Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мали пешаци, натоварени убојном спремом, гамижу мрзовољно и равнодушно. Преморени су већ, па одмичу за оним челним као стадо, и њихове мисли не иду даље од скученог погледа у овој мрачној ноћи.
Угледасмо дугачку поворку кола, како лагано иде у нашем правцу... На челним колима седе неки људи, И држе бео барјак на коме се види црвени крст... Ми се згледасмо...
Војници пришли такође уз насип и кроз израслу траву посматрају. Колона се лагано примиче. поред тераоца на челним колима видимо црну прилику свештеника са епитрахиљем око врата.