Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Извади обе пушке, у које беше сабио по парче челика и по један салауски марјаш, запе их и метну преда се, па се пружи потрбушке на оном таванчету, и чека шта ће да буде...
Кад се пушка напуни тим марјашем или парчетом челика, може убити сваку утвару самарица — самар; мотка којом се учвршћује кров од сламе или шевара салити страву — врста
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Главе су одлетале као бундеве, блебећући... Пушчана ватра умукну... Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На Косову као амајлију користе самотворну бритвицу (цела је искована од једног парчета гвожђа или челика). Њу кују ковач и његова жена, обоје голи, за време младог месеца. Ову бритвицу носе око врата жене којима умиру деца.
лежи у бабинама, у колевци детета обавезно стоје неки предмети од гвожђа: нож, срп, ватраљ, коњска потковица, парче челика и сл.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Човек верује да је сав савцит од челика, а оно испадне да је тај челик восак између нечијег палца и кажипрста. Кола носе и невидљиви точкови...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова
Јесам ли ти казао да не отвориш девету собу? Царевић му одговори: — Немој се срдити на мене, ја ћу да идем да Баш-Челика тражим и да повратим моју жену. Они цар га стане од тога одвраћати: — Немој — вели — да идеш нипошто!
Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика ухватио, него о стани код мене, ја ћу ти испросити другу ђевојку, и не бој се, ја те опет милујем као сина свога.
Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика.
Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори да тражи Баш-Челика, и све му редом прича. А цар га стане сјетовати.
А цар га стане сјетовати. — Немој — вели — даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили
Али царев син вели: — Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим, — а сам у себи мисли: зашто не бих, кад имам још три живота!
Па одмах сједну вечерати. За вечером се разговарају о свачему, и напосљетку царевић каже да иде Баш-Челика да тражи. Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: — Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди
Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На — вели — шуро, кад ти
Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика. Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље најпослије нађе своју жену у једној пећини.
Најпосле сам себи каже: А што би се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио, а један мој?
— па закључи да се сјутра жени поврати, кад Баш-Челика није било код ње: — Хајде — вели — да идемо бјежати! Она га разбијаше да им није вајде бјежати, јер ће их стићи, но
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
најзад и смешно држати мараму стално под носом И бранити се од невине напасти, када ће на целу ову масу падати ројеви челика.
Пушке замукоше пред ужасним и величанственим призором. И пред навалом челика као да се угаси разум и савест људска, груди су се шириле од неког задовољства...
Припуца и митраљез. Ројеви челика су пиштали око главе онога несрећника који је бесомучно бежао. Али нико га не погоди и он се изгуби међу кукурузе да
Наш пркос као да је доводио до беса командира противничке батерије, која нас је одмах засипала читавим пљуском челика, да је цео простор око батерије био ишаран црвено-жутим букетима шрапнелских димова.
Гађала је непријатељска батерија с повећањем даљине и талас челика се постепено приближавао. Осећамо неку ломљаву на осматрачници команданта дивизиона.
Не тиче нас се више позадина, већ бранимо место на коме смо и, преко ових топова, животе наше. Збуњени пред навалом челика, непријатељски војници су у паничном страху бежали у село.
Разрогаченим очима гледамо свеже рупе где би се и цела кола могла сместити. Пред овом навалом челика наше јс тело исувише слабо. Свесни смо да се онај противнички командир не вара више. Сада бије баш нас.
Иако је ноћ хладна и влажна, људи су се знојили и бректали под теретом челика и гвожђа. А при сваком даљем нагибу, подупирали су својим телима да возови не би склизнули.
Командир понови још једном исту команду. Маса експлозива и челика полете из топовских чељусти. — Беже, беже! — повика неко.
Још се они нису ни склонили, а батерија утону у дим и прашину. Ми несвесно окретосмо коње пред овом навалом челика. Једна граната удари негде лево од нас, и као муњом ошинути, скретосмо нагло надесно, појурисмо кроз неку врзину, и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он ми је био песмовођа, банаћански, бећарски. Ја пијем у славу смеха Банаћана, што је поноснији од челика. Пијем једној венеричној болници, из које се целе јесени орила бећарска песма.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Данас се то трење јако смањује тиме што се на место ужета употребљавају танки и јаки каблови од вулканизираног челика, чија је отпорност врло велика, а произведено трење је врло слабо.
Апарат је опет био јака челична кугла од најбољег СименсМартиновог челика, тежине око 2300 килограма, са дебљином челичнога оклопа од 4 сантиметара.
