Употреба речи често у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Још се сећам „злочинства“ са кога ми је добри отац на смрт осуђен био, па често у поноћи, кад се мисао удуби у сиву маглу далеке прошлости, ништа више не бих пожелео но да ми нико у роду са другог

у томе је био штедљивији; сваки пут је радије говорио о друговима са којима је у младости веселе и тужне часове делио. Често се за време причања и сам насмејао, а каткада сам приметио и сузу у очима његовим; али свакад озбиљно лице његово не

Децу је више љубио и миловао него обично. Гледајући Милеву, често би му се низ блеђано лице суза заблистала. Истом је пре четири дана легао у постељу... Први дан и ноћ бацао је крв.

Ох, кад би се то заборавити дало!... Ал’, ево, човек често у несрећи желео би да и саму срећу заборави, па, гле, где не може!

Проклетници!“ Наша мала, сиромашна кућица беше на крају села. Туда су често пролазили Маџари. Мој отац их није могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку;

Бежи одавде... Тамо, веле, с оне стране Дунава и Саве има још људи, има човечности!“ Ах, пријатељу, како се у животу често варамо!... Шта сам му не то мога одговорити? Шта сам знала радити?

кући седи стари Сремац, па, кашљуцајући, онако старачки, разговара о прошлим данима са добрим старим учитељем, који им често у походе долази; а по кући, уз домаће послове, весело пева млада кметовица.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но, — како се често случава — ко друге| лови, и сам уловљен буде, и ко за туђом вуном пође, сам острижен дома дође. Ловац, негде ту

дакле и на сваку руку размишљавајући у тако бедним опстојателствам шта ће од њега пајпосле бити, дође му на памет да често, овде на земљи, оно што сила и снага не може, мајсторија и хитрост учини.

је језик од младости мио, и рад бих да се многима од наших младића смили; зато гдишто примешавам, ако ништа, на срећу: често малена варница велику ужеже ватру.

”| Наравоученије И ово је против лакомства: избирач није свагда погађач, и ко хоће всегда веће, губи често из вреће. Бољи је један зец у чанку, него два у пољу. Правда да ова правила нити су за свакога, нити за свако време.

Овај прави коже: он ће и моју скоро начинити”. Наравоученије Ко је принуђен служити, нека не мења често господаре; и ком је добро на једном месту, нека га добро чува.

" Учени и разумни неће ми за педантичество (гордост о науки) примити што ови совјет често пофторавам. Свим нам је познато да у неке погрешке посведневно падамо, чрез њих страдамо, и опет се од њих довољно не

60 Две жабе Две жабе обитаваху наблизо у комшилуку, једна при путу у плиткој, а друга подаље у дугој бари. Ова често совјетоваше ону другу да се премести к њојзи, представљајући јој да је безбедније за жабе у дубљој бари живити и даље

Ваља овде приметити да често они који нису богати богате осуждавају, како и ружне, находећи лепшима од њих којекакве пороке, о њиховом се трошку

Овакови догађаји нити се често случавају, нити ја о њима овде говорим. Јестествени и граждански закони за овакова опстојателства приписују нам нужна

На велике људе често се и велика завист диже. Његови зависници оклеветају га и налажу на њега да је он с неправдом и грабежом собу једну

Будала је ко хоће да зна шта се у свачијем лончићу вари. И ко свуда нос завлачи, завуче га често онде гди не ваља, и страда, што и ове басне кос.

Ја не смећем с ума како нам је теготно и досадно кад нам ко често то, пак опет то каже. Ми онда ако и не смемо, или нам је жао рећи му, не можемо да не мислимо: „Та гди ти је памет?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Његово име наћи ћете често у мојим рукописима. Он живи сада са својим синовима и прочом породицом у Русији, у Хотину.

’ И ја се тек сада уверим о ономе, о чем сам често сумњао, тј. да је то лажа нека; а ја сам мислио да је он најпре с царем вечерао, па онда међ нас прешао: тако је умео

фебруара 1804. године) јавим се мајору Митезеру, мога оца добром пријатељу, и моме познанику, јер ме је отац често к њему слао. Он ме одведе код обрштерова конака, да ме не виде Турци (у парлаторији). Пита ме шта радимо.

лета 1804. Шта сам ја на Шанцу радио, док је горе стриц отишао и тукао се с Турцима — Ми смо од пре често одлазили на кленачки чардак пословима; а тако су и шабачки Турци долазили куповати што им треба.

” Ја сам често одлазио на Кленак, где је до̓одио обрштер (Андра) Стојићевић и капетан Коста Јовановић, и они су наши добри пријатељи,

) Сирома генерал мало нагибаше и на турску страну и труди се, да би како дошло се до мира, но ми често погледамо на оно што се надамо, док опазисмо у Топчидеру димове. Скочи Катић аки би не знао.

И одатле изилазимо преко Топчидера и с Турцима се често по Врачару бијемо, и Турци истерају чето-каик до за аду, и одатле нас топом туку.

Веће видим и сам себи говорим: „Е, мога оца сине, баш си долиј̓о веће!” Питам мога побратима, који често ми долази, чува ме и излази: „Шта је ово, побро, око чадора?

— И тако оде, и често Ивана шаље те ми шећер и кафу доноси и разговара. Иван католик у закону, поштен човек. Бејаше Петров пост, а неки кнез

” (Он је мене често чича-протом звао.) Ми спремимо топ и око 60 коњика, пођемо; он остаде и код њега кнез Теодосије из Кнића, и са њима

шанац код Београда у Циганској Бари, куд протиче Мокри Луг у Саву, да су Турци од Шапца пошли к Београду, и Београци често на њега ударали, врло се био поплашио са оно мало војске и бећара: али се опет храбро бранио и одржао шанац, док је

” (јербо је он имао таки обичај често говорити, кад хоће кога од себе да одбије; а и у шали са нама од пређе говорио нам је: „около голићу!”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

чаше, полићи, чокањи, оканице и полоканице, с вином и ракијом; шољице, шафољић са слатким од руже, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.

Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише. Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек! Често је у разговору мешао по неку страну реч.

Сви поседаше за један сто украју, што беше под око свима гостима. Учитељ је веома уважавао та два практиканта, и често је говорио да није лако наћи њихове »декорације«.

Један подугачак, бркова обешених наниже, те су му се често сељаци због тог и смејали. Говори свакад »важно« и растеже речи, ударајући на неким слоговима јаче гласом.

— А ја шта ћу, мој брате!... Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?... Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу... Идем често као луд. Што год урадиш, подај њему. Ни ода шта ти вајде није...

Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом. Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.

она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...

Ни сам не зна куд ни зашто. Често су људи говорили: »Баш штета што овај поштен момак нема среће, а ова ко вредан и поштен!

Они често помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу. А откако је почео трговати и интересирати — разуме се дасе одонд

већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље се, виче. Често се попне горе на доксат, види.

Често се попне горе на доксат, види. Среја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.

Стадоше се смејати и запиткивати ко ли би мајстор да му тако подвали. Неко рече да је ноћас чуо некака кола, где често нешто превлаче, али чија су, није знао. И Витомир и Тиосав изиђоше да виде.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху... Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. Ни сањали нису откуд им опасност долази...

11. МАЛО ВЕДРИНЕ Прође неколико дана. Рањеницима беше много боље. Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу. Једини Суреп се не маче од њих.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

АКОРДИ Слушам у мирној љубичастој ноћи Где шуште звезде; и мени се чини Да често чујем у немој самоћи Певање сфера на топлој ведрини.

И ја разумем те гласе што хује, Тај језик Бића и тај шапат ствари... Често све стане; још се само чује Куцање мог срца.

Мир. То је свечани тренут кад се сања. И кад душа хоће да остане сама. Често у те сате са сузом у оку Ја осећам тихо у болима дугим: Све је покидано са мном и са другим, И чекам однекуд нову

И та тамна жеља негде у дну груди Расте, кô поплава какве мрачне сене. И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и често застуди. У души засветли... које је то доба: Зора или вече? Плам што је заблисто; Шта је?

И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и често застуди. У души засветли... које је то доба: Зора или вече? Плам што је заблисто; Шта је?

Како страшно ћути Пролеће у ноћи, пролеће што спава... А из бледог неба у тој немој тмини, Често кô да тихо црни снег поврви. Какво кобно вече! У болној тишини Чини ми се чујем хуку своје крви.

Зашто већма волим вече које пада, Но пурпурну кишу из јутрењег свода? Често ми се чини да кô ноћна плима, Све у мени шуми од спомена сиви: И да ми је срце препуно, и има Страх да иде даље и

И обамре снага, и занеми вера, Док жеђ тамног срца постаје све већа; Тад видиш да често, колико и срећа, Вреди једна топла и лепа химера.

Ко би Знао за све тмине под сунцем! И зна ли Ико сва беспућа у сутону доби?... И како смо често очи затварали... ПЕСМЕ БОГУ И С које се обале укрцах, о Силни, У то јутро као у почетак спева?

Мајка га је често носила по студеним сенкама дрвећа чије је лишће имало мирис сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора. С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску. Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред

утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би

његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам. Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу. А она је била — затворена књига!

Некад, причала ми је мати, био је он сасвим други човек; а и ја се сећам, као кроз маглу, како ме је често држао на крилу док сам био сасвим мали, правио ми од зове свирајку и водио ме са собом на колима у ливаду.

Ни суза нема више. Оне теку кроз прси, падају на срце и камене се. дан за даном, а оно све по старом. Доносио је често пуне вишеке новаца. Губио је такође. Долазио је често без прстења, без сахата и без златна силаја.

дан за даном, а оно све по старом. Доносио је често пуне вишеке новаца. Губио је такође. Долазио је често без прстења, без сахата и без златна силаја. Доносио је други пут и по два три сахата и по неколико прстенова.

Поп је говорио врло често бесједе у цркви. Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе. Црква је служила сваки дан, а недјељом је била

Забринуо се силно и ноћу често устаје. Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка. Али поши, како која недјеља, све горе.

Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу, и често је хвата несвјестица. Све више изнемаже, и једну ноћ лијепо да заковрне.

Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост. А кад је насамо, често му се развуку уста, гледа на ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: „Слава теби, господе!

Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког није имао. Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило. Тек он се трудио што је боље могао.

Што да вам причам како нам је било без ње; што да вам причам како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово а ради оно, мисли једно а говори друго?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

стару игру фирциг, а попадије узму плетива па штрикају или подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе понеки тестераш.

— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.

је клупа, а на клупи испод оног дивног хлада, врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега, седеле су радо и често обе попадије. Стигли су већ пред кућу.

смирио, легао је и продужио спавање »лењштина једна, што бадава једе хлеб« (да се послужим речма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан, па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).

Тако је поп Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем спасао често и себе и још бар пет-шест комшијских кућа. По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.

Врло су га често секирала деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ.

урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби, и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.

Само је госпоја Сида никад није уштинула за образ, него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању поваздан дрема, а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће кад сви по

Пио је он често и сам, и у друштву с друговима, и био често меланхоличан као сваки богословац. ГЛАВА ПЕТА У којој је описан рапорт

Пио је он често и сам, и у друштву с друговима, и био често меланхоличан као сваки богословац. ГЛАВА ПЕТА У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га

Сва деца умивена и очешљања, а косица им намазана зејтином. Све на њима чисто, а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необично; некако су ограничени, не смеју

С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала. После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А често и бије га. Сви су се надали да, какав је био пре Таја, да ће он варошанку одмах отерати од себе. — Али он, не само што

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао. Ишао је често по вашарима. Ту је искусио сву романтику трговачког живота.

Али, каквог је владања? — То је баш што је најгоре. Лупм и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава. Даље — кеца воли, ал' увек губи, јер је клопав кад игра. — Дакле, на тај начин је зло?

Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешкује. Због те њене крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата.

Све се нуткају, па пију. Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре. Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру. Она њега задиркује, он опет њу.

Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела. Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио лукавство из њених речи и из црта њенога лица.

У животу тако бива код мушких и женских. У детињству се воле, траје то често док се не ожене или удаду; после се свако по својој потребоћи влада, а љубав и тешње пријатељство ишчезне; тако је код

Донекле се може живети. И доиста, Свилокосић је лепо живео. У друштвима добро примљен, добар певач и леп човек; често је облачио атилу, на главу му лака самуркапа, кратке кордованске чизме с мамузама, чакшире тесне у чизме, у паради

Каријеру је себи због бербера покварио. Болује често. Овај горостасни јурат погурио се, скуњио прса, лице му жуто као смиље, нешто му живот подгриза.

Процеси дуго трају, пролазе месеци и године, и још краја нема. Често се сведоци преслушавају, све нови и нови. Нестане из акта дуплике, па поремети цео процес. Опет пик наново.

А Миливој, слабије главе а боље среће, од почетка до краја лако је и добро живео. Често више вреди срећа него мозак. Мица умре без порода. Алка остави након себе диван пород.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Дакле, ево у чему је ствар: ја то не знам баш сигурно Али знам ово: да сам у свом животу често сретао многе људе чија ме је бистра и свежа разборитост, једна дивна јасноћа интелигенције просто зграњавала; људе

А сад се и он често буни, протестује, свађа с командиром и признаје да и у њему оно старо одушевљење малаксава. А све би то требало рећи

поглед и све чинила да га задовољи, али он је тражио много и све више и сваког дана постајао све грубљи и досаднији. Често је шпијунски мотрио сваки њен покрет и петнаестог дана од венчања подигао на њу руку, ону његову тешку сељачку

Африка

доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.

Једино деца, голишаве малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене Волов.

Што је најзанимљивије, црнац зна напамет често и епопеје суседних племена, реч по реч, без погрешке, целе, иако ниједну њину реч не разуме, утолико пре што су те

Трговци су често и само форме ради узимали краљевску кћер к себи за све време свога бављења у племену. Разумљиво је дакле зашто, кад

Од ране младости европско лице је измучено и испраћено непрестаним, често болесним, радом мисли. Као после какве буре, бели лик је разорен чежњама, бригама, апстракцијама.

живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.

Саму варош потпуно тропску остављамо на острву између две дуге лагуне које ивиче обалу. Над дужом лагуном, често разливаном, дрвени полукружни мостови, што све као да личи, са свеже зеленим пољима, урођеничким кровињарама,

Чини се као да шалупа бира свој пут између острва чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне што изгледају непроходни.

што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да

очима и у свом срцу као и сви црнци што су је осећали око мене; као земља која је натопљена њом, небо које је тако често мутно од ње.

Преносити сировину која често ништа не вреди, аутомобилима који се распадају, чије бремзе пуцају, чији мотори експлодирају.

Сваке године краљ племена дели земљу породицама и оним чудним црначким удружењима земљорадника. Младићи често добијају земљу сасвим засебно; они раде за себе и, ако довољно стекну, граде село и насеобине одвојено од својих

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ПРЕДСЛОВИЈЕ После изданија Лаже и паралаже млоги су ми оваковог рода књига љубитељи често напомињали да не би без ползе било јошт штогод на исти начин составити, и средством печатње читатељем и читатељкам

Ја би имао једну прилику за њу, и то је прави узрок зашто ја тако често к вами долазим. ЈАЊА: О, господин нотариус, имам већ прилика за њу.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Стало му је било само до тога да се своје, сиромашне, рођаке отараси. Павла су тако оженили – као што се често дешава људима који су дуго били самци – изненада, на брзу руку, као што се спарују коњи.

Као што су често сирочад, и сиромашне рођаке, у богаташкој кући, и она је била неспретна, уплашена и врло послушна. Удавала се према

градили су се и канали, опет по плану грофа Мерци, као праве линије, дуж кривудавих вода Тамиша и Бегеја, који су се често разливали и тај предео плавили.

Пред његовом се кућом, последњих дана, често, орило: „Ми под спахилук остат нећемо!“ А ту групу незадовољника водио је неки рођак Исаковича, Меанџич.

у мукама побуна, на парадама, требујући нову униформу, Трифун се био претворио у човека проседелог, огорченог, који је често, као и његова браћа, шкрипао зубима.

Темишвар им не може забранити одселеније. Његов братучед Павле већ је на путу. Само не треба то да, често, помињу, него треба да ћуте и чекају.

Као што то често бива, код остарелих коњаника, личио је, по мало, на коњски. Његова коса, пре, као од старог злата, као и Павлова, била

Трифун је ту мисао, и од жене, брижно, крио, а децу је своју често мазио. Миловао их је по косици, тужно. Нарочито оне најмање, који су, ујутру, дотрчавали у његову постељу, да му греју

Чачкао је нешто у свом чибуку, који му се често гасио, па би се осмехнуо, и он, лудо. „Сам!“ прошапута. Сам! Као да је то могуће. Оцу који има шесторо!

Иако су били скоро истих година, Петар Исакович се тој лепој жени чинио некако исувише млад, детињаст, жутокљун, па се често смејала том младом, уображеном, осетљивом, човеку.

Он је поштовао жену свога брата и жалио је ту жену, која је често била сама. Гледао је да је развесели, макар и глупим шалама.

Пенџери на тој кући били су осветљени, ноћу, до неко доба, и, из те куће, често, орила се песма, и свирка. Трандафил је волео друштво и говорио је да је његов дед пошао, го, као пиштољ, из Солуна,

Теодосије - ЖИТИЈА

А када ови чуше ово од старца, од суза његових ужасаваху се, и на младића често погледајући чуђаху се великој смерности његовој с толике висине Бога ради, а посматраху и худост власене ризе и босе

Господу целив давши, изиђе из манастира, узевши са собом оне за које је знао да су подобни да их постави за епископе. Често се осврћући, обазираше се на јаруге у пустињи Свете Горе и иа оштре путеве камене По којима бос ходећи свете

и нарав имађаше, и једноставном и безболном, душом и потоњу благодат божју на њему у младом узрасту испољаваше. Често, како то световни људи воле, вршњаци његови на игралишта и позоришта исхођени покушаваху да и њега силом са собом

И тамо не хтеде ићи. И често родитељи његови поводом тога бејаху нерасположени због њега, и говораху му: „Бруко породице и срамото, наша, зашто са

би ко богољубив, знајући за њега, тек нешто Мало хлеба донео, примао је с дубоким поклоном, али је много молио да му често не долазе или да му што не доносе, и забрањиваше да коме причају о њему, како не би, од многих упознат, и прогнан био.

