Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
То време бист лепа зима. Ово сопственоју рукоју подписа Хаџи-Рувим”.) Њи̓ четворица поделе сав пашалук, свакоме по три нахије; они пак сва села у нахији поделе својим момцима, који су се звали мале аге.
Онда ти ја и Божа и она четворица горе речена сместа одемо у монастир Вољавчу, где само нађемо ватре и један арар брашна кукурузна калуђерскога.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А они уз њега додаду: — Погани Цинцари!... За једним столом засела њих четворица; пред сваким по полић ракије, пљуцкају и већ заводнили очима. — Хајдемо, хоћемо ли?
Опет нешто шапуташе с Марицом, па одоше полагано низа шљивар к механи. У механи већ засела ова четворица па играју жандара, а пред сваким по полић ракије. Долази још селака — по један или по двојица.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
ти Рајковићу, ти Иванковићу, ти Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?
Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође. Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али, ако их је погодила иста судбина, она ипак није била, за сву четворицу, једнака. За канцеларију Гарсулија, сва четворица били су исти, из исте породице, браћа, четири ребелијаша.
Они, секретари у амбасади, станују, сви заједно, а заједно излазе и у Беч, ноћу. А то је досадно. Четворица су, а он, Волков, је пети. Па кад се и нађе нешто згодно, у женском свету, не знају како да се подели, правично.
Ђурђе је био први, који на своје насеље пође. А при његовом одласку, још су, сва четворица Исаковича, били уверени, да су, доласком у Росију, стали на праг једне велике среће.
Али, шта би то могло бити, није могао да замисли. Уђоше, међутим, поменута четворица, са десна, упарађени, намазани, а стајали су у ставу мирно, као деца кад се војника играју. Павла нису ни погледали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сачекујући се, на дну, у јаругама, под логором, скупљаху се по тројица и четворица, испитиваху се брзо: ко је из кога села, под којим официром, а после, јурнувши кроз жбуње, тражаху пут, под вођством
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Па се свијет поче згледати. На каменој клупи, недалеко од градске капије, сјеђаше пет Црногораца а четворица их сјело под клупом, на голу земљу.
Жао ми вас је, али ноћас нема јегленисања! Кувар му рече: — Мени ће требати четворица, јер ћу приставити пецива већ у зору, да буде све готово у ручано доба!
Онда се одвоје од њих њихов првијенац и барјактар, па ћемо нас четворица поиграти, ижљубити се и претећи их у повратку. Оба барјака побошћемо пред вратима.
Напријед трком! Трком потекоше од надомак ватре, па он нареди да стану, а сам пође напријед. Око ватре сјеђаху четворица оружана, подбријана и под фесовима, те не могаше разабрати ко су. Стока је пасла налијево.
Ви сте Србљи? — Јесмо! А ти, ко си? Што ћеш међу стоком? — одговори један, а сва четворица запеше пушке. — Ми смо Његуши, четници. Има нас шесторица. Носимо једног мртвог друга и једног рањеног.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ту се тако дохватио и здрпио са жандармеријском патролом да им је чак и пушке отео и бацио у бунар. Све по четворица сељака, личких досељеника, вјешали су му се о рамена да га смире, а пресенећена школска дјечурлија опчарано су зијала
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
као да смо на сељачком вашару... а?... Слушај, разумеш ли, да то нисам више видео... Возари напред... Вас четворица бићете пожарни у штали, а од послужиоца, вас четворица, пожарни у биваку и још вас четворица — стража код топова.
Возари напред... Вас четворица бићете пожарни у штали, а од послужиоца, вас четворица, пожарни у биваку и још вас четворица — стража код топова. Све ја морам...
Возари напред... Вас четворица бићете пожарни у штали, а од послужиоца, вас четворица, пожарни у биваку и још вас четворица — стража код топова. Све ја морам... — Господине наредниче, ја сам мислио — усуди се Траило.
Око подне повикаше да спроводе заробљенике и сви потрчасмо на друм. Било их је до стотину. Постројени по четворица, ишли су лагано и погнуте главе.
Она тројица, који су ишли позади, журно прилазе. Сада их има пет. Један се врати, али четворица кретоше на размаку један од другога. Већ нас ова игра смрти узбуђује.
Из једнога шипрага истрчаше наша четири пешака и приђоше оном првоме. Сва се четворица нагнула и посматрају... нешто вуку, сигурно га извлаче испод коња. Један му задиже ногу. — Пази, свлаче му чизме!
Њих четворица стоје мирно према целокупној ћесаревој сили. Свега четири „репоње“, и они можда смрћу својом треба да најаве долазак
Видимо јасно да се варају. И да би ту варку појачао, командир запита: — Потребна су четворица да у оној врзини просеку четири прореза, али тачно према топовима. Изузев нишанџија... ко хоће? Сви хоће.
Ми смо и даље дејствовали, док је хаубица непоштедно трескала и превртала земљу... Она четворица су већ према врзини. Сада трче... секу махнито ограду... Зинуше четири отвора. Хаубица стиже.
