Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Николе г. прота светио водицу, пољубио га је у руку... Нећете ми веровати, али зацело је добар човек! Па какву чест има! Боже мој! Боже мој! И наши великаши и турски великаши, сви су се отимали за мог побратима.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
у простим баснам наћи ћеш висока и општеполезна настављенија; успевај и расти в| мудрости и добродјетељи, на похвалу и чест рода својега, и на славу словесноју тварију создавшаго т ј а Творца.
Данас сам ти учинио добро, а сутра си ми неблагодаран, но у такој вешти гди правда и чест изискује да си ми неблагодаран, — поштен си човек, не бој се!
” И на другом месту: „έμμορε τιμής ος τ΄έμμορε γετονος εσθλού: Получио је чест ко је получио комшију добра”. У Атини то би се најпре питало, кад би се дом или добро какво хотело продавати: какви су
послушни законом отечества, трудољубиви, трезвени, чистосердечни, правде и поштења љубитељи, који претпочитавају чест привременој користи, и воле живот изгубити него поштено име.
И тако цели ће се народ чрез вас просветити и прославити, и тада биће вами „чест и слава и поклоњеније во вјеки вјеков, амин.
” „А како то бива,” — приложе друге — „да се теби овде у иностраној земљи толика слава и чест показује?“ „Зар ви не знате” — одговори онај — „да право достојинство мало се кад у свом отечеству како ваља признаје?
видиш (ако само хоће) какова је потреба народу од учитеља, а учитељем пак потребно је лепо награжденије и јошт лепша чест.
Прво је дело похвално, витешко и славно; а фторо је толико колико на вешали висити и скупа са животом чест и душу своју изгубити.
с нашим правим благополучијем, временим и вечним, и с самим богом, „во Христје Исусје Господје нашем, кому слава, чест и поклоњеније во вјеки вјеков, амин!
Природно, свак вредан и паметан човек љуби како славу и чест, тако и своје спокојство. Такови свак труди се и настоји да заслужи лепо име и да стече колико му је довољно да може
који су се за довољно време разумни, трудољубиви, вредни и добродјетељни показали док су по својеј жељи и намјеренију чест или имјеније или достојинство подучили, а потом дошли су у немарност, раслабили су се, иштетили и сасвим другојачи
ползе добром и вредном чловеку може бити зависник и непријатељ, од којега стојећи всегда на опазу, ако и на велику чест и достојинство дође, не да се раслабљенију ни разблуђивању.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
турске куће и деца; па кад ови моји Срби попију сваки по оку ракије и уђу у турске куће, онда неће се знати ни рз (чест), ни дин, ни српски ни турски, све ће бити брбат, а то неће ни Богу ни људима бити мило.
Онда мајор рече: „Ја узимам Дел-Амета на моју чест; он је прави од цареве стране и од јаничара је побегао”. Онда се нас два у̓ватимо за руке, пољубимо се и побратимо.
Он „То се уверите, све ћемо учинити — и доиста ви ћете скоро срећни бити, обаче ове речи да никому не кажете, за своју чест”, и проч. 20. јануара. Отиђем г. Недоби и кажем да сам однео писмо у канцеларију и дао г. Булгакову. 21. јануара.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест. А данас јок! Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...
што одскаче од воденичног камена и својим покретањем изазива равномерно притицање зрна под камен чекмеџе — фиока чест — део чилаш — сив коњ чини — враџбине, мађије чошне чакшире — чохане чакшире чрез — помоћу, кроз Џевап — умирење,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па пијани Ђоза који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан, „али теби, господине, чест и поштовање”, и баци капу у блато.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« И тако бáба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ бог зна како одаје јој чест: све му она свлачи чизме, не да ником другом, нит’ сме ко. Па му дика што му сна лепа.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Слуга понизну! МИШИЋ (полазећи Јуци): Опростите што сам вас од посла задржао. ЈУЦА: О, молим, ви нама с отим чест указујете. ЈАЊА: Велико чест за моју Јуцу. (Тргне жену која је пошла Мишића испратити.) Ашаге! (При врати.
ЈУЦА: О, молим, ви нама с отим чест указујете. ЈАЊА: Велико чест за моју Јуцу. (Тргне жену која је пошла Мишића испратити.) Ашаге! (При врати.) Слуга понизну! ПОЗОРЈЕ 7.
Оћиш да кажиш нотариусу да седи, кад човеку има своја посла! Оћиш да му кажиш: „Мене је драго, мене је чест!“ Да дођи опет? Проклета! ЈУЦА: Забога, та то је учтивост. Тако сви, који су најмање воспитани, раде.
КАТИЦА: За кога? МИШИЋ: За кир Диму. КАТИЦА: Ви са мном шалу проводите. МИШИЋ: На моју чест вас уверавам да је то истина што вам кажем. КАТИЦА: Може бити да се он шалио? МИШИЋ: То може бити, ал’ не верујем.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович ће обрести велику чест свом имену. Кајзерлинг је те последње фразе изговорио мирно, помпезно. Павле је као ошамућен ћутао.
па додаде да су, унутра, Чрногорци, браћа Славонаца, подофицир узе штуц од једног стражара, к нози, па рече: Част и чест Чрногорцима! Могу они бити и браћа његова! (Рекао је: „унсере Брüдер“.) Али, не мож он, царски бефел, погазит!
И госпожи Евдокији поче да говори, сажаљиво, да меће свој живот, своју чест, своје име, на коцку, долазећи у трактир, удовцу, самцу. Да неко може наићи!
Зашто не узме једну, лепу, вољену, жену, а престане да излаже своју чест срамоти? Човек треба да воли једну жену, своју, а да не зна за другу.
Чули су и то да је Вишњевски чест гост код Костјурина, али га, неким чудним случајем, никад нису срели, приликом росијских вечеринки.
Треба да их је срамота. Треба да чувају чест имена свога. Она је Шокица, уљез, међу њима. Пошла је, са њима, као што гуска пође у маглу, али, сад, кад има сина,
У коју је то кућу капетан улазио? Јер у кућу, у коју је он улазио, нико не иде, ради Евдокије. Чест и част, госпожи Евдокији – она му је рођака. Није, не мож’ се рећи да је ругоба, у лицу, али је дебела као топ.
које су се завршавале, са три дугмета, у пасу, у црном капуту, тај дугајлија је имао не само леп стас – који је чест у његовом национу – него и нешто духовно високо, снажно, а тамно и црно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ум ваш не потребуе от мене праздних речи. Отдавајте чест Императорки царствујушчој. Ничто менше, чувајте у души тиху нашу надежду: сладост православља.
„В чест и славу нашего полка потрудитсја нахранити фамилије сиротих, на сопствено иждивение моје, да будет за поминание имена
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
нероткињу гледају попреко, са осудом јер није испунила очекивања и зато што се због ње гаси крсна свећа, а она је и чест извор сукоба и свађа.
), само зато што су неопрезно исказали своје дивљење према лепоти, снази или доброти њима драге особе (ово је чест мотив у нашим народним песмама).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
дивљаштвом унапред рачуна, а опет се налазила усред пакла, који чак нико неће ни приметити, јер је безначајан и чест и код свих, када чују за њега, сем благог гнушања изазива увек и помало скаредно задовољство, полуприкривено узбуђење
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Слушала сам већ сто пута те твоје историје. — Море, не знаш ти ни стôту чест, иако си слушала! Да има ко да седне па да бележи! А ја да се мајем под старост, нема, прико, смисла!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Као и у сваком стваралаштву, квалитет је колебљив, а мистификације су му чест пратилац. Да се дође до добре приповетке био је потребан не само даровит приповедач, већ и ваљан записивач.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Ја сам човек, али ти си моја злосрећа. СОФИЈА (плаче): Кад муж не уважава чест своје супруге, како ће тражити да ју други почитује. (Одлази.
Ваљда га стиже што је разум изгубио. ПОЗОРИЈЕ 7. (ШАЉИВАЦ, ПРЕОБУЧЕН, ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Имам ли чест господина доктора поздравити? ДОКТОР (пружи му књигу): Нека чита који је на разуму и на науки оскудан.
МАНОЈЛО: Ваљда нисте ви с памети сиђен. ДОКТОР: Драги мој, ученик учитељу треба да даје пристојну чест; и никако напротив тога; јер ја би те одма отерао, да ми ниси нуждан за друго изданије Земљеописанија.
Зар је то мало, да цео Париз за мене зна и да моја књига буде сачињена и на француски? Чест и поштење свакоме, био откуд му драго, поштеном и чесног срца човеку, а нечесном и неваљалом, боже дај бољу памет и
ПУТНИК: Ја мислим оно је пашквила, гди се на чест кога напада. ДОКТОР: Може ли веће бити бешчестије, освим кад се каже да моја књига не ваља.
ВЕЛИМИР: Макар да је и једна девојка. СТАНИЈА: Куку! А кад се треви, те је он старији? ВЕЛИМИР: Сед човек држи за чест женску од петнаест година у руку пољубити. СТАНИЈА (тресе главом): Крај света. ЉУБА: Кад вечерате у Паризу, Велимире?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Увредила сам те, а ти мене ниси? Шта си тражио отмену жену, кад јој не знаш чувати чест? ТРИФИЋ: Ја не знам у чему ти чест полажеш?
Шта си тражио отмену жену, кад јој не знаш чувати чест? ТРИФИЋ: Ја не знам у чему ти чест полажеш? СУЛТАНА: да ме којекакве несреће са сокака псују и руже, то је чест код тебе!
ТРИФИЋ: Ја не знам у чему ти чест полажеш? СУЛТАНА: да ме којекакве несреће са сокака псују и руже, то је чест код тебе! ТРИФИЋ: Тебе јошт нико није обешчестио. СУЛТАНА: Није, чекаш док ме тко не попљује, пак ће онда добро бити!
Промисли само, и теби на чест не служи да ме на овакав начин одбацујеш. ТРИФИЋ: Мајстор Срето, познајеш ти добро твоју жену?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Он жели свој ауфвартунг учинити. ЈЕЛИЦА: Нашу препоруку на господина барона, ми ћемо то за чест примити. МИТА (поклони се и отиде). МАРКО: Бога ти, Јелице, шта је то? ЈЕЛИЦА: Визита, татице.
ЈЕЛИЦА: Чест од наше стране, господин барон! Ми за чест примамо визиту и од други, а таковог господина за особиту срећу.
ЈЕЛИЦА: Чест од наше стране, господин барон! Ми за чест примамо визиту и од други, а таковог господина за особиту срећу. МАРКО: Добри људи мени су у свако доба добро дошли.
Баш се онда догодио хофбал. Нас као стране пусте унутра; ја измеђ мога друштва нешто отмјенији био, добио сам чест отворити с тамошњом царицом бал. ЈЕЛИЦА: Како игра? АЛЕКСА: Као перо.
МАРКО: О, господине, како посао свршите, заповедајте. АЛЕКСА: Ја се зјело радујем. (Јелици.) Господична, ја имам чест препоручити се. ЈЕЛИЦА: Діенерін! МАРКО: Само, немојте нас заборавити. АЛЕКСА: Ја сам на служби. (Јелици, полако.
МАРКО (врати се): Ево овде имате две хиљаде форинти. Ако вам устреба јошт, само ми јавите. АЛЕКСА: Ја ћу имати чест вами вратити. МАРКО: Нашто? Све је ваше. Ево и Јеличиног прстена, можете га носити.
МАРКО: Како год ви знате. АЛЕКСА: Дакле, ја имам чест мај комплимент учинити. (Пође, но удари на Јелицу.) 5. ЈЕЛИЦА, мало затим МАРИЈА, ПРЕЂАШЊИ ЈЕЛИЦА: Господин барон,
(Марку.) Препоручујем се. ЈЕЛИЦА (увати га за руку): Ум Готтесwиллен, господин барон, немојте оставити да вам се чест гази! АЛЕКСА: Тко ће свету уста запушити? МАРКО: Ово је девојче јошт једанпут код мене било.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И ово: — Не кажем за онај утисак, тако чест, када се човек тек упознаје, да је то већ старо познанство. Ту је само утисак а познанство у ствари још не постоји.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад ме сретну ђеца у пут, срећо моја! Е су ђеца мила тебе, дико мила? Често плачу, споро расту, чест мој јаде! 96. Мој Јоване, орломане, А камо те, не било те!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пречани, као што је то чест случај са народима на границама, били су раздрагани србијанским победама у бугарском рату (који је био велика несрећа)
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
дао да врати чету с Врачара у град, па је »Теразијама« прошао генерал, и Ђокић целу чету ставио у »вронт« и »дао чест генералу«.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
!! — Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!? Како арање ти спомињеш?! Ко те то опет научи! Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!
— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи. Неје за никоје рђавство. Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Момци дивни, исто кâ звијезде; што су досад ове горе дале, сви падали у крваве борбе, пали за чест, име и свободу. И наше су утирали сузе вјешти звуци дивнијех гусалах.
Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена; чест је слава, светиња народња! Пâс¹ свакоји своје бреме носи; нове нужде рађу нове силе, дјеиствија напрежу духове,
Тежак в'јенац, ал' је воће слатко! Воскресења не бива без смрти. Већ вас виђу под сјајним покровом, чест, народност ђе је васкреснула и ђê олтар на исток òкрêнŷт, ђе у њему чисти тамјан дими.
Славно мрите, кад мријет морате! Чест рањена жеже храбра прса, у њима јој нема боловања. Поругани олтар јазичеством на милост ће окренут небеса!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
јер не мало Црногорчади на свијет дође у планини, те им је први удисај, задах старога Ловћена, први кров зелена чест. Тако бива у Ловћену преко дана. Народ и стока помичу се, како се сјен и свјетлост прелијева по планини.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Као што је то случај и код народних песама, и код здравица имамо чест појав општих места. Не ретко оне из озбиљног, узвишеног тона могу да склизну и пређу у шалу, подсмех, па чак и
Са твојом се домовином дичила и поносила! Бог ти дао сваку срећу, а нарочито ову чест: да родиш синова шест, кћери двије, да ти криво није.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад постане чудо још веће. Они су мислили, да ће то за говедара бити највећа милост и чест, што му царски син узима кћер; а он пита какав занат зна царев син!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” На ови начин имаћемо мање монаха; но што и[х] буде, биће на ползу општеству, на основаније братије своје и заслужиће чест и љубав народа свога.
Немој рећи да ти нисам казао. Али ништа, с пребијени леђи добити чест да се српски Сократ назовеш, опет много више добијаш. Ја: „Иди ти збогом! Име је Сократово красно и славно!
Славећи ја Андреја мојега, добродетељ славим, које се похвала, чест и слава к самому оцу небесному односи, зашто је он сам по јестеству корен, начало и извор свакога добра и сваке чисте
дражајши мој, ви сте мени љубве достојнејша својства срца вашего довољно показали, како и сви прочи које сам имао чест у Лондону познати.