А беси путем маштарија страховити клопот творећи и по ноћи вичући често нападаху на њ. Час долажаху као да вуку са собом ону змију, која разјапљиваше чељусти своје а они говораху да га

Зато допушташе често да беси на њега навале, да га са оне високе стене гурну и о камен разбију, али он, божијом силом чуван, никакву

И немој мислити да ћемо те, зато што цмо ти често милостиви били, и сада, нападнута, у животу оставити. Дођосмо да те коначно убијемо. Шта ћеш сад, лудаче?

Или, као да ме понизите мислећи, у гомили против мене дођосте? Зар и поред тога што се тако често бористе ца мном, не упознасте цвојy немоћ, или не искусисте.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ипак је овај проблем изузетно тежак, понеки би рекли несавладив. Зар туђа душа није често за нас потпуна загонетка? Зар није човек за човека једна од тајни у коју се може најтеже продрети?

Зар није човек за човека једна од тајни у коју се може најтеже продрети? Идеје и побуде људских група често се отимају прецизној студији и проучавању. Оне су као течност која излази између наших прстију и не да се ухватити.

но у ма којој другој, многи су проматрачи изложени томе да преиначавају факта, да би из њих извукли неке закључке; они често минуциозна и прецизна проматрања замењују размишљањем и спекулацијама.

Поред ових општих метода посматрања, често сам примењивао у проучавању психичких особина две специјалне методе. Прва је метода психичких или етнопсихичкихких

Оне се махом не могу једна од друге одвојити. Психичке особине, запажене директним проматрањем, често су на тај начин само делимично утврђене; у ствари су изведене из других знакова, запажених у додиру са појединцима и

Да бих утврдио психичке особине Јужних Словена често сам се користио многим етнолошким подацима, нарочито онима који се могу извести из ношње и дијалеката, па и из

Други су спољашњи знаци ове промене: различни облици кућа и зграда, разлике у свакидашњем начину живота итд. Иако су често последица спољашњих узрока, нарочито географске средине, све су то особине више или мање у вези са психичким особинама

Историјска метода не може код њих да дâ тако сигурне резултате. Унеколико се изузима српска историја, јер је често била везана за велике идеје и за велике историјске догађаје, који су покретали човечанство.

Лингвистичке особине су неоспорно врло поучне, нарочито дијалекти. Ми ћемо их често употребљавати да боље истакнемо разлике између појединих етничких група.

Овај мешовити састав неоспорно је утицао, често знатно, на њихове психичке особине. И кад се одбију утицаји географске средине, историјског развитка и утицаји

Ова осећања, готово несвесна, често су узрок разноликог начина мишљења и делања. Досад се није успело да се ове нијансе похватају са довољно тачности.

Они се одликују интелектуалном и моралном осетљивошћу, којом разликују нијансе често најфиније; великом осећајношћу и јако развијеним осећањем симпатије која је у основи народне душе код свих Јужних

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

А кад пиће дате али напије се, побудали. У стањује за ситницу да те спљешти ко нитницу! Сећање ме често косне: дошла је из братске Босне! Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (вади из кесице и даје му): Ти си тако често у новчаним неприликама. МИЛЕ: Шта ћу, шта могу, отимам се колико могу, али живот је тако компликован.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Да ли због тога, тек она је обожавала тај собичак и ја сам често виђао њену црвенокосу главу нагнуту над кутије с лептирима или над комаде глине из које је вајала зечеве у свим

Нисам могао да утврдим шта док, сада већ расањен, нисам чуо како Станика плаче у кухињи. Често сам слушао људе како плачу, чак и Станику неколико пута, али је никад нисам чуо да плаче тако пригушено и

Мој стари је мислио да ја њему не понављам довољно често то хвала. Неко ко једе његов хлеб морао би да има више љубазних речи у устима.

Био је то дирљив говор, и глуп, већина је пљескала, одобравајући. Желео сам да сам на неком другом месту. Ја често желим да сам на неком другом месту. Сада сам размишљао о острвима Јужнога мора. Желео сам да будем го.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Туп удар копита, међутим, као под земљом, чује се једнако, у близини, под сном. Често буђење што га обухвата, пролази као неко љуљање у тој помрчини, која му продире под плећа и ребра најежена од хладноће.

У рану зору већ пробудише их трубачи и добошари. Ротмајстори, ударајући ногом оне који су имали тврд сан, обарали су често и шаторе. Делили су лој за чишћење пушака, пиштоља и ножева.

Посматраху одмерене покрете свештеника, често превијање колена пред златним путиром, плавокоса дечачка лица и ванредна окна, кроз која допираше светлост дана, као

Затим би брзо зарио своје нокте у дуван, који је сушио на сунцу и крај ватре. И кад није била присутна, седео је често замишљен, загледан у њено високо чело и обрве, које су, и браћа, и њени, називали пијавицама.

Његов брат, одлазећи често под Варадин, да вежба своје људе у ископавању апроша, шанчева за опсаду градова, или, на коњу, чак у Митровицу, у

Тешка и красна, не знајући можда да он дрхти. Била је лепша него пре икада. Тиха и друкчија, она га руком често додирну, а једно вече, при отвореним вратима, тако да је могао да гледа, пресвукла је своју нову, млетачку хаљину.

Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина стајала је често, уздигнутих груди и руку, очајно, над главом склопљених. Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина није ни викала, ни

Била је већ три недеље у тој кући. Једног дана, као што се то често дешава у тој земљи, кроз пролетну топлоту и процветале воћке, удари мраз и ледени пљусак.

Плакала је над самом собом, као што је то, уосталом, од неког времена, откад јој је муж био нагло оронуо, често чинила. Жалила је себе неизмерно. Девојачки њен живот учини јој се сасвим бедан, као живот неке слушкиње.

Из рата се био вратио угојен и ћудљив. Нису више ишли на игранке у тврђаву, нити је више онако често јахао са њом. Читаво једно село беше населио, под градом Варадином, са оцем, и цело пролеће ходао је бос, по блату до

За децу није много марила и није желела често да их види. Беше јој жао само да су обе девојчице и да ће и оне, кад буду као и она, жене, толико патити.

Мрзео је особито капетане, што су му одводили људе на војну, а још више те људе за којима се често селила и породица.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако, на пример, девојке често наберу уочи Ђурђевдана траву оман и говоре: „Омане, брате рођени! Помами (тога и тога) за мном!

“ Љубавне чини се често врше па извесном моделу који представља момка, са жељом да се то исто што се чини моделу деси и ономе кога овај модел

и оживљавање плодотворних сила), Ускрс (симбол родности и плодности), Божић (настаје ново време, започиње година). Често се изводе магијски поступци када је млад месец, односно када почиње да „расте“.

Са душом се раставио, са мном се саставио.“ Љубавна магија, видели смо, често није безопасна: њен циљ је да поступцима приволи на љубав жељену особу или — да јој донесе лудило (чак и смрт)!

не даје никакво рационално објашњење зашто се треба уздржавати од одређених поступака који се сматрају опасним. Често се као једино објашњење забране у нашем народу једноставно каже „не ваља се!“.

⁹ Често нису ништа укусније многобројне мешавине које нероткиња мора да попије не би ли тако зачела. У Скопској котлини жене ве

“¹⁴ У справљању ових напитака за плодност жене често се користе и одређене лековите, спасоносне биљке. У Банату нероткиња између Велике и Мале Госпојине убере траве

Свадбене игре често се изводе из истог разлога. У околини Бујановца девојке сутрадан по свадби играју у затвореном простору имитирајући

²⁸ В) Поред табуа и чини у магији којој је циљ осигурање плодности жене и мужа, често се користе извесни поступци којима се тај циљ постиже на заобилазан начин — уклањањем, поништавањем чини за неплодност

³¹ Да би се заштитили од урока, млада и младожења предузимају више магијских акција. Тако, рецимо, младенци често обуку одело наопако или га измере на кантар, али не гледају колико је тешко.³² Ефикасно средство су и тзв.

За разумевање језика магије плодности важно је знати време када се обављају ови обреди. Они се често врше у исто време када и љубавна магија, пре свега на велики пролећни празник — Ђурђевдан, када се буде плодотворне

Доба дана погодно за свадбу јесте преподне, када дан напредује. Већ је речено да разноврсни и често крајње необични, наоко бесмислени, магијски ритуали које изводе нероткиње заправо имају свој скривени смисао и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

цигарету на цигарету, пила барабар с нама, а, што је најважније, пошто је једина имала сигуран посао и сталну плату, често нам је позајмљивала новац, не очекујући да јој га вратимо.

« – На ком то језику? – На хебрејском. Стјуардеса се окрену калуђерици: – Шта јој је? — упита. — Је ли је то често хвата? – Није јој добро... – Зашто је не одведете у неку ... шта ја знам? – Водили смо је свуда...

Било је то као у неком сну — ја често сањам тај град, пролазим његовим улицама, а нико ме више не препознаје, ослушкујем разговоре,а не могу ништа сам да

– Долазите ли често овамо? – промуца Бел Ами осећајући и сам бесмисленост тог рутинског питања. А одмах затим, не чекајући одговор, рече

Средовечни мушкарац више не верује ни у то да ће му израсти трећи зуби. Пристао је на делимичну протезу и често се теши да чак и холивудски глумци имају лажне зубе.

Понекад се виђају да се договоре око отплате кредита. Никоме не открива да му лева рука покаткад трне и да често изгуби дах. Једног јутра, средовечни бегунац се поново буди у својој старој брачној постељи. Доручак је на столу.

То је нормално у сваком браку, је л' да? И онда... Па, ја често, знате изгубим живце и почнем да вичем да бих постала глумица или нешто слично!

Поседовао је, наиме, особине расних младих дошљака; гутајући често увреде, они умеју да из великих невоља извуку корист за своје напредовање у животу.

Маки је стари познаник глумаца, јер их често вози на вересију по граду. Зато без тешкоћа проналази у паузи пут до малог бифеа иза сцене. Дочекују га као зверку.

—Свеједно ми је... — казала је Азра. — Не излазим често увече. Презирао је велико светско братство интелектуалаца-гастронома, који су се попут риба пирана обрушавали на

Одлазио је и код адвоката, ветеринара, па чак и код попа и командира милиције. Често би остајао и на спавању код својих доконих домаћина, који му нису дозвољавали да се враћа у хотел.

чинило се заувек, једноставним сакоом и панталонама од џинса, и на тај начин се у мушкарачким крајевима, у које је често залазила, готово прерушила у мушкарца; открили би њену мимикрију већ неколико тренутака пошто би стигла у какав учмали

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Остав’те сад то! — викну конте Пјеро, кога ништа на свијету не могаше тако наљутити као похвале Французима, које често слушаше у грађанству... Прођ’те се познијех ријечи!

га је вијековима вода локала, поста кршевит и пун рупчага, са чега је остао у памети многим јевропским путницима и често бивао описан.

Ти људи, који се не покоравају никаквој власти, повијаху главе често пред духовним оружјем најстаријег свећеника! Њихове жене, сестре и кћери, што под бременима понизно иђаху за њиховим

Е, сад, ти, ка учеван ђетић, лијепо срачунај колико сам година војевао. Крцун, који се често осмјекивао, рече: — Ма, ти мислиш, ђедо, да сав бијели свијет зна наше работе, да зна ко су биле владике Сава и

Поп му исприча како су га у племену често наговарали да отјера Гојачу, зато што је нероткиња, али ни један браственик му то не свјетова, јер је сви пазе, зато

хартије и дивит, у руци држаше гушчје перо; на лицу му се огледаше велика помња, јер, уз гусларево пјевање, владика му често њешто дошаптаваше, што би он биљежио или га запиткиваше, нашто би он одговарао, након подужег грискања пера.

— Ја се чудим што уопште не пишете нашки? — Зато не, што и ми често имамо потребу од њих, па кад им пишемо нашки, онда вазда отежу одговором, изговарајући се да им нема ко преводити.

предочи лијепа слика, неустрашиви брдски синови носе „танке књиге“ кроза студене врлети, кроз пустиње и мрачне шуме, често бранећи се од звјерова, чувајући боље него своје главе те лаке ствари, које свуда небојше и немирници дочекују с

Највише се Јанко зачуди кад од рођака дознаде да Ријечани и Црмничани често бију бојеве и на води са Арбанасима и Турцима!

преписка с војводама, сердарима, кнезовима и са свећенством из седам племена, владика је започињаше с ђаконом. Често је то трајало цијело јутро, или цио дан.

Започе: — Ваистину, треба да знаш како се у нас жени и удаје! Ево да ти испричам. Већ си дознао да често Црногорац вјерива сина или кћер још у колијевци.

— Па Лудмила, Вацлав, ујак и мали Јанко?... Па сватови наши! Затијем настави чешки. Говораше брзо помињући често Милицу. — У ватри је великој! — шапну Јоке... — Примиче се зора, а тада је вазда болеснику најгоре!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Не губимо из вида да се под васпитањем често разумева пропагирање одређених друштвених правила и норми које противурече духу истине и поезије.

Такви текстови, у најбољем случају, у граничном су подручју књижевности, а ми смо често склони, због њиховог одјека, да им придамо вредност коју немају.

Од тога се начела одступа кад се одвећ рачуна са образовном надградњом одраслог читаоца, кад се приказује сложеност — често безизгледна и узалудна — великог света: у философским расправама, у есејистици, у херметичком песништву.

НАИВНА ПЕСМА И Оквир ове расправе јесте дечја песма и критика дечје песме — тема која се често оживљава у нашим публикацијама, а да се ствари, самим тим, не померају много напред.

може ми бити од користи, иако је уопштавање личних искустава помало опасно: лажна слика о ономе што чинимо и снујемо често нам је потребнија од истините.

се ублажити подсећањем да је дечје емотивно и душевно искуство основа од које смо сви пошли, те да, и као одрасли, често имамо и потреба и разлога да се том искуству враћамо.

Игра усложњавања изнурује свест одраслог читаоца; модерна песма често себе доводи у положај трагичне самозадовољности; нагнута над безданом, она изазива вртоглавицу духа, мучи га тескобом;

песника Змаја и критичара Недића поновио се касније безброј пута, с том разликом што су Змајеви и Недићеви потомци често бивали слабији и као ствараоци и као оцењивачи.

Са сигурношћу и убеђеношћу која им у озбиљним пословима тако често недостаје, одрасли су још једном проговорили у име деце, забринути због устајале, превазиђене тематике дечје поезије.

Књижевна критика, такође, није стигла да се позабави овом појавом; често се чинило да она и нема везе с књижевношћу. Оно чиме нас дечји песник осваја јесте неочекивана, изненађујућа моћ

Знамо да му се често поименце обраћа, а то чини између осталог и зато што дете прижељкује као идеалног саговорника. Истовремено, она буди и

Воле да посматрају људе док расађују купус, и договарају се како ће, кад се купус заглавичи, на то место често свраћати. Велики су мајстори у шарању ускршњих јаја.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Видите, и Сербијанци не би били јунаци да немају често буне. ЛЕПРШИЋ: И то је истина. 4. ЖУТИЛОВ (с маџарском кокардом), ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ: А шта је то? Ха, ха, ха!

НАНЧИКА: Ову нашу просе. ЖУТИЛОВ: Милчи? НАНЧИКА: Ја сам одавно смотрила гди један често пролази поред пенџера и увек баца очи горе. Све сам мислила да л’ се ње тиче, и сад видим да је истина.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Књиге се почињу читати и ван манастирских зидина, и у српском друштву онога доба јављају се књигољупци, често помињани у ондашњим записима.

Митрополити и владике, често деспоти према млађима, без обзира су ударали разне намете на своју паству. Између њих и народа долазило је стално до

црквених људи, истиче се потреба да се њихова власт ограничи, њихови приходи одреде и њихово образовање подигне. Често је долазило и до сукоба, и владике су бацале анатему на грађане и на цела места, а грађани су годинама прекидали сваку

Они су потпуно зависни од свештеника, бедно плаћени, често »у натури«, у житу, у оделу и обући, у воску, а обично су поред тога или црквењаци или звонари.

Трудећи се да буде на висини свога предмета и да изгледа свечано учен, он је писао развучено, замршено, мутно, често сасвим неразумљиво.

Доцније, у српске крајеве, у поједине веће општине, често долазе за учитеље Руси, »Московити« и »Москови«, како су их Срби звали.

српског народа за дуго време сматрала се као једна од најважнијих ствари раније српске историографије, и као таква често је прештампавана, превођена и навођена.

Историјски део је слабо израђен, нешто мало по старијим документима, често по предањима, а гдегде и са измишљавањима. Од историје ова књига има само наслов.

У своје доба то је изгледало врло учено и у борби за православље било врло корисно, али те његове прераде, врло често и прости преводи, обредне књиге и уџбеници, данас имају интереса само за оне који изучавају историју православне

У спеву има много историје и појединости, често сасвим техничких, о распореду трупа при јуришима, о броју пукова и батерија.

То је превод немачке збирке анегдота Ацерра пхілологіца, која је изишла у XВИИ веку, а у XВИИИ веку била често прештампавана.

Непосредних података имао је врло мало; туђа мишљења која је са свих страна прибирао била су разнолика, често и противречна; он сам нема поуздану основицу, сигурно знање и критичан метод, и немогуће му је да тражи праву

Милићевић, Вук - Беспуће

косом, са високом крагном која засијеца у образ — сушта противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен, често необријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово лице.

Гавре Ђаковић бијаше немиран и презаше често, док остали сјеђаху и климаху обореним главама; њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која се осјећала

И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу. Ништа више није бунило његове мисли; он је често није ни примјећавао. Помало је кадгод разговарао с њом на ходнику: обоје наслоњени на своја врата.

глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила заједно с њом, и често би јој било криво што тако брзо памти.

одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често утапала очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и чаму.

И често пута она није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли. Без икакве радости, она је

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И тетка, и стрина, и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали), и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.

С одаџијом је лепо живео. Постали су и »перту« и један другог називаху »приком«. Јова је често нудио одаџију дуваном. »Прико, рекао би му Јова, ’оћемо л’ да задиманимо по једну?

То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, »пофатао« му марифетлуке, па је после и он сам кришом писао

Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци. У суду почеше одбијати Јовине писмене радове, јер често нису могли да знаду шта хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних слова да је Јову мало ко и

« вели Јова, а то им је већ неколико пута причао. Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, узвицима: »Пошто, рођаче, дрва?«, или: »Пошто, снашо, пилићи?

Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела. И Јову је често посећивао и пленио га, зато га је Јова и прозвао Јевђовићем и »Картушем« (Јова је мало читао, али је најрадије читао

« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!« дере се Јова, па врти главом. Тако је често било, па тако и сад. Мораде се напослетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.

И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу. Обузе га као нека меланхолија, која тако често, некако увек упоредно с вином, обузима сваког смртног. И Јова се сада даде у туговање и заћута.

