Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па ме гледну, гледну жалостиво, Раскиде ми оно срце живо. Па га онда ка грудим' принела, Па га љубну сред чеоца бела, А из ока гронуше јој сузе: „Боже, Боже, зашто ме не узе?