Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
брадом или без браде бити, то не придодаје човеку најмање мрве ни памети, ни науке, ни добродјетељи, сљедователно нити чесности ни достојинства. Ето ти нам наше лисице која, сама без репа, хоће да и друге своје одрежу!
мниму лепоту, добро знајући да колико су лепше и присталије, ако не буду имале довољно памети, благоразумија, стида и чесности, толико горе за њих. Свак се лакоми на лепу ружицу, а како увене, и не обзире се на њу, баца је под ноге.
Сврх свега ово нека добро знамо: да ко је год красноречив, ако он своје красноречије злоупотребљава, о пристојности, чесности и благонаравију не марећи, познатој истини и општему добру не поборствују|ћи, неповине и поштене људе злословећи, све
Ово је што привлачи за собом всеопште искорењеније свакога прозјабла и семена чесности и добродјетељи.| 129 Магарац и коњ Магарац се усуди утркивати с добрим коњем, а кад оспане далеко страг и почне му
мисли да је зато благородан и у општеству отмјенан, да му је слободније против сваке пристојности, и ако би упркос чесности и законом, необуздано поступати, с таким ваља управ у хоспитал; и ово је најмехче и најслађе што му се изрећи може,
пристојно воспитаније давати, и њих из прве младости к трудољубију, к науци, к благородном мударствованију, к свакој чесности и добродјетељи путеводствовати и приобичавати.
да су пред здравим разумом и пред богом то што се наричу, да буду цвет и украшеније рода свога, и да служе за пример чесности и добродјетељи свему општеству. 150 Дивја јабука и ружица У шупљину дивје јабуке уљезе рој пчела и напуни ју меда.
и у свачем у памети и у чувствителном срцу: да човек без здравога разума и без љубови к человечеству, к правди, к чесности и к божественој добродјетељи, он је нечовек и звер, био философ, био господин, био христјанин и зовоми светац, био
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А ово је прекрасна мудрост! Природни разум с чистом љубовију к правди и к чесности соједињен! Они су мене називали својим младим учитељем зато што сам ја њи[х]ову дечицу обучавао читати, писати, некима
и тако би за вавек душа моја лишена остала слачајшег познанства којега сам у животу имао и многоценејшег сокровишта чесности, добродетељи и пријатељства ови[х] благи[х] и божествени[х] у Англији људи.