројио, и све бих челе пребројио, а кошница не могу.
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 11. Порасла јела до неба, Савила гране до земље, На грању лишће зелено, На лишћу цвеће црвено, На цвеће челе попале.
Што ми је лишће зелено, То су ми књиге црквене; Што ми је цвеће црвено, То ми је причес у цркви; Што су ми челе попале, То ми је народ у цркви. 12.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мањи поток у виши увире, код увора своје име губи, а на бријег морски обојица. Оли челе хватат у капицу да уљаник у гори заметнеш? Нико меда отле јести неће. — Гониш камен бадава уз гору.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бос као пас. Ведра ноћ као рибље око. Вири као миш из брашна у мутваку. Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела. Врти се као лептирица око свеће. Вуче се као пребијена змија. Глади се као мачка.
улицу; — ненавидници и ненавиднице низ улицу; — бјегунци и бјегунице низ улицу; — море и вјештице низ улицу; — а моје челе пут истока уз улицу. Ни на мору моста, ни на псу рога, ни на длану длака, ни на моје челе урока!
Ни на мору моста, ни на псу рога, ни на длану длака, ни на моје челе урока!“ С ПОЛАЖАЈНИКОМ 1 (Кад уђе у кућу, полажајник скреше бадњаке, тј.
Да бог да ти вазда овце блејале, козе врчале, волови рикали, а коњи фрускали, челе ројиле, а невјесте младе јунаке родиле. Здрав домаћине био и пријатеље вазда часно гостио!
“, а неки „Бу, бу, бу!“, неки пак: „Ру, ру, ру!“ тако да се чини да челе зује. Само један од њих зове се газда и он се учини да је дремован и готово заспао, а понекад и захрче.
Пође да тражи челе. Докле он врља онамо овамо, дотле онај код „кошница“, које стоје онако као и први пут и зује, седи и меси од блата
— Нисам, куме, не дао бог! — Како ниси, кад јеси? (И ту се они посвађају и потуку). ’Челе (пак, божем збуњене њиховом виком и наљућене, напашће на њих обојицу, и, зујећи свака својим гласом, уједати их, тј.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад ја бија у младо доба стари човек, онда ми имадијасмо млого кошница, па би и ја свако јутро бројио, и све би челе пребројио, а кошница не могу.
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже | боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца.
86. Поручује домадар домадарици: Пошљи мене тисли мисли, пале су ми мрке челе на пљешивац. 87. Поручује цицибан цицибаници: Пошљи мене шетљу петљу на магарици, покисе ми бела пена па загалици.
Сито. 60. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 61. Прстен на прсту. 62. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 63. Челе. 64. Чешаљ и уш. 65. Јаје. 66. Коса на глави. 67. Брада, уста, нос, очи, коса и чешаљ. 68. Кревет. 69. Пијевац.
76. Сат у кошници. 77. Козиј реп. 78. Нити. 79. Мрак. 80. Клупко. 81. Чокот и вино. 82. Прсти у преље. 83. Челе. 84. Кад прсти скидају муе са скорупа. 85. Овце и курјак и пас. 86.
козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на Богу;” пак стане живети код куће као и пређе.
Кад ја бијах у младо доба стари чоек, онда ми имадијасмо много кошница, па бих их ја свако јутро бројио, и све бих челе пребројио, а кошница не могу.
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
од лима, оне би дуго остајале тако непомичне, и гледале како немо јецајући жмиркају плаво-зелени пламичци, и облећу челе око зејтина и воска, изазивајући успомене на своје драге и испитујући своје савести, оптерећене сопственим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: — Остављам све своје добро на вама и на богу, — пак стане живети код куће као и пређе.
Мијех се испење, па леже међу крила пијевцу под перје. Идући мало даље пјево, срету га челе питајући га: — Гдје ћеш то, пјево? — Хоћу цару на диван. — И ми ћемо с тобом, мој пјево. — Сустаћете.
— Сустаћете. — Како ћемо ми крилате сустати? — Е, па кад нећете, хајте. Идући путем, док завикаше челе: — Сустасмо ми, пјево. — Е хајте ми се завуците у перје.
Идући путем, док завикаше челе: — Сустасмо ми, пјево. — Е хајте ми се завуците у перје. Челе се завукоше, а пијевац пође мало даље, док угледа цареве дворе, па дође пред двор и запјева: — Кукуријеку, на диван,
Они га донесоше, а цар га зграби па сједе на њега да га удуши. А пјево пушта челе, а челе почеше цара жацати, а цар се раскриви па скочи: — Ај, златни пјево!
Они га донесоше, а цар га зграби па сједе на њега да га удуши. А пјево пушта челе, а челе почеше цара жацати, а цар се раскриви па скочи: — Ај, златни пјево!
Купи, забога на сваку ћу ти перку свезати по дукат. А кад то чује пјево, покупи челе, па цар одмах дозва слуге те му на сваку перку дукат свезаше.
Кад ја бијах у младо доба стари чоек, онда ми имадијасмо много кошница, па бих их ја свако јутро бројио, и све бих челе пребројио, а кошница не могу.
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже-боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Дођи нам, вечни наш. Вечни наш, Израиљ! (Ратници:) Напали ме народи сви, У име Јехове носим им слом. Скупиле се челе у рој, У име Јехове носим им слом. Запалио сам сухи жбун, У име Јехове носим им слом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад на челе навале туђе челе, иситни се б. са најновијег гроба и баци на туђицу (Беговић, ЖСГ, 240). На Бусани понедеоник (први
Кад на челе навале туђе челе, иситни се б. са најновијег гроба и баци на туђицу (Беговић, ЖСГ, 240). На Бусани понедеоник (први понедеоник по
гранчицом свако марвинче (ГЗМ, б, 375). Кад се челе неће да роје, треба пре сунца убрати три л. гранчице па њима кренути овце, па онда ударити у трмку (Беговић, 241).
Нарочиту снагу има л. шибљика која је на Цвети била у цркви. Ако се она метне у челињак, челе ће напредовати (ЗНЖОЈС, 19, 168); ако крмача хоће да пождере прасце, треба је ударити три пута таквом шибом (ЗНЖОЈС,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Видите ли како књига каже: настануће пошљедње вријеме, нестануће овце и пшенице и у пољу челе и цвијета; кум ће кума по суду ћерати, а брат брата звати по мегдану!