Употреба речи чесницу у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

све стојећи. Рече како ће очувати шеницу с те њиве — само за благе дане. Месиће од ње чесницу, колач за крсно име. Најлепше је брашно од старога жита. — Само ако добро роди — рече Огњан.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Успут свратише у фурунџиницу чича-Сиљана, и Јован узе чесницу и још неко тесто, а полаженику утрапи тепсију с печеним ћураном, и тако се крену дома: Јова с тестом, а г.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ћути, ћути, безбожниче! Зар у млину, у светињи, гдје се меље брашно за крув, за цицвару, за чесницу, за ...Како те није срамота на то и помислити? — Аха-ха-ха, баш је Велики Јово, живила му кубура!

Како те није срамота на то и помислити? — Аха-ха-ха, баш је Велики Јово, живила му кубура! Мијеси чесницу доље у слами, а одозго, испод жрвња, брашно све пурњави по њему.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Кријеш вуну, пшеницу, мамицу ти четничку! (Смрси старац ỳ њедра: Нисам четник - Србин сам.) - Крваву ти чесницу, хајде подрум отварај! - Бурад, каце и ведра испремећу момчине. - Угледају празан рам...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Гранчице од м. забадају се у чесницу (ЗНЖОЈС, 20, 36). Приликом свадбе, ако је младина или младожењина кућа у жалости, носила се у Рисну место барјака

и сомине и распростре је по кухињи; на Божић грана л. забоде се кроз поморанџу у чесницу (ЗНЖОЈС, 40, 1962, 497; 499; 503, Бока Которска). Љубичица.

с., 30—31, 1978, 55); у Семберији један комадић од првог ивера ставља се у чесницу »ради чела« (ГЗМ, н. с. 29, 1974, 94); у Лиштици (у Херцеговини) домаћин посипа бадњаке »оном врстом жита за коју жели

с., 24—25, 1970, 310); у Јадру гатају по жеравицама од б. које мећу на чесницу наменивши их разном житу, стоци и новцу: биће највише онога чија жеравица најдуже сија и на којој остане највише

Уз чесницу месе се и мањи обредни хлебови: закончићи или краваји, који се зову: њива, лојзе, кућа, свиње, волови, овце (и овчарник

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности