Употреба речи четири у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Гледајући Милеву, често би му се низ блеђано лице суза заблистала. Истом је пре четири дана легао у постељу... Први дан и ноћ бацао је крв.

И ја сам, одиста, тако осећала као да сам у гробу. Она четири влажна дувара наше собе изгледаху ми тавни, хладни, баш као земља на новоископаној гробници...

То је обична ношња тамошњих сеоских трговчића. На коња је натоварио три-четири стотине јагњећих кожица, стегао их је добро, па их је поделио на обе стране дрвенога самара да не клима ни тамо ни амо.

сам га хтео и запитати, али он и сам поче да ми разјашњава оно што нисам могао разумети: Као што сам ти казивао, пре четири године није било угледнијега ни веселијега момка у целој околини него што беше мој побратим Живко из Доње Мутнице;

које је у једном ћошету простране ћелије стајало, извади из њега на црвеном гајтану један велики грчки дукат од четири ћошка, а на њему беше израђена мати божија.

Ено и г. капетана! Видиш где разрађује људе ко ће на коју страну. Ја погледам боље и видим капетана, а за њим три-четири до зуба наоружана пандура за које се могло казати да су одиста лепи људи! Али г. капетан?

А гле мене јадника!... Људи га тешише, нудише му се сви да му помогну нову кућу направити; а то би све могли за три-четири дана учинити. — Па сумњаш ли, Никола, на кога? — рече кмет Радован, мало као званичним гласом.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ибо оно што сам се ја надао јоште после три или четири године сопственим пристарањем и иждивенијем учинити, то исто у време ове једне године својом милошћу и даром о н ме је

мртав; каже му да ће сутра свадба бити у кући, да|ће се он тако нахранити да ће одебљати: „Дођи”, рече му — „после четири дна, пак ћеш барем имати шта изести”.

Кад се виногради беру и маслине купе, навале са све четири стране! Кад људи по обичају свога свеца славе и тада себе млоги затиру, видиш истом по чопор калуђера, пак да хоћеду

” „Паса!” — викне лисица, пак бежи на све четири ноге колико игда може скачући. „Стани, што ти је”, — викне петао — „та мир је учињен!” „Е, зар пси маре за мир?

Општество себезваних „илумината” у Баварији, пре четири године низвргнуто, шта је хотело иштући да сва гражданска и милитарска достоинства у шаке узму своје? Тајна браћа!

тајна браћа злонаравним (само ако су њихови) на достоинства пењати се помажу, — ово шта је, ко зна да дваред два чини четири, погодити може.

А најпаче кад запопадну по два, по три и по четири у једној недељи празника! Да су неки дни опредељени за поћи у цркву и богу се молити, овај је леп обичај, али не ваља

” Многа су љубопренија церковни учитељи имали: гди би био они рај за кога се пише? Стоји написато да четири велике реке испред њега извиру. Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и Драва. Ее, баш!

Стоји написато да четири велике реке испред њега извиру. Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и Драва. Ее, баш! Пак зар ове реке из једног места извиру?

” У овој стотини година Волф, Германије просветитељ, професор хадски, прими оштру краљевску заповед: у двадесет и четири сата да се не нађе у Хâли ни у пруским державам, ако хоће да главу на рамени носи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за седам дана.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Асан-ага нађе четири Турчина, обрекне им дати новаца да убију мога оца, а он оде у Сребрницу кући, да се при том убиству не нађе.

Мој отац дође у Ваљево баш на нашу Чисту Среду 1794. године, она четири Турчина оду и заседну сат од Ваљева у шуму крај пута којим се он мора вратити.

Тако ти сирома Хаџи-Муста-паша пошаље, те наше војске, а и свог сина с војском, натраг врати. Сад четири дахије Мемед-ага Фочић, Мула Јусуп, Кучук Алија и Аганлија постану и преко везира почну владати, и што годе они напишу

После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј. четири да̓ије) шта раде од раје и од поштени̓ Турака.

После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј. четири да̓ије) шта раде од раје и од поштени̓ Турака.

” (Баш сам ово све слушао, кад моме оцу говори.) Сад оне четири да̓ије искупе кнезове, пошто су Београд јаничари освојили 1799.

” — Иди сад па реци „нећемо”, пред онака четири лава, који су и свога везира притеснили. Они су прошеније начинили као од стране кнезова и раје, и везира код цара

Сад већ оне четири да̓ије почну рахат да живе; сваки је оне своје три нахије, које су му на део дошле, управљао и све приходе себи купио,

Да знате да смо ми ове (четири) дахије међу собом позавађали, и они ће се скоро између себе потући, зато молимо: преправите џебане и официра, а

Моја мати, јошт четири наше жене, сестра и сва деца ударе у запевку и плач. Кажемо им да ћуте, но свака своје што боље има да спрема у торбе,

ли цар чуо, да пошље каква добра везира да нам помогне, јер ми нисмо на цара, ни на Турке цару покорне устали, но на четири дахије и њи̓ове субаше а наше зулумћаре, и волимо, и заклели смо се пређе сви изгинути и утаманити се, да се српско

Попа Јаков отрча на кочије и донесе ми дивит, перо и четири табака ̓артије. Ја пређем у Забрежје у кућу Пантелије Ружичића, и на малој столици клечећи пишем ноћу, а Пантелија

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво! — дере се Рака. — Чујеш, Симо! Дај ти њему четири вреће па нек легне та кавга — рећи ће Стеван. — Четири вреће! — дрекну Рака и пљесну рукама.

— дере се Рака. — Чујеш, Симо! Дај ти њему четири вреће па нек легне та кавга — рећи ће Стеван. — Четири вреће! — дрекну Рака и пљесну рукама. — Какве четири вреће, људи! Имате ли ви памети, имате ли душе?...

— Четири вреће! — дрекну Рака и пљесну рукама. — Какве четири вреће, људи! Имате ли ви памети, имате ли душе?... Оволика грдна потра!... — Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе!

— Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... — Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила.

И то рекавши, Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра.

Твој верни Ђуко зна шта ради. Не бери ти бриге!« Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки. — Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.

— Колико, господине? — Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира! — Их, забога, господине! Много... — задиви се Ђука толикој штети.

— Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро! — настави поп. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. — По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. — Ја шта ти мислиш.

— настави поп. — Њему је кашто падало по четири-пет дуката само од једне свадбе. — По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. — Ја шта ти мислиш. Најмање од весеља мора му пасти барем сто рпоша.

Мало-помало утиша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по пропису, барем он не зна да

— Ама, брате, осам ока... Да је барем по оке јали оку мање, 'ајде де, али — четири. — Камик да едем ако те преварим! Осум, жив ми господ! На!

Баш, ако ће... Пре ми закиде три оке вуне, закиде ми једном две оке лоја, једном оку граха, сад четири воска!... Поган Цинцарин!« Ћир Трпко је оставио восак у свој дућан, па је опет вребао другу муштерију.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт. Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место

Пазили се они, па им се и деца пазила. Иван је имао три цина и једну кћер, Алекса само четири сина. Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару.

Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”. Око би јој гору запалило. Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!... А што се рада тиче, о нему се причало.

Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”. Око би јој гору запалило. Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!... А што се рада тиче, о нему се причало.

Заврзан никако не ћути: — То се зове нишанити!... Него и ми смо ти добро... Чекај! Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!... Десет мртвих Турака!...

— Господе! Ти нам буди пријатељ! Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!... Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.

— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. — Сад могу!... Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...

Она је певала ону песму: Момче наже тридес̓т и три стопа, А девојке тридес̓т и четири. Он запео из петних жила да му она не одмакне... Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...

Добро је!... Дај ону сирочад овде!... Ходи и ти, бако!... Јесте готови ви тамо?... Добро је!... Дај оне четири породиље! Шта, још две?... Дај и њих две!... Тако! Разданило се.

— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. — Још јуче је отишао Дева. — А кад ће стићи Јаков и Милош? — Кроз три-четири дана биће овде. — Ја бих нешто рекао! — рече Катић. — Па говори! — повикаше са свију страна.

— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош... Пушке се напунише. Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... — Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? — Не. Сад се прибирају.

3еки се разведри чело. — На томе ти хвала!... Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати. Дај ми руку, војводо, да је пољубим! — Да се пољубимо, јуначе!... Да се опростимо и алалимо!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Колико? Можете ли да видите? Ах, јадни Ђорђе! Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: — Четири! Чини ми се четири! Не видим баш добро!... Е, а што ти сад опет плачеш?

Ах, јадни Ђорђе! Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: — Четири! Чини ми се четири! Не видим баш добро!... Е, а што ти сад опет плачеш?

Дођоше они, велим. Стојан одмах уз огњиште, па пеци каву. Запалише четири свеће. Удари дим од дувана као из димњака. Пију каву, ћуте као Турци, само карта клизи, и чујеш како звечи дукат.

Стоји још неколико празних тањира, само на једном дуван истресен из луле. Четири празна свећњака; само у једном што букти дебела хартија којом је свећа била омотана, и црн дим мирно се уздиже и

Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама веза новце у мараму, па даде попу: — На остави; ово је Маријино!

— рече поп грцајући. — Па шта да радим? Научи ме! — Пошљи је у Биоград на науке. — А колико то траје? — Четири године! Поп преблиједи као крпа и разрогачи очи. — Шта се то, побогу, толико учи? — Науке — рече владика.

Кад уђе у собу, а он лежи на кревету који је начињен од кухинских врата под која је подметнуо на четири краја по пет шест цигаља. На ногама му панталоне, а горе само кошуља. Босоног лежи и чита некаку купусару.

том сам сну отприлике нацртао како сам ја заволео Немицу која није лепа, која је пука сирота и којој су већ двадесет и четири године. Питао сам их, као у шали, шта би они радили кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то, итд.

Сан ме хваташе. Слике се измешаше. Изиђе ми сестра и писмо. Сахат изби четири. Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. — Може бити... ко зна?...

јекмегџија — пекар јеспап — роба кадифа — мека свилена тканина са одсјајем; сомот, баршун кадрил — игра, плес са четири пара играча казук — колац или камени стуб за везивање лађе калкулатор — рачуновођа калоче — каљаче Касија царица —

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

»Јао, терету мој!« виче жена и диже га. А господин попа само седи. У двадесет и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци, или какво ће време

— која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. »Деде, децо — вели им господин попа — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!

И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, Масровиотика Хуфеландова и Собрание вещей од Доситеја, а Совѣте здраваго разума од истога држао

Па и малочас споменути клавир купљен је после три-четири такве учестане несвестице. Ето таке су биле те две попине ћерке.

инфантеријски, и артилеријски, па чак и »маринерски« официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу, чије се четири фотографије одсад налазе у албуму према њој.

— Други, други пут. А сад морам! Имам још неке куће — рече, и оде као ветар на авлијска врата, и прође нека три четири сокака, и сврати у неких шест кућа. Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.

Какав владика! Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!... Ћиро! Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири веселенска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да

— Та само да прође једаред та комендија. Страшно сам се дала у бригу, Спиро! Има три четири дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!

Весеље и игранка трајало је само толико колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата поподне. А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.

нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија, као једна велика госпођа, у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада, а купује хлеб с кимом умешен.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња потковати могао. — Па ништа за то! Кад он има две куће, може се дуг чрез мене исплатити, па на кућу

— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту. — Е, па то сте ви опет далеко путовали. Шта мислите, где је Беч одавде!

Како сам се одучио од раног устајања, и то све откако сам се дао на женидбу! Пре тога сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам! — Тако ће што и бити. Дед’ устај! Љуба устаје.

— Јесмо. — Дакле, да буде данас прстен? — Нека буде. — А венчање? — Ја мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра.

Фрајла-Варвара хоће да се венча ујутру у четири сата. Чика-Гавра хоће у осам; остало је по фрајла-Варвариној жељи. Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у

Чика-Гавра хоће у осам; остало је по фрајла-Варвариној жељи. Венчали су се за осам дана, уз благослов, ујутру у четири часа. Осим ленда и црквењака, другога није било. У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш.

па овакав рачун прави: „Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири стотине форинти.

због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи! „Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четири форинта. „Два путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке — шеснаест форинти.

„Два путна трошка у Г. због Јулке Нерићеве и један код Мргодићке — шеснаест форинти. „Осовина ми се покидала — четири форинта и триест крајцара. „Опет сам овом приликом дао правити излишан капут и панталоне — кошта ме педесет форинти.

Није ми жао — бар је она остала у платки! „Пут код госпође Макре — осам форинти. „Пут код чика—Гаврине Варваре четири форинта. „Пут у Ш. кад сам жену испросио — шест форинти.

седамдесет — нула — остаје ми седам; седам и два девет — једанаест — дванаест . . . триест и четири — остаје ми три; три — четири — пет — шест — десет . . . сума: једна хиљада четрдесет форинти и тридесет крајцара.

триест и четири — остаје ми три; три — четири — пет — шест — десет . . . сума: једна хиљада четрдесет форинти и тридесет крајцара.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

исход ствари: — Њихови улани, та морали сте кад год слушати о њиховим хусарима, само њихови улани за двадесет и четири сата, упамтите ово што кажем, за двадесет и четири сат а, могу да прегазе до Ваљева, само њихови улани, живи били па

кад год слушати о њиховим хусарима, само њихови улани за двадесет и четири сата, упамтите ово што кажем, за двадесет и четири сат а, могу да прегазе до Ваљева, само њихови улани, живи били па видели, чувени су њихови улани. Једна парада и крај.

И не потраја дуго, заиста, четири учестана светлуцања открише му вешто маскиране цеви, а мало затим још две лево од пута којим се са оне супротне стране

У сред онога ужаса Христићу све беше јасно: црква је била мета. И кад нова четири разорна зрна, са заглушујућом ломљавом прскоше у црквеној порти, он, избезумљен, у потпуном лудилу до најпоследњег

одред имао да пређе с оне стране, и да напусти последњу стопу земље, људство једне пољске батерије ћутећи је укопавало четири своја оруђа у обалу једне папратом и ниским жбуњем покривене падине.

постала неиздржљива, прелаз стоке био би обустављен, па би пешаци или избеглице, онако исто са увијеним ногама, по четири испод руке, гледајући преда се и дрхтећи коленима, прелазили преко моста.

После су дошли на ред митраљези и четири прва коња пређоше мирно. Петога, неког немирног алата, опрезно поведе сам поднаредник, вођа одељења.

„Господару, одговорио му он, ја сврших четири разрада елементарне школе, онда пређох у прву класу гимназије, али се пометох и одох у практиканте.

Африка

Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога утовар неће завршити. Гледам мађијску игру нагих тела оних који товаре угаљ; упадају у

Све то богатство припада младим људима велике Монге, који су се пре четири године одвојили од свога родног села, поженили се и основали ово ново насеље.

Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне. Можда најлепше маске типа „бауле“, које сам икада видео.

они што поједу и изгризу све изузев дрвета и гвожђа, што зидају црвене мравињаке чврсте као од цемента, високе и по четири и по до пет метара, декоративне као готске катедрале; они што су највећа посластица афричких змија.

Тамо је шеф познати романсијер Франсис Беф, једини белац на простору од четири стотине километара. Мој вођ је г. од Сен Калбра који ме љубазно води са собом.

Моје руке и лице такође су гарави, жути и зелени од тог била. У тако страшном стању стижем у једно четири по подне понова у Боаке. Прва личност на коју наиђем у Боакеу јесте госпођа Беде.

Игра се дезартикулисаних удова, ишчашених руку и ногу, растављених колена. На диреку у средини залепљене четири свеће чији се пламен њише заталасан од игре.

То су два снажна средовечна човека; прави џинови широких очију; ничег свештеничког у њима. У четири кувар пронађен и изгрђен, и ми полазимо.

Сади, једно с другим измешано и једновремено, четири–пет разних усева. од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и

Сади, једно с другим измешано и једновремено, четири–пет разних усева. од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако је лако обрађивати.

у појмовима о својини и изражавању, треба подвући оно што одмах изненади белог путника, да црнац не броји даље од четири.

У стварности, све што црнац има „за“ себе и своју породицу не прелази скоро никад ни четири краве, ни четири колибе, ни четири жене или каптива. Апстрактно он не мора да броји као ми.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Нисам се ни том надала да ћу код вас пропасти. ЈАЊА: Ниси си надала, што си си надала? Да си возиш на четири коњи, да ти служи катану? Сучи рукаву, кукавицо, па чувај твоја кућа, ако мислиш да имаш леба и сол.

Ама графа ј’ од кир Дима, му познаим слово. (Гледи у писмо.) десет хиљада форинти, триа пер мезо, на четири месец, за едно право трго вац, и Рошилдова облигација у залог, пе, пе, пе!!! Красно шпекулација! Харис то тео!⁴...

МИШИЋ: Сад су већ другојачије почели радити. Тако јуче читам у новинама гди један момак јавља да је од двадесет и четири године, леп и добро воспитан, и жели изиграти се на лотерији. ЈАЊА: Кирије имон! да си аусшпилуи?

Разумиш? ПЕТАР: Шта велиш? ЈАЊА: Ти си мене дужан осумнаест форинта четридесет четири крајцаре. ПЕТАР: Добро, одби ми од плаће. ЈАЊА: Дјаволско дух, преко плаћа! Како ћиш да ми платиш?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Сандук, који је висио са четири велика точка. Са четири дебела каиша. Али је био, за толике људе, уједно и црна судбина.

Сандук, који је висио са четири велика точка. Са четири дебела каиша. Али је био, за толике људе, уједно и црна судбина.

Тако је, док се Гарсули шетао, око топовских ђулади и дуж бедема, профоз отишао да доведе, прво, четири Исаковича, који су били оптужени да су се уписали у списак руског ђенерала Шевича и да су затражили апшит из војске,

Гарсули се, тог дана, возио, на параду, са Енгелсхофеном, у великим, Енгелсхофеновим колима, са четири коња. Он је угледао полк на утрини, чим су кола изишла под сводом капије принца Евгенија Савојскога.

За канцеларију Гарсулија, сва четворица били су исти, из исте породице, браћа, четири ребелијаша. Међутим, године старости, прошлост њихова, њихове жене, имовно стање, нарав, а нарочито њихове жеље, и

Вели, сутра ћу да се пробудим кад запевају кокоти. Па се пробуди. Вели, устаћу кад сат фратарски одбије четири. И устане, у четири. Тако је и тог јутра пробудио жену, а затим је успављивао децу, посматрајући жену, која се умивала.

Па се пробуди. Вели, устаћу кад сат фратарски одбије четири. И устане, у четири. Тако је и тог јутра пробудио жену, а затим је успављивао децу, посматрајући жену, која се умивала.

А вукла су их четири коња. На предњем леваку јахао је коњушар. Човек је гласно викао. Коњи су се били поплашили да их, тако рано, терају,

Румен у лицу, а са очима сивим, које су светлуцале искричаво. Имао је свега три‑четири зуба у устима. Махао је својим трикорном церемонијално.

Европа, земље по којима су Серби гинули, Оландија, Шлезија, Миланија, али је он, официр царства, задржан између четири зида у просторији једног ормана. Није више могао, ни дању, да нађе сна.

Око четири сата, поменутог дана, Исаковича је примио секунд‑секретар грофа Бестушева – а сада секунд‑секретар грофа Кајзерлинга –

Нико њему не треба да соли памет, о несрећи која га је стигла. Није ни пре имао среће и зна шта је несрећа. Има четири ране, шесторо деце, које му је жена, сад, заувек, одвела.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Тако можемо све Јужне Словене груписати у четири типа: динарски, који обухвата динарске области и друге крајеве у које су се доселили представници динарског типа и

Ми ћемо редом проучити ова четири типа. У погледу варијетета и група задржаћемо се нарочито на два типа, на динарском и на централном, имајући за циљ да

У северном, зеленом, појасу ћемо разликовати четири психичка варијетета: шумадијски, ерски, муслимански и босански. Јужни појас обухватамо у целини као један, јадрански,

Иако оборени они нису побеђени. Кад су дошли на Крф хиљадама умиру од изнемоглости, али после четири месеца се опорављају и припремају дан ослобођења.

Насељавају четири нахије: Катунску, Љешанску, Ријечку и Црмничку. Друга група заузима углавном највишу област зелене зоне, између реке

У њој су испричана дела загорских ускока и цела српско-хрватска историја. Четири века млетачке владавине нису ниуколико ослабили народни идеал.

Вук (Ковчежић), каже, да је „у све четири грбљанске кнежевине било нашљедних кнезова, за које се говорило да би и дужд млетачки пред њима устао на ноге, кад би

Састоји се из самих реса, које су у три до четири низа једна испод друге поређане. Начињене су од фине вуне, предене и уврћене тако да личе на врло фини гајтан.

На западу од дебрца, у шуми Кара-Орману, је предео Дебарска Малисија, са четири чисто словенска села, која се зову: Локов, Ржан(о), Збожди и Присовјан.

Али је ипак последњих четири-пет десетина година почела печалба увелико, и сада нема села, готово ни куће, из којих мушкиње не иде у печалбу: у

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Вожња у погибију — Чок — ток, чок — то — рок! — лупкају друмом четири непоткована копита, насађена на четири танке ноге. Ноге на себи носе читаво једно магаре.

— Вожња у погибију — Чок — ток, чок — то — рок! — лупкају друмом четири непоткована копита, насађена на четири танке ноге. Ноге на себи носе читаво једно магаре.

— сјетих се ја. — Дођи да видиш како твог Тошу поткивају попут коња! Бездушни Брко нађе четири повелике љуске од ораха и навуче их на моје шапе, па их још около залијепи воском тако да сам сад био обувен у праве

— зачу се из најмрачнијег угла гунђање неког ста-рог миша. У току ноћи још сам три-четири пута покушао да се попнем до сланине, али без успјеха. Све се завршило с великом лармом.

— Па шта да радим? — препаде се Шаров. — У срећки број четири каже се: „Не губи наду ни кад си везан.“ Ако некако пронађемо мачка Тошу жива и здрава, наћи ћемо и за те спас — рече

Држао се сланине са све четири шапе и само кроз нос гунђао: — Драги мој Мишу пророче, чим се наједем, загрлићу те, пољубити и пролити сузе радоснице

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ (прекида га): Неће бити то: само то писмо. Аљоша, код вас се сабрало и много других мутних осећања, а четири месеца напорног рада на грађевини изморили су вам живце. Има ту и мало носталгије за завичајем.

СПАСОЈЕ: Па шта хоћеш тим да кажеш? АНТА: Та кривоклетства, седам лажних уверења, четири адвоката и наследство. Погледај ти у та твоја упутства, па види шта тамо пише за такве случајеве?

ЂАКОВИЋ: Е, и у том погледу даћу вам један савет! СПАСОЈЕ: Опет 1.000 динара? ЂАКОВИЋ: И две и три и четири... али ја нећу да вас уцењујем, задовољићу се само са 1.000 динара, што са оном првом хиљадом чини две хиљаде.

СПАСОЈЕ: Знаш шта, иди ти тамо с њом у собу па се брани; вереници се увек лакше одбране у четири ока. ЉУБОМИР: Да, тако је! (Узима Вукицу за руку и одлази у њену собу.) XИ СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (звони).

ПАВЛЕ: Осетио сам потребу, пре но што приступим извесним мерама, да још једанпут проговорим са вама, и то у четири ока. СПАСОЈЕ: Не видим о чему би имали да разговарамо.

СПАСОЈЕ: Кажите ви мени, кад смо већ овако у четири ока, би ли ви пристали да ми искрено и пријатељски разговарамо; онако отворено, лицем у лице? ПАВЛЕ: Зашто не?

Па добро, нека дигне, али зашто противу мене? То ми реците, зашто баш противу мене? МИЛЕ: Не само противу вас, четири тужбе. СПАСОЈЕ (нуди му цигарету): Какве четири тужбе?

То ми реците, зашто баш противу мене? МИЛЕ: Не само противу вас, четири тужбе. СПАСОЈЕ (нуди му цигарету): Какве четири тужбе? МИЛЕ: Вас тужи што сте лажним доказима код суда приграбили имање.

СПАСОЈЕ: Мало је то. Нама само за чиновништво треба три-четири собе. АНТА: А имаћете велико чиновништво? СПАСОЈЕ: О, па посао ће бити огроман.

Друго је то да си ти од оних десет хиљада што си ми их зајео направио сто хиљада, па од сто двеста и од двеста четири стотине и тако даље! Друго је то, имам да ти скинем капу и никад да не поменем кривоклетство.

потрчи, прођи све редакције, иди од уредника па до онога што савија новине, реци им нека се стрпе, само двадесет и четири часа нека се стрпе па ће сутра већ добити материјал за једну огромну сензацију.

Гледала сам у две-три радње сервис за двадесет четири особе; то бих желела да јој дам као свадбени поклон, ал' боље би било да сама учини избор.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Понели смо сви по једно, за успомену. У гнезду је било четири јајета и када смо пошли, дуго још у ушима имали смо крик неке птице. Сада мислим да је то био вивак.

Пожелех да пођем тим правцем или према обали мора, а одатле, о Боже мој, одатле бродови плове на све четири шашаве стране света.

Ни једно од тих лица, сем једног које је морало припадати детету између четири и шест година, није изгледало узбуђено. Рашида је дисала кратко и брзо.

- шапнула је пребацивши ми своју танку руку иза леђа. - Не шкакљи! Израчунао сам: још три или четири писма. - Шест. - Ништа мање? Не чини ли ти се да је то као роман у наставцима?

Поред српскохрватске ја имам још руску, латинску и енглеску граматику. - Онда си се преварио. Четири! - Није неопходно. Енглеска граматика и није нека граматика. Има двадесет страна.

Рашиди је то било смешно, иако није била нешто нарочито расположена за смејање. За четири дана школски дневници биће запечаћени, а кец из физике још се није ни померио са свога места.

- Ти немаш посла с граматикама и физикама и шта се тебе тиче што је за четири дана крај године! - говорио сам Грети, окренувши је на стомак, али она није хтела да извуче своју луду главу испод

- Још четири дана, само још четири дана и све ће то већ бити иза нас, Рашида! - прешао сам јој дланом по образу, а она је загњурила

- Још четири дана, само још четири дана и све ће то већ бити иза нас, Рашида! - прешао сам јој дланом по образу, а она је загњурила лице у шаке.

Била је то Владина плава спортска торба, пар сандала; један ножић са четири сечива, две конзерве говеђег паприкаша, кутија шећера у коцкама, фармерице и кишни мантил који је Влада на последњем

Ако се окренем само мало, можда неће приметити? Три... четири... седам... Само пет сантиметара? Осам... — Ниси издржао! — викнула је победоносно и почела да игра по песку.

Све четири шашаве стране света су наше, сви ветрови, сва мора, све планине и реке су наше, Грета! Спавајмо, Грета! Увукао сам се

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Лако му је кад је пуна кућа. Главна кућа му је била на један кат. Његов стан имао је четири собе. Једна соба за посету, „физиту“.

Напослетку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи.

Уђу у канапу. Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики. Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах. — Хајд’, Софро, седимо.

Док је врело гвожђе, треба га ковати. Та се ствар уговори, а сутра прстен. Даривао сам је са двадесет и четири дуката. Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.

Један другоме дâ знак, па оду у собу. И Чамча се поплашио, премда је био предострожан. Кад уђу у собу, закључају се. Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. Господар Софра иште вина. Чамча извади.

Нисте ли баш ви ти трговци? — Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда

Мала сала. Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимзеленом; четири огледала, неједнака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или натароша, па онда

и „прим” и „контра”, један „Флüглхорн”, један „пиццоло”, једна „бастромпета” и, за комплетирање, једна звиждаљка. Четири човека и пет инструмената. Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано.

Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.

Фантазира, па опет к себи дође. Кад себи дође, Шамики каже да зове натароша и још четири сведока, хоће да пише тестаменат. Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке.

Ако којој требају рукавице, да му два цванцика. Он купи за четири цванцика пар. Све га хвале како зна добро. Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.

wхіст) — енглеска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина виценотар — подбележник вицесудац — помоћник судије

Црњански, Милош - Сеобе 1

Са таваницом изнад главе и постељом белом своје снахе испод себе, затворен у четири жута зида, осети се потпуно одељен од света. Друго би било да је био негде напољу, у Земуну.

Нико то неће сазнати. Био је уверен да ће и она ћутати. А све ће се догодити некако као у сну. Обоје, измећу та четири зида, могу мирно да чине што хоће.

При томе, пре увек плашљив, беше сад потпуно самопоуздан. Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида смео је да чини што хоће.

Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида смео је да чини што хоће.

ко да их види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између ова четири зида Напољу је завијао ветар, пун лавежа паса, и шумела је вода, коју је и он чуо, непрестано, под прозором.

Ипак су оне биле пријатне донекле, али ова четири жута зида, шум реке, сенка постеље и пећи, били су ужасни у својој непрекидности, непомичности, скамењености.

Погурена, жута и сува, сама кожа и кост, једва је могла да учини она четири корака од постеље до прозора са решеткама, где су је намештали на јастуке.

За сечу и покољ. Леђима у леђа, у облику четири угла, поједини делови пука пуцали су и наступали као омађијани његовом виком, све круће, све тврђе, све ужасније.

Тада им заповеди да се не мичу више и дозволи им да протегле каткад само једну ногу. Тако су стајали и чекали скоро четири сата, мада је преглед био заказан одмах. И Сунце беше већ синуло, а Беренклау још није стизао.

уморно, својим великим очима; виде таваницу над главом и закречену, дебелу греду, у коју су била дубоко урезана четири слова Христа.

Главно би било да је он ту, крај ње, а она је била уверена да би дошао, кад би знао да она умире. Четири пута јој се, то послеподне, чинило да јој муж улази и четири пута питала је за њега и говорила о њему, као присутном,

Четири пута јој се, то послеподне, чинило да јој муж улази и четири пута питала је за њега и говорила о њему, као присутном, тако да се бабама, а особито матором Ананију, причини као да

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Тако, рецимо, у околини Бара, момак убере сребрном паром детелину са четири листа и метне је у мед да стоји четрдесет дана.

Када укрстимо ова два критеријума, добијамо четири групе. Сада можемо да пређемо на разматрање конкретних поступака у оквиру ових подгрупа.

⁶⁹ Пупак оставе дугачак око „четири прста“ и везују. га кончићем од „црвене свиле“ која има заштитну моћ. Мушком детету оставе мало дужи пупак, из

Од свих ових ствари најважнији је покривач израђен од разнобојне вуне, широк два метра а тежак три-четири килограма. Долазак мајке, али и свих других жена (рођака и комшиница) у обредни обилазак породиље и детета назива се

У Крагујевачкој Јасеници сматра се да је најбоље дојити дете до три године.²² Изузетно, дојење може да траје четири, пет, шест, на и свих дванаест година!

цвеће урочак (од урока), затим зрно пшенице, самотворна бритвица, зрно соли, тисов крстић, квасац, детелина са четири листа (за срећу), огледало (од море), оман и одољен (од вила) итд.³² За колевку су везани и неки табу-прописи.

Спавај чедо и сине мили, уроци ти под ногама били, као коњу плоче све четири.“³⁸ Постоји и већи број магијских забрана, табуа, којима је циљ да се спречи да неко или нешто „узме“ детету сан.

“ Затим му маказама исече помало косе са четири стране главе (изнад чела, с потиљка, изнад десног, па онда левог уха) у облику крста.

Кад дјетету буде четири или пет година — даје му мати тај пупак да га развеже, па ће бити ваљано и знаће сваки рад отпочети без казивања.

“⁵ Петар Скок сматра да је реч „роб“ свесловенска и прасловенска и да има четири значења: 1. слуга; 2. сужањ; 3. домаће чељаде и 4. члан задруге, породице.

ДЕТЕ У УТРОБИ МАЈКЕ — Четири ока, четири бока и четирјест ноката. (Новаковић, С., СНЗ) — Поручује каракача ђирисилу: дођи, ђирисило, забићу ти два

ДЕТЕ У УТРОБИ МАЈКЕ — Четири ока, четири бока и четирјест ноката. (Новаковић, С., СНЗ) — Поручује каракача ђирисилу: дођи, ђирисило, забићу ти два завоја, а

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Било је ту, наравно, и других лепих књига; на пример, Четири успеха Гуље Корољове, заборавио сам ко је написао. Јака ствар!

И поново се догоди иста ствар: и на матинеу у десет, и у два, четири, шест и осам... Стално ме је гледала. Био је то прилично јадан и похабан биоскоп, у коме се осећао задах оближњег

Требало је да прођу четири и по године па да се ствар изглади и да се опет сретнемо у филму »Љубав по подне«, где смо могли да се гледамо до миле

— Тако је боље... Али време се и даље занимало за њих. Време за плаћање куцало је у џепу. Зар сам морао да путујем четири стотине километара по блатњавом дну једног бившег мора да би ми овај пар позирао за причу која се поновила толико

Све саме старе, половне ствари! – Зар ти нисам лепо рекао да останеш доле? – Сама међу оним мувама? Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила, на брду изнад Стона.

– Носе млијеко доље у Стон — рече овај. - Перу робу и плету погребне вијенце... – Колико их има? – Четири. Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила на брду изнад Стона. – Ели, Ели, лама азавтани...

– Носе млијеко доље у Стон — рече овај. - Перу робу и плету погребне вијенце... – Колико их има? – Четири. Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила на брду изнад Стона. – Ели, Ели, лама азавтани...

– Ово је онај у три... — рече калуђерица другој сестри. Вријеме је да даш кравама... Четири калуђерице које чувају цркву Светог Михаила рачунају време према авионима што прелећу брдо изнад Стона. – Боинг!

Истовремено, морали су пазити и на бубњара, који је са четири кратка ударца палице по чинели давао оркестру знак за почетак свирке.

За та четири једва чујна ударца знали су само момци посвећени у тајну — ветерани гимнастичке сале, најлукавији и најхитрији ловци

Та четири крхка ударца, важнија од револверског хица стартера на олимпијској стази дугој сто десет метара са препонама, тај знак

младих женских вратова, тренутак који малим блудницама отвара капије страха изазваног близином мушког даха; та четири такта љубави и смрти – четири такта којих ће се Бел Ами сећати и на самртној постељи— а све то у неважном граду у коме

Матавуљ, Симо - УСКОК

Додуше, и могао је, јер он сâм имађаше земље и стоке колико половина цијелога му браства, дакле, колико четири куће! Пред градом кнез узјаха на свога остарјелог, али још држећег Путаља чувеног по Катунској нахији и по Приморју,

Уз кутњи зид у дворишту бјеху прислоњени бадњак и бадњарице, а на ражњевима четири пецива. Кнез назва бога и пружи жени џевердар, струку и јатаган из појаса.