А син му је и био несташко и окаченик, тако да се забринути отац често запитао: »На кога се уметло, ако ко бога зна!« Зато се газда Радисав старао и разбирао и за учење и владање Марјаново;

је брзо и заборављао те честе очеве лекције из владања, можда већ и зато што је то општи закон да у свету оно што је често постаје и обично.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

и клетојзи злоћи, Па пробудит ону српску зору Зору ону, онај данак бели, У дивноме тако разговору До по ноћи често смо провели, Онда дому сваки, и ја своме, Још се моли Богу истиноме Да што пређе оде ноћна тама, Да што пре се

Сваки дан га Мила полазила, На гробу му грозне сузе лила. Сузе лила, јаде набрајала, Име њему често спомињала, Тужно, јадно — кам би заплакао, Ма јад отај дуго не трајао.

кама, а све раскрхано, Понајвише на једнојзи страни, Е ту бездан страхотан зинуо, Право легло смука и змајева, — Често над њим сунце јарко сјало, Али још му дна не сагледало.

Ма зарашта... Ма ето га Де из двора шеће свога, Право иде на 'но место Де га виде тако често, На крај стене стрмените, Два растића коју ките, А под њима од камена Стоји клупа начињена.

њег' гле војнике, Пуне оне пусте дике, Сваки с' чини с педи већи, И за царем барем трећи, И бога ми није шала, Често с' чета подизала, Увек беше од те већа, Ма им увек лоша срећа, Па сад они — „Брже вина!“ Викну једна јуначина.

Ал' ди је она, ди се сакрила? За дубом липе? — Ту је, ту ће бити, У себи Милан виче, говори, — Јер често с' она вако играла. Но је ли сад? Он тражи њу за дубом... Ни ту је нема. Шта то мора бити — У сјени ваљда је?

Милета нам од лова ожедне И пожеле малко воде ледне; Од свог често ишâ завичаја, Ал' до овог још не дошâ краја; Зато јунак ето и не знаде Де студенца у гори имаде.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом. — Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а?

ти је читаве године лутао испод Грмеча, од села до села, и људима правио и поправљао самаре, пропијајући своју зараду често већ и на лицу мјеста, уз домаћина код кога је радио.

Чим види каквог докоњака да се нешто често мота око сеоских извора, живица, потока, млинова или сличних укривених закутака, неко ће ти га већ смјешљиво

Ништа за то што сам био на зачељу колоне, иза кобилина репа, и што се често нисам ни видио из висока жита. Ипак сам био нераздвојан дјелић најпоносније поворке која је пловила пољем испод млада

Нарочито се много говоркало о млину, јер је најменик по читав дан остајао тамо, а често би и преноћио. Ко ће први дохаберити дједу о свему томе, није се знало.

Изгледа да је од куће и њезине чељади често зависило у шта ће се најменик преобратити. Тамо гдје сви у фамилији вичу и кућу на главу дижу, провиче се најзад и

Тога прољећа често је поболијевао, лешкарио у својој соби и овда-онда поручивао по свог рођака и брата Саву, старог личког лопова, да му

Залазио сам ја у старетинарнице по Земуну, тражио за се одијело. Нађе се тамо половна ствар боља нег нова. Често се продаје и крадено.

Притиснути потјерама, они се пребацују из планине у околне шуме или из једног подручја у друго, преобучени често у милиционаре, у војнике или чак у официре, а каткад наиђу колима или пјешке као безазлени сељаци путници.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња, грожђа и крушака што вишаху на таваницама, издаваше оштар а често и загушљив задах. Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај. Само ја и она живели смо од моје масе.

Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре? ОД тога ништа нисам видео. Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.

Избегавала си да останемо сами. Као да осећаше неки страх од мене. Нестаде нашег тепања и миловања. Сета се често спушташе на твоје чело. Често, врло често затицах те, где си, чистећи наше двориште, стала.

Као да осећаше неки страх од мене. Нестаде нашег тепања и миловања. Сета се често спушташе на твоје чело. Често, врло често затицах те, где си, чистећи наше двориште, стала.

Као да осећаше неки страх од мене. Нестаде нашег тепања и миловања. Сета се често спушташе на твоје чело. Често, врло често затицах те, где си, чистећи наше двориште, стала.

Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.

Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса да се омрси.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

њим печи, у жестини окршаја ветрењача многа звечи, кад је глави друго место а трбух се за све брине: сећам те се врло често, будалине Саведрине.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Караџића и његове борбе за народни језик. У том временском раздобљу, не мали а често и одлучујући допринос оцени и поштовању народне поезије уопште а српске посебно, дали су такви културни радници и

разноврсност оригиналног говора и стилских обрта, ритам причања, представе садржане у подтексту и то оне које често условљавају разумевање суштине, а које је немогућно било изазвати пред страног читаоца једним дословним преводом.

Читаве планине и царства, па и читаве деценије, народни приповедач зна да пређе у једној реченици, често уметнутој; и тај прелаз да буде природан и неосетан.

Да се дође до добре приповетке био је потребан не само даровит приповедач, већ и ваљан записивач. Овај други аутор често је био чак и важнији. То нам најбоље потврђује пример В. С. Караџића.

Те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше. Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси

Има овамо један змајевски цар, па с нама често има рат, и сад скоро имамо рок да се ударимо; па кад се год побијемо, сву нас тројицу надбије, и што утече у ову

Али ова жена била је Милошу маћија, па га је мрзела, да га није могла очима гледати, а често пута није му дала ни јести. Милош је био волујар, те је вазда Дивоњу чистио, хранио н тимарио.

Ишао је тако по свијету а вријеме је пролазило, док се најпошље не погоди код једнога богата човјека да му овце чува. Често га је жалост сналазила али се он чуваше да не свира кад је поред оваца или на паши, јер би се овце, чувши свирку,

руке се тресу, ноге клецају, очи не виде, уши не чују, памет изанђа, човјек се обично подјетињи, и тада одиста врло често личи на онога у чијих се десет година, најпослије, бијаше загледао.

али се стане изговарати да нема два новца, „него“, вели, „у мога попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази и по свој прилици биће у њој новаца или каких других скупоцених ствари: него хајде довече спусти ти мене у

Све је спомињала што барем њих двије нису близу, и често би говорила: Кад би ми нешто њезина дјеца била пред очима, лакше би ми било.

кућом некаквога чоека, који је имао једнога сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила, те се пред рупом својом сунчала.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Опет је боље него слушати писку. МАГА: дао бог те добро спавам, па слабо и чујем. Мој се често љути, али шта ћу, кад не могу, ето, да се разбудим. СОФИЈА: А дете плаче? МАГА: Љуља га, ето, Никола.

МАКСИМ: Друштво није највећа срећа. СВЕТОЗАР: Та о срећи и ја не говорим. МАКСИМ: Друштво даје често повода да се човек каје. СВЕТОЗАР: Ја мислим, кад је код своји. МАКСИМ: Најбоље је чувати своју кућу.

СВЕТОЗАР: То је лепо. МАКСИМ: Само што неће тако брзо бити. СВЕТОЗАР: Та и не ваља често. Каткад, да се човек проведе. Сад идем, да видим како су закључили с том наградом, па ћу доћи да вам јавим.

СОФИЈА: Ја им и не тражим. МАКСИМ: Види се, како ревнујеш кући. 7. СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ СВЕТОЗАР: Ја вас често посећујем, али данас по дужности, јер је женски празник.

Зато узмите на ум. ИСАЈЛО: Немајте бриге, г. доктор, као да га сами чувате. ДОКТОР (Манојлу): Повторавај често и уписуј у књигама мудрост коју сам ти рашчленио, па ћеш доћи до 24 предјела неба. (Отиде.) МАНОЈЛО (крсти се): О! О!

ИСАЈЛО: Није. Код куће му је само разум, а он је отишо у шетњу. ШАЉИВАЦ: И оставио код куће разум? ИСАЈЛО: Доктор често говори, да треба разум да седи код куће.

ДОКТОР: У Паризу сте били? ПУТНИК: Здржавао сам се три недеље. Заиста варош неописана. ДОКТОР: Јесте ли често одлазили у Камеру париску? ПУТНИК: То не знам гди је. ДОКТОР: Како не би знали? Камера париска и департамента.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Па, професионални шетач какав сам ја, мува се прилично по вароши, а та мала је непрестано била напољу: често сам се питао спава ли уопште то дете код своје куће?

Онда узимам огледалце, пред којим се често бријао мој матори, и почнем да се посматрам: — Кретену један кажем сама себи — данас ти је рођендан ...

Где сам оно стала? Невоља је у томе што често заборавим о чему сам почела да причам! — О зецу који се нацирисао... — шапну млади лингвиста. — Ах, да!

Али, вратимо се нашој старој кући, коју је на једвите јаде подигао још после онога рата, „одвајајући од уста“, као што често има обичај да каже мој бакута.

Пошто често није имао пара да купи ново платно, сликао је на полеђини већ завршених слика. Ако икада пронађе каквог довољно блесаво

а његове жуљевите руке којима је хранио своју многобројну породицу, држећи предано пендрек и звиждаљку, знале су често помиловати малог Јеротија по глави.

Већ у то време, друг Топ је преко свог нежног оца упознао најнапредније револуционаре, које је Тодор Топ често спроводио у Централни затвор. Друг Топ се прикључио народно-ослободилачкој борби већ при крају 1945.

Убијте ме, не могу! Прича о Дрнди и баби Шофер Дрнда ишао често у Трђу да набаци делове за колица. Успут је тркељисао на мртво име, ваљао штофове и мунђарио с лажним златом.

радовима и неколико зрнаца мудрости, која су у међувремену постала толико популарна да су већ ушла у народ, па их често мешамо са изворним народним стваралаштвом (што такођер говори у прилог генијалности госн Сулета са Аде), добићемо

После ми је често поклањао различите ствари, на пример, ону дивну књигу с много слика: Брем — Животињско царство! — Научи је напамет,

— Е моја Анчи — имао је често обичај да каже бришући сузу у оку — то ти је био шмекер! штета што ниси стигла да поседиш за његовим столом!

Суле, наравно, пристаје: пошто воли да држи говоранције, а нема Често прилику да на гомилу искупи више од три френда, један родитељски састанак представља идеалну прилику за мрцварење.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: Али славенски треба и мене да научиш. АЛЕКСА: То је лако; само употребљавај често „понеже“, „дондеже и по неколико баталиона „ахова“ и „ихова“ парадирати пусти, пак те неће ни најбољи Славјанин

Једва сам се додала српском језику, тако сам се на немецки била онгевеновала. АЛЕКСА: То често бива. ЈЕЛИЦА: Сад сам се јошт добро сербизирала, јер овде код нас слабо има прилике да човек говори немецки.

ЈЕЛИЦА: Ах, да ми је могућно, не би вас пет дана отпустила. АЛЕКСА: Вјерујем, то ми се често на путу догађало; ал тако ми и треба кад много знам. ЈЕЛИЦА: Дакле, молим за „табло“. АЛЕКСА: То је маленкост.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

И често Мачак, са тугом благом, разговор води са сликом драгом, гледа је дуго и сузе брише: „Најбољи друже, нема те више.

Ишȏ је вјерно за својим другом, газио горе, пливао ријеке. Често их моћне олује бише уз бљесак муња и вјетра хук, пекло их сунце, квасиле кише, јурио ноћу зубати вук.

Године теку, поворка нијема, рибице моје ниоткуд нема, зато сам често тужан. БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ На крају земље планински ланац, диже се гора, зелени џин, у гори лежи дубоки кланац,

Још прича каже: стазама тајним врати се Рада с поклоном сјајним, живјела отад срећна ко вила у шуми често код браће била, печурки ишла по послу свом, ишла — с метлом брезовом. . . . . . . . . . . . . . . . .

Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.“ У писму пише: „Јежурка, брате, сањам те често и мислим на те. Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара!

“ Отпоче ручак чаробан, бајни. И јеж, и лија од масти сјајни. Јело за јелом само се ниже, Јежурка често здравщу диже: у здравље лије и њене куће, за погибију ловчева Жуће.

Прошета некад за ведре ноћи, иде споро, без хитње. — Месече друже, путниче вечни, одоше наше скитње. У сутон често у небо гледа, тужно му сјаје зене. — Облаче, пловиш у незнан модру, лакше, причекај мене!

Кола без коња! Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава. Па ипак, друже, и у том чуду, уз пуни гас, деда је често јурио друмом плашећи нас. Морем сланим, у даљине, мирним ходом, путовȏ је деда бродом.

И тамо сам луњао, опрезан, збуњен, трапав, као да сам везан. Често сам јој писао задатке, шапутао таблицу множења, а кад би ме мило погледала, осјећах се као младожења.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Како увек имају много гостију, употреби за поклоне. Да није маркизе и њеног сина ми бисмо често помрли од глади. — Ове зиме је језеро било смрзнуто? — Четрдесет и два дана.

— Довиђења, онда, господине. — Довиђења. Кажете тридесет литара? — О, врло често и више. — Довиђења. Пролазим опет кроз село. С једне и с друге стране, жене и луди гледају ме љубопитљиво.

— О, не бисте нам сметали Ни најмање. Виђамо се често; и после, ми смо стари вереници, рекли смо дакле све једно другом.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је леж'о на снежном сеоском друму, Уморан, блед и занет са јако прозеблим телом.

4 „Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Порфир му потамне, нигде огрлице ни хризопраза, нити је уживао у лепој речи, ни у храни, само се често прао на војним походима, зими, варваре је у душу позно и вешто их клао.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Покојник нам је и иначе врло много чинио, нарочито мени. Толико пута ме је обрадовао каквим даром; тако, често је сатима разговарао са мном, а једанпут, кад сам била болесна, није се мицао од моје постеље.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца. А маршовало се често од јутра до самога сутона. Дугачка колона возова, обавијених облацима прашине, кретала се лагано...

„Кад се вратим, платићу ти... чекај ме!“ — добацивали су војници и уз смех истрчавали на пут. Често су се смејали и официри. А некад су опет војници строго кажњавани.

А пешаци натоварени ратном спремом, погнути и опуштених руку, клацкали су лагано, гледајући испод горњих очних капака. Често би добацивали артиљерцима: „Лако је вама“. Било је у тим речима зависти, а помало и нетрпељивости.

Ако су они неспособни за вучу, неупотребљиви су топови и оне гранате. Људи су мртви — Говорио је командир често војницима.

Овакве сусрете доживљавао је Таса често, зато устукну један корак и забаци главу уназад, да би повећао одстојање од руке потпоручника Александра. — Стани!

Питамо га, зашто. — Тако, имало би да нема... Јер у рату се краде. Врло често из нужде, а некад по навици. Често из ината и пакости. Пешаци завиде артиљерцима, а ови не трпе коњанике.

Питамо га, зашто. — Тако, имало би да нема... Јер у рату се краде. Врло често из нужде, а некад по навици. Често из ината и пакости. Пешаци завиде артиљерцима, а ови не трпе коњанике. Никад артиљерац неће од пешака да нешто дигне.

Хранио је уз пут, чувао као највеће благо, да би припремио гозбу сину. Зна стари из искуства да војска често гладује, па понео да сина мине жеља на срећне дане у родитељском дому.

Измичу тако за време кратког затишја испод команде и, као вечите луталице, иду често бесциљно по пољима и забранима, сећајући се, ваљда, својих родних њива и лугова.

А сав онај народ избеглица, прозебао и измучен, ишао је са нама. Често су преморени војници узимали децу из наручја мајки, па их носили поред топова и разговарали са сељацима.

Тражио је упутства, како ће поступати са овом различитом муницијом. Командант нас је често слао да извиђамо путеве у различитим правцима. Све је он предвидео...

Дојадила су ми! У слободним часовима често смо ишли у посету код пешака, где смо остајали до неко доба ноћи. Била је то весела команда.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом. — Јесте... да... нарочито је мени за земљопис... — Хоћете шљива?

понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу. Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.

Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата. — Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао. Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.

Писар долази на коњу свакога дана. Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки

Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.

далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... наравно, где не долази често полиција... А, како ти се чини?... Шта ће нам гости! И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...

Почиње шибати хладан ветар... Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. Често заборави ради чега је пошао, па стане на путу, мисли се и напреже памћење, док се не сети.

— Идеш ли му бар на гроб, јаднику? — Нисам у почетку никако, а летос јесам... често. Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем... Он га је, јадника, и ожалио... А ја... ех!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

доста вина, рујна, црвена, И ракије лозоваче, прве бокаре; Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте, Ви јнаци, из пушака често мећите, А ви старо и нејако, Бога молите.“ 23.

Предадосмо ти струк рузмарина; Ако увене струк рузмарина, Твоја срамота, наша греота; Често заливај струк рузмарина, Да не увене струк рузмарина. 68.

Шта ћу ђеци каживати, ђеци леле! Кад ме сретну ђеца у пут, срећо моја! Е су ђеца мила тебе, дико мила? Често плачу, споро расту, чест мој јаде! 96. Мој Јоване, орломане, А камо те, не било те!

195. Не чудим се мраку ни облаку, Ни Врбасу што се често мути, Већ мом драгом што се на ме љути, Ко да сам му нешто учинила Што сам другог очим’ погледала.

Да ли ми га Бог у срећи даде! Под њега би каранфил стерала, А под главу румену ружицу; Нек мирише, нек се често буди, Нека моје бело лице љуби.“ ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ 216.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета: мир.

Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета: мир.

Та младићи су само сене, не купе новац, већ успомене. Бићеш госпа гојна, удата често мало, а серената недостојна. Али ће на дну честите душе и грађанских жила, као гудало из далека, као моја невидљива

Кад сам, после много година, у Лондону, и ја са ципеларима живео, често сам на тог свог друга мислио. Нисам ја упознао само фамилију Вио; играо сам ја, под расцветаним воћкама села Драге, и

Слаба храна и сиромаштво угушило је у њима песму. А често и мужевљеви шамари, са којима се, у Банату, није штедело. Ја нисам Јесењин, али сам имао читаву збирку оваквих песама,

И одговорност је била њихова. Међутим, после поноћи, официри би често отишли у своју собу да спавају, на црним, кожним, улубљеним диванима железничара.

Хусарског официра. Кад бих се вратио увече из канцеларије, затекао бих је, често, како седи пред сликом на зиду, свога сина, или како стоји на прозору и гледа према станици, куда је војска била

Добијам, дакле, овде, и ја ту заповест, често. Одлазим, сутрадан, уштогљен, у рукавицама, у болницу и корачам после, круто, од болнице до гробља, уз звуке погребног

(Болнице су пуне и мртваца је много, а породице често не могу на време да стигну, па представљам, каткад, и ожалошћену породицу. Оца, или мајку, или децу.

