Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Читаву ноћ пробдио сам скутрен у кревету пратећи напетим чулима то надимање и ишчекујући широм растворених очију да у четворини прозора забјеласа први траг зоре.
” Коса, безгласна киша што проткива сиву основу. Пролазност клизавих сребрних нити у стрпљивој четворини прозора. У наткривеном тријему гости играју партију карата с баком и стрицем; тетке поред њих плету своја бесконачна
жилавих и отпорних, одњегованих дугим сушама, љутим припекама и зимским бурама, а пред кућом, на малој, поплоченој четворини, камене клупе и велика лозова одрина.
А болесник шути, гледа у дугмета његова прслука и у себи пребраја његово бројање. Напољу се смрачило, у четворини прозора небо је сасвим потамњело слично модроцрним небесима што сликају дјеца замачући кист у црнило.