Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ „Честити везиру, они који је отуд пошао а к нами не дошао”, одговоре простосрдечни старци. | 5 Лав и Магарац Лав и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Зар ви не знате то, када је мени честити цар београдски масип дао, није ми никакве хазне друге дао, но да од вас узимам, а вас од свакога зулума браним?
̓ — Учиним темена и одговорим: ,Истина је, честити пашо, то ми видимо сами даје тако: но ево муке и невоље: у народу новаца нема, и нема откуд да нађе, а не жалимо.
Везир рекне: ,Е кнезови, јесте ли се договорили и шта сте се договорили?̓ — Ја учиним темена, и одговорим: ,Јесмо, честити пашо. Јучерашње твоје речи истините су и свете.
То је наш одговор, честити пашо, ако га само ти окабулиш.̓ — Онда везир: ,Пеки, пеки, ̓оћете ли ви тако сви кнезови?̓ — ,Оћемо̓ — одговоре они
̓ — Онда везир: ,Пеки, пеки, ̓оћете ли ви тако сви кнезови?̓ — ,Оћемо̓ — одговоре они углас, — честити пашо, ̓оћемо у подне, у поноћи, кад нам год поручиш, и где рекнеш, довешћемо ти онолико војске колико овде рекнемо и
Може бити да је и везир рекао да бегају). Ту нам везир златна брда обећава, но најпосле Карађорђе рече: „Фала ти, честити паша, ми знамо да цар нама зулума не чини и рад је, и тебе је послао да нас умириш.
нас у добар мир поставити, и да ће оне наше пунктове које су кнезови јуче код њега представљали испунити, „и да ћеш, честити пашо, јошт боље уредити него што ми иштемо; како то кнезови народу казаше, сва војска углас повика: да живи наш султан
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.
Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном. Крушка назва бога. — Бог ти помогао, честити ефендија! Маринков му глас зазвони пријатно.
— Куд си пошао? — упита га. — У шуму честити ефендија. Крушка га гледаше онако понурена. — А је л’, Маринко? — Чујем, ефендија. — Шта је ово од овијех ђаура?...
— А је л’, Маринко? — Чујем, ефендија. — Шта је ово од овијех ђаура?... Зар, што ја с њима боље, они све гори? — Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. — Да ко не подговара ови народ? — Па, шта друго и може бити!...
— Могу ја и стајати, честити ефендија! — Сједи, Машо, сједи!... Ево ти духана. Ти пушиш, чини ми се? Маринко диже главу и исправи се тек упола;
Маринку се насмеши брк. Он погледа Крушку право у очи... Овај спази. — Шта је? — упита радосно. — Честити ефендија, не питај! Пусти мене да радим!... Ја сад добро видим шта ти желиш!...
Нај!... Беше скочио. Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. И Маринко се подиже. — Хвала ти, честити ефендија!... Кад урадим, видећеш. Ја не радим за паре. Твоју љубав не може ми нико платити! — Иди, Маринко, иди!...
Ниједан проћи неће, а да за њера не запита. Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... А Крушка? И он је цањао сјајне снове. Није се могао скрасити на једном месту.
Турчин је слушао задовољно. Пошто Маринко сврши причу, упита он: — Па, шта мислиш сад? — Ја добро мислим, честити ефендија. Сад треба да се ти заузмеш за Лазара... И онда је Иван Миражџић твој!...