Затим примам рапорт, салутирам, и враћам се, за идућег, у болницу. А пошто у болници, кад умру, све војнике сецирају, често, док за сандуком корачам, видим како из сандука полако крв и вода капљу у прашину.

Скидају често и медаљу. Ја сам изненађен тим нередима, пред зградом Парламента, у трамвају, а шта се то догађа, нисам знао.

Ни читав низ наших студената, који су били често први међу првима, на испиту. Било како било, београдски Универзитет, вратио ми је, од првог дана, ону животну радост

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Беше то човек прзница, љут, напрасит, склон пороку гнева. С људима се рђаво слагао, често се свађао с њима. Много би пута плануо и долазио у јарост за ма какву ситницу и напослетку је дошло дотле да се

То може казати само охол и горд човек и једна незналица као ти што си. Ми вам, додуше, понекад правимо штете. Често вам, 7 из несташлука, чинимо мале досаде и пакости, али вам можемо и користити.

је рђаво поступао са слугом који му никад није могао угодити; али је слуга био трпељив, и кад би га газда псовао, а често и тукао, он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у закутак и тамо плакао што се господар љути, уздисао и молио се Богу

С њом често беше дечко један мали С крупним очима, питомим погледом — Чим они дођу, друштво се разгали, Све живне благом веселошћу

— — — — — — — — — — — — То беше давно ал од тада Мисли се она Божје тајне знаде, Људма би хтела да их преда: Уста јој често речи траже. Али не може ништ да каже— Не може — Бог јој не да...

А моја је мама умрла. Пошла сам на гробље... Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима... Зима код куће, зима овде, на гробљу зима — свеједно је... Идем код маме моје.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Све би то лакше подносили, али их је и глад често мучила. Али, напред се мора. Једног дана се деси нешто важније. Вођа иде напред, уз њега најодважнији (мање двојица.

Главно је да ја држим да сам врло много путовао. Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.

— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. И опет смеј. Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику.

— Да се споразумемо, браћо! — поче Колб. — Мене су, истина, јахали често наши великодостојници још пре десет година, и ударали бичем, па нисам јаукао, али опет може бити да има још

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ево нас у њиви. Кола стадоше под велики брест. Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...

И тада настаје оно, што се често у тим приликама дешава: расејаност, која се брзо претвара у незадовољство... Жива душа, топло срце, тражи хране за

До мене се нађе с леве стране Ђокић, а с десне три моје комшије, па Љубиша. Ђокић се често мршти и псује, али опазих да још чешће преза од сваког шушња и густиша.

Капетана нигде »ни од корова«. Ко зна где он сад очекује резултат потере. Кмет обилази често цео ланац, прелазећи у ходу од једног до другог. Кад се врати с левог крила, зауставих га да иде мало уза ме.

А кад је преузвишени сувише љут, он нареди, да се кривац ваздушном лађом пренесе у место новог назначења. Често пута се дешава, да неко доручкује у Крагујевцу, а руча у Књажевцу. — Генијална мисао! — узвикнух од чуда.

Тамо пробави целу зиму, па чим се снег стане топити, он већ стиже у село. Распитивали смо га често шта ради тако дуго у манастирима, али он нам по цео дан прича о манастирима како су подигнути, које су добре и зле

Упитан о самом догађају, одговарао је нејасно, испрекидано и, често пута, несмислено. А кад га упиташе шта га је изазвало да убије Спасоја, он се прену, очи му засијаше, па гласно

воде га к рибњаку где баца рибама кифле ... И одједном нестаде свега тога... Мама поче да плаче врло често; тата стаде долазити љут, намрштен... Па онда поче свађа, најпре у другој соби, а после и пред њим, и тако све горе...

Свако ми јутро она, кад се врати с пијаце, донесе поздрав или од поп—Симе или од поп-Петра, па често и од самог господина проте. Виђа се с њима на пијаци редовно, и сви јој чине велике услуге...

Он је нигда није помиловао. После га је, кад напуни шесту годину, често слушала кад виче: — Што ће ми девојчуре! А њој није било ни мало криво што је отац не воли.

Мајка је често помилује, пољуби; али је то све некако узгред, уз други какав посао... И најгоре је, што она баш тада тражи поглед

: — Не, не! ... С њом се не могу растати... никад!... Прође једна година. Одједном дете опази, после неколико, често поновљених случајева, како тетица сваког дана, у једно исто време, седа крај прозора и гледа... гледа... не дише.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

) ДАНИЦА (седне на његову столицу и чита): „Еволуција једнога друштва зависи често и многоме од напора и подвига појединаца, када исти подвизи хармонишу са социјалним потребама и савременим тежњама

ПАВКА: Ама, хтела сам баш да ти кажем: не знам да ли си ти намирисао зашто она у последње време долази тако често к нама? ЈЕВРЕМ: Ето ти сад! Шта ја имам ту да намиришем? ПАВКА: Па немаш шта, дабоме, кад си завукао нос у политику.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А радо је писао дописе и слао у новине. Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се

Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!

Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали. Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир

И они су сви у добром стању, сви обојени. На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.

Она је однекуд »испрека«. Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често. Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.

и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.

А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. А срећан и вредан човек. Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава!

а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«. »Сваки је почетак тежак«, вели пословица.

механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.

« А право је и рекао. Био је вазда беспослен. Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао. Често је примао и туђе кривице на се. Погоде се лепо. Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.

Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време. И то често не иде с бог зна каквом ватром. Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају;

»Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар! Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Професор мрзи јединице: зато их често и даје. Лулар не воли фабричке муштикле, налик на лулице. Фењер мрзи сијалице које бездушно сјаје У поноћ, кад

Вепар сме погрешити — Бог није дао разум свињама... А Тодор се често пита да л га је дао и нама... Кошта само једну банку: то може, ал код свињара.

Од сувишка љубави те луде Буде млека за децу и људе — То што теле посисало није Човечанство за доручак пије. Често бива — од љубави чисте И незнани да се окористе; Пошто толико воли теле, крава Белом кафом планету чашћава!

Старе су њене кости, Милион километара је прешла, упознала сваки кутак Средње Европе. Сад јури без радости, И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак.

Много спавам, каткад сањам госпу једну милоусну, А и будан кад сам, често назирем је у полусну. Од раздања до вечери обузет сам Пролазношћу, У дворове своје Тугу радо примам као гошћу; Драга

Примећујем да се оне и даље прештампавају, често без моје дозволе. Независно од њихове вредности, или невредности, желео бих да испричам шта ова збирка представља за

смо се џомбастом ленијом, играли се и досађивали, крали воће и поврће по баштама дуж пута, да се, опет из досаде, често и потучемо.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Од јаких напора и неиздржљиве врућине Шмит је, као и већина његових сарадника, често на томе дугом путу и побољевао, а неки су од сарадника у путу и помрли.

Бродови, који иду из Европе за Антиле, пролазе поред те области, покашто и кроз њу саму. Често се каже да се јегуља рађа у Саргаском Мору, што није погрешно ако се под тиме подразумева западна област тога мора.

Из слике се види распоред најважнијих струја у Атлантском Океану. Ношене тим струјама, а често и јаким ветровима, јегуљине ларве пасивно путују, немајући снаге да се и најмање одупру снази тих природних сила.

ситних јегуљица хитају тада узводно, искоришћујући и најмање поточиће, каналиће и барице, па чак и житко блато. Често су при томе тако груписане, да група добија један нарочити изглед, познат под именом »кордон«.

Оне, кад то устреба, прелазе свој пут и ван воде, често преко блата, па и сувим, ако има ма и најмање влажности на томе путу.

Оне су се растуриле по тим рекама и у понеким слатким водама што су са њима у вези; у прво време су их рибари доста често имали међу другом уловљеном рибом, али су оне у току времена постајале све ређе и данас су врло ретке.

избацује од себе мноштво дугачких, длакастих, провидних израштаја; кад су такви морски краставци у гомилама, што често бива, па у гомилу наиђе каква крупнија дубинска животина, ова у часу буде спутана тим израштајима, из чијег се

При томе често се дешава да једна врста експлоатише другу, али на крају крајева опет је свима добро. То су појаве које природњаци

Али је истина и то да у океану ствари се често дешавају другојаче но у лабораторији. Кад се, на пример, актинија изложи у лабораторији притиску од 1000 атмосфера она

Мрежа се спушта у воду до које се хоће дубине, често врло велике, па се онда почне извлачити на више помоћу колотура и ваљка на који је намотан кабл.

Хватање сићушних морских организама експедиције често и радо врше још на један прост начин. На броду се постави пумпа чија се цев спусти у море на жељену дубину, из које се

Али кад је дубина мало већа, цев се услед своје тежине и љуљања брода често пребије и начин постане неупотребљив. Напослетку, за лов дубинских риба употребљују се и удице са мамцем, спуштене у

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Али често пута моју душу плави Неумитна сумња. Ја дрхтим и стрепим, Да ли сте ма гдегод, криви или прави, У странама црним или

драга, испод мрачног неба Низ мемљивих ноћи и плеснивих дана; Мучила нас судба дуго, ко што треба, Задала нам често непреболних рана.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Бјежи Станко управ Бајазиту, да с њим једе маџарске носове. О гњијездо јуначке свободе, често ли те Бог нàглêдâ оком, много ли си муке пренијело, многе ли те чекају побједе!

Слатка мама, но би на удицу: „Пиј шербета из чаше свечеве, ал' сјекиру чекај међу уши!“ Страх животу каља образ често; слабостма смо земљи привезани, ништава је, него тврда веза.

Научи ме све како ћу радит, и рече ми, душа му проклета: „На тебе се нико ставит неће, јер ти често идеш међу њима.“ Запријети кад од њега кренух: „Не смути ли, бабо, Црногорце, кунем ти се турском вјером

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари. А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева. Па се тек занесе, почне на сав глас.

девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.

Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.

Ако би дошао у години три, четири пута. Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често. Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као:

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Поред људских срца ти пролазиш холо, Без страсти, и мирна, не знајући ишта О томе да често пати ко те вол’о, — Сем милости твоје да не тражи ништа.

моју; И гледам љубав своју комично како плете Конце сујете, моћи уображене, своју Машту, са којом слике глупости често лете. Те сени играју се мноме и ја са њима. Ал’ све то ствара живот опао, црн и мрзак.

Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари. Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој сили. Данас смо тужно сустали; Па нека!

Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари. Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој сили. Данас смо тужно сустали; Па нека!

бистри Продрли варош, липе у прашини, Кад буду изашли на сунце филистри, И драге ноћи крај буде тишини, Ја ћу, к’о често, по познатом путу, Док на трг буду ишли људи, жене, С негодовањем, у старом капуту, И с изнурењем ноћи пробдевене,

су један цвет на путу И миран поглед мутна ока, Сенка дрвéта, лист у куту, Уздах, ил’ осмех, ноћ дубока, Дизали често силне, веће Шумове туге, бола, среће У мојим груд’ма... Сад се сплеће Све то у ништа у минуту.

све брзо прође: и љубав и нада; Очајање, срећа — као прамен дима; Живот као празна, шумна кавалкада; — Зар ти није често изгледало, друже, Да је недостојно плакати и клети; И да треба рећи: не кличи, не прети!

На лицима сте често свима, свуда: Смеши се нада, одрицање, туга; Смеши се младост, старост, љубав, руга, Смеши се философ и смеши се

— Слика, боље: карта. Ту су разна парчад земље уцртана, А свако су звали отаџбином. На њу Мислили су често, и ноћу и дању, К’о ми на себе. То је прошлост рâна! Гинули су за њу. А рука је вешта Сликала ту парчад земље.

— Ово је кип такозваног калуђера. То је човек коме циљ бејаше „вера“. Такав није јео, ни пио, ни знао За жену. Често би у „екстазу“ пао, То јест у лудило, мислећи на Бога И спасење душе. — Зар је било тога? — И много још чега.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„А разумје ли, кад збораше?“ „Не ја, јер говораше њиховијем језиком. Једну ријеч запамтио сам јер је понављаше често.“ „А коју?“ „Вира, вира, све вира“. „А што је то вира, Јанко, вјере ти?“ запиташе, скоро сви.

И тако осташе, ћутећи мраморком, погружени вељом тугом. ИВ Одраслу чељадету приснијевају се често догађаји из дјетињства му, а то живље престављају се што је виша разлика у начину живљења у познијем добу но у ранијем.

„Тата!“ зовну она лагано. Сердар не гледаше иако му очи отворене бјеху. То му се често у сну догађало, а кћи му је знала, па се овога пута хјтела увјерити да ли је будан. „Пејо!“ зовну она и другом.

Они су најприје истиха разговарали, али мало-помало говор поста живљи. Адолф је често хватао Јанка за руке, час га гледао молећијем погледом, час опет дизао глас и рукама махао, као да хоће да га увјери,

Момчад се прене, па беријакајући ка на јуриш оспе плотун у невидјелицу. Често куршум не прозуја кроз празнину у залуд но запне за ноћно звијере; вујо, ако има још душка, стане завијати, а другови

така која жену узвисује из њенијех прирођенијех мана, те је поставља на пријестоље најузвишеније, или, ако је погазе, често је снизи до најнижег гада. Тако су осјећали једно према другоме. Тако су у срцу осјећали, а пред другијема крили.

Она му извади из ћесе кремен, огњило и труд, па укреса и припали му. То је она често чињела. Сердар принагли одбијати прве димове, неће ли му што брже на ум панути како ће највјештије да започне. А-ја!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Говорни изрази у великом броју случајева представљају уопштену, често профанисану грађу прешлу из разних области човекова физичког и духовног живота: из веровања и празноверја (нагазио на

Благослови могу да буду озбиљни и шаљиви. Нарочито се често чују кад се напија (Срећан био и куд путем ходио, и куд водом бродио!).

Поређења су често у употреби и као пословице (Промеће се као оџа кроз поњаву, Прошао као Петроније на Брајићима итд.).

); д) говорни изрази за одговарање и надговарање — којима се одговара да би се надговорило или да би се избегло често запиткивање (Како си спавао? — Жмурећи; Колико је сати? — Колико јуче у ово доба).

1 Пословице су и по сажетом облику и по устаљеној употреби врло сличне говорним изразима, због чега се са њима често и мешају.

рекоше баше. — Све наше, ништа ваше! — рекоше паше). Дијалошке пословице су често дате у стилизацији питалица, од којих је задржан само дијалог (— Друго моја, твој је човјек пијаница!

оне, и као такве, представљају не само велико животно сведочанство — вековима посведочавано искуство за разне, често и опречне случајеве — но и моралну повест духовног живота нашег народа.

Народ се и данас служи пословицама, било да употреби ону стару, освештану традицијом, било да искује нову, која често ни по чему не заостаје за њом. Пословице су најмисаонији део наше читаве народне књижевности.

Обично се односе на наше људе и крајеве. Анегдотички облик и епиграматичка поанта дају им и посебну драж сажетог, често и мисаоног и духовитог, хумористичког израза. По томе су питалице једна врста наших народних епиграма.

Бајаличке „басме“ чувају у себи одјеке молитава паганских веровања. Често се и у њима срећу општа места, нарочито стереотипна поређења која нису и без поетске каквоће.

Здравице су праве говорничке пригодне творевине. Из њих провејава дитирампски тон, изречен и у ритмованом темпу који често прелази и у прави стих. Најобичније се изричу као похвала, честитка или молитва.

Врло често у здравицама срећемо као захвалан елеменат благослове. Народно говорништво по оваквим својим квалитетима највиши је

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Змај му одговори: „Е мој шура, не могу ти од срамоте ни казати шта је то. Има овамо један змајевски цар, па с нама често има рат, и сад скоро имамо рок да се ударимо; па кад се год побијемо, сву нас тројицу надбије, и што утече у ову

али се стане изговарати да нема два новца, „него” вели „у мо | га попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој новаца или каких других скупоцених ствари; него хајде довече спусти ти мене у

вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати“, те тако | оно двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше: прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси

Царева је кћи често гледала с пенџера у башчу и говорила у себи: „Боже мој, каква је то лепа башча и како је урађена, а ради је само један

Кад овај царев син поодрасте велики, и стане са слугама и дворанима по шуми ићи у лов, он би често говорио: „Да лијепих дрва за гребеништа!“ или: „Да лијепијех дрва за угаљ!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Да не дајете један другоме јела никаквог или пића, све до мале капље смешане са вином, него ако се деси да некоме често нешто од овога треба, он да се подигне мало, веома учтиво и са побожношћу, и да замоли од игумана овако говорећи:

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Спомињем се да би[х] је често находио горко плачући; и кад би[х] је питао зашто плаче, „За оцем твојим” — одговорила би ми.

казао му је да је наумио, кад се добро изучим, оженити ме и запопити, препоручио ме је њему крепко и своју препоруку често би поткрепљавао частећи га и купујући му на дар кад фајн шешир, кад пар свилених великих марама.

Ове сам речи грчке најпре научио, често од њега чујући: „Катарамени пападес пу катонде метисмени.” Чини ми се да би се сви пароси чаковачки у оно доба више

Мој би баба Никола често долазио видити ме; поразговорио би се са мном и питао би ме како ми је; и не упажајући у мени жељу да се к њему

бедствованијам и болестима подложна је свака мати, носећи у себи и [х]ранећи плод утробе своје, коликом болу у рађању! Често, дајући другом живот, свој полаже.

Силом би ме натеривао да ручам, називљући ме дивијим свецем, и често би ми овако говорио: „Упамти ти моје речи. Ти си сад лудо дете, зато гладујеш као сиромашки пас; мирски будући, нећеш

на земљи благополучни су и при поласку с овога света спокојни и да ће чрез сву бесконечну вечност шчастливи бити | и често многи од њи[х], ако су и простога состојанија и сељани, вечној памети и воспоминанију предају се и славе.

Он би ми често, познајући моје усердије ко ученију, уздишући говорио да жали што ја моју младост ту всује тратим. А мени би се

” — запитам га. „Нигде тако као у Далмацији”, одговори ми; из различних места ондешњи свештеници молили су ме, и често ,ми пишу, да им ког магистра пошаљем.

имали су и у Маинам своје домове, винограде и маслине и мало подаље на Стањевићи свој манастир и дворове; и тако би често с њима бивали.