За тај циљ намеран је конструисати шупљу куглу сличну Бибовој, али не од челика, већ од једног још отпорнијег материјала, који је врло лак, а може да издржи велике притиске, што допушта да собом
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ћабо света, нема у нас хиле! Што ће слабо раскршће липово пред остротом витога челика? Светац прави махне ли топузом, од удара заигра му земља како празна поврх воде тиква.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
155. Четири ножице, а два опанка. 156. Чуча чучи, бјега бјежи; скочи чуча, те увати бјегу. 157. Шта је тврђе од челика. 158. Шта је у кући ново нетесано. 159. Шта капу на глави држи. 160. Шта кроз воду иде, а воде се не довата. 161.
Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова
јесам ли ти казао да не отвориш девету собу?“ Царевић му одговори: „Немој се срдити на мене, ја ћу да идем да Баш-Челика тражим и да повратим моју жену.“ Они цар га стане од тога одвраћати: „Немој“ вели „да идеш, ни пошто!
ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика уватио, него остани код мене, ја ћу ти испросити другу ђевојку, и не бој се, ја те опет милујем као сина свога.
“ Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика.
га да у руке, и овако му рече: „Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш-Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ.
Послије вечере пита цар шуру | свога куд је пошао, а овај му одговори, да тражи Баш-Челика, и све му редом прича. Али цар га стане сјетовати: „Немој“ вели „даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног
Али цар га стане сјетовати: „Немој“ вели „даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили
“ Али царев син вели: „Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим“, а сам у себи мисли: зашто не би, кад имам још три живота!
“ Онда царевић узме перце па пође тражити Баш-Челика. Путујући тако за дуго по свијету дође у трећу варош, како уђе у варош, ал' ето ти ђевојке па повиче са чардака:
“ Па одмах сједну вечерати. За вечером се разговарају о свачему, и напосљетку царевић каже да иде Баш-Челика да тражи.
“ Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури, „на“ вели „шуро, кад ти буде
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нек изиђе сад ко да ми каже шта ја нисам видио. Како ми је мучно било из Париза поћи! Али што ћу? Нужда је тврђа од челика. Какви[х] би[х] прекрасни[х] књига ту могао накуповати?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се, на челу седам хиљада змајева, док се од њих рони небо, уз муње и громове, и писку облака, стрмоглаво сјури на Баш-Челика.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У ноћи, у болним тишинама ровова, завитлаван мећавама, затрпаван олујном кишом челика, чекао је, надао се, веровао. У чему је то био смисао ове издржљивости, за њега који је знао и научен био да чува силу
Он је човек са огњем у дубини. У ноћи, у болним тишинама ровова, завитлаван мећавама, затрпаван олујном кишом челика, без сунца, без пролећа, без ваздуха, без вести о својима, сањао је, чекао, надао се, веровао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
што је на средини винограда, с пушком, али да метне једно зрно олова, друго сребра, треће од злата, а четврто од челика, он би га одмах утепао, и опет би постао богат. Кад је чуо то сељак, он си рано порани па оде своме дому.
Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова
Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика ухватио, него остани код мене, ја ћy ти испросити другу ђевојку, и не бој се, ја те опет милујем као сина свога.
Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика. Путујући овако задуго, дође у једну варош.
даде у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш—Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћy онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ.
Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори да тражи Баш-Челика, и све му редом прича. А цар га стане сјетовати: — Немој — вели — даље да идеш, ја ћy ти за БашЧелика казати: оног
Али царев син вели: — Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него xоћy Баш-Челика да тражим, — а сам у себи мисли: зашто не бих, кад имам још три живота!
— па одмах сједну вечерати. За вечером се разговарају о свачему, и напосљетку царевић каже да иде Баш-Челика да тражи.
Али царев син то не слуша, него сјутрадан, како сване, опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски, кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На, — вели — шуро, кад ти
Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика. Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље, најпослије нађе своју жену у једној пећини.
Најпослије сам себи каже: „А што бих се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио а један мој?
“ па закључи да се сјутра жени поврати, кад Баш-Челика није било код ње: — Хајде — вели — да идемо бјежати. Она га разбијаше да им није вајде бјежати, јер ће их стићи, но
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У радњи се продавала гвожђарија, већином турпије и алат од каљеног челика. За тезгом је стајао постарији човек који се прилично изненади када чу поздрав на српском језику.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ударио је мамузама коња, и понео собом као комадић челика одломљени грч кикота. — Ми желимо крви, убијања, хм! хм!... — смех, је био хистеричан, — ...