Маринко уђе, говорећи још с врата: — Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија... А мало сам пијно и ракијице... — Ако, ако, Маринко!... Ти си мој, ако!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Били су то храбри, честити, поштени, људи. Само, несретник сам, ако мислим да ће за нама, у Бечу, зажалити неко. Кад нас не буде било и кад дуж
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Уопште су честити и човек се може ослонити на њихову реч. Супротно томе, људи централнога типа су махом сасвим издвојили пословну
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица. Колико сам их сâм честити’ познавао. — Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи. Но кажи ми, Софро, како је с пазаром?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Овај честити Војвођанин коме је Српство мајка и бабајка, с љубављу је певао о свим словенским народима што ће се, касније, здружити
Све је знао честити старац, и све на свијету било је онако како је души добро. (Прича о великом чобанину) Ко задовољи истину душе, и
протува, а у сусрет им долази ловац мираза Фонфусакла, ситни лопов Здипидаус, те добри џин, односно неуки шумар, тј. честити потпоручник Рибанац.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је за српску поезију у Немачкој почео правити читаву пропаганду, и Мушицки га је због тога звао: »честити, храбри, одлични сербофил«. И од тога доба успех српске народне поезије у западном свету само расте.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Нарочито мрзи свираче и песме, а Цигане и швалерске песме — ни да чује! Ко хоће песму — мислио је и резоновао је честити газда Радисав — тај је може чути само уз гусле које су му висиле у кафани на зиду иза келнераја.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ХАЈДУКОВ ГРОБ Знаш ли оно на пољу Косову Кад замагли па се закрвави, Вук издаде, а Обилић паде, И погибе наш честити Лазо — Тад је Србин под Турчина пао, Ма се вазда јадан отимао.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Јесте, давно је умро честити стари Раде, али је зато остао његов унук да га брука по бијелом и шареном свијету. Све ми се чини да тако умује тетак
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' никад још ваљда ниси била така ко сада испод шатора лака, Османа паше шатора бела, никад се још ниси тако отела! Честити паша замишљен ћути, пред њиме ћуте оци погнути, довели су булу пред господара, господар ћути, пуши, ал' не кара!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме
На то му џомет одговори: — Честити везиру, ништа ти ја не тражим друго, само ако хоћеш узми ми од онога бербера ону кавицу.
Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: — Сиромаше, како може родити варени боб? А он му одговори: — Честити царе, као и из варенијех јаја излећи се пиплад.
Ђевојка одговори: — Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж. Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: —
Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: — Честити царе, како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене
Да ли ти нијесам рекао да више нијеси моја жена? Онда му она извадивши ону карту рече: — Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем
Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити. Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће!
Онда Еро брже боље отрчи кадији: — Честити ефендија, твоја крава убола моју краву. — Па ко је крив, море! Је ли је ко наћерао! — Није нико, него се поболе саме.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Како је мама и деда стари, да ли вам стомак уредно вари?“ Нато ће Боца, честити момак, рећи у један дах: „Добро су деца, деда и стомак ... Тебе је, канда, страх?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: И реци му да смо се ми уселили да чувамо да ко не разнесе. ТАНАСИЈЕ: И реци му да смо сви честити, угледни људи. ТРИФУН: И реци му да ћемо ми припитати и друге адвокате.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ја опет ћутим и радујем се у себи, што су ми ови честити људи тако добри пријатељи... Кажем жени: »Сад се не бојим да ћу вас оставити самохране, код оваквих пријатеља«.
— Христос се роди, Јуло, честити свети! — Ваистину се роди! Седи, нано. Откуд се ти сад укани чак озго из Палилуле ? — Е па шта ћу, дијете, треба да
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ „Ма сам чуо — опет ми говори — један народ тамо змије једе“. „Какве змије, честити принципе? А гадно је на пут погледати — све се длаке најеже човјеку!“ КНЕЗ ЈАНКО Ја мним те је дочекâ лијепо?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— питао турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: — За инат, честити царе!). Озбиљне питалице могу да буду и поучне и мудре, али су такве јамачно књишког порекла.
“ — А он му одговорио: „Остали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу“. Онда Лазар рекао: „Е да бог да све крчили, а све Мачва у трњу лежала; и што год
Боже, дај да те до наше дубоке старости љубимо као крух и вино, један другога походећи као сретни и честити, никад се не омразили него се милосном богу молили, прибраних се људи држали, а душу чисту пред богом понијели.
— Што смо му поменули његове волове и његове тежаке: волови му били сретни и честити, а тежаци здраво и весело! Што смо му поменули у пољу рало и у брду стадо: рало му орало дубоко, а стадо му ишло
— Аман, честити везиру, царски већилу! Валабила-талах није истина што раја говори! Лаже, наше ми главе а твоје браде и тако нам свечева
Сад сви једногрлице завичу: — Истина је, честити везиру! Ако не буде истина, ево нашијех глава а твоје сабље! Везир сад повиче на момке: „Обојицу свежите и у сургум
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда Еро брже боље отрчи кадији: „Честити ефендија! твоја крава убола моју краву.“ — „Па ко је крив, море! је ли је ко наћерао?