Андреј мој с учитељем Христаном и с често поменутим Антонијем у слоги спреме ми толико провизиона да би четворици довољно за 10 дана било: један великачак под

Његова родитељница да ме је родила, не би ми могла боља ни милостивија бити. Она би ми често рекла: „О υιоς μоυ εχει χαι αλλоυς ϕιλоυς, оμως τετоιαν αγαπην, оπоυ σоν εχει εγω δεν ειδα εις ιην ζωην μоυ!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Шкоранца је врло често изостајао, због болести. Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова: Мачка,

Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана. Безбрки суђа канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху. Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.

Нити ја мрзим Букара. Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени. Кад би са пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...

Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се често крадом погледали. Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су

Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, иако је често одлазио преко воде. Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.

Бакоњи је ласкало што су га прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка.

те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем много читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума.

— А наћи ће он прима себи! Ајдемо гори, у камару — додаде пошавши ка стубама. — Све ми знамо о теби, Иве. Ми често о тебика разговарамо. Чућеш само шта моја Цвита о теби зна... А, збиља, ди си пошâ?

Стари црквењак, који је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе.

Брат о томе није ништа говорио, иако су га често питали. Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.

Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром. Да не би њега, могуће је да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Обреновићевци шапућу да сам шпијун Петра Карађорђевића, па ме често туже напредњачким капетанима. Због такве, најопасније сумње, неколико пута су ме хапсили, држали по десетак дана и

Више никада није смео да сврати на конак у ту механу. Шта ли је имала да му каже? Она је нешто знала, мислио је често док је ломио зелене симите што су се пушили белим, љутим димом.

ћутљивог и строгог газду, који је младића добро памтио и о њему, под месечином, облацима и звездама, по киши и ветру, често и дуго с подсмешљивом тугом мислио. Само му никада није видео лик. А шта сада? — зањиха главом.

Ђорђе јој приђе, загледа се у лице, умором издужено, па у врат и груди. — Знам ја какве жене често мењају кошуље — промумла и, опуштене главе, с муком седе поред огњишта. — А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке.

Жељно је чекала његова ретка писма и била данима срећна ако би је само поменуо и поздравио. Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора,

Сад спавајте док сунце не изађе. у поцепаној кошуљи примаче се огњишту. Окреће ватри час леђа, час лице, служећи се често ибриком. Обузе га чудно веселе.

Циганима се покидале жице, стружу још само по лабавој, зврндавој ге, промукло кркљају некакве песме и често и узалудно запомажу крај Ђорђа за бакшиш. Неки покуша— вају од пијаног газде да изнуде зајам. Он их не чује.

Такве суве и црне ноге имају бубашвабе у келнерају на који се често наслања уморни кафеџија, задовољан што су и цигле у поду увек пијане, базде на ракију, балегу и мокру кожу, што се и

Нису ништа говориле, само је мајка, суљајући се по залеђеној пртини, често опомињала: „Лакше, нису мени твоје године.

„Мој покојни отац је само са чобанима друговао. Причало се да им је често од свога брашна и погаче месио. Са мном је разговарао тек кад сам одрастао. И од нас се, деце своје, стидео.

Била је помрачина; да није вода хучала на витлу, не би се знало да смо на реци.“ Он је, сигурно, често одлазио у врбак, на место где су га оставили, помисли сада Аћим.

У мутљагу мамурлука и бунила бледо је чкиљила свест и често се гасила, штипана мокрим прстима умора који је неиздрживо баздио на ракију и чупао црева на повраћање.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

С рекама нема изненађења, нема брига. Не рађају се често будале као она што је хтела да тече испод земље. Мајка свих река осмехну се тек рођеној кћери и подиже палицу ка

Али већ сутрадан закуца на врата, и поче често долазити, доносећи различите дарове: цвет кестена, камичак чудног облика, врапца сломљеног крила....

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Мучио се. Приближили су се Београду, препознао је, под Авалом, шуму кроз коју је често јахао. Одједном је из те шуме ка њему допрла нека ведрина, Јован је погледао у мајска небеса сва од испреплетаних

У краћем делу је кућа у коју је често навраћао Милан Богдановић, у дужем кућа у којој је живео Слободан Јовановић. У политици неистомишљеници, али, обојица,

Од њега, Узун-Мирка, склањали су се а он их је изазивао. Због тога га је кнез Милош, често, звао у Крагујевац. Грдио би га, строг, онда опомињао, благ, па га отпуштао, уз дар.

свакако би искористио онај дар које у доба ратовања мање користи а више штети: дар да зачуди одстојањем које је често имао не само према другом него и према себи, а које му је омогућавало да ни друге ни себе не узима одвише озбиљно.

Док је отицала она година 1808, смирена, често је, у разговору, остајао са Карађорђем. Били су заједно и 1. септембра те године када је старац Доситеј, својом

О осморици путника се бринуло, упућиване су молбе за њихово ослобођење, често су помињани братство, слобода и једнакост, од тих помињања лица достојанственика у аустријској полицији нису постајала

Могло би се помислити да су се ове две личности у Риги, тако несагласне, често сукобљавале. Али, нису: попустљиве једна према другој биле су, чак, склоне и да, повремено, препусте једна другој

као да не дотичу, запретено оно дубље памћење због којег би се радо повукао пред Кнегињом: ово је њен крај, не његов. Често се пита да ли Кнегиња, која у свакодневну шетњу вероватно полази из свог Конака на падини према Сави па се, са почетка

Док се приближавао великом здању двора, које је некада често гледао из Земуна и видео га као знамење турске силе, можда и непобедиве, био је изненађен.

Турци су надирали, страни утицаји се преплитали а међу српским главарима расле су жестоке мржње. Често уз Карађорђа, али најчешће сам са собом, Доситеј је све више изгледао као неко чија смерност, са старошћу, постаје

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво! Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то! XИИ 6 Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави!

Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то! XИИ 6 Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави! Па грлим небо плаво, Грлим, уздишем, А љубим сунце јарко, Љубим, издишем.

На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске. Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи; И они слушаху с чежњом

Тако засв'јетли и у људској души; И ведра мис'о распе свјетлост тајну; Ал' често нема да озари ништа, Сем једно гробље и пустош бескрајну... Ј.

Острво је свако У вечерњу маглу увило се тако, И дубоки снови над валима броде. Мир, тишина смрти... Али испод мора, Често к'о да чујем глас далеког хора, Тајанственог, страшног, у дугој тишини. То се буде гробља под широком водом!

Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш!“ Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом; Полумртав је леж'о на снежном сеоском друму, Уморан, блед, и занет, са јако прозеблим телом.

Мајка га је често носила по студеним сенкама неког дрвећа чије је лишће мирисало мирисом сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

- свемогући рече војводама неба свештенога - ђе ми у двор с вама није доша друг вам чином једнаки, Сатана, јер сте често скупа долазили ка небесни војеначалници.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Талесово име поста познато и славно у свим грчким крајевима. Моји учитељи говораху ми често о њему као једном од седам мудраца целе Грчке.

Видећемо - и то нека му служи за оправдање - како је до њих дошао. Он ми се - то морам поштено признати - често јадао како никада у свом животу није био те среће да својим властитим очима види потпуно помрачење Сунца.

Онде је било, можда још и више, противника Аристарховог система, а баш због тога морало се у тој средини често говорити о Аристарховој науци.

По природи здрав као дрен, опат је патио од болова у ногама, па често питао лекаре за савет, а и уживао је да се разговара и забавља са ученим људима, да у самоћи манастирској дозна шта се

Тада је његов син, који се такође звао Ото, студирао на Универзитету у Бечу, а отац га често посећивао. Онде ћу их, надам се, наћи обојицу.

Сам Бог зна када ће доћи. Кад оде у царске дворе, чекам га често сатима“. „Али, драги мој господине, овде нам је врло добро, а ово вино из Гринцинга моја је стара љубав“.

Али Норт-Уитем не лежи далеко одавде, једва сат хода, па зато могадох често посећивати и мајку и сина, а и моја мајка долазише са Исаком често к нама“. „Да ли га је при том носила у бокалчету?

лежи далеко одавде, једва сат хода, па зато могадох често посећивати и мајку и сина, а и моја мајка долазише са Исаком често к нама“. „Да ли га је при том носила у бокалчету?“, запита њено најмање дете. „То не.

При том читању често се исчуђавао како су се славни иначе људи узалудно мучили да пронађу оно што је он на први поглед сагледао.

“ То беше, заиста, дах пролећа - пролећа његова живота. Њутн одржа своје обећање и посећиваше често породицу апотекареву. Ту би често затекао и госпођицу Стореј и са њом се забављао.

Њутн одржа своје обећање и посећиваше често породицу апотекареву. Ту би често затекао и госпођицу Стореј и са њом се забављао.

Мајка му је у томе радо излазила у сусрет, сама започињала такве разговоре и давала им нове хране. Често су сатима говорили о госпођици Стореј.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ево, често узмем њену фотографију, гледам и мислим: колико сам јој пута, држећи је на грудима, обећавао рај у који ћу је увести,

То је најсрећније доба његовог живота, о коме често прича на маршевима, поред ватре или ноћу на предстражи... Натовари пуне канте паприка, купуса, лука или сена, и крене

беше једна особито драга и привлачна тачка оном заосталом, неборачком али куражном становништву Београда, који је и често и немилосрдно био бомбардован.

Ја сам често, ноћу, сатима гледао у њега. И зачудо, увек сам имао осећање да је он, онако приљубљен, сасвим срастао са оним зидом

Као и многи други, помишљао сам и ја често да се убијем, али никад озбиљно. Бежао сам тада у самоћу, решен бајаги да размислим о најлепшем начину да свршим са

Ти знаш да смо три пуне године, без прекида, гледали само у камен, у дим и у небо. У бесаним ноћима, пролазила је често наша прошлост крај нас, и ја се добро сећам да је највећи део нашег времена протекао у размишљању о њој и о ономе чиме

људским послом, али у коме сам, исто тако, постао много бољим човеком, поучавајући се из њега племенитим и често корисним стварима.

Да, ја не могу рећи да ме није волела, огрешио бих се. Али могу рећи, а да се не огрешим, да ме је често и задуго заборављала.

И кад поверим све, знам, одлакнуће ми; мучиће ме мање она грозна слика која ми често, ноћу, кад сам расејан и нервозан, кад ме злоставља несаница и кад се нимало не надам, искрсне у свести да ме

Али и од тада, иако су ми у току живота ситуације често бивале изванредно сјајне, иако се то свакоме могло чинити смешно и невероватно, па и глупо, ја ево све до данашњега

А на станици је све врило од светине, која никако у миру не може да се скраси, него непрестано час овамо час онамо, често и без сваке нужде, путује којегде, само код куће да не седи.

којекуда, где ми место није, да освањавам, да певам и да се смејем с њима, иако ми се и не пије и не смеје па често и да бацам чаше и флаше о патос кад се свира „Ђурђо, мори, Ђурђо“, или друга која позната севдалинка.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

догоди се да отада па за вјечита времена читав низ покољења плаћа животу свакојаке сталије и контрасталије. Често сам помишљао да је још најразумније што би такви сојеви могли да учине, то — да сами себе збришу.

учинило (и кад сам то зажалио) да је ионако подоста осиромашен и сведен на мало шта патримониј фантастичнога у мени. Често сам, у ноћи, с осјећањем да се прокрадам у забрањену бајословну башту, дуго и дуго мислио на ту моју неизвјесну маћеху

И бака ју је јако вољела, чинило ми се чак више, или бар топлије, него своје властите двије кћери. Често сам, у прољеће, у малом но густом, сјеновитом врту изнад куће дуго лежао у њеном крилу.

да у њима латентно лежи неки естетски квалитет, да су оне подобне за естетску прераду, па да се од њих доиста касније често и праве поеме и трагедије и симфоније и слично. А ко је још стилизирао морску болест или истинску зубобољу?

Прао их је небројено пута, као да са њих сапире неке невидљиве трагове злочина, и често их проматрао, разгледао их са занимањем, као да су му туђе и непознате.

Саосјећам с дрвећем. Мислим да и оно дуго унапријед слути промјене времена. Често сам се у дјетињству замишљао као дрво.

И мада сам ја њега настојао да унеколико утјешим, да ја њему нешто олакшам, трпио сам можда не мање него он сам; и то, често, више због њега него због себе. Лица спавајућих не лажу: тек на њима видимо праву биједу њихових сопственика.

Ћубио сам међу тим старим људима слушајући често сами звук њихових гласова и примајући у себе саму кору њихових разговора.

И чини ми се да сам већ тада осјетио како то може да и за нас саме буде неугодно и однекуд болно до те мјере да нас често сили да зажмиримо како бисмо малко расплинули слику стварности и омекшали јој крутост обриса.

Грдна тјескоба стиште ми срце: обузе ме осјећај опћег потонућа. Помислих да на свијет пада вјечна ноћ. Отада сам често доживљавао такве сутоне.

(јер убрзо сам с њим упознао и другу дјецу из својте и сусједства и причао им сваки дан понеку нову згоду о њему) често бисмо му се наругали, понекад и обијесно, и безобзирно.

Било је сијасет религија и филозофија које су тврдиле да човјек има душу, и да је та душа бескрајна и бесмртна. А често ми је бивало чудно што никад и нигдје није постојало вјеровање да дијете има бескрајну и бесмртну душу, па да је

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Мислио је о оној увреди. Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици. Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.

Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица? Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.

Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.

Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу. Таква глава беше усађена

— Тхе... шта ми вали? Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. — С киме то, са нама? — Са свима, брате, па... и с тобом највише. — Ене сад. А што ћу ти ја ?

— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. — А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. — Па ко га не виђа? Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.

сјајно, светло, слатко... И никад га више не одведоше цркви и не причестише. — Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. — Како да нисам, кад сам се бројала у људе.

— Е, сад казуј шта знаш. Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? — Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«. Црче од муке за оне паре.

Настаде права гозба. Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило. Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

вас двоје, ноћас ћy ја стражу чувати, — те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше.

Жао ми је било, па сам често у себи говорио: „Неста блага, неста пријатеља!“ А знаш како су се моји другови обогатили?

руке се тресу, ноге клецају, очи не виде, уши не чују, памет изанђа; човјек се обично подјетињи, и тада одиста врло често личи на онога у чијих се десет година најпослије бијаше загледао.

кућом некаквога чоека, који је имао једнога сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила те се пред рупом својом сунчала.

али се стане изговарати да нема два новца, „него — вели — у мога попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој новаца или каквих других скупоцених ствари: него хајде довече спусти ти мене у

Ну кад би се већ заморио послом, често би бацио очи к селу и њешто прислушкивао, пак би најпосље рекао: — Слушајте, људи: пси лају у селу!

— грамжљинац, који воли пару једанак — одмах једноничити — једанпут на дан јести каница — каваница (која је често и берберница) када (кадуна) — турска госпођа каламар — перо од трске камара соба: хрпа, гомила кароца — кочија

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И очију што их види моја снага. КУЋА МРАКА ПИЈАНСТВО Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше.

Где нема зала. Са заносом неким Ја често идем из тужних долина Негде, далеко, са звуцима меким, И ту смо срећни ја и виолина.

СЕЋАЊЕ 1 Често пута кад те видим гредом Да корачаш хладна, мирна, строга, Увек иста, увек с умним гледом, У тренутку успомена

2 У даљини из нејасних шара, Имао сам у самоћи често Место једно које машта ствара За постоље, за будући престо. На том месту нас двоје би били Свет за себе, нераздвојан,

Море грли копно од искони, Капља камен без одмора дуби: Рад и живот по свој васиони, Човек живи кад уме да љуби. Често пута кад те видим гредом, Ја тек видим шта си била за ме, Успомене изађу ми редом, Тужно, мртво, погледају на ме.

Увек у средини што дух сваки стеже, Запазио нисам сем ње ништа друго, И често се питах шта ме за свет веже: Заклоњен идеал? Ил' страдање дуго?

ЕПИЛОГ ТУ ЈЕ ВЕЋ ЗЕМАН Осећам често, у сатима мучним, Језиву сабласт, к'о из црне приче, И очи њене са погледом жучним, И глас промукли, што смрт само

Осећам често, у сатима мучним, Језиву сабласт како пропаст плете За народ што је из свога страдања Подиг'о престо отаџбине свете, О

Да л' сте с Југа родом? Кад бисте ми рекли, маленкост би моја: — Купајте се, госпо, често ладном водом. Али шта му драго — ја пожаре волим.

блудна, Вођена страшћу која разум плени, Готово увек и за порок будна — Некад, док младост живљаше у мени, Смејах се често, подругљиво вазда, Природи, Богу, и говорах смело: Да онај који обличја нам сазда Учини срамно, кукавичко дело.

Носи мртве речи. Ја осетим тада Да мрак мене гледа испуњен очима Оних који неће заспати никада, А од којих душа често се отима; Да мрак мене гледа са изразом свију Помрлих облака и мртвих очију Чини ми се да се отварају врата Од

А да напише бар речи две, Да гавран стари са крова прне; Да душу спасе, јер често мре; Да ме оставе утвари црне. Увек тежак облак дан ми сваки крије, Срце полулудо, нигде мира није. Гледам их каткад.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

То је тежак задатак за изумитеља, кога врло често погрешно схватају и не признају. Али он налази огромну надокнаду у задовољству које произлази из његове моћи и осећања

Имао је изванредно памћење и често је рецитовао дугачке текстове на неколико језика. Често је у шали говорио да може да реконструише неке од класика

Имао је изванредно памћење и често је рецитовао дугачке текстове на неколико језика. Често је у шали говорио да може да реконструише неке од класика уколико се изгубе, рецитујући њихова дела.

Патио сам од чудне бољке коју је изазивала појава слика, врло често праћена јаким блесковима светлости који су ми замућивали виђење стварних предмета и ометали мисао и дело.

“ Отац је, за разлику од моје мајке, често давао одушка својој срџби и свом презиру. Мајка је разумела мушку природу и знала је да човек може да се спасе само

Када сам му рекао да имам више од шездесет година остао је без даха, запрепашћен. Моји пријатељи врло често примете да ми одело стоји као саливено, а не знају да је сва моја одећа направљена по мерама које сам имао још пре 35

правилу ниво воде у реци је био само два до три инча изнад бране и пливање до ње није било тако опасно, у шта сам се често упуштао. Једнога дана упутио сам се сам до реке да у њој уживам као и обично.

да покажу да није било изумитељског инстинкта у мени, ја не бих ово могао да испричам јер не бих био међу живима. Често су ме људи, које је то занимало, питали како и када сам почео да се бавим изумитељством.

Касније сам почео да растављам и састављам дедине сатове. У првој операцији увек сам био успешан, док бих у другој често претрпео неуспех.