Мргуд и Крстиња измијенише мјеста четири-пет пута, па потекоше једно другом и пољубише се она њега још пољуби у руку. Замијенише их кнез и снаха му, удовица

Али то би дуго било! И сад, братиковићу си га мој красни и ђетићу мој лијепи, за ове тридесет и три или и четири године, откад се овај владика завладичио, осим овијех пошљедњијех година, био сам ти вазда у свему.

Ратнијех бродова могло је бити око двадесет, редовне руске пјешадије до дванаест стотина, Црногораца и Примораца око четири хиљаде момака. Француза је било око три хиљаде, а оружанијех дубровчана толико.

— Виђи ђавола ђетињег! — рече Мргуд. Стево настави: — Погинуло је француских војника око четири стотине и толико Дубровчана. Деведесет Француза заробисмо.

Деведесет Француза заробисмо. Руса мртвијех и рањенијех бјеше четири официра и око четрдесет момака. Нас се рани и изгибе око стотину.

— Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља цара Александра да преда Боку ћесаровцима, а они да ће је предати Французима!

Французи сатрли сву пруску војску и за шест недјеља покорили сву њихову краљевину, заробили их сто хиљада и узели им четири хиљаде топова! — Мој брајко, то је добити! — викну њеки.

То је било крајем године 1805. а Јану бјеше настала тринаеста. У војној школи проведе непуне четири године. Тада Наполеон са силном војском провали у Чешку.

им нека они попују у својој кући и гледају своју дужност, а да се за нас не брину, јер смо ми гинули за своју вјеру четири стотине година, а наш владика да је за нас добар, као што бјеху и пређашњи од његове куће: Сава, Василије и Данило!

То је било... чек’ да срачунамо. Од смрти владике Саве има сад тридесет и четири године; тада је садашњи владика отишао у Сријем, да се завладичи, и тек након двије године завладичише га!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

други један црномањаст држи се смртан. (Броји.) Један, два, три, четири, пет, пет, шест, седам, осам, девет, десет - једанаест, дванаест - тринаест, цела истина.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Од првог ретка, све ми је у њој било уднекуд познато... Четири стотине страница о зечјем осећању света, природе, људи, љубави, живота, смрти...

За неговање домољубивих осећања увек се налазе прилике и поводи. Само четири деценије касније, Александар Вучо (1897—1985) ће створити нови, супротни тип дечјих јунака; од питоме и послушне

доба, док кроз село уморно пролази деветстоосамнаеста, одмиче споро кроз шуштав сазрео кукуруз, јадна и сама, ( Четири цара) све су то једре и чисте лирске слике, доведене до прозрачне једноставности.

) иако се три-четири пута женио и туце деце изродио, ипак ни о каквој љубави поњатија није имао, нит је о таквом нечем штогод чуо.

Веома се обрадовао једној књижевној награди коју сам добио пре четири-пет година. Не због награде; не ни због књижевности. Оне године сам живео у Паризу.

Ако ишта, Земља заслужује подробно испитивање; сваки њен кутак достојан је обожавања и љубави. Пре четири стотине година, у време кад је дело настало, такви су подухвати били скопчани са бројним опасностима, што није

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ (ступи): Шта ви радите? ШЕРБУЛИЋ: Ето, већ се плаћа четири цванцика на пет форинти. Ако устраје овако, остаћемо просјаци. СМРДИЋ: Ја нисам мислио, да су Сервијанци такви људи.

ШЕРБУЛИЋ: Ко је то видио? Дошли страни људи, бегунци код њи да се склоне, а они ишту по четири-пет цванцика приде на банку од пет форинти, уместо да сваком даду фрај квартир и кост, и да му јошт плате што је волио

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И прјебихом здје четири лета, по злу добра чекајући и не дождахом, а от селе јединому Богу вједомо.« Стари патријарх Арсеније ИИИ, 1705, у

наук и јазиков«, вели он у својој краткој биографији, отиде у Коморан, у латинску језуитску гимназију, и ту остане четири године. У опасности да буде покатоличен, он 1748. оде у протестантску гимназију у Шопрон, коју сврши 1752.

на страну прештампавања појединих дела, и неуспеле покушаје издања целокупних дела, он је у целини издаван још четири пута. Прво издање његових целокупних дела изишло је у Београду и Крагујевцу од 1833.

Код Бугара је био много читан и превођен. Ижица, на пример, имала је три бугарска превода у четири издања, и углавном преко њега српска књижевност утицала је на обнову бугарске књижевности.

Његова скупљена дела, Лукіана Мушицкогъ стихотворения изишла су после његове смрти у четири књиге: прве две у Будиму, 1838. и 1840, друге две у Новом Саду, 1844. и 1847.

1834. године изишла је на Цетињу његова друга збирка стихова Лиек ярости турске, са четири песме испеване у народном духу, у којима се славе сувремена јунаштва црногорска (Пјесна за Вида и Мирчету, Ударац на

Дело није имало великог успеха код публике. Издавано је четири пута: 1851. у Загребу, у два издања осамдесетих година у Панчеву, и 1902. у Београду. ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ.

Тражећи словенску концентрацију, он је српски језик, са руским, чешким и пољским, сматрао као један од четири главна словенска језика и тражио да сви Јужни Словени прихвате српски језик као свој.

збирка лирских Песама. Станоје Главаш изишао је 1878. Од 1876. до 1878. изишле су у Београду четири свешчице његових Приповедака. Целокупна дела изишла су у два маха, 1882—1883. и 1912. у Београду. ЛИРИЧАР.

За четири године, од 1869. до 1872. изишли су у целој српскохрватској књижевности 1.174 књиге и различита списа, од којих је у Но

1883. играна су у Народном позоришту два његова драмска дела: »шала у четири чина« Два цванцика, и комедија Подвала. У Два цванцика је обрадио једну шаљиву народну причу, лако и забавно, са

ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ ЖИВОТ. — Рођен је у Шапцу, 1. маја 1851, од оца трговца. Основну школу и четири разреда гимназије свршио је у месту рођења, остале разреде гимназије у Београду, 1867.

Милићевић, Вук - Беспуће

Доктор дође тек око подне. Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао. Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.

Све је то њима остављено, а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди. Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје

И купио је. Купио је доиста на четири дана пред Божић. А то је овако било. Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једнога сељака.

— Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. — Деде, деде, говори! Знам да ти треба порез да платиш! — Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова. — Ама каки’ гроша, рођаче! Динара! Четири динара.

— Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова. — Ама каки’ гроша, рођаче! Динара! Четири динара. — Ма зар за то прасенце!? — Ама какво прасенце, кад је назиме! Трајаће ти до Малога Божића.

А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај... колика је сума? — Па четири стотине динара, драги прико. Треба ми, па не могу да чекам.

колика је сума? — Па четири стотине динара, драги прико. Треба ми, па не могу да чекам. А кроз три-четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал муке прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.

Било је већ четири и по часа поподне, и нема сумње да је у то доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа

Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.

министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње

Описа је од репа равним начином до ушију и рогова. И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се

Газда Радисав је — како већ рекосмо — држао кафану и механу. Ено је на углу улице. Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са вертхајмовом касом, у којој поред новца и хартија држи увек газда Радисав, за своју душу, и по један

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Он није сада де бијаше пређе, Он одонуда пуно земље пређе, И строши јунак три ил' четири данка, Док амо дође и изабра станка; Ма нећу казат шта бијаше оде, Но само кажем да је украј воде, Крај реке неке,

Од удари Ферата у рамо С леве стране па на десну амо, Пресекô му рамо, груди, токе, Токе златне од четири оке, И пресекô на пушци јабуку — Све пресекô ка десноме куку; Не би гвожђу одолело љуту, Да Толико још беше на

10 Ја узабра три-четири струка, Па ти пођо онамо пред њу, Нога дркта, моја дркта рука; Ево, сејо, љуби — љуби — ту...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Његов спектар сводио се на свега четири основне боје, а оно остало — то није ни постојало или се сводило, у најмању руку (ако је чича добре воље!

Замисли, узмеш три-четири комада дрвета, стару врећу, сламу и цап, цап! — ево га, готов самар! Е, мој брате ... Тек много касније, кад се

Међутим, брат Сава ...иако се три-четири пута женио и туце дјеце изродио, ипак ни о каквој љубави поњатија није имао, нит је о таквом нечем штогод чуо.

Шта да се каже, није му било нарочите мане: имало је све четири ноге и ребра као мотор на ваздушно хлађење, тек је било очевидно да га је та његова видно изражена мршавост спасила на

њемачке шљемове, лим од слупаних авиона, митраљеска постоља, топовске чауре и остало „што је бог дао“ и чиме нас је четири ратне године даривао њемачки „Вермахт“.

— Шта био да био, ти ћеш мени одмах по свршетку рата у школу. Нема ни женидбе ни службе, већ само школа, најмање четири годинице. — Даће бог па ћу ја прије погинути — скрушено прижељкује космати Микан.

Ево, имам ли ја реп? — Немаш, друже команданте. — А четири ноге? — Вала, ни то, чини ми се. — А какве су ми очи, погледај?

— Их, богу ти твога, стрпасмо се све један преко другог, а усташки митраљезац оплети по нама. Остаде нас ту четири-пет на гомили, као да смо бункер заузимали. — А ти ништа, купиш ли, купиш? — Ма врага купим.

У опкољеном троуглу нашло се све из овога краја што је Нијемац четири године купио око себе, наоружавао, вјежбао и водио у борбе против партизана и у пљачкашке походе по слободној

Баба Совија, први пут након четири године, покуша да исправи леђа и ослушну. — Ето ти, толики таламбаси, га-бу, га-бу, па опет заџабе: гдје си био,

ЗАТОЧНИК Сеоским друмом, поред куће Стевана Батића, бившег ратника, већ три-четири дана промичу разноразни људи и пењу се на пространу висораван, тамо гдје се налази велико партизанско гробље.

Усукан, црн и босоног, Стеван стоји на утрини повише друма, чува својих пет оваца (четири овце и једног овна). Предсједник Савеза бораца из вароши, долазећи колима, препознаје га и зауставља шофера.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Дај шта даш! После четири месеца у овој пустињи, учиниле нам се као султаније! А он у њих ко у рој мува! Оставиле су, вала, димије по

СУЉО: Пробај то тако Хасанаги да накитиш! Овде се, бре, буђамо четири месеца, перемо крв, привијамо траве, а из какве смо пуцњаве добауљали! Ја сам још наглув од онога пушкетања.

Ја сам још наглув од онога пушкетања. Па ова планинчина, четири месеца еј! Да заборавиш како људи, а да научиш како буљине говоре! Још мало, вала, па и ја да пролистам!

Је ли ико верово да ћу преживети? Па те ране видам овде ево већ четири месеца, а моја госпа за та четири месеца ни једанпут не нађе да ме обиђе! Не може, госпа, од своје силне госпоштине!

Је ли ико верово да ћу преживети? Па те ране видам овде ево већ четири месеца, а моја госпа за та четири месеца ни једанпут не нађе да ме обиђе! Не може, госпа, од своје силне госпоштине!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А „мушкарци“ забацили доламе преко рамена, утегнули се појасевима до пазуха и с пушком у руци грабе по четири корака у један.

По четири пута ишла би и враћала се за једну ствар... И сад, ево где је дошла, стоји више мене, чека да је ја позовем да беремо

Гледаш: око чисто, снага права и у сваком покрету кипти и пролева се здравље. Имали су четири сина и три кћери. Једна удата, друга умрла а трећа још дете. Као што рекох, дошао св. Арханђел, а они славе.

Беле им се њихове нове кошуље, миришу им „стајаће“ хаљине на суве дуње из сандука; пећ бубњи, а светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским. Напољу хладан и влажан мрак...

Али опет је била боља. Истина не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе, на јутрењу, венчају, и онда тихо,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Година 1821 означава њен рођендан. Те године, почев од 8 новембра, Вук је у Додацима за четири броја Давидовићевих Новина Србских у Виени, објавио дванаест народних приповедака, а у додацима за два броја 166

у лов, а њему каже: — Остани ти ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш — вели — да отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и много другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све

Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје, на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један синџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили

У соби један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје, на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један синџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око

тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста — јела и пића, да и четири хиљаде људи појело и попило не би.

одмах ускочи у пећ па бљуне из себе силну воду и жар погаси, па онда стане певати: — У царева зета сад ће да буде четири жене: наша је опклада! наша је побједа!

Прексјутра дан дође Грбо пред краља и рече му: — Хоћу да ми на колима начиниш кућицу дугу четири аршина, широку три аршина и високу три аршина, стотину клинаца дугијех по аршина, један ланац дуг стотину аршина и

На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб.

Господар му изнесе један мермер камен, лепо отесан на четири угла, па му да: — На, то сам ти купио за твој новчић. Слуга се томе врло обрадује, па узме камен и однесе у своју

Говедар узме рогожину у руке, те је загледа са свију страна, па онда запита: — Колико то вриједи? А они му кажу: — Четири паре. — Е — вели — добро!

А они му кажу: — Четири паре. — Е — вели — добро! Четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири прекосјутра, то је дванаест и тако сваки дан.

А они му кажу: — Четири паре. — Е — вели — добро! Четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири прекосјутра, то је дванаест и тако сваки дан.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СВЕТОЗАР: То је врло паметно речено. СОФИЈА: Ја ћу, на прилику, метнути два низа дуката, друга ће метнути четири; па ако жену дукати диче, то је најбоље, која има, да поређа дукате по целој аљини, па ће бити и најлепша и најбоља.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ђавола! А кад сте били на стадиону ЈНА, само је тебе сниматељ са телевизије хватао у крупном плану четири и по пута док си радила слетске вежбе, а она сељанчура из комшилука опет казала да те није ни видела (није могла од

казала да те није ни видела (није могла од пакости), јер како да те не види, како само она, кад су те сви лепо видели четири и по пута: и тетка Гина, и теча Дача, и кева, и матори, и још месар казао кеви: „Госпођо, видео сам вам синоћ малу на

Уместо тога, што сам радио? Једанпут сам четири дана и четири ноћи тајно снимао на веома старом магнетофону марке „Грундиг ТК-46“ Анчин монолог, од чега је најмање

Уместо тога, што сам радио? Једанпут сам четири дана и четири ноћи тајно снимао на веома старом магнетофону марке „Грундиг ТК-46“ Анчин монолог, од чега је најмање три четвртине

), онда чак ни од сироте „Барбаре“ не остане ништа друго осим три, четири укоснице! А тек њено слово р на париски начин! То би требало да чујеш! Ко би рекао да се родила у Љигу!

Идемо даље! Да бих брисала по шумама и горама наше земље поносне, ако треба, мислим — брисала бих на све четири стране света! Знате ли кад би ме уватили? Никада! Затим, могло би се рећи да волим своју породицу, наравно с оградама.

У четири и петнаест појавише се најзад и задихане овце. — Како је овде романтично! — процвркута једна месечарка у бунди од синт

Уз пут смо се малчице као мазили, тражили детелину са четири листа, викали „уја!“ радујући се као убоги ђаволи што нас на врху Кошутњака чека добро осветљена Голфијана, једино

— Мислиш да можеш? — Па ево, овако: требало би да буде висок метар и седамдесет и осам, тежина седамдесет и четири килограма, боја очију: светлосмеђа, носи наочаре и пуши лулу. Занимање — писац, али не сувише успео. Више, онако...

му точкице почне из чиста мира да вришти и чупа оно мало косе што му је преостало (а имао је још за једно три до четири прања!

Из тог перја, наравно, излећу на све четири стране упаничени мољци. Онако, са везаном краватом, кеве ми, више личи на шефа сале него на себе самог.

дуван „Клан“ и швајцарске чоколаде бајате три и по године, страна пића и нова столица за љуљање, пегла, мада већ имамо четири комада, спрејови који миришу на боровину и провинцијске биоскопе, будилник, мада већ имамо два, на крају — грозно

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Падају гнезда врапчија; ушима стригну с тавана четири глува балвана. Потече тама качија и прогна пропух духове кроз шупље бачве дудове. ВАЈАТ Чекрци, разбој, кануре.

) Обиле паше - грозди се стока. Нема животу границе, рока. Чувар од врта, лика ми одлив, с четири реке, истога врела, шуми божанствен, светли незлобив свештено радан слави ми дела. Зрнима грожђа небо се кити.

утабаној земљи, која очас зине кад је топло време или се разблатњави кад удари киша, тек животаре три патрљка лободе и четири угажене розете боквице.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА 113 ХРАСТ И ТРН 126 У ПРВОМ СНИЈЕГУ 136 ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО 141 ДЕДА ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ

по лонцу мијеша, тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема: „Пшеница расла виткога стаса, на сваком стаблу четири класа, у сваком класу зрнаца сто. Ој, ко-ко-ко, еј, како то!

И данас Мачак унутра живи. Видимо уз њ све нова лица: ловци на гласу, синови млади, четири снахе, старица Цица, шеснаесторо унучади.

“ Тако се Сунце поздрави с другом, у кола скочи, зави се дугом, за гору крену четири хата, румена магла за њим се хвата.

ИИ А сада прича почиње дуга како су пошла четири друга да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко и мачак Марко, псетиште Жућа и дјечак Жарко пођоше Врапцу Црвеном.

Марљива Рада посла се хвата, под њеном руком све ће да блиста, брише и ради четири сата, постаде кућа ко лабуд чиста. Уморна, најзад, кревету крочи и сан јој брзо затвори очи.

Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом. ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА Магарац у госе био, знојио се и радио, све док није остарио.