Кад изиђе пред цара, рече му: „Е честити царе! Ја сам дошао да просим твоју шћер, него да ми је даш.” „Добро” одговори цар, „него знаш ли ти како се проси моја
” Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: „Сиромаше, како може родити варени боб?” А он му одговори: „Честити царе, као и из варенијех јаја излећи се пиплад.
” Ђевојка одговори: „Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж.” Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: „Погодите
” Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: „Честити царе!
дали ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?” Онда му она извадивши ону карту рече: „Истина | је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем
није могло бити, него му обећа шћер за жену, упита га какву ће прћију и колико ће прћије тражити, а он му одговори: „Честити царе! ђевојку твоју шћер за главно, а твој нож чудотворни за добит.
“ „Јесам, честити царе“ одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме
половину царства, ако га који излијечи, али све зафајду; док једну ноћ у сну дође му некака ђевојка и рече му: „Ти, честити царе, залуду све трошиш около свога сина, и зафајду си обећавао половину царства својега ко ти га излијечи, моја ти га
Онда Еро брже боље отрчи кадији: „Честити ефендија! твоја крава убола моју краву.“ — „Па ко је крив, море! јели је ко наћерао?
“ Уз то сиромах повиче: „Удри га у мој одговор, ја ћу га платити.“ Онда Бекри-Мујо проговори цару: „Видиш, честити царе, што чини пиће!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер као што прекрасни Јосиф узе тело оца свога Јакова из Египта и пренесе га у земљу обећану, тако и ови богољубиви и честити синови његови са свом државом примише га, радошћу радујући се и весељем веселећи се, сами носећи пречасно тело оца
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— одговори Бакоња гледајући стрица отворено у очи. — Не говори тако, дивље дите, него реци: Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — поправи Стипан. — Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран!
— поправи Стипан. — Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — понови Бакоња и пољуби опет стрица у руку.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„Ах, честити створитеља сине, чудеснога овога виђења!“ „Сваки вечер - хранитељ ми каже нове, дивне, бесмртне идеје у нашу се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Масело!“ „Ви га се сећате?“ „Како да не!“ „Он ме исхранио зарадом својих вредних руку“. „Честити човек!“ „И храбрио ме речима: Овако не може дуго трајати, ускоро се мора све из основа изменити“. „И погодио је!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И био сам зато у неку руку захвалан. Касније сам слушао да су то били ваљани и честити људи, „либерали доброг старог кова”, и да су на кружоцима таквих „либерала доброг старог кова”, по читаоницама, по
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он цару све исприча по реду ко је и оклен је и шта је доживио — овако као ја вама па му најпослије рече: — Честити господару, мене је бог досада чувао, а твоја кћи колико је мени мила толико сам и ја њој, него да нам и ти дадеш дову
Дајем ти је, само под тијем уговором да останеш уза ме. — Лијепо, честити господару, само ћеш ми дати узун да одем по матер, да је обрадујем и овамо доведем.
— Јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме
Онда он исприча цару све што је било између њега и његове кћери, и рече му: — Честити царе, ако ми нећеш поклонити твоју кћер, да се с њоме вјенчам, нећу је ни лијечити.
Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: — Сиромаше, како може родити варени боб? А он му одговори: — Честити царе, као и из варенијех јаја излећи се пиплад.
Ђевојка одговори: — Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж. Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: —
Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: — Честити царе, како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене
Да ли ти нијесам рекао да више нијеси моја жена? Онда му она, извадивши ону карту, рече: — Истина је, честити даре, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому, да понесем
Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити. Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће!
им: — Ето, па се с тијем превладите, а ја са овијем осталијем одох управо у Стамбол да видим што ли се је то на нас честити падишах насрдио. То рече и остави дружину, и крену срећно на пут. За неколико дана стиже у Стамбол.