Пошто сам стално затезао лукове, кожа на мом стомаку је ојачала и постала слична крокодилској па се често питам да ли можда захваљујући овој вежби чак и данас могу да варим и камење.

Исто тако, страсно сам волео математику и често сам од професора добијао похвале за брзо рачунање. А ту брзину приписујем одговарајућој лакоћи да визуелно замишљам

Био сам веома заинтересован за електрицитет под великим утицајем свога професора физике, умног човека, који је често демонстрирао основне законе на апаратима које је сам изумео.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

И ја сам често био на тим литијама у старом, напуштеном селу и када бих се тамо налазио имао сам утисак да стојим на светом земљишту.

” А онда ме отац строго погледа и упита да ли сам ја заборавио оно што ми је често говорио да грмљавина настаје услед тандркања кола светог Илије када се вози кроз рај и да ли ја мислим да тај

Ово гледиште није било у сагласности са често помињаном пословицом у Идвору: ”Бери грожђе пре но се сунце роди, јер ће иначе жедни сунчеви зраци попити са њега росу.

Причали су ми да је иза Карловаца брдо Фрушка гора које је често опевано у српским песмама. Тада сам први пут посматрао ово брдо из близине.

обезбедио себи место поред димњака, али када су исељеници схватили да немам топле одеће, престали су да ме потискују. Често сам уздисао за својим топлим кожухом и шубаром и, више него икада пре, ценио сам промућурност моје мајке која ми је за

Приметио сам и то да ихје мој изум импресионирао па ме више нису тако често звали ”жутокљунац”. Били су такође изненађени и мојим успешним покушајима да говорим енглески.

Следећег дана, на путу до поља, често сам гласно понављао научене речи све док нисам помислио да их већ и мазге знају напамет.

У току другог месеца охрабрио сам се до те мере да сам се упуштао у дуге разговоре. Надзорникова жена ме је често позивала да проведем вече са њима у породичном кругу.

Комарци, обади, мушице и страшна, готово тропска врућина, претварала су рад у нешто неиздржљиво. Често сам, терајући флегматичне мазге кроз усијана поља дувана, мислио на оне ледене ветрове северног Атлантика на

Чим би угаљ био истоварен, зазвонио бих и понудио своје услуге убацивања угља са плочника у подрум. Често сам добијао посао који је био само степеница ка следећем, мање понижавајућем и боље плаћеном.

Пошто бих сместио угаљ у подрум и добио своју зараду, често сам предлагао власнику подрума да би му требало бојити и подрум и околне просторије.

Власник, кога сам у међувремену обавестио да сам молер без тренутног запослења због економске кризе, често је приватао моју понуду.

Ћипико, Иво - Приповетке

Не буни је ни Спасоје, који се у град из Америке повратио и кога често види: газда је као и господар јој, а и жена му је права госпођа.

А више се и не заноси, онолико као прво, у снатрењу. Кад остане сама код куће, а то је често, пошто посвршава свакидашње послове, пође од куће доље у увалицу и сједи у заклоници.

Али, гоњен жељом за шкољем, направио је и овдје кућицу... Остали смо добри пријатељи.... нађемо се често... А да смо се вјенчали, брзо би додијали једно другоме... Имала сам с њим и једно дијете...

Те ноћи кроза сан, слушајући јецање старе, Илија се често буди и пази на децу, пипа око себе да ли се које у сну открило и покрива га да га студен не бије.

па даље недогледно море. .. све јасно, весело, живо, — занесе Божицу, па се често боји сврнути погледом другамо, отрага, откуда су они јутрос дошли онога пустога и гладнога крша...

Узбуђен, обилажаше око њих, тражећи неку сиротицу коју је често гледао. Нађе је саму и загледа се у њу. Гледајући је, данас му се учини њено лице и светлије, нежније и прозирније.

Застајао би код малих, укусних маузолеума кога паше, зеленом чојом застртим, и пошао даље са чудним осећајем у души. Често избио би код мраморне големе капије. Ту, иза Св.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

који је момак уснио, и казује га Цвети, њих двоје се промећу у голубе и, у љубавноме заносу, падају доле у ливаде, у често опеване косовске доње ливаде: Мало заспа, Цвето, сан ти видо: Створисмо се, момо, два голуба, Те летнусмо, момо, те

И она заиста често пада на људе, на њихове главе, као омаглица при губљењу свести, али пада и у поље, у доње ливаде. С једне стране је

Из језичкога и књижевног угла писало се врло много, често и полемички, о културном подручју које обухватају новоштокавски говори, они које је Вук посредством народне

Сматра се да је он довољан: довољно широк. То је, врло често, друштвени контекст. Али је управо он преузак, чак толико да нам не дозвољава да разумемо ни природу књижевног

Ко пажљиво чита имаће прилику да се мало зачуди кад види колико се често код нас појављује оцена да су, на пример, романи неког писца значајни и добри, али им је лош језик или стил и форма.

То није могло да далекосежније не утиче на каснији напредак културе, и нарочито на књижевност. Постоји још једна често занемаривана и важна чињеница.

Сразмерно често се писало о кашњењу српског романа, и до Првог светског рата и у међуратно време и убрзо после Другог светског рата.

Зато су их критичари често прекоревали због неправилног стиха или због недопустивог елиптирања и насилног скраћивања речи.

Ова игра је, штавише, доста често служила за означавање завршетка строфе или целе песме, дакле као поентирање, до чега је иначе Дучићу нарочито било

О НЕБЕСКОЈ ОДЕЖДИ АНЂЕ КАПИЏИЈЕ Никши Стипчевићу, пријатељски За разлику од епских народних песама, о којима се често и прилично много писало, наше лирске песме ретко су кад засебно анализиране.

Ту често долази до укрштања, контаминације која слике чини мутним, нејасним, па и неразумљивим. Али у „Анђи капиџији“ нема такви

И то чудна и тамна алегорија. Ниједна библијска књига није тако дуго и тако често тумачена као оно. Зато је у настанку и развоју херменеутичке вештине, посебно теолошке егзегезе, Откривење било прави

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

стварају и развијају; те стога нису то више пуки случајеви, већ нормалне појаве, сукоби односа, који се тако често јављају у овоме или ономе облику. ЖИВКА: Мислите ли ви, господине, да држите предавање или имате што да ми кажете?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Из нешто другачијих, а чини се такође оправданих разлога, микроанализи се често прибегавало и у тумачењу Нечисте крви.

Ако, уосталом, нечега и има у превеликој мери код Борисава Станковића, онда има напола изгубљених, често или тренутно или трајно распамећених ликова.

Отуда и тело Софкино није дато само онако како би га спољње око видело, као тело-објекат, него опис често креће изнутра, из субјективнога телесног самоосећања. Оно у извесном смислу само себе приказује.

романа Софкина (само)свест високо дигнута налазимо непосредно у чињеници да описи збивања у Нечистој крви врло често имају овакав почетак: „Софка је знала” или „Софка је (пред)осећала” или „Софка је слутила”, а онда овакав завршетак:

излагања могло би се знати, или барем наслућивати, да ће његов видокруг бити врло близак Софкиноме, с њим ће се често подударати и још чешће укрштати.

Отуда и време код Станковића - чисто композиционо гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости ка прошлости, где се и налази његова утопијска варош, његови „стари дани” и „пусто турско”.

„меким” прелазима између ауторове и Софкине тачке гледишта Тело Софкино, као што ће се касније видети, у роману тако често усмерава читаочеву перцепцију (тактилну, просторну, визуелну и акустичку, рецимо) да се то при тумачењу мора узети у

А занимљиво је да се данас лако и често на то заборавља; заборавља се, наиме, да је развојни контекст могао снагом контрастирања јаче да истакне појединости

нешто анархије, фамилијарност, сувише отворене личне исповести, у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном, сецесија' и декадентизам, али са клицом обнове' у себи.

„виртуозно” песништво: Станковић, могли бисмо рећи, пише „у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном”, његово је дело „долазак примитива у високо културну средину и међу високо културне тековине”.

На стил се и овде и другде често удара гласом као на, како Бранко Лазаревић тврди, „најглавнији елеменат једнога књижевног дела”.

постали Дисови песнички и Станковићеви прозни текстови написани „у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном”. 51 Најзад, Б. Лазаревић је срећно раздвојио умешност од уметности.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

се путем, постане веома скроман, много подноси, хоће новцем да се откупи, дубоко се Турчину пресавије, но уме и хоће често да умре! Кад кроз њега Проговори класична крв, а лице поцрвени као турчинак... У Друштву беше и Спаса Чемерикић.

На чудо крупна женскадија. Свака девојка са ножем за пасом, а ретко која жена без црне убрадаче: гине се тамо често... Сви су људи са оружјем и оно је око њихових седишта згомилано у праве дрвљанике.

— Поштен је као дервиш, тако ми душе — говорио је он сељанима често — а мрзи нас и либи се од нас не као каква мртва Туркуша анадолска, но баш као каква дивља баба!..

Мрзим га, изједна га као рајетин нена– видим, јер ме је родило робом, а опет ми га никад доста није. Често сам се зарицао да нећу да га гледам колико ни добар Јеврејин ону жалосну своју долину плача.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ружичаста уста Са осмејком благим — Благо ли срећнику Ког назову дрâгим. Гледô сам те често, Женског рода дико; Ти једном упита: „Што ме гледаш, чико?

Там’ те неће нико питат’ За живота шта си био, Већ: уради л’ што си могô, Калдрмџијо? Сиротињу често води Племенита, виша мисô. Пути су им сада лакши, Јер ти си их калдрмисô. »Стармали« 1888.

Човечанство да би стресло Иге срама свога — Ето то је старо гесло Старовољства мога. Па ипак често гушим Мржњу и гнева гром И све те жртве носим На олтар роду свом. Кад анђô рода мога Ускликне: сад си свој!

Ретко, ал’ не зато што та земља нема Још много и много оваких оцева, Већ што је далека од ваших отрова Па не рађа често онаких синова. »Стармали« 1884.

Пријатеље љубио си силно, Ал’ ни за ким ниси ишô слепо. Многи жале твоје миле шале Што у друштву твоме често чуше, Ал’ ја жалим, што свак’ није знао Бисер твоје душе.

Не будите деца, која лудо дубе Кад им когод медом премазује зубе; Не верујте брзо свачем загрљају — Са медом се често и жаоке дају. Не будите деца, не играјте с’ жмуре; Отворите очи баш пред хуком буре.

»Стармали« 1882. ПЕСМА О РАДУ Ма да често искрсне Гозба и бакљада, То се брзо угаси Знојем нашег рада. Осим неких дембела Што с’ не боје глади, Сви

И већ је нађох, брзо се сети’, Боље нег’ иком доликује ти: Здраво ми дакле, предмете одни, Високородни! Од гóре често грми и сева, Ал’ никад нема печених шева, Но ти си, снеже, застава бела, Знак да не прети громовска стрела; Ти си

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Што мом слогу недостаје, Нек попуни твоје име, Често крин и чичку даје Цену кад се дружи с њиме. ПРЕДСЛОВИЈЕ Шта су ови наши списатељи наумили?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Још ми смрт у ушима зуји Ноћ с ове стране месеца често огрезне у непотребне истине и одушевљена клања. О, испод коже млаз крви моје чезне ноћ с оне стране месеца, ноћ вишања.

је снаге у нама И то је одбрана земље РЕQУИЕМ И Моја је крв мој пут до тебе прелудијум То је земља авај понекад често понекад исувише, баштина ветрова и оних што имају мање него ништа велика урна са пепелом једне и заједничке смрти која

Краков, Станислав - КРИЛА

Они су сликали војнике, покаткад и официре, са боцама пива и нагим женама. Често је то био доказ савезничког пријатељства.

Извештаји о мртвим и несталим непрестано су долазили. Истина доцније су многи мртви оживели, а нестали се повратили. Често је то старешинска радост, кад могу многе губитке да пријаве.

Изнурени војници полегали су припијени уз падине. Јаруга их није много штитила од граната, које су често фијукале и ломиле дебеле храстове. Када је дубоко ноћ пала престала је и топовска ватра.

Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком. Рањеници белог павиљона видели су често у парку насмејано лице генерала сред устрчалих, узбуђених болничарки. Тада се и одликовања могла да добију.

У павиљону зубара Рожеа, кога су иначе његове колеге међу собом звале штуком, често се у вече на млечном стаклу видела њена сенка, како чини чудне, развратне покрете.

Под стенама леже увијена тела, гомиле ранаца, бачено оружје. Ту је прво склониште рањених. Доносе их често. Тамна је ноћ пала. Шапћу се команде. Нестаде колоне, али се два-три стрељачка строја дуга и танка створише у мраку.

Пламен је прљио његову прљаву кошуљу, по којој је он често нешто тражио. По реци су скакали с камена на камен војници.

Петровић, Растко - АФРИКА

доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.

Једино деца, голишаве малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене Волов.

Што је најзанимљивије, црнац зна напамет често и епопеје суседних племена, реч по реч, без погрешке, целе, иако ниједну њину реч не разуме, утолико пре што су те

Трговци су често и само форме ради узимали краљевску кћер к себи за све време свога бављења у племену. Разумљиво је дакле зашто, кад

Од ране младости европско лице је измучено и испраћено непрестаним, често болесним, радом мисли. Као после какве буре, бели лик је разорен чежњама, бригама, апстракцијама.

живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.

Саму варош потпуно тропску остављамо на острву између две дуге лагуне које ивиче обалу. Над дужом лагуном, често разливаном, дрвени полукружни мостови, што све као да личи, са свеже зеленим пољима, урођеничким кровињарама,

Чини се као да шалупа бира свој пут између острва чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне што изгледају непроходни.

што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да

очима и у свом срцу као и сви црнци што су је осећали око мене; као земља која је натопљена њом, небо које је тако често мутно од ње.

Преносити сировину која често ништа не вреди, аутомобилима који се распадају, чије бремзе пуцају, чији мотори експлодирају.

Сваке године краљ племена дели земљу породицама и оним чудним црначким удружењима земљорадника. Младићи често добијају земљу сасвим засебно; они раде за себе и, ако довољно стекну, граде село и насеобине одвојено од својих

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Почивка) Овуда често Главаш пролази... Ал’ ако дође, па ме одбије, Куда ћу ја?... Ова провала Откуд је, можда, давно, некада У бесу

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Зар у војсци није пуно примера, где су прости нестручни људи често поштогод много боље погађали но стручњаци. Оно истина, ја се не разумем у војничким стварима, али ја не знам зашто

И док се рањеници грче у мукама и умиру по болницама често још под докторским ножем, они што су били срећни те изађоше читави из данашње борбе савладани умором бораве сад миран

са упљачканим свињским месом обистинила: пре ове дозволе у Алексинцу се продавало свињско месо 10 гроша ока, а често се није могло ни добити, што уосталом на летњој жези није било на штету.

На три дана после ове дозволе цена свињетини спада на 4 гроша по оки; често си могао видети гомиле војника, где ца неодераним свињским бутом или читавом половином свињчета, натакнутом на пушку,

ти испред замућенога погледа и ти заиста чујеш клепет њиних сувих костију А кад се сетиш Срба, своје браће, који су често тако исто остајали по бојном пољу, као ово Турци на Шуматовцу, ти осетиш као да ти је један од ових страшних костура

« Полетим батаљону и поведем га напред све у касу. Кад дођосмо до оне несрећне и овде тако често помињане густе шумице, наиђемо на наше где у нереду одступају.

— Признајем да у многоме делим ту »предрасуду,« као што је изволесте назвати. Разумети често значи извинити, оправдати, па и усвојити. То је нарочито случај у философским погледима.

Разумети често значи извинити, оправдати, па и усвојити. То је нарочито случај у философским погледима. Човеку се често чине с почетка извесна начела апсурдна, непојмљива.

преимућства и привилегија које он ужива у једном друштву — па по томе теже их и разумева, јер као што рекох, разумети често значи примити, усвојити.

Можда ћете ми приметити да су Турски извршиоци закона често газили закон, чинили безакоња. И ако су! По теорији оне политичке школе којој ви припадате то опет не даје народу

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ ЂУЛИЋИ РАЗГОВОР СА СРЦЕМ Какви тебе, срце, Тајни јади ломе, Те ме често молиш: Поклони ме коме! Та у мојим грудма Пакост те не слама, У вину те купам, Лежиш на песмама.

Та знаш ли кад грли Свако злато своје, Знаш како те боли Самовање твоје! Тако моје срце Често ми се моли, А ја ћу му рећи: Утоли, утоли!

Наш је живот бокор дрво И славујев стан, Под дрветом проведосмо Многи красни дан. Али дрво понајлепше Често гризе црв, — И ја често, врло често Снивам бој и крв.

Али дрво понајлепше Често гризе црв, — И ја често, врло често Снивам бој и крв. Уједаред, изненада Може куцнут’ час, Јунацима на милину, Врагу на ужас.

Али дрво понајлепше Често гризе црв, — И ја често, врло често Снивам бој и крв. Уједаред, изненада Може куцнут’ час, Јунацима на милину, Врагу на ужас.

— Ал’, где ми је та моћ?.. И испуни се слутња Самртног часа твог, Мезимче моје драго, И то ми узе Бог. Сад често у сну чујем Дечице моје глас: „Где год је Српче које, Љуби га, ради нас!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ово своје расположење крио сам од војника. Али и њих је обузело исто душевно стање, те се у току ноћи често орила паљба целом дужином рова. Од скученог лежања и хладноће ноге ми се укочиле.

Од скученог лежања и хладноће ноге ми се укочиле. Војници често устају, трупну неколико пута ногама, па се одмах спусте у ров. Неки почели да дувају у шаке од зиме.

Побиће нас артиљерија. А ми дубље не можемо да се сакријемо. Војници често испузе из рова и, пипајући рукама, траже камење и слажу га испред себе. Крајње је време да наступи зора.

И сада, за време ових тешких часова у болници, често ми је пред очи излазила та слика. Мислио сам много пута да ми, као људи, и не заслужујемо бољу судбину, или је то само

Капетан Драгиша, омален, плав, шиљатог носа и стиснутих усница, сањарио је стално и размишљао, писао и често нам читао своје саставе.

— А не, морате ићи на објавницу. — Али, ја исто видим и одавде. — Не знам ја... Имате ви артиљерци често обичај да разманете по нама. За мене ће то бити гаранција, да вас ставим на најистакнутије место.

