Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У Горњем зограф лађу позлаћује, у Доњем чамџија лађу катранише. У Горњем, у сенци високих чемпреса, зелени и златни, плаве се пауни, у Доњем, у сенци дудова и врба, гушчар тера гуске кроз кокошке.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.
— Жуте руже умиру заборављене и пуштају лагано своју мирисну душу... А у прозоре, пред којим стоје редови црних чемпреса, бије јесења киша.
Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели. Море је шумило са страшћу у грању црних чемпреса који беху узнемирени. Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Неко сатима прича, доказује, а кадији доста да само погледа. Седи као да сенка чемпреса седи међ нама на диванахани. Око њега увек нека тишина. А из те тишине прстен му на руци, као звезда!
Ако, ако, можемо ми и причекати... ХАСАНАГИНИЦА: Иза оног сам прозора спавала, са сенком оног чемпреса у постељи. Колко ли ми је пута та сенка била једини пријатељ! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ово чекање почиње да ме нервира!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крвопилац где крв пије, игра рубац од мантије. Грабеж-сенке, при фењеру, вечерају грех-вечеру. Вито перо од чемпреса умирује руку беса. Тамна крила врх кандила распламиња Божја сила. Зрак издвојен из наоса крсти чедо сред хаоса.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свет спава још по авлијама, испод венецијанских тремова. Пењемо се на брдо, зарасло у шуме наранџа, чемпреса, густих и бескрајних, као наши шљиваци. Каква радост у туђини сусрести, изненада, један огроман, стари орах.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић XЦИВ ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора Младо, крупно сунце пржи, пуно плама, И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетнога мора.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
скрштених ногу, на меким свиленим шиљтетима једне велике и видне, пуне високих прозора собе која је гледала у парк пун чемпреса, и у којој се налазила богата француска библиотека која нас није интересовала, баш нимало, ни онако: као што је
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Око куће неколико тмастозелених чемпреса, жилавих и отпорних, одњегованих дугим сушама, љутим припекама и зимским бурама, а пред кућом, на малој, поплоченој
Иза виле дизао се ред тмастих чемпреса. У ноћима јужине прекидао сам читање: с рукама под главом, слушао сам њихов једри шумор.
Костури зграда зјапили су својим шупљим прозорима. Ред спаљених чемпреса иза виле стршао је попут црних дирека погорјелог циркуса.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Не штеди их! — вели јој и, смејући се, залаже њима. И, једући, угледаше црквицу између мрких високих чемпреса. — Пожуримо! — повика Божица. — Пожуримо! и раздрагано повуче Марка за собом.
Свугде на путу прати га живот и смрт! Улази у пусто гробље. Испод неуредних чемпреса простиру се плаветне сенке, турски једноставни споменици обрасли у зеленило...
Тога часа молећи сјети се црквице у своме селу, у пољу, у прошарици мрких чемпреса, где га је мајка водила на проштење. И у њој је Мајка божја и личи на ову црномањасту, окруњену, љупку.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И ја би да те загрлим и хвалим — Зато ћу да те представим малим. И највећег раста, чемпреса и палме Семе је мало, Али шта буде кад земља здрава У себе прими зрнашце једро, И чиста роса снагу му крене, Шта
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ваша црна риза И велика манастирска бдења: И потомку можда нога клиза Можда и он тражиће спасења Испод грања чемпреса и вења.
Озбиљних чемпреса нежна шапутања Прижељкују шумор кактуса и палме. А под густим хладом неранџина грања Млади љиљан пева богочасне
Ћипико, Иво - Пауци
Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Из вруће високе ражи Грличин глас је звао, У врху чемпреса старих Пошљедњи пламен је сјао. Од среће ја бијах умро, А ти, у љепоти свој, Нада мном сама си стала, Кô дивни
Ти болно гледаш на ме И сетно машеш главом; И капље бисерних суза У оку сину ти плавом. Киту ми чемпреса пружаш, Реч једну шапћеш ми ти'о. Пренем се, ките нема, Нит' памтим твој шапат мио.