Одједном фијук убрза и читава киша челика се просу по њима. Чуло се како горе у ноћи клокћу митраљези. Неке друге прилике се сад крећу и трче пред њима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Маршујемо напорно цео дан. Сад треба ићи целе ноћи у непознатом правцу. За време рата између човека и машине од челика не прави се разлика. Долиј мотору бензина, и терај даље. Ми смо примили по хлеб, и шта има ту даље да размишљамо.
Из бугарских ровова излете један обузет безумним страхом. Наши припуцаше. Он диже руке увис и паде. Убиствени замах челика наше артиљерије издиже људе као талас. Неки се усправљао. — Хоћемо ли? — вичу војници. — Лези, лези!
нерава, готово подивљали и гоњени свим подсвесним нагонима, као зверови, моји људи су дохватили бомбе и читав оркан челика сручи се у непријатељске ровове. Онда су прилегли, и као саливени у један организам, дохватили пушке.
А тај људски резервоар, одређен да погине, топи се из дана у дан. Умирало се на фронту од челика, копнило се у позадини од маларије и других болести по разним логорима Африке, Корзике, Крфа и Француске.
Онда облизну папир, залепи и заврну крајеве. Његово лице је изгледало као саливено од челика. Ставио је цигарету у уста, и почео да пипа по џеповима. Извади кремен и припали цигарету.
Као ројеви свитаца почеше да свиткају, стварајући непробојни зид у висини рова, али главна маса челика сручи се на бугарске ровове. Прибили смо се уза зид. Није била стопа земље на коју није ударила куглица.
Телефони непрестано свирају... Борба наново усковитлава, као кад се изненада спушта оркан, и вихор челика се стропоштава на земљу страховитим треском, без замора, без застоја, све јаче и силније...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Видећемо се! (Катуновић одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: А ти, јагњешце, немој дрхтати, Док ова рука носит узмогне Челика тврдог терет изоштрен, Не бој се, чедо! А сада збогом! Са владиком се морам састати. (Пољубивши је одлази.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
А синови граничари Реч му другу не шчекаше: У рукама њиховима Ханџари се заблисташе, А крв лопи срца жива Са челика и сечива... Поноћ стаде од милине, Па у чуду само хуче, Гледајући две стотине, Како бежи и јауче...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тешка артиљерија рила је земљу вулканском снагом, и пред несхватљивом навалом челика прскали су наши разређени редови као сапунски мехур. Повремено би блеснуо у грудима расни инат. Неки веле — јунаштво.
За њом друга, трећа, четврта. Уз тресак, ломљаву и јаук, клупчали су се топови, стока, војници и цела маса од меса и челика сручи се у јаругу као безоблична гомила. Пред батеријом сам...
Наиђосмо поред једнога морског џина. Рекоше да је дреднот. Гледамо задивљени у огромну масу челика, у ону катарку, у масивне куполе од гвожђа. Ево и обале. Видимо сада и Французе, који нешто оштро наређују.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ми артиљерци смо тешки сељани који димом гоне комарце; Сва ноћ била је ноћ електричних таласа, светлог челика и Несавладљива кашљања, Шлајм је био пун крви.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја како га бане оседлао, како ли га тврдо опасао! Па заузда ђемом од челика, пред дворе га води у авлију к бињекташу бијелу камену, па се ђогу фати на рамена.
бана, каку има сабљу о појасу: ковала су сабљу два ковача, два ковача и три помагача, од неђеље опет до неђеље, од челика сабљу претопили, у острицу сабљу угодили.
сићани чардаци, а сјају му срчали-пенџери; виђе Иван, па се ужелио, ждрала коња фати бакрачлијом, и притегну ђемом од челика, но му ждрале ситно подиграва. Нитко први њега не угледа, угледа га вијерна љубовца с биле куле на срчали-пенџер.
камена сокака, стаде звека, стаде отуд јека, ал̓ ето ти војводе Милоша на његову од мегдана дору: уставља га ђемом од челика, а довата мало бакрачлијом, а доро му ситно подиграва, те весело у дружину дође, на јутру им назва добро јутро; сва
Кад то чула Туркиња ђевојка, пусти њему на чекрк узицу, на узици куке од челика, извуче га до пола тавнице; проговара Јанковић Стојане: „Ко ме пита са тавнице б’јеле?
сребрнијем, па га покри чохом до кољена, од кољена ките до копита, пригрну га суром међедином, заузда га ђемом од челика, о врату му бисер објесила, ситан бисер и камење драго: кад он иде ноћи у поноћи, да се види њему путовати у поноћи
Кад то виђе све седам дахија, потегоше наџак од челика, те разбише од стакла тепсију, бацише је низ бијелу кулу, низ бијелу кулу у Дунаво, од тепсије нек потрошка нема!