Довлаче се тешки енглески топови. Команданти се често састају. Сигурно се спрема нека офанзива. Зато коморџије купују конзерве и пуне своје сандуке, како би понели својима,

Истина, његову доброту су често злоупотребљавали. Напијали су се. Имао је после муке да их испрати на положај. Са њим у команди био је и нови, млади

Срећом, Французи нас нису гледали строгим очима, јер су нас сматрали више као „Енфант террибле“, како то они често из милоште кажу. А у Греноблу је утисак био још свеж, непомућен, те су нас Французи радо примили.

Арлета приђе једној клупи. — Хладно је — рекох јој. — Ја често долазим овамо са својом сестром. Она седе. Ја сам стајао према њој, да бих је боле видео.

Нас двоје пошли смо у парк преко пута Изера. Дошли смо у онај мали кутак, где су оне, кажу, често долазиле. Арлета ми је уз пут причала о себи. Сазнао сам да су из Брисла, где имају своју кућу.

Одета ми је пришла и тужно ме погледала. — Чула сам... Ви често шетате са једном младом, лепом Белгијанком. Признао сам јој.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Њихово очајање и крајњи песимизам опевали су, често принудно дискретно, многи, а Милош Светић га је 1828. изразио довољно снажно у песми Моме роду: Расути свуда, српски

изразио довољно снажно у песми Моме роду: Расути свуда, српски смо народ ми, И горко пиће гаси нам често жеђ Кад нож неправде љуте коље Децу и жену, и старце, или Кад тајна замка веру нам тишти, и Совјест пристеже.

Сви песници предбранковске епохе били су додуше јединствени и често јединствено надахнути историјским национализмом у даровитом опевању Косова, од Орфелина до Милице Стојадиновић Српкиње

Заправо, а што је далеко горе, имали су чак два језика којима су, каткада једни те исти писци, писали паралелно, и често исте песме у оба језика, већина од њих подједнако непрецизно и непоуздано на оба.

Као што је познато, ова епоха, а често потпуно независно од сваке штампом неговане књижевности, ори се од песама и напева са дубоким коренима у свакодневном

ништа не чувају и никога не штеде а све прљају и искривљују, цветају кроз читав XИX век; боље их је и не знати, јер често лажу: једна од њих, срочена у мрачној редакцији Српског народа, овако је, године 1873, каљала једнога од песника ове

Оно је тако често неизлечиво вулгарно, а у језику који се просто распада од периферијских дијалекталних унакажења; његова љубавна лирика

и које се у живој комуникацији са околним културама уздиже, то песништво је било нужни спроводник уметничких тежња често здравијих, па и модернијих, самониклијих и трајније прихатљивијих него понеки бројем и угледом знатнији обрасци

У њему је толико непознатих ствари и сасвим нејасних питања (често ни дотакнутих), а толико сваковрсних и неочекиваних загонетки, да ће требати још доста рада многих ваљаних радника да

Предбранковска поезија, онако како сам је ја схватио у овој Антологији, затворено је и често до заоштрености континуирано стилско јединство а емоционална и мисаона јединственост, и онда када је у њој дисонантних

Наши стари живели су њима, у њима и од њих. Оне су им заправо помогле да маштају и верују, оне су их често водиле и оне их одржале усправнима.

Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Госпа Ружа шета кано пауница, Често господару не да белог лица Пољубити. Дакле, уклонт'е се, страни, Јер коме је дужна, и ономе брани.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ништине Што се на бурној сили премеће Кријући своје наде једрила, — Народа српског знајућ судбину Задрктао сам често за тобом... РАДОШ: А ја ти сумњах и о тазбини — Опрости, кнеже! Ма Латини су!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад су нам браћа.

кама неродицу вечну, Сиротињу јуначких синова, И бојева стогодишњих следи: Глад, голоту, погибију, беду, Што нам често без џебане бојне На невољи долазе невољно — Седом дужду из очију старих Извио сам сузу сажаљења.

КАП. ЂУРАШКО: И копљем бисмо Турке тобџије, И сабљама им руке секосмо, Којимано су силни тирани Гараве пушке често грлили. СВИ: Живео дужд! Живео кнез са кнегињом! ПРВИ СЕРДАР: И у сану сам пушку спомињô...

Хм! За њим ће, чедо, многи жалити, Јер беше јунак, храбар, разборит; Ал’ старост — знаш, остарео је, А старост често умљем помери, Постаје злобна, пуна зависти. — (Шуловић, Мићић и Вуксан.) А откуд и докле ћете ви?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Све му је напредовало, расло, бујало, множило се и ширило унедоглед. И њега би често пута, кад би погледао на свој мâл и имаће, обузимала некаква потајна, нејасна језа и слутња...

Пасоше за оружје није му падало на ум да тражи, нити је коме падало на ум да га пита за то. Често је купљено од народа оружје, али се Рељи никад заптије не свратише ни на каву. Нешто им је било као зазор.

Кад се преселио, ријетко је излазио међу људе. Увијек је био нешто замишљен и тужан. Често су га затицали људи, а он сио више огњишта, па плаче.

Мијења глас. Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, а закукуријекати као пијетао. Често пута удари згодно рукама о бедре као пијетао крилима и закукуријече, те превари пијетлове, па се прије времена

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Тај ми често иде у срез. Разумем кад се напије при каквој већој лицитацији, при каквој процени за зајам код Управе фондова или тако

ЖИКА: Ухватила ме промаја, а мене кад ухвати промаја, не умем ништа да мислим. ЈЕРОТИЈЕ: Али тебе често хвата та промаја, а то не ваља. Треба да се лечиш, требало би да идеш у какву сумпорну бању.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

у истом тексту показује да се они нису сматрали различитим језицима, већ функционалним варијантама истог језика. Често се догађало и да се реч или облик из црквеног језика унесе у контекст народног језика. Око 1400.

У улози заштитнице православља појавила се Русија. За потребе српске цркве увожене су, често тајним каналима, црквене књиге из Русије, с којима је дошла и руска редакција црквенословенског језика. Од године 1726.

века имало статус књижевног језика у Загребу. Оваква хрватска језичка политика, често праћена изјавама о језичком, па и етничком јединству Хрвата и Срба, створила је нову констелацију у српскохрватском

и 20. веку чиниле су оне интернационалне, изведене из грчких и латинских корена, често тек у новије време. Структурална сличност српског језика са два велика класична језика омогућава да се такве речи

и монолог, који би требало да буде најпогоднији облик за непосредно изношење осећања, у народној лирској песми врло често представља само исказивање замишљеног збивања у чијем се оквиру осећања објективизују ("Волим с драгим по гори одити,/

У обиљу мотива српске народне лирике треба истаћи често понављани мотив бескрајне љубави сестре према брату, нежни однос снахе и девера, уздизање девојачке части, што

сусрећући се с њима на овом свету и награђује их или кажњава према хришћанском и националном кодексу, појављује се често и као национални светац, на пример, свети Сава.

Духовита вербална надигравања, подвале, мудри одговори на постављена питања, који у новели често воде радњу, у шаљивој причи су основно мотивско ткиво.

Увек под одређеним емотивним набојем, често с елементима митског, историјско предање повезује слушање с прецима. У српској традицији веома развијена, историјска

Приповеда се из велике близине главног јунака, често и из његове свести, што помоћу интроспекције води до најранијих, дубоко потиснутих доживљаја.

Други роман Газда Младен, готово све приповетке, као и често играна драма Коштана, такође су везани за малу варош Врање на крајњем југу Србије.

Надреалисти те слике које потичу из снова и потајних жеља дају у својим текстовима као лабаво повезане, мутне, често и гротескне.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје — сво, Ти ћеш ми родит сина, Да чува благо то. 2. Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави!

2. Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави! Па грлим небо плаво, Грлим, уздишем; А љубим сунце јарко, Љубим, издишем.

Риче страшно, јечи, стење, Ломи дрвље и камење; А са крова запаљена Пуно гара, дима, жара Повијајући, сила њена Често сипа из недара А у недро граничара. „На бајонет!... На ножеве!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.

било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: — Знаш где су, иди па узми! [Баба се разболела, снаха и невеста је негују.] — Децо моја слатка!

То је било једне ноћи, пред зиму. Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

не помаже; при лечењу, међутим, долази готово увек у обзир његова егзорцистичка природа, и третман с њиме је врло често у вези са врачањима, бајањима, записима. Отуда је природна ствар да је нпр.

БИБЕР Пфеффер (піпер нігрум). Бибер. У народним приповеткама типа Сигфрида често се јунак роди на тај начин што му је мајка окусила зрно бибера (Ваљавец2, стр.

из девет башта (СЕЗ, 14, 111). У народним лирским песмама спомиње се б. изванредно често, и то обично са анимистичким схватањима. Млад момак и девојка упоређују се и идентификују са б.

у недрима то је раширен обичај (упор. нпр. ТРЂ, ННЖ, 3, 113; 122), али разлог није увек јасан. С друге стране, б. се често идентификује с човеком. У споменутој причи »Сунчарева мајка« (Вук, № 66) б. се претвори у девојку са златном косом.

се у цркви освећује, и после чува за религијске потребе и за лек. У митологији и легендама спомиње се б. врло често. У рају има највише б. и руже (Вук Пјесме, 1, 209, 8 ид). Богородица најрадије мирише б.

, 178). Ноћу треба собом понети г. штап, и онда се не треба бојати ничега (ГЗМ, б, 1894, 372; и иначе често!). У првом реду је г. популарно оружје у борби противу вампира, нарочито ако је То г. »јединак« (упор.

(Венац, 14, 609). Код оваквих својих особина није чудо што се црни г. врло често ушива у амајлије у виду крстића или љуспица, да би се дете одржало, или да га не би напао вампир (в.

Реч је грчка (κυδώνια μήλα), позната и у другим словенским језицима. Г. у веровањима има често исти значај који и јабука.

Девојке, ако желе да их момци воле, треба да медом намажу лист од г. и носе га уза се (БВ, 11, 1896, 249). Г. се често спомиње у свадбеним и љубавним песмама, и то увек метафорички и симболички (в. примере у Софрић, 78 ид). Г.

ЈАБУКА ‹Апфел (піруѕ малуѕ). Јабука (Софрић, 108; Шулек)›. Ј. се врло често даје као дар, или као понуда, или као доказ љубави и пријатељства (»Босиљак се од мириса даје, Јабука се од милости

као доказ љубави и пријатељства (»Босиљак се од мириса даје, Јабука се од милости даје«, Вук, Пјесме, 1, 585) — тако често да је реч ј. почела означавати дар, поклон уопште (»Твоја ј. неће погинути. Кад ко кога за што моли.« Вук, Посл., 6318.

При томе ваља имати на уму да се мртвачка жртва уопште баца у реку (в. ГНЧ, 41, 219 ид), и да »ђаво« често није ништа друго него душа покојника (о. с., 223 идд).

Ћипико, Иво - Пауци

и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља. Раде изиђе на улицу, гази по чаршинском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.

стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне што је већ неће често у путу сретати.

Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери. Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.

Осле често приупитивао оца о кућним пословима и чисто хтједе да зна о увјетима склопљене погодбе. Дознао је да треба на петнаест

Одјевенији улазе махом, а редари понекога од њих, боље одјевена — често је то видио на своје очи — поздрављају по војнички, с почитањем, као он своје старјешине, и између гомиле чине им пута

Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту? — И хиљаду других ситница, на које упите жена тешко и муцајући одговара.. .

Тешко му је у души... Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац што не вођаше о ничему рачуна,

Нема тому дуго што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.

град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. На колодвору није га нико дочекао. Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом.

Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они. Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.

Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје.

Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Не кријем од тебе. Господе, да ми је душа пуна опачине, срце ми је тако често натопљено чемером! Волим ли ја своје ближње по твом науку? Следим ли те?

човек, простих назора и разговетних мисли, није био мрк и натуштен, њега није као Димитрија водио оштри ум који тако често скреће изван дозвољеног и светог у недођин и тмину. Био је површан и то је све.

Није чак понео ни свој сликарски прибор. Верујем да га је мени оставио, прећутно, уместо опроштаја. Често мислим на њих, лепу Јању и горостасног Ћирјака, то двоје красних људи, туђина и изгнаника.

Покојни Прохор је често упирао прстом на Дадару, говорећи како се сам пакао угнездио у његовом телу да би по Вратимљу сејао смртне грехе

Нападачи су навирали преко бедема, али не могавши да се снађу у мраку и не познајући ширину бедема често су чинили искорак сувише и падали у празно на плочник доњег дворишта. То је потрајало. Онда је напад спласнуо.

на сунцу, задах трулежи, цркнуте мрцине које пливају унаоколо, ројеви комараца, белоушке што лењо пузе кроз трску. Често се будим у току ноћи обливен знојем од страха, нешто гломазно и тешко лежи ми на прсима, не да ми да дишем.

Нешто друго. Бес? Могуће је. Нашао се већ неко да му исприча како су Јелена и Доротеј неко време били често заједно. Онда је старац одједном схватио да је његова лепа млада жена осетљивија на присуство мушкараца него на било

Он је становао у гробовима, нико га више није могао ни ланцима свезати. Често су га стављали у окове и ланце и он би увек растргао ланце и окове изломио. Нико га није могао укротити.

Паука сам привиђао или сањао или просто видео на свим местима где сам био. Није се он појављивао тако често, понекад би прошло годину дана а да ме не посети, али у свим местима у којима сам био по неком послу, у свим собама,

А онда између тих озбиљних, ратничких прича провлачила би се често, као зачин, понека од голицавих згода. Она, рецимо, о Мари, жени себра Милорада Симовића званог Букара, коју је

Она, рецимо, о Мари, жени себра Милорада Симовића званог Букара, коју је Дадара често посећивао у глуво доба ноћи. Мара је била стасита, боката и сисата, пуцала је од крепког здравља и било је сасвим

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Јест, и сада често, кад те кроз ноћ гледам, Укажу се људске горостасне сени: С размрсканим грудма, са челима бледим, И уснама хладним у

Ко сморен путник из туђине, Коме је мрзак живот млад, На обалама бујне Дрине Ја често сањам онај град У коме буру прве страсти С веселом песмом сретах ја, И сан, испуњен чудне сласти, И дан без мира, ноћ

Да, и сад често у немој тишини, Кад месец светли у плавој даљини Царица вила са дна се извија, На таласима санано се нија.

' Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је лежô на снежном сеоском друму, Уморан, блед и занет са јако прозеблим телом.

Но Рахман не беше срећан. Делећи радости свима Он није могао често да радост подели с њима; Јер спомен на мрачну прошлост њега је мучила често, И он је тражио тада угодно и мирно

Делећи радости свима Он није могао често да радост подели с њима; Јер спомен на мрачну прошлост њега је мучила често, И он је тражио тада угодно и мирно место, Да души олакша само.

1890. ХИМНА ВЕКОВА Не знам је л' на сну само ил' збиља одлазим често У чудан предео неки. Ту свако казује место Трагове разорења; Кипарис зелено тавни и коров шири се само, И влажни,

Ту сам некада и ја замишљен слазио често У мајске вечери јасне. Ту беше за мене место Тајних и слатких жеља. Лисје је шумило тада, Док бистра и хладна вода у

Поглед твој Талију само тражи; Ти цели живот дајеш њој, И њен те немар дражи. Ах, то је, збиља, живот лош, Јер оркан често дува, И то ме само теши још, Наш Ментор што је чува.

срећно доба, тебе многи жале, Либералне твоје битке и скандале Кад је песник српски дар божански каљô И нализан често под столом се ваљô Кад врлина беше не мислити много, Кад се и Слепчевић прославити могô! 1888.

Проговара први песник: „Заслужујем боље место, Ја сам певô о слободи и страдао за њу често. Ударима моје лире будио сам бедног роба, И слободу васкршавô из мрачнога њена гроба.

Пусти, дакле, мене првог, да заузмем боље место, Јер сам певô о слободи и страдао за њу често.“ Други песник проговара: „Заслуге су веће моје, Моје песме вечном правдом и милошћу срца поје.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Говорена реч, велите, умире често чим се роди, а живи у најбољем случају док још има кога да је се сећа. Писана реч, напротив, дужега је века, а има их

При том изгледам сам себи као ваздухопловац при несталном времену, којем облаци и магла често закривају прелетане пределе. Али шта при том сагледам, па другима саопштим, за то дајем своју часну реч.

При томе је често потребно одредити положај звезда који се десио у прошлости, на пример у часу рођења онога којем се прориче судбина,

Једна слика на зиду моје собе, коју често посматрам, претставља га замишљеног, у наслоњачи, у мраморној соби његовога господскога дома.

Старији александриски научници сећају се често боравка великог Сиракужанина у овоме дому. Покојни Конон, који му је био најближи и дописивао се са њиме, умро је са

Он их често позива у двор, присуствује радо њиховим седницама, научним диспутима и гозбама. Да бисмо добили први поглед у уређење

Удубљујући класичне ликове у племенито камење, мој се руски племић удубљује у она класична времена. Он ме често посећује да у разговору проживљујемо велико јелинско доба. И малочас је био код мене.

Тако Вам ја често и овде залутам у прошлост, и тада ми се намеће питање: због чега на овом благословеном земљишту, које је хиљаду година

И Теонова лепа и учена ћерка Хипатија узе нас често у своје нежне руке. „У четвртом веку, када је хришћанство захватало све више Александрију изгубио се скоро сваки

Он их је знао, изгледа, све напамет, јер је често пута била довољна једна једина реч, па и један слог, да буде начисто о чему се ради.

Ми га чусмо често пута где рече: „Ова је страна преписана из Архимедове књиге о лопти и ваљку, ова из његовог премеравања круга, ова из

Тај га је посао доводио до узбуђења, он је, при њему, често пута, гласно узвикивао: „Видиш, видиш! Ово су странице једног непознатог списа Архимедовог.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

мноштвом појединости представља све животне сфере (звезде, флорални свет, фауну и људе) како се буде и радују пролећу, често уз примену ономатопеја („…патка рано па па квичет/ и пачиће погледа/кукут тако ку ку вичет/свима радост без сљеда/…

Иако свесно не намењују песме младима, романтичари често певају о мотивима који су карактеристични за дечје песме: о детињству, школским данима, природи.

Поучна димензија Змајеве поезије, често критикована из перспективе савремене поезије за децу, проистиче, дакле, из улоге књижевности за децу у 19.

Своје радове за децу (своје песме објавио је у збиркама Венац песама, Слике и прилике и Полаженик) често није потписивао или их је објављивао под псеудонимом (Браца Радован или Чика Стева).

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Покојни твој муж? Не разумем!... (Досетивши се): Ама да га много не сневаш? Да ти у сну често не долази, не досађује, љуби те, грли? Па и за то има лека!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

дубоке јесени, она је у време изласка сунца обично већ била негде на друму, возила се до својих њива и стаја, и врло често дремала од самог седања у кола. Обратила се стога Паули: — „Оди де овамо!