Одговори му кнез: — Честити везире, није то лако учинити, јер ако обазнаду Црногорци, пошјећ ће ми главу; па онда нема мене главе, а тебе ко ће ти
Ја те смоквама бијем, а ти сваком: „Јареби шућур!“ Кажи ми зашто. — Хе, хе, честити царе, да сам ја теби донио на пешкеш дуња, као што сам био наумио, ти би мене јутрос убио; али ми жена не даде, бог
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Тако је, Анка, само ви морате знати да сам ја честит човек. АНКА: Па мени су ти честити људи највише и досадили у животу. ЧЕДА: То вам верујем. Ал' ја, знате, нисам баш потпуно честит.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па набрао обрве, натуштио се и страшно запитао: — Јеси ли Србин, Иване Војиновићу? — Јесам, честити оче! — Јеси ли Србин, питам, Иване Војиновићу? — Јесам, честита молитво наша!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГИ ТУРЧИН: Ено је ђе долази! ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Стана долази. СТАНА: Помози бог, људи честити, Што царског пашу верно служите! А је ли дома паша Сулејман, Злочине раје отац милостив?
А, вјере ми, махнита је! ДРУГИ ТУРЧИН: Луда је, честити пашо, те од нас тражи јединца свог. СУЛЕЈМАН (види Стану): Дошла си зар?... А шта ћеш ту? (У себи.
ЋЕРИМ: Дође ли Колебан? ХАСАН: Није, ефенди! ЋЕРИМ: Ако га неђе раја није премлатила... Ја не знам, честити муселиме, како си га могао сама и опремити?... ХАСАН: Слушај, Ћериме!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Али се загазило. Мора се гавељати. Нашједе ми крв на очи. — „'Оџа, на џамију!“ Моле, преклињу. — „Вакасуз је, честити господару... царски сине!“ — преклиње 'оџа.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Било је мучно. Игуман је седео скрушено и утучено на постељи крај Лауша и правдао се. Овај честити старчић испео се горе, к нама, да би показао колико му је стало да сачува пријатељство између наше куће и манастира.
ништаци, што се као побеснела пашчад острвљују на њихове животе, заслужују исту ону самилост и брижност као они, честити људи и добри хришћани? Где је ту правда? Зар су шумски зликовци и безбожници достојни Доротеја?
Она их је спазила. Њена женска природа, дакле курвинска природа, сместа је почела да трује строги а честити наук којим ју је сиромашни отац опремио као јединим миразом.
Повратка нема. Човек може да погреши, црква не. Хтео сам да приземљим ствари. Рекао сам да су она тројица честити момци, умни и способни. Да црква губи ако се брзоплето лиши таквих људи. Црква не стоји на речима, него на људима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1892. КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК Ученик Честити Клеоне, кренимо се даље! Сваки жбун ме себи, сваки цветак мами, И поточић бистри што нам жубор шаље, И вис Филопапе у
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
није било математике, ти би добри људи, данашњи песници и глумци, наставили своје школовање н били би можда велики и честити чиновници.
“ а Гете: „Више светлости!“ Дакле, јесте ли и ви тако што узвикнули умирући? Ја: Нисам, а не верујем ни ти честити људи, које сте ви цитирали, да су што слично казали. Све су то биографи измислили, или бар дотерали.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На тај начин пореде се многе личности: жура Вукашин и јуначина Момчило у Женидби краља Вукашина, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и господа Југовићи у Женидби кнеза Лазара, Урош
“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга! Јесу л' здраво Србљи витезови, и честити цареви и краљи?“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је здраво, али није мирно: господа се
“ Али сиде Свилојевић цару свому говорити: „Оно сам ти главом мојом на медану, мој честити царе! У рукух ти бритка сабља, а на земљи глава моја, — оно сам ја Свилојевић голом сабљом проходио прик' табора
табора твога, и још јесам конопце код шатора просикао, и да би се не бил макнул испод бритке сабље моје, мој честити царе, бил би тебе ја расикал пред твојим делијами“.
говорити, цару честитому: „Сабљом сам се хранио, од сабље ћу и умрити; чини мене посадити на мојега добра коња, мој честити царе, сабљу моју да припашу, а наопак' руке звежу, тер ме чини с јаничари на меданак изводити, мој силени царе, да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Поче Натан о том беседити. Рече: »О, честити цару, има овде један великосиловит бољарин у овом граду. А коншију свога има пак сиромашка човека (видите како мудро
И дођоше пред цара те их оковлаисаше, то му рекоше: »О цару честити, ако ти пустиш код себе здраву и читаву дома отити ову момчад, то знај, да ће они нама допосле досадити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Замфир слеже раменима, пушта густе димове и гледа у страну кроз пенџер. — Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.