— читати ч(е)ловек — човек человекољубан — човечан чеса — чега чеса либо — чега год чесност — часност, честитост чест — част, поштовање честан — частан чиновно — како треба чирак — свећњак число — број чловечески — човечански,
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ „Архангеле ума високога, ка дух један довољно се дижеш и чест твоме чиниш створитељу, - могући му творац одговара - ал' простора не знаш значеније: простор мраках и простор
На њега се жестокошћу срде Ноелопан, Разец и Аскела, и остали многи првијенци, што именом стиднога издајства чест помрачи свога легиона.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Законодавац се, разуме се, потрудио да овај случај, који је доста чест у пракси, предвиди. Баш су наши закони одлични, додадох, богами! А сад до виђења на рочишту!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И запазио сам да постоји један посебни тип херојичког, генералско-државничког трбуха, особито чест у народима који обилују државничким талентима. Трбух као створен за командантску ешарпу или за прелатски појас.
То су дубоко и суштински различите ствари. Велики је осјећај једна чест васионе у нашој груди. Не ваља се препадати нагонског непријатељства и туђости које велики осјећаји побуђују према
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
а ја сам већи део времена пешачио, посебно када се кочија кретала кривудавим путевима на узбрдицама, што је врло чест случај у Швајцарској.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И то није изузетак, него чест песнички поступак, за који лако налазимо примере: „људи који прођу личе на аутомате од каучука и гуме“, „црнином
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
11 Код Борисава Станковића доста је чест ноћни или вечерњи пејзаж, са довољно тананом градацијом од тамног ка светлом.
сном обрубљена лако се доводи у везу са једном другом појединошћу: почетна и завршна глава - што иначе није тако чест случај у роману - носе исти наслов. Он гласи: „Бескрајни, плави круг. У њему, звезда“.
На пример: „Девојчица је ћутала, упорно”. Код Црњанског је, видели смо, чест такав поступак постпонирања детерминатива.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати. ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса дирају. (Евици.) Шта си стала, те га не тураш из собе. ЕВИЦА: Али, слатка мајко, ово је наш Васа.
Друштво вам је особито при ручку нужно. Оно се разговара, оно се шали, а највише прави апетит. ФЕМА: Данас узимам чест ајнодловати вас на ручак. САРА: Благодарим, благодарим!
Нисам ја од они што на мој карактер не шазим. САРА: Сиперб, сиперб, ви вашем рангу чест правите. Али кажите ми, мадам де Ружичић, кад ће бити весеље, кад ће се јести, пити, унтерхалтовати?
Ко те воспита на моду? Ваљда што си служила? Срам те буди! Обајгоро једна, лепу си ми чест учинила, и целој фамилији.
Марш, ја те не припознајем за мога брата МИТАР: Ја те опет, тражим. Зајста, велику ми чест и правиш! Само сам дошао да узмем ону девојку, пак онда кад запитам за тебе, можеш се пофалити.
САРА: Ја сам госпоја Сара од Младенић, супруга покојног господина Младенића, која сам чест имала код графа и код графице Шварц на десној, врло ретко на левој страни бити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Лице јој је било без иједне пеге, што је иначе чест случај код особа са црвеном косом. Врат јој млечне белине, а прсти танки и дугачки.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове.
Вериге су златне биле, ил' подобне злату, Кљученица и преручи — све чест своме млату; Роговље је све китило изрјадно камење, По странами увајаних образа знамење; Једним словом, к'о у чем' се
Свак дрво хвали плоду по доброму; Чест онда мужу то насадившему. Астреје спутник, проста, знатна Славом Аспазије в дружбу водиш.
“ Тронути њеним искреним гласом, сви В полк благородни, чесну под заставу, За име, чест и славу рода, Земље за слатку свободу лете, На све, как' муња, стране потекоше, Чељуст у адску вргоше тиране.
На народне славе попришту Дижи име и чест, делима, рода милог. И на твоме ће стајати гробу потомака нога, Гроб нек’ ти заслужном споменик сјајан буде.
Јавил би с’ двору, но има замку, која чест ловит а не науку богата добрим кажет и умним без Палади, без Палади. Пошел би к простим, но и там бједа, не знајућ
Лепаја жена без наказанија јест јакоже свиња со златноју пантликоју, трудољубива жена јест чест мужа својего, но љенива јест чир в кости јего.