Успут дарне својом грубом ципелетином кочијаша у леђа, да стане, да некога приме и повезу.] — Мене је често возила до циглане, па и до бостана мога, који баш није био успут.

[То њено јȁ, говорио је често гос-Тоша, залудело га је. — Чим она каже , јȁ , а ја , како би вам каз'ô пропе'ô човек.

А стари му је паметно одговорио: да он често седи у авлији на сунцу, и познаје сенке свих укућана, и да је сенка, по њему, гора још од огледала.

Да ли је познао злочинца? Да му није здерао маску? Ко зна, у екстремним моментима храбри су често баш најбезазленији, и баш због безазлености. Или се девојчица освестила и она нешто учинила што је ситуацију заплело?

И власти и данас немоћне, често и нетражене. Гос-Тоша је нестао као што нестају људи који нису нигде сметали и нису нигде били неопходни; као људи

Писао је песме, заносио се генијем старих Римљана, историју и књижевност старог Рима знао је сјајно, често је с правим полетом проповедао, и онда му је глас одавао особиту моћ и лепоту. Понекад је малчице више пио.

Научио је жупник и људе и децу да се редовно моле Богу. Мали Ханс је лудовао за црквом. Често је министрирао. Тога малога Ханса је жупник волео необично, и некако као друга.

— Човечну своју трпељивост није госпа Нола изгубила, али је с хумором отишао добар део благости. Ћутала је, често гутала речи, а то њеној природи није добро чинило. Живот јој је дошао туп.

да се смањује кад се толико људи од њега издржава; можда Бог прегледа старе рачунице Лазарићâ и поправља грешке... Често и ја сама себе питам то што би ме Тодор питао: да ли добро и право радим, да ли ћу издржати све што на себе узех...

Ти знаш да ја раније нисам била много гробљарка... Али кад човек почне сасвим поштено да рачуна, излази често да нам последњу меницу потписује неки добар и честит човек тамо на гробљу...

Швабе имају услужност. Услужност отвара сва врата, јер свима треба услуга, за тело и за душу... Тело нам често болује, а душа нам понекад баш као пијана посрће, богами и пада... Паула је услужна била и остала.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Њу ћу дакле ја инвоцирати, уверен да се старац Јупитер зато неће наћи увређен, јер је и он често поред нектара бригу растеривао кад би му љуборевнива Јуно рена под нос натрла.

Но великоможна судбина, која често даје човеку оно што не би желио, друго је с њоме закључила. Један млади господичић, којега је отац зној млого људи у

Кад би ораја нашао, он би знао све појести, и потом љуске тако лепо сложити да се често његова помајка варала. Може бити да ја грешим што детинска нашег Романа дела мојим читатељма представљам али колико

У ову рубрику доћи може да човек често налази оно што не тражи, а каткад што нигда и не би желио наћи. Тако, на пример, кад сека Јуца код свог швалера ужива

су служитељи новинари, писмописци пасквиланти, и гдикоје вуцибатине који се од тог ране, праве од комарца магарца и често целу варош страом или радошћу за нос повуку.

Ах, сад видим да жене немају право што се туже да и мужеви често за косе вуку. Колико би ми слађе било када би ме ти за косе вукао него што ја то чиним.

Всује, тебе нема, и како сам се окаменила, зајечи камен од мога терета. — Често се враћам постељи, викајући: притискивали смо те двоје, кревете, дај двоје! — Куд се знам окренути?

Ја ћу потом потписати, док попијем кафу.« Сад, љубезни читатељи, и ви које сте ми често виле и але на врат шиљале, миле читателнице, ви ништа праведније не можете зактевати него да вам ја спасеније ове наше

Тако, на пример, често примечавамо да девојке за изгубљеном керицом марамом исплакане очи бришу, а то највише из узрока да покажу како су

Обадве ове титуле имају толико рђави колико добри страна. Јер се врло и лако и често може догодити да је милостива госпоја такова која ником не само нигда у животу свом ништа није уделила, но која се

— Тако често младић који је двадесет и више година у скитању и левентању, без учења и без радње провео, при наступању брижни безновч

Истина, наш стари рукопис каже беседа долази од беса, будући да се често и бес с беседом дружи, и мужа до беса доводи, који је пређе при беседи »бре, седи« говорио; даље, да уста долазе од

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Лирски песник Н. Н. једно јутро, трештен пијан, срео се са својим будућим биографом. Велики покојник бивао је често пута у животу свиња, али је овом приликом нарочито био забрљавио, тако да није умео чак ни кућу да нађе.

Оно се смејало слабостима као и врлинама, јер су људске врлине често веће слабости од њихових мана. Оно се смејало узвишеноме као и униженоме, јер узвишени је често мање душе од онога

Оно се смејало узвишеноме као и униженоме, јер узвишени је често мање душе од онога кога он са висине погледа. Оно се смејало лудости као и мудрости, јер мудрост је људска често пута

Оно се смејало лудости као и мудрости, јер мудрост је људска често пута збир људских лудости. Оно се смејало неправди као и правди, јер правда је често пута тежа људима од неправде.

Оно се смејало неправди као и правди, јер правда је често пута тежа људима од неправде. Оно се смејало истини као и заблуди, јер истина је често пута непостојанија од заблуде.

Оно се смејало истини као и заблуди, јер истина је често пута непостојанија од заблуде. Оно се смејало љубави као и мржњи, јер љубав је често пута себичнија од мржње.

Оно се смејало љубави као и мржњи, јер љубав је често пута себичнија од мржње. Оно се смејало тузи као и радости, јер туга често пута уме бити и лажна, док радост ретко кад.

Оно се смејало тузи као и радости, јер туга често пута уме бити и лажна, док радост ретко кад. Оно се смејало срећи као и несрећи, јер срећа је готово увек варљива, а

Оно се смејало слободи као и тиранији, јер слобода је често фраза, а тиранија увек истина. Оно се смејало знању као и незнању, јер знање има граница, док незнање их нема.

Морам се, дакле, и ја измирити са тим већ усвојеним начином писања и почети са рођењем, мада је баш рођење често пута споран факат у животу човечјем.

Ја не бих умела рећи шта је то, не бих умела одмах наћи, али осећам тај несклад. Можда је то и тоалета. Глумице често пута облаче хаљине оне боје која одговара њиховоме лицу, али је питање да ли та боја увек одговара и ономе психичком

мислити да је ова људска слабост, која се међу првима јавља још у најранијем детињству и прати човека све до смрти, па често и после смрти, својина само женскога рода.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сваки је одступао у правој линији преко планина, урвина, дубодолина, некад по беспућу, преко река, а често су се људи и упрезали, да би само спасли материјал и топове. Непријатељ није смео ни једну мањерку да заплени.

Украј пута видимо мртве коње или поломљена кола. Сретамо често неке дечаке, који се враћају натраг. Заустављамо једну групу.

“ Пришли смо уз брег и сада тек видимо зашто тако често застајемо. Са овога места наилазимо на беспуће, на козје стазе, којима може ићи само по један човек.

„Ми смо на туђој територији, и нека имају утисак да смо дисциплинована и уређена војска“ — говорио нам је често. Али, овога јутра пред њега се испречи једна Црногорка: — А мислите ли ви плаћат и оно?

Прошли смо целу нашу земљу, затим Црну Гору, ево нас и у Албанији. Под борбом, преко кршева и снежних врхова, често без хране, а сада готово без хлеба и одела. А на целом том мучном путу оставили смо свуда траг људских костију.

АЕРОПЛАНИ ТУКУ Приближујемо се Скадру.. Војници се вуку млитаво по блатњавом друму, Често застану да предахну. Многи седе на гомили камења покрај пута, наслонили главу на руке и тешко дишу.

Старији официри, који су били издвојени у мањим командама, подавали су се мислима и често их је обузимало песимистичко расположење.

Опет је почињала стара историја са новим почетком. Дуги маршеви, спавање на коњу, у блату, на киши и снегу, често неспавање по неколико дана. Глад, жеђ, зима, опасности борбе, грмљавина топова.

Оваква наређења за време рата постала су голе фразе. Много штошта се и не догађа по замисли штабова, који често приписују себи у успех и победу коју је по своме нахођењу извојевао неки каплар Ћира, са својом десетином.

Ауто се у почетку кретао лагано, потом све брже. Скретао је лево и десно, опет успоравао, шофер је често давао знак трубом. Затим је ишао право, још једном нагло заокренуо и стао.

Наши су наступали лагано, гинући без броја и мере. Али трупе је одржавао занос, који у рату обузима тако често. На врху Кајмакчалана налази се наша граница. Ту је била Капија Слободе.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Неко, да не певам: Један пољубац дуг на њена уста која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће, пољубићу је тако често на прси, јер се сања о девојкама које задрхћу рано, и којима је уз очи зелене дано да им ноћ односи глас као

И ништа не значи грижа савести што сам некога убио или му подвалио, јер мене често мучи савест и што некога нисам убио или осветио му се.

Наша религиозност, наша обраћања богу, наш фанатизам, је свакако данас између нас и нечег још у чије смо бивство тако често неизвесни. Знам да, чим постоје односи, постоје принципи и постоје фактори између којих су се дотични односи разапели.

моћно Огњиште Све што разазнавах тада беше да сам усамљен Покаткад савладан покривах ранама својим ово поприште Но често заражен Сунцем јурах запламљен Варошким ђоном тврдим кварећи поља јечма Осећах у себи грозно праоташтво како се

Станковић, Борисав - КОШТАНА

А тамо, кажу, сада човек не сме ни да приђе. Песма, оро, пушке! Па и крв често легне. СТАНА (уплашено): Јао, Васка, јао! Зато мајка целе ноћи седи. Нит уздише, нит плаче. Само седи, чека.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

О мој драги, ти ми под пенџере дођи! Па пут неба често мили поглед пусти, Ко да једва чека да се вече спусти... Па још, болан друже, кад неђеља сване, На авлијска врата

Она и сад живи. На обале крша Ја долазим често кад ноћ тиха броди. Слушам како вјетар, окупан у води, У смоквама старим полако лепрша.

Он беше сметен, дрвењак прави, Спотицô би се, и где се јави Све цуре кикоћу с бока. Код куће често, у соби тамној, Седео је м чекô, Пружао руке у чежњи пламној, А речи не би рекô, Али у нему поноћ и касну Чуо би

26 Ми смо се волели заносно и слепо, И слагали ипак узорно и лепо, Играсмо се често ''супруга и жене'', И не бесмо ипак главе разбијене.

Зурећи горе, пред твоју Кућу бих стао доли, У твоје прозоре гледô, Док срце тиште ми боли. Ја знам, ти често из окна Гледаш где ја, са својим Чежњама, на месечини, Као стуб један стојим.

О, да ја доћ могу тамо Па с врела радости пит, И лишен свих патњâ само Слободан, блажен бит. Вај, често у сну спрам мене Тај среће сине крај, Но попут празне пене У зорин ишчезне сјај.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Живот у таквој средини, несумњиво, утицао је и на њихово стварање и тенденције господских класа у епској поезији често су сасвим очигледне. Али те тенденције су очигледне и у лирској поезији и у прози.

У епској поезији певач само изузетно говори о себи; у лирској поезији он то. напротив, врло често чини; али то је само формална разлика: и у једном и у другом случају пред нама је индивидуа која је сва утонула у

од петнаестерца или дужи Од шеснаестерца, онда са цезуром иза петог или шестог и иза деветог или десетог слога), и често са „припевом иза сваког, или сваког другог, или сваких неколико стихова“ (припев је од шест, ређе од пет слогова, и

Али судећи по другим особинама, изгледа да је старији краћи стих. Те особине су следеће: у гусларским песмама, врло често.

Сем тога, бугарштице „не опевају онолико историјских догађаја колико песме краткога стиха, мада често певају исте догађаје н јунаке које и те друге песме.

Змај-деспота Вука (1471—1485), унука Ђурђева, његову женидбу, разне авантуре његове, бојеве и односе с Мађарима, често са много историјског смисла, каткад са нешто легендарног увеличавања, углавном са пуно топлоте, нежности и осећаја...

На њу се често гледало као на некакво ниже биће, које је кадро да без разлога измишља и чини свакојако зло. Но, с друге стране,

Марко често тера шегу са својим противницима. Тако он поступа у песмама: Прво јунаштво Марко Краљевић и Вуча џенерал, Марко Краљеви

Идуће, 1459. године Турци су узели Смедерево без борбе. Уз деспота Бурђа често се у песми спомиње његова жена Јерина.

Но ови наоружани људи често су ишли наруку хајдуцима, често су се и сами одметали у хајдуке, и сваког часа могли су да се претворе у устанике.

Но ови наоружани људи често су ишли наруку хајдуцима, често су се и сами одметали у хајдуке, и сваког часа могли су да се претворе у устанике.

У сталној борби на живот и смрт хајдуци су често били врло окрутни. Али друкчији нису ни могли бити, јер су имали посла са бездушним непријатељем.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

принцеза Она срце завеза Са седам челичних реза У седам јаких кавеза Краљ баци круну и престо Што није чинио често Прошета до једне воде Гњурну се и тако оде ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ Замислите земљу Србију У Србији село Словац У

је пиће Што јача мишиће Много волим слано Кисело и љуто Младо поховано Горепоменуто Једите тесто И много и често На шпорету шерпа Паприке се ломе Лепа шаргарепа Међутим дабоме Једите путер Док возите скутер Зуби ми не

Мада имаш гадну њушку Појешћу те као крушку Неће бити грдна штета Сејаћу те без решета Јашем добро пуцам често Месићу те као тесто Мада шериф има значку Пребићу те као мачку Лаје којот иза глога Убићу у теби бога

преиначе Из корена Мак у штрудли То је јасно Не делује громогласно Ал без мака шта ће тесто Чами горко кисне често Пусто му је Једно зрно Евидентно Чак делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје бело брашно За

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Како је Стричева кућа била близу његове, Николица је брзо запазио да се сви ђаци, бјегунци од школе, често састају са Стрицем и нешто потајно договарају. — Сигурно се негдје заједно крију — досјећао се малишан.

Раније би често презао од сваког шушња, заобилазио шумарке, јаруге и пуста мјеста, а сад би се само сјетио да припада чети — Јованчетов

Дјечака подиђе лака језа. — Овдје, кажу, живи дрекавац! И он је често, за кишовитих прољетњих ноћи, слушао из Прокина гаја отегнуто и продорно кричање непознатог становника мрачне ноћне

Он и Мачак рећи ће да су се покајали, а ми .... онда ћемо ми за све платити. — Заиста, нешто су се често сашаптавали — потврди и Ник Ћулибрк.

То је некад била јама за хватање курјака па се током година зарушила. Код те рупе Јованче би често застао и замишљено је разгледао, док једног дана не рече Мачку: — Мајсторе, сад сам се нешто сјетио.

— Нијесам ни то, ни тамо их нема — одговори Лијан и додаде сам за себе. — Тамо често видим само себе кад берем туђе орахе.

XИ Из дана у дан стражарили су дјечаци из Јованчетове дружине и њихови сигнални димови често би се извили над Лисином и Голим брдом најављујући опасност.

Понешто од тога чули су и дјечаци, а шта је то устанак, буна, то су још од најмањих ногу слушали од својих старијих. Често се причало о старим устанцима, кад се дигне „кука и мотика“.

Често се причало о старим устанцима, кад се дигне „кука и мотика“. Тих дана Јованче се често сјећао оних војника, који су под оружјем пролазили кроз њихово село.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Бојим се ногама: нисам на правици постојан, нити у цркви, Бога нашега дому, са страхом тврдо, него често из цркве пропадам и залудње мисли мислим.

А рад тога називао га је свети Јероним својим оком, — »моје гледање«. И њега свети Антоније често га је посећивао рад његове слепоте скрбнога.

И то не једанпут, ни два, него многопут и за целога свега му живота борави и често му спомиње ако би и многе године прошле с тога времена, пак се онога сећа.

Зато Бог мало попушта одбијати јој се од нас понеки час. Ама злочинцем сасма притужује и круто их се држи, који често падају у грех, тако да многи и полуде и из памети изиђу; једни и помаме се те се деру и по сокаци вичу.

Није ли њина право свест, без промене човечији судија? Често им мутећи памет и срдце смућајући те од њих продати исподмукла им седећи суђаше.

Али то им Бог не даде да се они могу састајати и договарати се често; спречи им путове. Многе их путем погуби када један к другоме своје улаке с писмом слаху.

Зато често и спомиње вам се доказујући што ће се о чему ли у напредак изговарати, [да бисте] не са слабим и студеним срдцем него

подалеко од разбоја; толико их не сустижу бојне стреле да су рањави, а ти брате удиљ си на рату и на бранику стојиш; често се и раниш, више ти и лека привијати ваља.

Овце се они зову, а не пастири, те вуна се ш њих скида, млеко, масло, сир бере се често. Ја свештеному реду који су се људскога метежа одрекли и Богу су се на службу сами од своје им воље обрекли, крошто да

Ту је договор из даљег с очима, на близу с пипољењем се, дотицање с ногама, пролаз и излаз често, ишчекивање се напољу по буџаци, слатко слушање многозабавно хегеда и остале свирње, песми ли којих безочних.

Кад свештеници нељудски се држе, то људи још горе чине; ако је свет помрчљив, то ноћ јоште хуђа је и црња. Често стрељање — већа хвала дочекиваоцу. Опоро ти је супроћ ражња с голим трбухом.

КАД ПЕТЛИ ПОЈУ МНОГОПУТ И ЗОРОМ РАНО... Не знате каће господин кућни доћи; у вечер ли, или у по ноћи, или кад петли често поју, или у јутру зором! Да не уздође напрасито и затече вас у спавању.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Паша се врло често саветовао с њим. Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку

Па није требало ни да иде сам главом тамо, — „Сал дóр чукне у тèл у Стамбул — и паша већ беше!“ — говораху често мештани хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира. А та сила долазила је од силног богатства његовог.

мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну, студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и

Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира. Често се заборави, па звижди сокаком. Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу нити су је водили кад

јер дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.

Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица. Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима којима је сретају и испраћају, а и по песмама у којима се име њено спомиње или које се ради

У ту собицу се често и најрадије склања. Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа

То беше доста да је често, — као и све које тако држе много на себе и не лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!

би обично праћена својом измећарком Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.

А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига. А у исто време кад је кудила Мана, хвалила је оног Манулаћа

му се никако није Манулаћ допадао иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.

Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним