Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему? Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
После је долазио сам јед и чемер. Мати га је јако волела. Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
те, брате, убаве јаворе Пљушт притискô одоздо до горе, Свуда пљушта, трња и бунике, Дешто цвећа, али чемерике, — Чемер нама био би довека Да се јаду није нашло лека, — Нит' извора, ни водице ладне Да се усне понаквасе јадне, Ни
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну', јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, — сву вечност за те, дивни тренуте! — Ѕанта Мариа делла Ѕалуте.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
напитак који се добија кувањем те биљке; 3. горчина, јад, чемер пенџер - прозор пландовати- одмарати се, почивати у хладу око подне (о стоци) плахо - брзо; нагло, обилно;
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па, ето, ипак, трагом се њиним купи чемер и у зорама овим, кад више окован, наг нико не клечи. И душа загледана, невесела, покрива дим, пруге радости и
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост! И то већ није могао трпети и очима гледати. Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер свет је чемер, и блато, и гад, И тесан, мемљив простор ћелије. Да ми је љубав осетити благу О којој не зна, а говори свет,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
За мном пустош, преда мном пустиња! Што ми је било нада, сад ми је чемер! Шта да радим с временом које ми остаје? Да ме петак суботи отура, субота недељи, црна ми недеља, спепељене душе,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Оне ноћи није се могло даље, морао сам рећи (какав чемер растанка!) јаој збогом, сва пријатељства, све симпатије, сва побратимства, све љубави моје, збогом, збогом свима!
Са метлом на рамену, оборена погледа, млитавим и несигурним кораком, спуштао се вароши. На лицу му се читао чемер у души, највећа дубина људскога бола. Он корача, а ври око њега шум улице.
Рећи ћу ти, мила, о томе осмејку. Тај осмејак, што сличношћу својом изједначује највећи душевни чемер с највећим блаженством, обасјава прошлост његове душе, али ти нећеш разумети ово што ти кажем: да никад у животу лепше
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Као што је познато, Змај је врло рано написао своју пародију Суботићеве баладе, Чемер-деку, Пелен-баку, која је први пут објављена у календару Месечару за 1860. год.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не преваристе ме, не, знам вас ја! А и да не знам — би л’ прикрит могли Суморно чело моје судбине, Врхова својих чемер камени, Угасит гранит тврдих граница Државе бедне зета дуждевог?... Али зар не знах?
У оку ми је Невоље горке чемер и јад. На челу боља, очаја, глад... (Гласно.) Ђецо, огријте ми се — коџа и студи још, а хладан вјетар пуше и по
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. 3нам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена, али ми
Петар чатити — „читати, обично у цркви и при црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован — чохан, од чохе — меке и чврсте вунене
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Загорча ваш мед, чемер заслади; потвора право моје срце тим дубље награди; — удрите, нисам крив. ПОРУКА 1 Прозрем вас: јадна
Нерођених зора запоју ми петли; са дна искон-мора потонула, чујем, брује звона. РАДОСНО ОПЕЛО 1 Чемера чемер ми грлу саћем што мед — загорчај, загорчај све дубље. Из горке ране дубини проврем у врело.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Господе, смилуј му се, прими овога човека који ти иде у сусрет намрштена чела и стегнутих вилица, опрости му за његов чемер и јед. Опрости му што је пригрлио усамљеност уместо да прими твоју заповест о доброти, праштању и љубави.
Нећу да им кварим уживање у туги, туга је тако лепа кад се дешава у тишини и осами. Она проветрава душу, отапа у њој чемер као што топли ветар отапа слеђени снег у застранцима и увалама где не допире сунце.
коју је добри бог просуо земљом да би и сиротиња кљунула које зрно сласти кад јој је већ одредио да гута пелен и чемер. Занима ме да видим како се, рецимо, из обичног разговора прелази на додир. Само тај трен да ухватим и запамтим.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Љубов је премештај срца нашег у каникуле. Љубов је јаки чемер у шећерном суду. Љубов је јело од воздуха зготовљено. Љубов је зданије у великом од нас растојанију, које се издалека
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тако ни љубав ни боле не памтиш више Што ми у срце самртни чемер слише. Не знам беше ли љубав већа или бол врео? Само знам да сам једнако с обоје мрео.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БОГОРОДИЦА НАРИКАЧА О, мајко избавитељева, што то тебе сад снађе и тај чемер горак сустиже! Какво ли је то страшно чудо, несносно мојим очима за поглед о, владико, види се!
Со тим срдцем примајући гарез, јад и смртни чемер гутајући, потом и страшну тајну свето причештење! Није ли со тога посла свакому развраћени закон на поганство
Зло смо кадри чинити, а добро не можемо. И указивање би слатко кано рај, а дочекање горко ка чемер. Давно се је злим зло сусретало. Данас јесмо, а сутра нисмо. Добро чине у добру, а злочинци [су] у злу.
И шта ли може сама књига што од себе и исказивати, без човечијих уста? Живот нам о длаки виси. Коме је чемер у грлу, и мед му се горак свиди. Неправу човеку ниучему право није. Ђаво нема сна. Конац дело краси и губи га.
Изарад божија на нас гњева сатирући му земљу и усев указивање би слатко кано рај, а дочекање горко ка чемер. То је од црњега похуђе, каде летина зиму не стиче и јоште неблагодарним људма повише се зла сустиже те једно га јоште
ако који би христјанин прекрстивши се и право уздајући се у Бога здесио се од свога му злотвора изести коју једовиту чемер, отрове ли попити, — ништа му то неће наудити нит ће га уморити... И аспис заустаља крв ко је крвоточив у чему.