Заробљеници уређени по четворица кретоше, без оружја и спреме, лагано низбрдо. На положајима остадосмо само ми артиљерци, са онима мртвим.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он. Јамачно капетан није... А шта да одговорим, како да почнем ?!«.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село. Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. — Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ходи, сједи да пијеш!“ рече Ивана љубазно, повукавши га за кабаницу. „Та то је солдат!“ рекоше у глас она четворица, пошто се Јан примаче и поздрави. „Е па солдат, ускок, наш брат Црногорац посад, ускок Јанко!
Ћаше боље бити, јер ко га је видао тамо? И како су га видали?“ рече Радоје. Сад се заметну живи разговор. Она четворица што носише Јанка, повиједаху све што чуше од другова му, о боју у дуги, и његову јунаштву, о ономе момчету што погибе
Како главари одоше за њим, момчадија ухвати коло а у колу по двојица, по четворица, играху оро, кликћући као орлови, и махајући рукама, као орлови крилима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Слеспи миш) 145 — Један вечера, двојица свијетле, четворица дворе, а хиљада игра? (Коњ — кад зобље те очима гледа, на ногама стоји, а репом маше) 146 — Маказе имам, — кројач
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Шчепаше ти ме четворица, повалише ти ме и протегоше на клупу. Држећи ме тако протегнута као воловску кожу, једни за руке и за главу, а други
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дукати теби не требају. Тамо, код тебе на небесима, нема дућана. Ја имам пет. Требало је да буду четворица. „Десни“ је сувишак. Значи, грешка. А што Ми онда нападаш „левог“?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Све до матуре остали смо сва четворица најбољи пријатељи. У Петру се већ некако средином гимназије нагло разбуктала велика, дирљиво невина страст за
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
тама се проредила, па умире, гаси се... Петлови почињу своју песму... Зора!... Одређена четворица заузеше места под прозорима. Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов...
— Овамо !... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила... Савладан је, побеђен... И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Ју, ју, ју! ЧЕДА: Не рачунајући што један број читају четворица. ДАРА: А да ли се баш зна да се све то односи на нашу кућу? ЧЕДА: Разуме се да се зна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зато ћемо морати и нас двојица да осматрамо. Преостале бомбе прикупићемо и даћемо их десетарима. А четворица да иду одмах и нађу муницију, где знају. Да бих био сигурнији, прођем кроз ров и саопштим то исто и војницима.
Десетар ме извештава да бомби више нема, а и муниције је нестало. А она четворица још се нису вратили. — Трчи до пешака док нису отишли. Он излете као мачка и погурен отрча.
Одјекују пуцњи. „Не на мене!“... Грр-у! — разлежу се експлозије од бомби. „Ево га! Удри!“ — И по четворица навале бајонетима на бугарског војника. Из таме истрчавају други. Настаје бодење, јаук, болни крици...
Њено дејство на морал оних у рову мора бити ужасно. После једне такве експлозије, четворица Бугара искочише из рова и нагоше бежати. Наши припуцаше и прилепише их за земљу...
“ Тада је неко од пуковника предложио да они сами преузму ту тешку дужност собних старешина. Њих четворица. Па нека ти синци мајчини само врдну. Управник је опет сазвао све потпоручнике.
Испод глава ставили су своје ранчеве. Кад уђосмо, четворица се придигоше. Остали су спавали. — Останите! — нареди им командир.
Драган наједном застаде, да сам налетео на њега. Био сам још увек сагнут. — Колико вас је? — питао је шапатом. — Четворица. — Ви станите овде. — Драган ме дохвати за рамена и приведе близу пушкарнице.
Убише човека! — Ми смо готови — рече Драган. Ишли смо журно. У рову је Драган издавао наређења за даљи рад. Друга четворица требало је да иду. Ови остављају пушке и из једнога сандука узимају бомбе.
Тада ми је укратко изложио како се то све одиграло. Дувао је, вели, ветар и била је мрачна ноћ. Њих четворица, три пешака и он, размакну крстила од жица с наше стране и довуку се до бугарских препречних средстава. —...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Стоји маса промрзла, док Бистрица хучи и ветар завија. Сутрадан причају војници како су ноћас четворица из друге батерије отишли. А спремају се И многи други.
Наш вођа је отварао врата кабине, одбројавао нас и онда одмах затварао врата за нама. Беше нас четворица. Сва она збивања везана за чврсту земљу, намах ишчезоше. Сад је наша судбина у рукама ових непознатих и страних људи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ђе с Турцима завргоше кавгу, триста Срба са седам хиљада: два Србина уд’риш’ на педесет, четворица на стотину Турак’, осморица на двјеста Турака.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ја их само одозго избројим и дојурим: „Ево их четворица!“ — А кад пола сата иза оне четворице наиђе још десет, шта ћемо онда? Ко ће нас онда обавијестити? — упита Јованче.
Тамо су наши! ИX Четворица усташа, униформисани и наоружани, стигоше на раскршће и послије кратка договора двојица окренуше према школи, а