Скупио и издао Циђ. Бгд 1854, 40, што би, додуше само донекле, могло упућивати на овакву њену судбину. А доста је чест обичај наших песника у XВИИИ и почетку XИX века, па и нешто доцније, да својој песми унапред обезбеђују могућност
свега тога до данас јошт ни једне речи читао нисам, а то ради великог посла с којим сам за сада оптерећен: тако имам чест молити Вас да би под ону моју Вами послану песму „Сванутак“ ово изјасненије додати благоволили: Да не би тко,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ — „Ама, жено, оклен ти толика памет, крст ти твој љубим?!“ — чудим се ја, главати господине. „Па како ћеш одати чест царској господи?“ — пита ме и испитује кô поп на исповиједи. „Па казаћу: Помози Бог, царски суци, на Бањој Луци!
“ — стаде вриштати кô бијесна и чупати косе. „Слушај, Бог те убио, како ћеш одати царској господи чест. Кад уђеш у наш мали, сељачки суд, викни: Добар дан, главати господини!
“ и додô: „Слуга сам препокорна!“ Таки је данас ред, и тако се царским службеницима одаје чест.“ „Ама, жено, оклен ти толика памет и наука, постове ти твоје љубим!“ — запањио се ја од чуда.
). То веле кô пише: царска шума. Боже мој, Боже, чудне лепоте у вашег цара! Боже мој, Боже, сваком ли се данас одаје чест: царска шума! За турског суда: свачија, ничија шума, а данас царска шума.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
« и одговором »У рупицу под врбицу«, али кад га ухвате да га понесу, »мртвац« скочи. Веома је чест и познат случај да се старински обреди дуго чувају у дечјим играма и такав случај представља и сремска дечја игра.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Живот и чрезвичајна прикљученија славног Англеја Робинсона Крусе от Јорка, собственом руком његовом списана (Чест перваја) 1805.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То је Љубин проналазак. Бајаги ситан, али чест и сладак, да га живог једеш. Баш да видимо и та швапска посла. Кад се госпа Нола по рђаву времену враћа кући, на
су код Влаовићâ нагло се дизале у последње две, три генерације, али је породица као материја и имање опадала нагло. Чест је то случај. Нарочито у сиромашним и малим народима и срединама.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Какви су лепи огрижаји кад ко другом чест загризе, или кад другог умешно оговара, или пријатеља с пријатељем омрази?
Има ли у торби леба, сира, печења и мало вина?« — Ово питање вопроситељу ни најмање чест не чини, оно показује његово невјежество и непознавање романтически књига.
— Ја се надам да се господична ни најмање неће наћи увређена што сам њу оставио, и сву моју силу употребио да оперем чест и моју и њену. Али сам му бар и казао.
роба, на каков оће посао осуди, но овај, из врођене му скромности без сумње, њима одговори: да је то за њега велика чест, коју он, без похљепствија к себи говорећи, не заслужује, и да он реченог роба к себи примити, нити немилосердно на
не можете зактевати него да вам ја спасеније ове наше иројкиње, као паденије и страданије, представим — али ја вам чест јавити имам да сам већ двадесет први рукописни табак прешао, које је моја граница, и да више писати не смем, јер ви
— уметник ЦЕЛОМУДРИЈЕ — чедност, непорочност, невиност ЧАСТ — део ЧАСТИЦА — део, делић ЧЕРТА — црта, особина ЧЕСТ — част ЧИСТОСРДЕЧНО — искрено, простодушно, отворено ЧЛЕН — члан, чланак, уд; членови »удови човечјег тела«
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
42 Косовац Јован је историјски неодређена личност. 43 Преобраћање човека у змију је врло стар и врло чест мотив. Јанко 1448. године није ишао преко Кучева и Браничева на Косово, него другим путем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлијских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом, — све док он не
Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу
Чорбаџијски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест! А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да