Страдала многа штука и мрена, младица једна, четири клена. Около њиве ћуте у тами, зрело се класје поспано њише, заспао мачак, спава и Жућа у млину старом дедице

Рано јутро лутало по мраку и разбило фењер у буџаку. Месечина поља потопила, четири се коња утопила. Хладовина бункер поткопава, све се зноји да њега освоји.

Љути се ретко, никад не туче и само каткад за уши вуче. ЗАМЕНА Четири двојке, нове-новцате, својина лична Костића Рате, мењам, да знате, за једну тројку, осредњу, стару, половну можда

Оба купујем ја!“ Купусна глава стоји, кротка је попут свеца, о врату држи оглас: „Нудим четири зеца!“ Из шатре зове лија, има лукаво око: Одлично чистим перје, уђите, госпа коко!

Стој!“ БОСАНСКИ ТРКАЧИ Свакога дана, ведра ил мрка, кроз Босну моју води се трка. Четири стазе, свака се вије, на свакој тркач. Ко ли ће прије?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Кад год идем у Мадрид. Није ме заборавио; понекад ме задржи на вечери. Његова жена и сестра свирају у четири руке. Лепо је провести вече усред тога домаћег мира.

Довиђења, Армандо. — Довиђења, наш стари. — Видите ли овога? Био је богат некада. Имао је три куће у селу и неке четири барке. Сад има само једну. Изгубио је два сина. Били су велики као стабла. Онда се више није занимао за имање.

чух... чух... бух, вух, дух, гух, ђух, зух, жух, кух, лух, мух, нух... нух један, нух два, нух три, нух четири, нух пети, нух шести, нух шест хиљада, нух милион, нух билион!“ Билион! Билион, билион; нух билион. Звезда која пада?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

и ноћи Хладан ветар дува одозго са Атона Предзнак или прозрак У луци је синоћ било живље На брду ударају четири пута печат Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко вечан

ће ту саборима да одоли јуче данас ил у веке видим један сабор уз двери иза којих се спремају многомирисна јела четири стотине њих гладних други се бочно крај извора хладе после сахране жедни трећи је збор на стени мисле да су

и амблема улазимо у главну дворану довде је могла нечија рука да нас води престо од глине таванице нема између четири зида једна птица лута онда наизглед неумесно на столицу седа и чини покрете својим кљуном ћутање се више пробити

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Па ето, крај њега сам се навикла. ГИНА: А шта велиш, Симка, за онај сервис; чисто сребро, за два'ес' четири особе. СИМКА: Ти се, Гино, канда заплака кад виде тај сервис?

Ја бих чак и волео да ми се јави. Право да вам кажем, прија-Сарка, и волео бих да проговорим с њим онако, у четири ока. САРКА: Баш, пријатељ-Мићо, да те нешто замолим.

АГАТОН: Ако је и сребрн, али бар не звони. САРКА: Па оно не звони, али ако ја повучем уже, могу зазвонити сва четири звона са саборне цркве. АГАТОН: Ти имаш да ћутиш!

ПРОКА: Ујак покојног Мате. АГАТОН: А, онај, знам! Па? ПРОКА: Е, видиш, тај чика Риста имао је четири сина: Спиру, Бошка, Тасу и Мику. То су, видиш, ове четири гране што иду наниже. АГАТОН: Видим!

Па? ПРОКА: Е, видиш, тај чика Риста имао је четири сина: Спиру, Бошка, Тасу и Мику. То су, видиш, ове четири гране што иду наниже. АГАТОН: Видим! ПРОКА: А видиш ли ову грану што виси од Мике наниже? АГАТОН: Видим, па шта?

МИЋА: Молим вас, кад је он мене био кадар да одбије. Једанпут тако затребало ми је три-четири хиљаде динара. И замислите, он мени каже: не дам! ТАНАСИЈЕ: А ми још запели јуче да га у сав глас хвалимо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А ако сви изгину и остане митраљез... опет добро: мање је три до четири шкарта. — Слушај, народе — скочи онај са риђим брковима — седите један до другога и одуприте се леђима о зид, тако...

Неко је у близини ћурликао на свирали народну игру, из свега четири тона, док га је други из суседнога шатора пратио, певушећи: „Шалај Данке, гиздаве девојке“...

По ручку да се изврши детаљни преглед људи, коња и возова, и да ми се о томе поднесе извештај у четири часа. Тада ћете примити нова наређења. Јесте ли разумели?... На своја места!

То нам је исто рекао и командир, када смо подносили рапорт у четири часа после подне. Чињене су последње припреме. Посилни су довлачили сандуке официра, подофицири су слали војнике у

ТАМО СЕ ГИНЕ Наређено је устајање у један час по поноћи, а покрет је заказан за четири часа. Људи су се лено протезали и једва вукли уморне ноге. Ноћ је била мирна и пуна звезда.

Потом су кувари поделили ручак и тачно у четири часа кренули смо. По утврђеном реду излазиле су батерије на друм и губиле се у облацима прашине.

— Скратите даљину! — нареди одсечно командант. — Хиљаду четири стотине. Зрна запараше ваздух, онда зашумеше, затим из ваздуха допре као неки шапатљиви шум, за тренутак све занеме...

Однекуд се чуло запомагање. Јаукао је рањеник, кога су четири пешака носила у шаторском крилу. По путу се видео крвав траг. Сретосмо и групу рањеника.

Нема ништа ново.“ Али двадесет трећег августа дигоше нас у три часа изјутра. У четири часа батерија је била спремна за полазак. Командир навукао рукавице и чека да преда рапорт команданту.

— Јеси ли видео коња за празним јаслима кад зажмури и дрема? Или, брајко мој, када се нама нареди покрет у четири часа, а ево сад је девет часова, и ми заједно са овим коњима дремамо или коњошемо. — Рок службе, господине капетане!

Још је под ударцима и наше и њихове артиљерије. Ако га не сруше наши топови, њихови ће сигурно. А на врху, налазе се четири прозорчета, кроз која се види звоно. Собом поведосмо и Танасија, који још од батерије поче да развија телефонску жицу.

Наредник цени одока и обрати се мени: — Мислим... хиљаду и четири стотине метара... — Господине капет... — Ћут! — дрекну наредник. — Е, морам да те бијем. Ко ти је казао, стоко једна.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест. — Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја

Јок! Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. Тако је то, братићу мој !... Четири банке за целу годину! И то су људи, лолчине једне.

« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље. Сад кад би ти умео, могло би се још пô рубље искамчити... А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.

Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота! Ал’ ето !...

Јок, ја сам то са њима наредио све за четири — пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д. А сад је већ време да се почне радити.

Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране. — Шта ћу, старост је, братићу !... Не може се више као некад, док се било младо.

Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже. Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша. Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.

Ноге му веома зебу... Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута. Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.

Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем: — Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату ? Потписали сте списак само за ово мало дана у августу и за септембар. Љубица зину од чуда.

то је новац! узвикну он, бришући се.. Како да ви не примите плату за четири месеца !... — И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.

Тражићу негде па граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... наравно, где не долази често полиција... А, како ти се чини?... Шта ће нам гости!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 17. Војевао бели Виде, коледо! Три године с клети Турци, А четири с црни Угри. Каде Виде с војске дође, Седе Виде да вечера. Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева.

“ 99. Наджњева се момак и девојка: Момак пажње двадест и три снопа, А девојка двадест и четири. Кад увече о вечери било, Момак пије двадест и три чаше, А девојка двадест и четири.

Кад увече о вечери било, Момак пије двадест и три чаше, А девојка двадест и четири. Кад ујутру бео дан освану, Момак лежи, ни главе не диже, А девојка ситан везак везе! 100.

“ Мара њему тихо одговара: “Вјеруј Јово, и срце и душо! Дража ми је, драги, твоја душа, Него моја сва четири брата; Мекша ми је твоја десна рука, Нег’ четири најмекша јастука.“ 108. Очи моје, куд сте погледале?

Дража ми је, драги, твоја душа, Него моја сва четири брата; Мекша ми је твоја десна рука, Нег’ четири најмекша јастука.“ 108. Очи моје, куд сте погледале? Срце моје, шта си пожуђело?

моје драго на галији, Вије л’ му се јаглук на рамену, Којино сам три године везла, Увезла сам три дуката злата, И четири свиле ђувезлије. 119. Болан Јово по гори ходио, На виту се јелу наслонио: “Вита јело, мене боли глава.

старе мајке: “Да ми зовнеш, мајко, јерменског мајстора, Да направи, мајко, санд’к од биљура, и на санд’к, мајко, четири пенџера: Први пенџер, мајко, киша да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други пенџер, мајко, сунце да ме

“ 252. Кад се жени врабац Подунавац, Запросио сјеницу дјевојку Три дин хода преко поља равна, А четири преко горе чарне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума швраку дугачкога репа, А прикумка тицу

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Шта ти сад одједном смета репертоар? ЈЕЛИСАВЕТА: Ансамбл од четири глумца не може да игра комад са петнаест или двадесет лица! ВАСИЛИЈЕ: Довијамо се како умемо!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

је српска Саборна црква, са двором владике, од мрамора, и мала школа мог српског учитеља Берића, код кога сам учио четири основна разреда. Наша црква била је чувена по иконостасу Данила. Порта је била башта, са пљуском јасмина, и липа.

Пода мном једнако видим собу и четири дашчана кревета у мраку, откуда допире смрад. Једне издеране ципеле остављене на столу. Ето, и то је својина!

Њега је, као младог поручника, у Скопљу, убио један регрут који је био с ума сишао. Убио је са њим и четири војника које није ни познавао. Ја сам и пре тога био, у посети, у Београду, али ми се том приликом нарочито био допао.

Мени прво дају око руке железничарску траку и дужност да са четири војника прегледам возове између Пеште и Беча, на станици у Коморану.

Наређење за преглед, и официрског пртљага, које сам добио, врло је строго. А мој наредник, са четири војника, кад уђе у вагон, узима оружје на готовс.

и познаницама шта ме је снашло, и склањам се у околину Беча (у Хинтербрил), као после сарајевске бомбе, пре четири године. Моја ујна је побегла из Беча, и није ми оставила ни своју адресу. Ваљда се боји да ћу доћи да тражим наслеђе.

Ускоро ће у Лувру завести улазнице. Година је завршена. Биле су четири велике, сезонске, изложбе. Салони: Јесењи, Независних, Насионал, и Француских уметника.

Да пређем на овогодишње репрезентативне изложбе појединих народа. Биле су четири: пољска, ђурђијанска, белгијска и холандска. Пољска је имала све симпатије Париза. Ипак, није значила ништа.

Уплашено и дуго гледам старе камените куће, заостале иза пожара, пре четири стотине година, кад су Енглези све попалили и опљачкали.

Разболео сам се у ноћи кад је бура стигла, и лежао, два дана, у грозници, између четири зида, који су фијукали. Прозори су целу ноћ били жути и тресли се, звонко, као нечији луди таламбаси, а прасак и

Она су ме водила и показивала ми рушевине старих кућа на обали, где се искрцала Марија Стјуарт, пре четири стотине година, кад беше невеста. Ту је море било плитко и дубоко плаво.

Једна агава раширила се испод пет маслина. Мало даље, под дивљим јагодама, опет гроб, а поред њега, још четири крстаче.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

уокруг као да је добила вртоглавицу, док није, окрећући се све унатрашке, загазила у рит и заглибила се у муљ са све четири ноге преко колена.

но што ће је скрити Небеске дубине, сјајни облаци, Као последњи поздрав земљи Она свој вео девичански баци... Четири ветра дохватише Свилено ткање беље од снега— Сваки је за се хтео Драгоцени њен вео— И, бијући се, поцепаше га У

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Шеф нареди те ми на брзу руку метуше две-три звезде, једну ленту; три-четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут а, сем тога, дометнуше још дваестак разних медаља и споменица.

— Долазе послом? — упитах. — Имао сам, ево видите, баш ту на нози грдно велики жуљ, па сам га пре четири дана оперисао, и операција је, богу хвала, испала врло срећно.

И заиста, о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда нових саопштења: „Чиновници... надлештва, јуче у четири часа по подне, са својим шефом на челу, били су депутативно код господина министра финансија да му честитају с радошћу

— То је млад пар? — Млади још, држећи; паши је шесет, а мојој сваји око педесет и четири године. — Ваш господин пашеног се бави на сваки начин науком? — О, још како!

се да је одмах затим постављен економ за тај завод, лекар, шеф месне контроле, благајник, подблагајник, писар, три-четири преписача и неколико служитеља.

Трице! То ми је бакалин, као да га не знам! Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац. Изеде ме свака мука!” Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.

Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: „И он гвожђар! Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац... Којешта!... Изедоше ме којекакве будале!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. — Добро ви вече, радници! — Бог ти помог'о! — Срећан рад!

На двеста корака пред нама, на чисту пољу, стоји пуст, гранат грм и под њим четири оружана човека. — Хајдуци! — викну неко, и свима се одсекоше ноге и застаде неки терет у грудима.

Затим стаде међу раднике, — четири женске и два момчета, — одмери ширу постат, разреди жетеоце и поче рад. — Помози, света Владичице, наша заступницо и

— Знам, рече старац па извади испод тоге једну дугачку праву трубу од меди. — Изиђи на брег, па засвирај на све четири стране. Твоја ће се жеља испунити.

Иде лагано, кашљуца, и мршти се, кад опази на степеницама огриске од цигара. Отвори врата и уђе. На средини стоје четири дечака, и сваки држи по једно уже. Само дебели конопац од тешког звона виси слободно.

таком случају Каја се нада да ће на његово место доћи неки млад, неожењен правник, и онда већ сигурно је као два и два четири, да би она одмах постала капетаница.

а како не би: досад си био капетанов таст и уживао поштовање свију варошана, а гле сад по највећем мразу хајд’ у село! Четири сата пешице па или добити што ил’ не добити; или ручати тамо, ил’ скапавати гладан цео дан.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СЕКУЛИЋ: Добро, добро, учо, голубе мој, ти и иначе гучеш у мојој фиоци! ЈЕВРЕМ: Како гуче у фиоци? СЕКУЛИЋ: Четири тужбе, разумеш ли, четири тужбе! Једном детету, за једну запету, мал' није одвалио једно уво.

ЈЕВРЕМ: Како гуче у фиоци? СЕКУЛИЋ: Четири тужбе, разумеш ли, четири тужбе! Једном детету, за једну запету, мал' није одвалио једно уво.

(Вади пет-шест неиспуњених меница из џепа и прелистава их, читајући суме.) Сто, двеста, триста, четири стотине... 'Ајде ову од пет стотина. Дедер, газда-Јевреме, потпиши ово! ЈЕВРЕМ (згране се): Које, море?

нека буде мање. Мени је главно да се споразумемо, а сума је споредна ствар... Ево, на пример, ова од четири стотине динара. ЈЕВРЕМ (чеше се за уветом): Много, брате!

Зар Параскева што једанпут у години пада па ви не радите, а ово мандат који траје четири године? (Оде.) ИX ПРЕЂАШЊИ, без ЈЕВРЕМА ПАВКА: Не знам како ћу Даници на очи, и како ћу јој казати да јој је отац

ЈОВИЦА: Знаш како је, господине Ивковићу, не можеш данас ни рођеном брату веровати. Обећа па врдне. Кад си с њим у четири ока, он оволика уста на власт, а када се са властима погледа у очи, он не уме да зине.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе

свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.

По дуварима кафане пуно свакојаких слика. Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ

По дуварима кафане пуно свакојаких слика. Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или

прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест

— Две године како је ћата. И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.

Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе. Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало

— Бре, бре! Само тол’ко. Шест и пол динара! Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара! Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!

Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.

После осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. У деветнаестој и двадесетој глави читали би један

Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

„Забога, Цицо, где си досад била? Ниси се ваљда у црној земљи крила? Брже би дошла из седмогодишњег рата... — Четири сата. Молим те, четири сата!

Ниси се ваљда у црној земљи крила? Брже би дошла из седмогодишњег рата... — Четири сата. Молим те, четири сата! Цица трепће, у чуду се чуди, Трепће и њена хаљиница, плава па бела; Што су ти чудне маме, и људи: — Овај

се чуди, Трепће и њена хаљиница, плава па бела; Што су ти чудне маме, и људи: — Овај прекор она није предвидела. Четири сата? Каква четири сата!

Четири сата? Каква четири сата! Оно јесте, стајала је једно време поред пута, Док су се дечаци-рвачи хватали око врата, И то је трајало — па..

једно четири минута. СТАРЦИ У ЛЕТО У време годишњих одмора Пландују, ал далеко од мора: Заседну, свако пред кућом У друштву

У РЕЦИ Речна обала се ноћас размакла (Крцкало је, као кад шкрипе крста), И распукао се попут стакла Лед дебео четири прста.

Разбиј га; у њему, ко у гнезду, Наћи ћеш кракату, млечну језгру: Четири скакача, четри џамбаса Који се држе око паса, И плешу, у месту; четири

Четири скакача, четри џамбаса Који се држе око паса, И плешу, у месту; четири брата Који се заглавише у кружна врата.

је Лонац који воду пропушта, При опаљивању волела је да се отргне И да хитац пошаље у никуда и ни у шта... Четири пута мењаше јој нишане, Давали су јој стрелце младе, добро држеће, Ал она два века не хтеде да пристане Да пуца на

Плаве се плаве се плаве се Четири небеске завесе. СВАНУЋЕ Свањива, свањива, свањива Из дубодолина, са њива, Тај час светлосног клијања Испод

кише и росе; то није пијаца, то је лађа, барјак развијен сред предграђа, палуба старе дереглије што вуче четири среза Србије, са свим што у дугој години роди на стаблу, на земљи и на води; у праскозорја маглена, сива промичу

„Трамваји”, које ћу срочити четири-пет година касније, могу се узети као апотеоза што ју је једно усхићено сељачко дете сачинило у славу великог града, у

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

а после шестонедељног боравка на лицу места, кренули смо се најкраћим путем са плодишта јегуља за Европу, и после четири дана брзог путовања, без икаквог успутног задржавања, приспели смо у Пемпол, нашу полазну тачку.

То се заустави кад је одмотано четири пута толико кабла колика је на томе месту дубина, и онда брод, опет тачно одређеном брзином, затегне кабл и почне вући

тиче јегуљине ларве, која нас овде поглавито интересује, њено су кретање и растурање по океану истраживачи поделили на четири зоне у којима ће се ларва наћи у одређено време свога живота и у које ће сукцесивно прелазити према својој старости, а

Вероватно је да је изнад тога дна, на које ћете ви сад сићи, прелазио пре нека четири века и Колумбо тражећи нове путеве«. »Изволите са мном и не бојте се ничега. Треба нам још дубље сићи.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда, и на вјеки века!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ОТПРАВИШЕ ТРИ ЧЕТИРИ ДРУГА ДА ПОЗОВУ НА СКУП ТУРСКЕ ПОГЛАВИЦЕ. КОЛО ПОЈЕ Љута клетва паде на изрода! Прокле мати од невоље сина, те

Више ваља дан клањања један но крштења четири године. О хурије, очих плаветнијех, те мислите са мном вјековати, ђê та сјенка, што је дићи може да ми стане пред

У то доба пет Мартиновићах дигоше се један за другијем и за њима три четири друга. Сав их народ гледа кад одоше; а они ти стубе, те уз цркву: на олтар се од цркве попеше и на њему крст златни

БОГДАН ЂУРАШКОВИЋ Они шћаху све онако појат, но им не да подмукла лисица. Видите ли онога кадије? Дрŷга нема у четири земље.

Оно бјеше јунак под крилима! Гледâ сам га ђе скаче с момцима: скȍчи с мјеста четрнаест ногах, а из трке двадест и четири; по три коња загона прескочи. ВУК МИЋУНОВИЋ Што је фајде крити оно што је?

ГЛАВАРИ СЈЕДЕ ОКОЛО ВЕЉЕГА ГУВНА И РАЗГОВАРАЈУ СЕ, ДОК ЕВО ТИ ТРИ ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ОЗРИНИЋАХ. ЦУЦАХ И БЈЕЛИЦАХ. СВИ ПОСЈЕДАШЕ ПРЕД ГЛАВАРЕ И ДРЖЕ ДУГЕ ПУШКЕ УЗ РАМЕНА.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са

Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике. А што у Туркиње, у неверу? Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв. Пију оне човека!

Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици. Има их четири. Све једна другу сустигле.

Овамо кући, у варош, ретко би долазио. Ако би дошао у години три, четири пута. Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Пред сенком смрти и дверима гроба. Што се мене тиче, биће ми тад доста Да приђу само четири човека, Снажна и хитра, равнодушна, проста, И леш понесу до места што чека; Где ће га већ време, влага, дрви гадни

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

је из неког старог природописа учио, па казиваше да је и миш у истоме разреду животиња у коме и лав, јер оба имају четири ноге. „Онда човјек и тице спадају и усти ред, јер су двоношци!“ рече она подругљиво.

Сам бег Адумовић, соко сиви, посјече шесторо влашади! Неко згодно момче, из Фоче родом, посјече и оно четири главе, ама погибе кукала му мајка.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Већи је приложак, нег’ главница (чеона). — Онај је новац најбоље потрошен с којим се четири заштеде. — Док не рекнеш крајцара, не мож’ рећи форинта. — Киша пада капљицама, пак напада локвицама.

Циганин стао, па га гледа, а све сâм у себи мисли: сад ћу лепо тог зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити четири сексера, па ћу онда за те паре купити мало прасе, па ће нарасти крмача, она ће се опрасити, па ће бити читав чопор, па

Сад иштеш шербета, сад меда“. Варка пред Марка. — Сјела четири калуђера да ручају; кад се донесе пред њих у једној чинији с чорбом риба расјечена на троје, онда игуман узме главу,

7 Ја посијах саландар, није један већ је два, није два већ је три, није три већ је четири и тако до девет. и на деветом мој драги Петар (или већ како му је име) клечи, од свег срца јечи.

3 Полетело деветоро урочића: од девет осам, од осам седам, од седам шест, од шест пет, од пет четири, од четири три, од три два, од два један и од један ниједан. Беж’те, уроци!

3 Полетело деветоро урочића: од девет осам, од осам седам, од седам шест, од шест пет, од пет четири, од четири три, од три два, од два један и од један ниједан. Беж’те, уроци!

Спавај, спавај, чедо, сине мили! Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири! 3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у свилу повила, А пчелица медом задојила,

“ 11 Кад се жени врабац подунавац, Запросио сјеницу дјевојку — Три дин хода преко поља равни, А четири преко горе црне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума — свраку дугачкога репа, А прикумка —

Испод твога високога и јакога шљемена износио двадесет и четири сретња шјемена, твојим воловима орао, а твоји синови сијали.

(Узимајући хлеб — колач): Помоз’, боже, две поле, четири четврти, осам комада, триста и осам добрих часа! Којих часа? — Којег се преблаги Христос родио — и међ’ нана доходио!

Помози, Боже, весели, Боже, у дом домаћина и његове кумове, и његове пријатеље који су му овдје и друговдје и на све четири стране да би му се вазда купили на пуну сопру (софру), на добру вољу, на поштен глас, на свијетал образ; досад, добро

— Црвена крвца из срца врца. — Црква и пред црквом предцрквац. — Црн јарац, црн трн, — црн брсти трн. — Четири чавчића на чунчићу чучећи чијућу. — Чоканчићем ћеш ме, чоканчићем ћу те! — Шаш деветерошаш, како се раздеветерошашио!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? 85 19. ЂАВОЉА МАШТАНИЈА И БОЖЈА СИЛА. 86 20. ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ. 88 21. КАЛУЂЕР И ЧЕТИРИ ГРЈЕШНИКА. 90 22. КОПАЊЕ БЛАГА. 91 23. ЛИЈЕПЕ ХАЉИНЕ МНОГО КОЈЕШТА УЧИНЕ. 92 24. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА. 94 25.

Говедар узме рогожину у руке, те је загледа са свију страна, па онда запита: „Колико то вриједи?“ А они му кажу: „Четири паре.“ — „Е! (вели) добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири преко сјутра, то је дванаест и т. д.

“ А они му кажу: „Четири паре.“ — „Е! (вели) добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири преко сјутра, то је дванаест и т. д.

“ А они му кажу: „Четири паре.“ — „Е! (вели) добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири преко сјутра, то је дванаест и т. д.

“ А они му кажу: „Четири паре.“ — „Е! (вели) добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири преко сјутра, то је дванаест и т. д. Да сам ја тај занат знао, не би данас чувао сеоски говеда.

Гураво прасе све поље опасе. 17. Дању клања, а ноћу звијезде броји. 18. Два локвања око пања. 19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20. Два дола суподола, међу њима змај лежи, ђе змај лежи, ту трава не расте. 21.

105. Сам лончић у пољу ври. 106. Сва гора покисе, а четири прута не могоше. 107. Све по кући изгоре, а кућа оста. 108. Сивац море прескочи ни копита нескваси. 109.

151. Црно мече уз поље тече, ђегођ клече, право рече. 152. Црно цријево из неба виси. 153. Четири брата путем трче, један другог не може да стигне. 154. Четири буле на коњу јашу, једна другу не може да стигне. 155.

152. Црно цријево из неба виси. 153. Четири брата путем трче, један другог не може да стигне. 154. Четири буле на коњу јашу, једна другу не може да стигне. 155. Четири ножице, а два опанка. 156.

154. Четири буле на коњу јашу, једна другу не може да стигне. 155. Четири ножице, а два опанка. 156. Чуча чучи, бјега бјежи; скочи чуча, те увати бјегу. 157. Шта је тврђе од челика. 158.

(Правда и кривда), 19. (Ђавоља маштанија и Божја сила), 20. (Побратимски дарови), 21. (Калуђер и четири грјешника), 22. (Копање блага), 23. (Лијепе хаљине много којешта учине), 24. (Дјевојка бржа од коња), 26.

Господар му изнесе један мермер камен, лепо отесан на четири угла, па му да: „На, то сам ти купио за новчић.” Слуга се томе врло обрадује, па узме камен и однесе у своју колебу те

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

о овом и примедбу треба рећи, јер се догађа, пошто се умножила умрла братија више пута, да се у једној недељи три или четири успомене стекну, па и више.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МАНОЈЛО: Са нама ти је испало још горе! Аустријска офанзива, кланица, на наш сектор туче једанес цеви, од тога четири великог калибра! Пуцали смо колко смо могли, ал џаба, разбуцали нас као бундеву!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Колико сам ја прост и неучен, мени је милије видити ученог младога Рајића, него четири в[а]сељенска патријарха који би били без науке као ја.

Сав свет да ти рекне да два и два не чини четири, немој му веровати; то је против искуства. Сав свет да ти рече да ће бог у вечну муку и у вражије руке предати оне

Казивао сам ти пре неколико дана што се је једном нашем епископу у Вршцу случило пре три или четири године; пак сад суди, ко би био рад да га пијани и разјарени људи чупају и газе.” Зил[отиј]: „Право велиш!

ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ ИИ ПРЕДУВЕДОМЛЕНИЈЕ Бас[а]на да сам хотео више преводити, нашао би[х] три и четири крат јошт толико или и веће число.

Кажем му што ми се случило с домаћином. Вели ми он: „Ако ниси рад за ови месец заштедити три или четири цекина, можеш у граду за толико имати квартир и трапезу.

Како ми је жао било чути да је учитељ Евгеније, не могући трпити ту којекакве калуђерске кабале, пре четири месеца то чудновито место оставио, и ученици се сви разишли.

У оваком милом друштву, у четири пет-месеци могао сам ласно беседити; а како получим ласност у простом језику, јелински ми је било врло удобно.

са славенскога совершено разумевати могао; и тако на концу једне године нађем се напреднији него други који су три и четири године пре мене почели.

— одговори ми Дима Дука, један од први[х] старешина. Речени свештеник за четири или пет дана могао је свршити свој посао и вратити се; но мени | за [х]атар ходио је ови чловек са мном равно петнаест

запросе ме старешине хормовитске да им оправим неко дело недалеко од Корфа, о којем делу морао сам се бавити најмање четири месеца. Пођем драговољно.

Кроме прове дитора, његове госпође и служитеља, на[х]ођаху се ту јоште четири официра с женами и децом, који на исти начин у Венецију иђаху.

све шуме наоколо и ливаде поизмеђу њи[х] биле су у мојој власти; сваке недеље и празника могао сам по њима на све четири стране ходити, колико ми драго.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXВ 141 БАКОЊА ФРА-БРНЕ ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ І СВЕТА ЛОЗА Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам

У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; ова је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета ради хљеба насушнога,

Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; ова је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем према простору

Послије Бакоње најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године. Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: — Ево, ко ће бити наш

— Зашто ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? — пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три-четири године старији од њега. — Немој тирати све једну те једну комендију са дитетом!

Бакоња приону својски. Јадник се не бјеше омрсио богзна откад, а још тога дана пјешачио четири часа. Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјорГрго поднесе печење и салате, па онда

Из цркве, Грго га одведе у коњушницу гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна. Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.

Из цркве, Грго га одведе у коњушницу гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна. Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.

У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима.

Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.

У праскозорје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу. Фратри, огрнути кабанима, протрчаше

— На кога се увргао, сакр!? Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четири године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Лудаче! — виче. Сваљен међу греде, гледао је одоздо, кротко као мало теле. — Иду ли? — упита. — Иду. А деца? Четири сина имаш, лудаче!

Жена која га је нашла по расту је закључила да има четири године. У рупу из које су ишчупали врбу набацали су лишће, мајка га увила у сукњу, да га земља не жуљи, И ставила на

Види: војници хватају и везују сељаке. — Хајде да ме одведеш и да ме вежеш — муца. — Немој да си нечовек. Ја четири сина имам. Сиромах сам човек, надничар... Ако ме убијеш, деца ће ми поскапати од глади.

У то време само лењи и глупи не израстоше. Сиротињу немој да жалиш. И курјаци иду на четири ноге, али зубе заривају у дебеле вратове овнова. Високи се издалека виде, па на њих и птице слећу.

— Смрт оглашује. Четири детета су остала без оца. Још једна жена постала је удовица. — Говори тако ожалошћено као даје реч о његовој жени и

Откад је дошао из апсе, није се дигао из постеље. И теби ће бити лакше да с несрећом разговараш у четири ока“. Није разумела, па је питала: „А шта Ђорђе ради?“ „Наш је газда у Београду.

Месец млечи велику гомилу жутог кукуруза. Ронећи по радосном стиду, дуго гледа у детелиште међу кукурузима са четири здепаста пласта. Гвоздени шиљци вила у сумрачју као да су у млеко умочени. Без вила се вратила кући.

нема руке да га одложи, да заустави звонко кидање и гњечење сувих жилица, јер Андра, кроз замућен дан и храстове талпе четири прста једре, Види Раку апсанџију како стоји опуштених руку и чека. Зна шта чека.

Нећу сад да ти кажем. Па нећу, кад ти купим, онда ћеш да знаш. Швапске паре су ми најслађе. Чим завршиш четири разреда, ти ћеш с татом у трговину. Још си мали за школу. Не можеш. Не умеш ни да се прекрстиш. Видиш да не умеш!

Мртви не могу да дођу на ред да последњи пут уђу у цркву. Ми, још живи, не можемо да стигнемо раке да ископамо и четири даске за сандук да им склепамо. Звоно се излизало па треска као да је плехано...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Мали свирачи су ту најрадије ноћили, свирајући све док се звезде не би спустиле к земљи да их чују. На све четири стране света отварали су се њихови путеви, али ма куда ишли, увек су се враћали под свој бор.

је могао друго осим да, носа приљубљеног уз стакло свога кавеза у небу, слуша облаке који су му доносили приче са све четири стране света? Његову кулу насељавали су пословни луди и рачунари.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

ЧАРШИЈА 82 ДОРЋОЛ Мимију „Дорт—јол је турска реч и означава (раскрсницу) четири пута или четири сокака.

ЧАРШИЈА 82 ДОРЋОЛ Мимију „Дорт—јол је турска реч и означава (раскрсницу) четири пута или четири сокака.

Он свакако сада није хтео Вучићу: хтео је да остане између четири зида, загледан у јасне а неприступачне светлости. Није размишљао о томе шта се све догодило од оног времена када је,

Од Калемегдана, грували су турски топови, почело је бомбардовање Београда које ће трајати четири сата и постати предмет међународних спорова.

се од парка у којем сад стоји, па према Народном позоришту и Кнежевом споменику, диже Стамбол-капија, најмоћнија од четири капије београдског града.

Све је било лепо замишљено, јер и Турци су желели преговоре. Тако, код Срба остану, као добровољни таоци, четири бега; код Турака постану добровољни таоци преговарачи Прота Матеја и Стојан Чупић, са пратњом.

Најзад је стигао у Оран: лекари су тврдили да ће у Алжиру оздравити. Није оздравио, умро је са тридесет и четири године. Према завештању, од његове је имовине основана Чупићева задужбина која је издавала и Годишњицу Николе Чупића.

Европа се са одстојања занимала за судбину ових осам путника које је пратило двадесет и четири војника, два подофицира и један официр; били су оптужени да су у аустроугарској монархији припремали устанак који је

Деценијама је надвисивала грађевине испод раскршћа четири пута и испод Дуге улице (сада је то Душанова улица а била је и Видинска и Дунавска) где је, у турско доба, и био прави

напор да утврде да се круг подудара са средиштем ове раскрснице која се некада звала Дорт-јол, што, на турском, значи четири пута или четири сокака и по којој је, доцније, цео крај на падини према Дунаву добио име.

да се круг подудара са средиштем ове раскрснице која се некада звала Дорт-јол, што, на турском, значи четири пута или четири сокака и по којој је, доцније, цео крај на падини према Дунаву добио име.

Према Христићу, Дорт-јол није био само раскршће четири главна пута него и простор на којем су се, у турско доба, нарочито крајем XВІІІ и почетком XІX века, извршавале смртне

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, К'о слике Титана мрачних, к'о тучне статуе Крона.

Хипоник познаде Хелу. Крај кипа Изиде бледе, Она у болу паде. У храму тишина влада... Четири Сармата снажна приђоше трупини њеној, И бледо мртвачко лице са тогом покрише тада.

Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од једном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда и на вјеки вјека!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Око горе престолодржеће четири су горе од алмаза, превисоке, у правилном реду; из њих бију четири фонтана са жалошћу пламтећијех лучах; дебели се

Око горе престолодржеће четири су горе од алмаза, превисоке, у правилном реду; из њих бију четири фонтана са жалошћу пламтећијех лучах; дебели се њихови стубови у правилном подижу размјеру у опширну небодршца

стубове у висину попну колико је с земље до мјесеца, онда ти се у правилне дуге свију сфером неба блаженога, на четири небесне границе у воздушни океан падају.

Свемогућом вољом миротворца четири се вјетра разјарише у дубине хладнијех безданах, те облаке страшне и дебеле од прашине и црна хаоса из мрачнијех

Попа, Васко - КОРА

умети Да хода Као што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му се настанио Са своје четири стране света Тада је губицу раскрвавио Хтео је Да прегризе ту стабљику кукуруза Давно је то било У очима лепим Туга

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„овом мером као јединицом дуж ове подвезице три узастопне дужи од којих прва нека има дужину од три, друга од четири, а трећа од пет оваквих јединица, па означите почетак, раздељке и крај тих трију поређаних дужи чворовима врпце!

„Ухвати сада, Пароло, овај чвор који лежи између дужина од три и четири јединице, ти, Глауко, ухвати овај други чвор, а ти, Питео, овај трећи!“ Они то учинише.

„Троугао што га наша врпца ограничава правоугаон је. Дужи те врпце од три односно четири јединице су његове катете, а дуж од пет јединица је његова хипотенуза.

једнаке задатом троуглу, од којих квадрати над катетама имају по два таква троугла, а квадрат над хипотенузом њих четири, тако да је доказ мога правила очигледан.

Хипотенуза предочава, дакле, онај број који, подигнут на квадрат, даје 18“. „Колики је тај број?“ „Четири на квадрат даје 16, а пет на квдрат даје 25; тражени број лежи између 4 и 5“. „Дакле?

се надам да ће се, васпитан у твојој школи и под твојим руководством, показати достојним престола који га очекује“. Четири године био је Аристотелес учитељ Александров.

У његовој души пробудише се давнашње успомене, и он проживе још једанпут сва она осећања која га пре четрдесет и четири године овде потресоше.

нагнуте осовине, но разликоваше се од њега тим што није имао пуну, непрекидну, површину, већ је она била замењена са четири велика бакарна прстена, положена дуж највећих кругова лопте. Тај инструмент звао се армирална сфера.

Аристархова хелиоцентрична наука, из које је изникла теорија епицикала, дошла је за време она четири века која деле Аристарха од Птолемаја, потпуно У заборав; ћерка Аристархове науке, кад је порасла, убила је своју

оног места полуге на којем је она била обешена, па се могао одатле уклонити, други од тих терета беше од тог места четири пута толико удаљен колико велики терет на десном крају полуге.

Ту се хришћанство налазило у победоносном надирању против Арабљана који су већ четири и пол века владали већим делом Иберијског Полуострва.

Овај примерак није вас коштао ни четири стотине форинта“. „Шта кажете? - Није коштао четиристо форинта. - Причајте ви то коме другом!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— А... а... а нема млека; а... господине мајоре. — Шта кажеш? — Појела „Ружа“... — Млека, сунце ти божије! Четири кутије конзервираног млека што сам ти дао на чување?! — А... а... „Ружа“...

Одушевљен борац из покрета седамдесетих година, после добровољац у ратовима за ослобођење пре четири деценије, кад је рањен и носи дубоки ожиљак на челу више левог ока, он је неким чудом избегао из земље.

— То те не питам... Осуђиван? — Никад, господине, нисам... — Стар? — Тридесет четири године. — Учествовао у ратовима? — У свима сам био... — Чекај! Одговарај што те питам! Јеси ли рањен који пут?

— Учествовао у ратовима? — У свима сам био... — Чекај! Одговарај што те питам! Јеси ли рањен који пут? — Четири пута, на седам места. — Неожењен? — Јесам ожењен, троје имам деце. — Е, ту си нас слагао, Петроније.

капке није могао да подигне иако је баш нарочито желео да гледа овог човека и да га загрли и да му каже: ето, равно четири ноћи шибају га да не спава, дрмусају, поливају га водом и ударају нечим у слабину и пеку му табане кад год им се чини

сви они нису били војници, нису знали да иду „у ногу“, да окрећу главе „поздрав налево и надесно“ и лупају ногом „на четири кад им детектив звани „краљ лопова командује: један, два, три, четири, изговарајући оно четири са особитим неким

„поздрав налево и надесно“ и лупају ногом „на четири кад им детектив звани „краљ лопова командује: један, два, три, четири, изговарајући оно четири са особитим неким одсечним нагласком.

и лупају ногом „на четири кад им детектив звани „краљ лопова командује: један, два, три, четири, изговарајући оно четири са особитим неким одсечним нагласком.

ђа... ђаволи, ку... ку... кукама одвући у пакао. А могли би да ме спасу, ни пуних пет година немам, четири и пета, каже ма... ма... мама. Да су добри, они би ме могли спасти. Проклети деда, шта му је требало витло“... фии...

Мислио сам о оној мојој невероватној и неприродној страсти за четири жене и на то: како да умирим, да повратим, да спасем како било онај бедни остатак својих сасвим полуделих нерава.

у симпатичној резиденцији Есад-пашиној, у чијем смо конаку краљевски намештеном, очекујући да сутра падне Једрене, четири бесна месеца пили и лумповали и крвнички сатирали ону офарбану воду из грчких чесама коју смо ми држали за вино, чисто

„До ђавола, помислих, какав ли ћу изгледати у овој ужасној олупини која тандрче и прави већу ларму него четири клонфернице једна уз другу.“ Тек што сам то помислио а он стиже пред кафану, те се подигох да прикупим ствари.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А пред њом мала чистина са четири кржљава багрема, која су се с прољећа разлиставала штедљиво и суздржано. Стан је био уздужно раздијељен дугим ходником.

Побринуо се да кћерки даде некакав одгој, па је послао на три-четири године у један дјевојачки завод који су водиле дувне.

) Широм су растворили врата да унесу мој креветић; четири снажна човјека, с капом под мишком, сваки на свом углу, уносила су на прстима плави креветак; било је у томе нечег

Спор је најзад нагођен тако да Егидио није смио свирати прије него би са фратарског звоника откуцала четири сата. По томе, на први јек Егидијева тромбона много шта се развезивало и покретало. Раскидао се чар љетног поподнева.

За марвинче, с њим умиру само јасле; јасле и рудо. До Колумба, с човјеком су умирала три континента; послије Колумба четири, а још касније пет. А с понеким умиру читаве галаксије. Јер, за смрт треба фантазије. Стваралачке фантазије.

накнадном безобзирношћу светит ће се за оне часове зебње које је, одмах послије догађаја, блијед и презав провео међу четири зида своје собе. Други, нешто финијег зрна, вољет ће естетскије алире усамљеништва, доживотне закриљености сјетом.

Далеко смо од кнежевских барокних театара: за четири франка и педесет сантима свако може да има свој сталле де цотé на великој опери, па и да даде извикивати своје име за

Пред начелничком кућом на обали, с каменим балконом и с четири кржљава багрема, дуго је чекала, топћући нестрпљиво ногама и енергично растјерујући репом мухе, велика црна мазга са

Кад би ме у четири сата у зору пробудио телеграм који ми то јавља, признајем, ја бих лично волио да је само пола милиона али да је

Од трускања поскакује му цвикер, изнад главе стрше му она четири зашиљена букова коца као да чекају одсјечене главе, волови ритмички машу реповима и флегматично зуре у свјетину.

Нудио сам му три пута више него што фактично вриједи. За те паре могао је купити на другој страни три, четири пута толико земље! Али он се каприцирао па неће и неће! Тврдоглав је као мазга!

поворци, пасти просвирана шешира с перјем „под ешарпом извршене дужности”, а друго је пасивно дотрајавање сред четири зида нашег тмурног дома, и међу нашим алтдајч креденцима, расточена трбуха под кордоном кућне хаљине, из које давно

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља

Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе. Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.

Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар

Пантовац упаде у разговор: — Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре. Није вас мало. Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи ,а још двадесет у другим срезовима... Хе, душу ли му, није то лако надавати.

« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. XXВИ Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.

Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега. И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но

Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу. Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама...

оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с ... рашири очи... од пијанства ни трага...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

за коња, а не мисли на прстен; а када дође гдје му је коњ припет био, кад ни коња ни од коња гласа само самар и четири плоче, а цијела коња вукови појели.

Кô јадан, кô жалостан, не имајући куд камо, упрти самар на леђа, а четири плоче метну за пас, па једва ни жив ни мртав у мртви акшам дође кући.

— Имаде вели један, има три-четири мјесеца дошао, па га ашчија узео за севап, а он сада научио занат, па је први до ашчибаше. — А знаш ли гдје ноћива?

Кад он опази цара и џелате, брже-боље прикреса па прстен к ватри: Апапи искочише, а он нареди те његова четири џелата спрам царска два стадоше.

На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб.

Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до каљена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје; на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један сиинџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили

У соби један чоек до каљена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје; на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један сиинџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око

тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста — јела и пића, да и четири хиљаде људи појело и попило не би.

одмах ускочи у пећ, па бљуне из себе силну воду и жар погаси, па онда стане певати: — У царева зета, сад ће да буде четири жене: нама је опклада, наша је побједа!

Гђе су два рога, нека буду и четири!“ — Али ну чуда! Чим изједе грожђе, одмах му рогови опадоше, кô да му их руком однесе. „Ах! помози ти, јаки боже!

“ помисли у себи, „повратићу ја себи и ћесу и гаће и свиралу, чини ми се, ако бог да!“ Онда набере четири-пет ока трешања, саспе их у једну крошњицу и оде до царева двора.

Прексјутрадан дође Грбо пред краља и рече му: — Хоћу да ми на колима начиниш кућицу дугу четири аршина, широку три аршина и високу три аршина, стотину клинаца дугијех по аршина, један ланад дуг стотину аршина и

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

” Улазиш у собу. Сузе те већ гуше. А два наша цвета из четири рата У твоме су крилу, образе ти суше: “Мама зашто плачеш? Је л' писао тата?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Жбуње се црнело од њих. Четири таква гундеља привезао бих на крст, који је покретао танко вретено које је преносило кретање на велики котур и тако се

“ У том периоду сам израдио нацрт за двадесет четири различита типа стандардних машина с кратким језгром и стандардних конструкција за замену старих типова машина.

Применом овог принципа успео сам да остварим напоне од четири милиона волти, а то је било близу горње границе коју сам могао да остварим у својој новој лабораторији у улици

Године 1900. када сам усавршавао свој бежични систем, модел апарата имао је четири антене. Оне су пажљиво подешене на исту фреквенцију и повезане у паралелу у циљу повећања пријема из било ког правца.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Знали смо такође да негде дубоко у ноћи, када чујемо слабачак звук црквених звона у румунском насељу, око четири миље источно од нас, преко кукуруза на наш пашњак дува поветарац који носи мирис слатког, младог кукуруза нашим

Упозорио ме је да ће око четири сата изјутра мој воз стићи у Гензердорф (град гусака) и да ту треба да преседнем на други воз који ће ме одвести у

Један од њих ме је упитао колико сам дуго у овој земљи и када сам му рекао да сам ту само око двадесет и четири часа, насмејао се и рекао да је тако нешто и помислио, судећи очигледно но непогрешивим знаковима ”жутокљунца” који су

године читаве сате мирно и стрпљиво, по највећој киши, испред зграде ”Њујорк Трифун” чекао извештаје да ли ће следеће четири године председник бити Хејс или Тилден.

Пре четири године први пут сам присуствовао служби у једној америчкој цркви у Делаверу и понео утисак да је, у погледу јавног бого

сам њене услове, али захтевајући да ми дозволи да тестеришем дрва од десет до дванаест часова пре подне и од четири до шест поподне.

Знао сам напамет прве две књиге Илијаде, изузев каталога бродова, и четири Цицеронова говора. Слободно време у мојој ”вили”, на реци Пасеик, омогућило ми је да се вежбам у овој умној гимнастици.

Старији Ратерфорд желео је да Винтроп “удише” атмосферу Колумбија колеџа четири године, па макар и немао неки нарочити успех.

” - одговорио сам и чекао његову реакцију. “Зар вам Ратерфорд није рекао да је Клерк Максвел умро пре четири године? ”- упитао ме је Нивен, и када сам рекао да није, упитао ме је како то да се о томе нисам обавестио из

На циљ сам стигао веома уморан и исцрпљен и да није било помоћи мога верног швајцарског вође пута, последња четири стиха ”Ексцелзиор” Лонгфелоа, верно би описала моје пењање на Титлис.

Енглезу из Луцерна, у Беч сам стигао у другачијем расположењу у односу на оно које ме је обузимало када сам, пре четири недеље, кренуо из Њујорка.

” - одговорио сам и чекао његову реакцију. “Зар вам Ратерфорд није рекао да је Клерк Максвел умро пре четири године? ”- упитао ме је Нивен, и када сам рекао да није, упитао ме је како то да се о томе нисам обавестио из

Ћипико, Иво - Приповетке

— Море вара... Почекаше још неко вријеме док се валови око рата понешто смирише, па се укрцају у лађу на четири весла.

на глави; школа кармелитана, у смеђим туникама; школа срца Исусова, са црвеним пасом, и школа сестрица Блажене госпе. Четири јака и згодна младића, поносити, носе свети кип.

Али не будали, знамо како ствар стоји!” А неки, чисто завидећи му, у четири ока вељаху: „Добро му је успјео цолпо ди мано!

У прошарици показа се крст, на махове засија у сунцу, и литија суче се полако, мирно, издржљиво. Четири млада човека, у белим туникама са кукуљицама, носе кип светога Рока са црвеним плаштом; кип се на сваком кораку клања,

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Трава царује међу словима И њихове редове По својој вољи престројава Кос отима своје поље Из руку четири црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени

Постоји, да најзад и то поменемо, још једна песма у чија се четири почетна стиха појављује жена капиџија. Вук ју је као љубавну објавио у петој књизи под насловом „Момче и Мара

У само четири кратка стиха пред нама искрсава судбина бића које у себи носи божју искру, али не може проникнути ко га је у овај свет

Када им пак са нове стране приђемо, нашој пажњи неће промаћи да се у четири наведена стиха сан на рубу пролећа, пре но што ново лето настане, узајамно пресликава са сном човечијим пре но што

године. Књига је насловљена по уводној и, добрим делом, програмској песми. А од четири њена дела други се завршава стиховима: Пусти, подлаче!

Поћи ћемо од онога што је у четири наведена примера из збирке Муњевити мир већ на први поглед уочљиво и заједничко, али се вероватно баш зато што је

То се, наравно, подједнако односи и на мање, али и на веће сегменте од стиха, као што показују четири раније наведена примера.

Али четири наведена примера показују још нешто: тежња да се на оба краја стиха (или неког другог сегмента у песми) стави иста реч

члан жирија, морао да читам романе као што је Гори Морава Драгослава Михаиловића, или да ишчитавам поезију као што су Четири канона Ивана В. Лалића.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

МИНИСТАРКА Садржај ЧИН ПРВИ 4 ЧИН ДРУГИ 28 ЧИН ТРЕЋИ 58 ЧИН ЧЕТВРТИ 92 ГОСПОЂА МИНИСТАРКА (ШАЛА У ЧЕТИРИ ЧИНА) ЛИЦА Сима Поповић Риста Тодоровић кожарски трговац Живка, његова

И купуј, и прекрајај му, и никад ништа на њему цело ни двадесет и четири сата. САВКА: Несташан, много несташан! ЖИВКА (за време обе сцене она мери и кроји): Не може да се стигне, бога ми!

Ух, кћери, све друго не марим, али само да ми је да госпа-Драгу свучем са државног фијакера, па макар за двадесет и четири сата. Прилепила се за фијакер као таксена марка, па мисли нико је не може одлепити. Е, одлепићеш се, синко.

Шта се утрпала између мене и Симе ова удовица! (Броји.) Један, два, три, четири, пет, шест, седам...Глас (броји у себи) кућа... брзо... новац с вечери. (Говори.) Знам, то ће тетка Савка да ми донесе.

ПЕРА: На служби, госпођо министарка. ЖИВКА: Наредите да одмах после подне, у четири сата, дође овде министарски фијакер. ПОПОВИЋ: Шта ће ти то? ЖИВКА: Пусти ме, молим те!

А где је она, бога ти, од јутрос? ДАРА: Код зубног лекара. ЧЕДА: Шта ће тамо? ДАРА: Шта знам ја, оправља зубе. Већ четири дана иде сваки дан. ЧЕДА: Тражио је неки секретар министарства спољних послова на телефону.

ВАСА: Уха! Па ти, ако тако потераш да лицитираш, можеш ми још рећи да би волео две жене са четири класе. Не бива то, пријатељу! Што не бива, не бива! Него, слушај ти мене, па лепо зрело размисли.

Не могу те свих шест погодити, буди сигуран да ће те бар четири промашити. РИСТА: А она два!... ЧЕДА: Е па, боже мој, два метка ваљда можеш прогутати за љубав тога да спасеш част

Истина је згодна за оговарање, онако у четири ока, у породици, а куд си ти па видео и чуо да се истина јавно каже? ЧЕДА: Је ли то све из ваше памети?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Течину собу у коју је уведен, Миле једнако описује као топлу и светлу, јер „пећ бубњи, а светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамњаном и димом дуванским”, да би нагло - на изглед без разлога, а заправо ради

Тако у злој Софкиној коби почињемо назирати, поред свега осталог, и губитак оног језгра породичне среће између четири кућна зида у које нас - као што је то у првом поглављу показано - не уводи нико други него један дечак: приповедач

И док је „напољу хладан и влажан мрак”, у соби је „светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским”.

147 Као запажање, то је, разуме се, сасвим тачно: свадба заузима средишњи део романа, четири петине његовог текста односе се на Софкину удају.

већ учинио, при чему је особито занимљиво каденцирање у три последња ретка или чланка (најпре чланак са пет, па са четири и на крају са три слога, а три синонимична глагола својим смењивањем остављају за каденцирање неопходан утисак

Вучем се по каванама. Седнем поред прозора и загледам се у маглу, и у румена, мокра, жута дрвета.“230 У четири реченице људски је живот приказан као нешто што нема ни праве сврхе, ни дубљег значења.

У трочланом низу голубови су се нашли најмање из четири разлога: због голубије боје, сличне „боји зимског неба, хладног и чистог”, што је и боја Дафининих очију; као птице

Осетиће се то одмах и лако чим се у четири следећа примера обрати пажња на оштро рашчлањавање коме су реченице подвргнуте: (1) „Пред њим, / пре свега, / ћутала

Метар његов поставља следећа ограничења: стих има дужину од десет слогова, дели се на полустихове од четири и шест слогова; границе стиха обавезно се подударају са синтаксичко-интонационим границама, што, другим речима, значи

Наводимо целовит комад текста с подвученим понављањима: „Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида, смео је да чини што хоће.

Између ова четири жута зида, смео је да чини што хоће. Изгледало му је сасвим смешно да је она братовљева жена, кад му брат није овде,

ко да их види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између ова четири зида”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Свашта!.. Једном су прошле кроз село некакве комите, свратиле код мене, заклале ми четири гуске — никад их не могу заборавити!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

* * * Не прође дуго, много, Ал’ ево гробу гост: Четири млада ђака Донеше мален лȅс. За лȅсом кука мајка: „Та дете ј’ — зар у гроб? А ја зар још да живим Без сина једина?

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

и напишеш кредом велико З, затим дођеш и пољубиш ме осам пути, пак опет напишеш 8, трећи пут пољубиш ме двадесет и четири пута, пак као и пређе напишеш на врати велико 24.

САРА: Ми ћемо се сваки дан на четири коња возити. ФЕМА: Нећу се ја мешати с којекаквима. Тко си ти? — Ја сам ваш брат, ја сам ваш ујак, стриц.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ 42 XИИИ КРАЈ ПУТОВАЊА 43 XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ 44 XВ МАГИСТРАЛЕ 45 ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА 46 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ 48 ЦРНИ ЈАМБ СНА 49 ДАКТИЛ СНА 53 СОНЕТ 55 СУНЦЕ 56 СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ 57 ХРОНИКА 58 ОДБРАНА

Пашће сунце тамо где сам ја клечао. Проговорите сени слутим ли превару мутнога потиљка. О тужни северу тела небо од четири ветра претвори у пару над широм отвореном водом која је разнела таму ока по целоме телу.

Пашће сунце тамо где сам ја клечао. ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ (1956) За Ј. Х. ЦРНИ ЈАМБ СНА Ја после великог сна подузех пут тужан МАЛАРМЕ У уху звезда за сна тамни

Краков, Станислав - КРИЛА

Но они нису били више весели ни победнички, већ се уморно вукли уским улицама као облаци запарне прашине. — Четири драхме, господине официру, — цвилио је мали Грк, и вукао босе ноге кроз прашину покрај уморних војничких редова.

Како су изгинула деца била турска, а оџу су Грци још пре четири године заклали, то су их закопали у воћњаку иза куће. Искиданог коморџију опевао је прота са напрсним крстом.

— Држите... — А где ћу ја сада. — питао је бесвесно Душко. — Известите команданта пука. И док четири ордонанса понеше на разапетом шињелу мртво тело, душко са стварима погинулог, стегнутим у окрвављеној руци, пође низ

Изгледа да су свега још два пуцала, јер су четири имала смешне и необичне положаје. Један је чак изгледао као пас кад мокри.

— Фић, фић, — звижде залутали куршуми и пресецају јечање рањенога на носилима која се клате између четири снажна рамена. Већ читав сат га вуку по мраку, а проклети куршуми још једнако их стижу и звижде. Трза се несвесно.

Па после носила са четири снажна носиоца спуштају се и пењу уз нагибе, кроз јаруге пуне мочвара, и увек куршуми их прате.

Видели се ситни људи како беже. Бора је повукао за ручицу. Нешто се откинуло. Апарат се затресао. Опет. Четири пута се велика тица плашљиво затресла.

Војници се узмували. Нешто се десило. Ускоро, док су четири војника копали у ноћи јаму за угљенисане кости, и погребно звонили ашовима, Казимира су спуштали везаног под стражом

Петровић, Растко - АФРИКА

Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога утовар неће завршити. Гледам мађијску игру нагих тела оних који товаре угаљ; упадају у

Све то богатство припада младим људима велике Монге, који су се пре четири године одвојили од свога родног села, поженили се и основали ово ново насеље.

Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне. Можда најлепше маске типа „бауле“, које сам икада видео.

они што поједу и изгризу све изузев дрвета и гвожђа, што зидају црвене мравињаке чврсте као од цемента, високе и по четири и по до пет метара, декоративне као готске катедрале; они што су највећа посластица афричких змија.

Тамо је шеф познати романсијер Франсис Беф, једини белац на простору од четири стотине километара. Мој вођ је г. од Сен Калбра који ме љубазно води са собом.

Моје руке и лице такође су гарави, жути и зелени од тог била. У тако страшном стању стижем у једно четири по подне понова у Боаке. Прва личност на коју наиђем у Боакеу јесте госпођа Беде.

Игра се дезартикулисаних удова, ишчашених руку и ногу, растављених колена. На диреку у средини залепљене четири свеће чији се пламен њише заталасан од игре.

То су два снажна средовечна човека; прави џинови широких очију; ничег свештеничког у њима. У четири кувар пронађен и изгрђен, и ми полазимо.

Сади, једно с другим измешано и једновремено, четири–пет разних усева. од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и

Сади, једно с другим измешано и једновремено, четири–пет разних усева. од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако је лако обрађивати.

у појмовима о својини и изражавању, треба подвући оно што одмах изненади белог путника, да црнац не броји даље од четири.

У стварности, све што црнац има „за“ себе и своју породицу не прелази скоро никад ни четири краве, ни четири колибе, ни четири жене или каптива. Апстрактно он не мора да броји као ми.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Дотле ће се повући наша четири батаљона што це боре под Тешицом; ево ја им сад одмах шаљем наредбу за повлачење. Кад се сва наша војска повуче од

На подножју шуматовачког виса видех где војНици дижу три четири крвава трупа. — Ко је то? — Добровољци. — Ко их поби? — Наши војници. — Зашто? — Рекао им ђенерал.

Ђенерал на то рекне: — Скотови, требало би их све побити. Чувши ово, »вредни војници« опале из пушака и убију четири добровољца. Ђенерал це после страшно наљути; он није тако мислио, он је то само у љутини рекао, али свршено је.

(Више војника мучно би и стало у шанац). Још је шанац био наоружан са четири четворо-фунтова тешка топа. Простор пред шанцем, који га одваја од шуматовачке коце што доминира шанцем, био је

још две чете са Оштре Чуке, где је са својим одељењем стајао мајор Миленко Павловић, а Турци одмах уведу у борбу још четири свежа табора са целом једном пољском батеријом — и тако се отвори врло жива борба.

Ниједнога тешкога рањеника не остависмо Турцима, а било их је у нашој групи четири. Изнели смо чак и једнога убијеног Руса: »да га Турци мртвога не погане« — као што рекоше његови земљаци.

Ево на, погледајте (он му додаде доглед и показа руком у правцу Рсаваца) — нема га и све га више нема, а већ је прошло четири часа по подне. Међутим Хрватовић је већ одавно напао. Сирома' Хорватовић!

Наша це бојница растегла најмање на четири сата хода. Од Рсаваца па чак тамо до преко Мораве дижу се куле и млазеви пушчаног и топовског дима.

Черњајев довуче однекуда (чини ми се од Караџића) четири пожаревачка батаљона, те ове свеже трупе потискоше Турке у њине старе положаје.

То време док је скупштина одложена, употребио је Чумић да се »учврсти.« Имало је да се изврше четири накнадна избора: у Јагодини, Јадру, Г. Милановцу и срезу звишком, а дан избора био је 4 јануар 1875.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

У чети нема више од педесет пушака. У рововима се налази војник до војника на четири метра растојања. Онда нам је детаљно објаснио ситуацију. „Ми се овде налазимо на последњем прагу.

Тај ћувик био је удаљен од нас око три, четири стотине метара. Мислио сам онда да ли да идем преко ових ребара, или да сиђем у равницу, па да подиђем.

— Ту смо били најближе бугарским рововима. Е, али пази сад... Са тога места ја сам се преместио око четири стотине метара улево и удаљио се од оне оштре кривине. Река ми је остала за леђима много даље.

Боловао сам у Орану, Тунису, Алжиру, Бизерти, Другој и Шестој француској болници. Шездесет четири пута сам шприцан од маларије, и шездесет и четири кила сам тежак. Прогутао сам три стотине пастила хинина. Боли ме све!

Шездесет четири пута сам шприцан од маларије, и шездесет и четири кила сам тежак. Прогутао сам три стотине пастила хинина. Боли ме све! — и размахне руком од главе до колена.

Управник је опет сазвао све потпоручнике. На десном крилу био је капетан „Фикус“... Саопштио је управник да ће четири пуковника заузети она четири угла у павиљону. Нагласио је још да је тражио иследника. Власт, дисциплина, казна!

На десном крилу био је капетан „Фикус“... Саопштио је управник да ће четири пуковника заузети она четири угла у павиљону. Нагласио је још да је тражио иследника. Власт, дисциплина, казна! Сад или никад!

— Ако за ово дозна управник болнице — добацује му „Кица“ — ништа ти неће помоћи оно твоје: „Шприцан сам шездесет и четири пута.“ Оде ти сутра у команду. Кафеџија купи срчу и поставља нов сто.

Он климну главом и тихо проговори: — Озбиљна опомена и нама и њима. Треба се једном замислити. Није шала. Четири године траје. Она духовна спона, названа војничким језиком дисциплина, растеже се и осипа као конац. — Ово је расуло!

— Има читавих пукова који су се из основа обнављали људима по три, четири пута. У свести нашој појављује се визија те бескрајне колоне убијених људи.

Док сам се ја спремао, командант је наредио да ми се припреми сува храна. Из свога сандука извадио је четири кутије конзервираног млека. Није заборавио чак ни хинине, ни аспирине.

Застали смо наскоро пред неком подземном пећином, три, четири метра под земљом. Изнутра је допирао тежак задах масти, коже, људског зноја, све измешано са мирисом земље.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Чујете ли како банда По сокаку лепо туче, Да навести карневал И весели ноћас бал? Дајте брже корпу цвећа И четири огледала, И воштаних девет свећа, Нови мидер од перкала, И париски рококо, И пантлика барем сто.

Остојић. Остојић је заправо, а очевидно са београдског примерка, преписао првих 18 строфа и прва четири стиха 19-те строфе, дакле првих 130 стихова Горестног плача (последњи стих: Мње она не јави), па је онда због нечега

као издалека, зачуше се тужни гласи песме Ах, престан’те, невине, певана од Српског хармоничког хора, са пратњом од четири шуморога (Wалдхорн), четири трубље (Посауне) и малим добошем, чотом обвученим.

гласи песме Ах, престан’те, невине, певана од Српског хармоничког хора, са пратњом од четири шуморога (Wалдхорн), четири трубље (Посауне) и малим добошем, чотом обвученим.

Художествено сложена песма ова, коју је по познатој народној арији вешто у четири гласа ставио искусни наш Србин и једини управ у овом кругу делајући гласослагатељ (Тонсетзер) Господ. Н. С.

Сабране ро Славољубу Славончевићу, Загреб, св. ИИИ, 1852, 47—8, где је Славончевић (у ствари, Лука Илић), у четири књижице (од 1847—52), штампао множину калфинских песама, како их он добро назива, за разлику од народних песама н

— можда већ није ни знао да је Стеријина, пошто је песма у њега непотписана —, па је тако од пет строфа штампао само четири, и то овим испретураним редом: ИВ, ИИИ, И, ИИ.

свака другојачије обучена и накићена, покрај њих на две стране раздељени стојали су четверо мушких, који су оделом четири чина народна представљали, тј. духовенствоблагородство, грађанство и земљеделство.

” Дописник из Сегедина (Народне новине, ч. 18. од 8. марта 1842, 72а) обавештава да су Сегединци те зиме држали четири бала, са првенственом намером и задатком „да би се благо опште у свако време и на сваком месту, колико је могућно,

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И то ми је потребно. Давид: А колико има година откад сте ви дошли у Босну? Судац: Па има тако двадесет и три, и четири године. Давид: О, млого, по Богу брате! Збиља, кад ћете ви већ...

чивутског цара Соломона били на дван'ест ћошкова, а ја би' се смио својом дјецом заклети да на мени има двадесет и четири ћошка.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

'Ајде покажи се! МИЛИСАВ (важно Алекси): У којој је соби? АЛЕКСА: Соба број четири. МИЛИСАВ (размишља најпре, затим узме штап од Алексе и казујући план повлачи штапом по поду): Ја мислим овако: да

Јуче су ми опет мет'ли на столицу четири ђачка јексера за цртање, окренули вршкове на горе, а ја сео и опет се искрвавио.

И онда, разуме се, место шест откуца девет, место четири седам и направи уопште такву збрку да је не можеш до смрти разрешити. Вратићу се ја.

БОКА: То што пише. КАПЕТАН: Читај, господин-Вићо, дале! ВИЋА: „Шест кошуља, три пешкира, четири пара гаћа”. КАПЕТАН: Хм! Хм! „Шест кошуља, Три пешкира, четири пара гаћа”.

ВИЋА: „Шест кошуља, три пешкира, четири пара гаћа”. КАПЕТАН: Хм! Хм! „Шест кошуља, Три пешкира, четири пара гаћа”. Зар му то не дође, господин-Жико, као неки распоред војних јединица? А? ВИЋА: „Две јегерке”.

Дванаест марама за нос, пешкири, гаће. Камо ти пушке, бомбе, а не „четири пара гаћа”! Па онда, место да си написао људски какву прокламацију да је полицији чисто мило да ти метне букагије на

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

који се осећају позванима да коначним ослобођењем Србије од Турака успоставе нову државу, која ће после више од четири века представљати продужетак старе.

вредноћи и издржљивости (Наџњева се момак и девојка,/ момак нажње двадесет и три снопа,/ а девојка двадест и четири/ Кад ујутру бео дан освану,/ момак лежи, ни главу не диже,/ а девојка ситан везак везе!).

У филологији, где је његов рад највећи, обавио је четири темељна посла: написао прву граматику, први речник (Српски рјечник, 1818), реформом традиционалне ћирилице створио

Христић је подједнако значајан као позоришни критичар и аутор драма на античке теме (књига драма Четири апокрифа, 1970). У нешто другачијем смеру, развијао се Љубомир Симовић (1935).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не

она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете. Ко зна? Истина да добро иде.

дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. И Младен је то знао.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

змије: у басми која се говори о главном змијском дану, Јеремијином дану, избола је змија очи »на два трна глогова, на четири шипова« (ЖСС, 124; Венац, 14, 1929, 528. Упор. Тхеоцр. 24, 88, где је г. такође употребљен за уништење змија).

народа (‹Софрић, 83; Марзелл, Дие хеіміѕцхе Пфланзенwелт, 1922, 106 ид›), тако се и код нашег народа детелина са четири листа сматра да доноси срећу: с помоћу ње може се отворити свака брава (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 288; 10, 226; Караџић, 2,

, испадну му сви клинци из потковица (ЗНЖОЈС, 9, 226). Ко има три ствари: шипку Давидову, траву крижатицу и д. са четири листа, може копати благо где хоће (ЗНЖОЈС, 10, 226). Ко би нашао четворолисну д.

са четири листа, додирне њом ону ограду, а ограда се распадне; сад човек треба да јој притрчи и отме д. (јер би је она иначе одма

, и чека седа рана зарасте. Ко има д. у длану, може отворити сваку браву без кључа (Караџић, 1. с.). Д. са четири листа употребљује се и у љубавним враџбинама: два листа девојка намаже маслом, а друга два медом, па их баци на две

Девојка треба да нађе д. од четири листа, и да је сакрије под часну трпезу у цркви, и да ту остане кроз три службе; нека је после извади и обнесе око

Јагода. Реч је прасловенска. Употребљава се као Ліебеѕзаубер ‹= љубавна враџбина). Од јагода са два или четири листа начини се венчић, и коју девојку момак кроз тај венчић погледа, мора да га заволи (пожаревачки округ, Караџић,

глава није ни било све дотле док није постала трава одољен, јер би без њега свако мушко дете умрло за двадесет и четири часа (ЗНЖОЈС, 6, 129). Ако вештица савлада чељаде, треба му дати у крштеној води о.

Исто тако добиће чиреве онај ко дира орахе што су на Бадње вече бачени у четири угла (Караџић, 1, 1899, 213 ид). Ако их деца на Божић једу, патиће од крајника (СЕЗ, 13, 400).

Највећу моћ имају вештице на Богојављење, и зато тога дана треба метнути освећеног т. у сва четири собна угла (ЗНЖОЈС, 13, 307). Где има мале деце, ту се пред спавање кади соба т.

и СЕЗ, 7, 277 ид, и Сцхнееwеиѕ, 10 ид). У врачањима против града, на Ђурђевдан, избуше се четири ц. на преметима, и у те рупе метне по парче тисовине (СЕЗ, 17, 172 ид).

У околини Бјеловара верује се да било »може обити коров по пољима«, и тога ради »уочи Видова четири дјевојке наберу послије подне по ливадама што више цвјетова била.

Ћипико, Иво - Пауци

Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола. Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком и говорио да не лучи њега

Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола. Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова

Дознао је да треба на петнаест стотина талијера плаћати камате двадесет и четири новчића на талијер сваке године. Прије се плаћало плету на талијер; сада је газда снизио камате, јер хоће да се Илија

—Још је она као цура, стиди се, болан. .. Ја карах што неће да својој мајци каже ... и питам је насами у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!

—Оставиуо луде разговоре, —, озбиљно рече отац. Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује. — Може се, да... Ма прву рам годину био болестан... А могу и код куће учити...

Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.

Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!

Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти. Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.

Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... — А што вам син из Америке пише?

Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас. Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес. За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије.

Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца. Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека

— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част. У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га. Гледај само свијета у пристаништу!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Најпре сам угледао његово мршаво кљусе како куња привезано за јову. Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко кога је била пребачена мантија.

Познавао је он добро људске слабости и пустио је да време ради за њега. Коломатио је и брбао три−четири дана по Вратимљу, рачунајући на то да ће се Лауш ипак предомислити и да ће прихватити његове услуге. Тако је и било.

Тридесет коњаника оставио је у резерви. Тако је он поступио са деведесет и осам војника (четрдесет и четири стрелца, двадесет и четири копљаника и тридесет коњаника) и са дванаест слугу које је одвојио од свакодневних домаћих

Тако је он поступио са деведесет и осам војника (четрдесет и четири стрелца, двадесет и четири копљаника и тридесет коњаника) и са дванаест слугу које је одвојио од свакодневних домаћих послова.

Попео сам се горе. Сместио сам се у тесном промајном собичку са отвореним прозорчићима на све четири стране. Не верујем да су разбојници много хајали што их одозго мотри моје избечено око и што их старим хараксалом

За два дана постао је први међу једнаким, за недељу дана заповедник који улива поштовање, за две су му се дивили, за четири је постао господар. Јер, збиља, шта му је недостајало да би то постао? Је ли био довољно себичан? Више него довољно.

„Пази гељо, да не прђакнеш наниже.“ Морао сам да видим тог безобразника. Сударим се са четири исцерене меснате њушке. „Гледајте своја посла.“ Могао сам да будем оштрији.

Стајала је на четири дирека који су до земље били отрули и право је чудо како се раније није срушила. Сада ју је гром спљескао са земљом и

се бунио говорећи како нам та рупчага у стени уопште није потребна, да уместо ње можемо направити просту кровињару на четири соје, кад се испред мене тако зацепљено испречила Матијина градитељска страст и Доротејево прећутно пристајање.

Води га голем вепар предводник са нагоре посувраћеним очњацима. Три крмаче, од којих је једна спрасна, четири назимета и десетак прасади. Ухвати ме свраб од помисли да бисмо могли читав чопор намамити на ступицу.

Тридесет коња ника, стотину коњоводаца и четири стотине коња изашло је то га јутра кроз капију Куле под заповедништвом челника Дадаре.

Грађевине ће бити лаке, од брвана и облица, покривене бујади и ражаном сламом. Путељци из града водиће на све четири стране света.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

) 126 ПОМЕНАК 127 ЗИМСКА ИДИЛА 128 (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...) 131 ТУРСКА 132 ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА 133 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ КАЛИФЕ АБУ-ЕЛ-РАХМАНА 134 (СТОЛЕЋА ДРЕВНА СУ ПРОШЛА...) 141 ВЕКОВНИ СТРАЖАР 142 У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х.

1890. ЧЕТИРИ ПЕСМЕ КАЛИФЕ АБУ-ЕЛ-РАХМАНА Кад је Абдала—бен-Али, за љубав калифског трона, На ужас Азије целе и древног Вавилона, По

Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, Кô слике титана мрачних, кô тучне статуе Крона. А ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На

Ипоник познаде Хелу. Крај кипа Изиде бледе Она у болу паде... У храму тишина влада, Четири сармата снажна приђоше трупини њеној, И бледо, мртвачко лице са тогом покрише тада.

Колико је Пољска дуга На четири своје стране, Од Њемена па до Буга, Није било такве пане. Па како ли бије стрела Из ручице пане лепе, Кад Океана јаше

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

година, када су наша знања о свету била само малени део данашњих требало је богоданим вештацима Хумболту и Арагоу по четири дебеле свеске за такав посао.

То није лака ствар. Ваља замислити четири осе, три простране и једну временску, управне једна на другу. Како год да их размешташ овамо-онамо, за четврту никад

Слично је и са свима осталим јаснијим звезданим скуповима неба. Зато су вавилонски свештеници, већ најмање пре четири хиљаде година, а можда још и пре, груписали звезде неба у звездана јата и наденули им имена.

Архитекти покушавају да их врате на њихово првобитно место, и полагано у том успевају. Она четири стуба Партенона подигнута су на тај начин из овог гробља.

У средину његовог поклопца сместиће камеју са фениксом, а у четири његова ћошка камеје са четири геометра; камеје са астрономима доћи ће на бокове ковчежића.

У средину његовог поклопца сместиће камеју са фениксом, а у четири његова ћошка камеје са четири геометра; камеје са астрономима доћи ће на бокове ковчежића.

Тај рачун је примитиван и нетачан, он може да погреши у одређивању Ускрса за пуне четири недеље. У овоме питању хтео бих још нешто да додам, али у строгој дискрецији.

снажну руку, он је са Клеопатром, заваљен у меке душеке краљевског свадбеног брода, пловио по древном Нилу, праћен од четири стотине лађица. Њему се никако није одлазило из Египта.

у томе је календару свака четврта година преступна (као и у Јулијанском: она чији се број даде без остатка поделити са четири), но то не важи за секуларне године. То су оне године које се свршавају са две нуле.

Оне су у Грегоријанском календару само онда преступне ако се број њихових векова даде без остатка поделити са четири, иначе су обичне.

Зато има Грегоријански календар у четири стотине година три преступне године мање него Јулијански, па је због тога средња дужина његове године краћа.

То се показало већ при мом првом дневном послу: при бријању исекох свој образ у четири разна правца. При доручку сасух чај у дозу за шећер.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА

Сабљом ћемо записати Сабљом ћемо зарезати Дела наша и мегдане Баш за небо, Видовдане. ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Свуда се бели – пао је снег!

Један од набољих писаца романтизма, Јакшић пише поезију, приповетке (четири збирке) и драме. Умро је у Београду. Мита Поповић (Чика Мита Поповић) (1841–1888), српски песник друге половине 19.

Наравоучителна весела игра за децу у четири дејствија, преведено с немецког од Франца Ксавера Штарка Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (други део) 1795.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

С првом женом је имао пет синова, и како које дете донесу с крштења, он му испали четири метка над главом: „Во имја оца, и сина, и свјатаго духа, амин!” И сто таквих чуда.

Господин Јоксим је тврдио — Кад Тоши кажеш идеја, он неизоставно види нешто округло или на четири ћошка. — Гос-Тоша је доиста волео неки очигледан култ, неко освештано место, неку репрезентацију оних који култу служе.

Све то за минут. Јȁ да сте видели госпа Нолу, тешку топузину! Бежала сам као да имам четири ноге. Али стигао би ме сигурно, да га нису она разбијена кола лупала по ногама.

младеж себи, а онда се дешавале ствари које је госпа Нола још теже разумевала него прописне колаче и виљушке с четири или с три зуба. Срба је већ био у горњој гимназији. Добро је учио али се није најбоље владао.

И осетила срећу, или варку среће, сирота госпа Нола. Скоро четири недеље дана је прележала. Доктор Мирко јој није тумачио болест.

Ветеринар Васа имао је паметну жену Паву, и две кћери које по цео дан свирају у четири руке у клавир. Пролазници застају, а госпођице то и хоће. Прозор врло низак и лети отворен.

Виде се двоје младих леђа, на њима прекрштени амови од једнаких, свеже упегланих кокетних кецељица, и четири једнаке витице, завршене с четири једнаке црне сомотске машне.

леђа, на њима прекрштени амови од једнаких, свеже упегланих кокетних кецељица, и четири једнаке витице, завршене с четири једнаке црне сомотске машне. А чује се или м о л „Дјевичине молитве”, или д у р неког бечког валцера...

” А што се тиче неке присне породичне слоге, није, мој Павле, ни код нас славно. У три мала собичка живимо четири генерације.

А сад, Павле, да окренемо нешто веселије и млађе. Ти сигурно имаш четири крајцаре аустриске вредности, да купимо по слану кифлу, и да идемо мало у шетњу, на Тису, да видимо врбак и да чујемо

За четири пет година, не више за осам него за четири пет, све ће бити свршено, ја ћу постати неки проф-Триша, стићи ћу их, њих,

За четири пет година, не више за осам него за четири пет, све ће бити свршено, ја ћу постати неки проф-Триша, стићи ћу их, њих, по изгледу и по навикама, што ми се чинило

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

или подражатељ, или макар писмокрадец дело своје барем пет година у рукопису држи, и сваке године свој рукопис најмање четири пута прочита.

калабалука праве да је биографију једног магарца тако исто трудно написати као гођ меру љубови једне жене која је четири мужа променила. Међутим да не помисли тко да ми, житија славни магараца пишући, оригинално пишемо.

Младожења В (истој девојки): Господична, вами је моје звање довољно познато, а интов и четири моја коња довољно показују да сам ја имућан човек; свака која се за мене уда има се надати да ће је звати милостивом

Он је био човек од своји 30—35 година, у ком се знаци мужества у пуној мери виђаху. Његов је возраст управо четири стопе износио, од који једна ноге, две труп и једна главу сочињаваше.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

укрштена сунчева зрака Слажу је у крстине Кос наглас чита Тајна слова расута по пољу Божури стасали до неба Служе четири црна ветра Сједињеном крвљу бојовника Поље као ниједно Над њим небо Под њим небо ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ Сви седе

у честито злато Трава царује међу словима И њихове редове По својој вољи престројава Кос отима своје поље Из руку четири црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

године. Претпостављајући да сам у школу пошао у седмој години, то сам, по њима, четири разреда основне школе и један разред гимназије свршио у дванаестој години, што значи да сам се родио 1866. године.

Морам признати да сам у први мах ишао четвороношке. Веле: да би се стало на две ноге, потребно је најпре ићи на четири или, другим речима, да би се човек у животу могао исправити, потребно је најпре да пузи, као што мора најпре

Узмимо баш као пример ова четири-пет питања која сам ја горе случајно набацао, па ћемо видети да су она не само за мене већ и за свако друго дете била

Па онда госпођа попадија кутију са бурмутом среског начелника, а срески начелник започету чарапу са четири игле и клупчетом г-ђе Маре, жене цариникове.

Сем овога, владу су чинила свега четири миминстарства: полиције, финансија, просвете и војно. У то доба, када смо ми као деца играли владе, нису постојала

на торти коју је она тетка што личим на њу цело после подне стрпљиво шарала, па — пошто сам још и прстом направио четири рупе у торти, пошто сам сручио пола киле соли у сладолед, пошто сам сипао сирће у већ скувану кафу и пошто сам

То су ситна посла; кило пиринча четири гроша, закинеш муштерији на мери неколико грама, па шта, једва му закинеш десет и двадесет пара.

Један мој рођак, на пример, како је ушао у први разред гимназије, није га пуне четири године напуштао; отприлике, као кад човек не напушта њиву или ливаду коју је после других и мучних парница добио.

Кроз четири године основне школе ја сам ревносно хватао муве, правио на прописима огромне крмаче, резао перорезом школске клупе и

Тако, на пример, када му је кобасичарев син једнога дана донео четири пара кобасица, та је прича гласила: — Била два дечка, Сима и Ненад.

главица купуса, седамнаест венаца црнога лука и десет пари телећих ногу за пиктије; Јанка Поповића 294 пари кобасица, четири шунке, четири шваргле, две сланине и једанаест кила сувих ребара.

седамнаест венаца црнога лука и десет пари телећих ногу за пиктије; Јанка Поповића 294 пари кобасица, четири шунке, четири шваргле, две сланине и једанаест кила сувих ребара.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Знате шта? — изјави одлучно поручник Коста. — Дозволите ми да одаберем четири војника,. колико свега пушака имамо, па да ударим ја на онај ескадрон. — Море, остави — добаци командир.

То ја наређу— јем... Сад је пет часова. Захтевам да клисура буде слободна за пролаз сутра изјутра до четири часа... Заповест је одлучна. Одговорност наша велика.

Али дозвољавам себи да констатујем чињеницу: ми смо били унапред жртвовани. И каплар Живуљ је знао да наше четири заморене и проређене дивизије не могу да се боре противу дванаест бугарских, одморних... Али свака част нашем војнику.

Али то је већ бајка... Однекуд сину сунце. Као мајчин осмех. Али се убрзо изгуби међу облаке... Сада је четири часа. Ваљда нећемо још дуго. Мој посилни брекће иза мојих леђа, те сјахах, да узјаше он. На нега је ред.

Прича нам тада како је у Пећи наређено да се сви топови и каре пука униште, изузев ова четири топа и каре. А да би олакшали вучу, разорили су њихове предњаке, па су задњаке наслонили на сељачке двоколице.

Наиђе баш тада један ђенерал и рече нам да пустимо топ. Како ћеш да га пустиш, кад су доле лежала наша четири војника, па би их просто смрвио.

Између људи угледасмо где лежи на земљи једна жена, а покрај не је седело дете од четири до пет година и плакало. Кроз пустош разлегао се гласић: — Мамице, што седиш? Лежала је на леђима.

Ћутљиви и мрзовољни, товарили су ствари. Дежурни официр рапортирао је команданту да су у току ноћи четири војника умрла и десет коња липсало... Говоре да у пешачким пуковима има много више умрлих.

Сад је Војник опет пренео један крај конопца. Да се не би много задржавали, војници су везивали по четири коња. Напред је био најјачи. Њему је за реп везиван други и тако редом.

Онда људи натоварише на леђа торбе и сандуке, јер коња сада нисмо имали, и све по четири у реду кретосмо. Али на првој завојици угледали смо жалостан и мучан призор.

Улазили смо један за другим и јели колаче од свих врста. Сетисмо се тада како више од четири месеца нисмо видели колач, а већ месец дана како нисмо ставили парче шећера у уста. Било нам је пријатно.

— Ја?... Господин потпоручник, па зашто смо прешли четири земље: Србију, Црну Гору, Албанију и Грчку... Ми смо сада као мачке.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Искрашћу се кроз поље бело Тамо где је друга четврт месечева, Засмејати се тамо охоло И коракнути на четири стране; Љубавно дише моје село, Лавеж се паса с бостана разлева, Ко злато ковано плашће голо. Одакле зора ће да сване?

Тако отпочео нови неки раздрузгани живот: На аутомобилима црвеним који су јурили кроз ноћ И између кућа Војника четири држала се усправно, Па затрубише увертиру смрти, разоравања и победе, За њима запуцаше топови.

Појури аутомобил носећи на себи четири соколара раздражена. Баража је гађала у небо да би спречила улазак птицама: Око града тако је зид од ватре, динамита и

у возу, између две железничке станице; На прозору саксија с три цвета, лице неке старице, На пољани из амрела извиру четири ноге голе...

У стању да сања пучину црвену СУНЦЕ, одсуство четири месеца: Ево, приближује се зима! О афазија, о подношења, о мучна балканска клима, Што влада детињством и снегом, и

Ево ја пишем песме, зато што између три и четири часа не осећам ни за чим другим потребу, но баш за тим. У једанаест и по сам гладан, и ни по коју цену не бих могао

Зашто и мржње! Нисам ли исцепао на четири Свето писмо! Нисам ли га том јарошћу поделио на четири јеванђеља! Али нема до једне собе у свету, куд бих хтео ући.

Зашто и мржње! Нисам ли исцепао на четири Свето писмо! Нисам ли га том јарошћу поделио на четири јеванђеља! Али нема до једне собе у свету, куд бих хтео ући.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

У поноћ и у подне њихао се, певушећи на ветру који му је доносио приче са све четири стране света. Колико је само чуда на земљи!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ТОМА (прекида га гневно): Ето ти твоја Србија! А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле. А сад? Циганима царство дошло! — Зар ја ово да дочекам?! АРСА (зачуђено): Шта, за Бога? ТОМА То!

Неће много да ми те остави. Тики, само да надзрнем. (За себе.) А и много нећем јоште да живим! Четири, три, две — највише још половин годину. У јесен, слунце кад почне да капнује, т’г ћу и ја да си умрем.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

) Саградивши тврђаву у Смедереву (у облику троугла са двадесет и четири куле), Ђурађ је предузео низ мера да обезбеди своју државу.

воде шедрвани, устави се Шарац, вода ладна, а потресе земља по Стамболу, бијеле се задркташе куле, а стресоше четири планине... Све се црној земљи поклонише и пођоше на Стамбола града.

Исто то може да се каже и за стајаће бројеве (који најчешће значе: неколико или много): три, четири, седам, девет, дванаест, петнаест, тридесет, сто, три стотине, хиљада. Стереотипни почеци су веома чести.

од три литре злата, и оно се на бурму отвора, те се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола, а на главу калпак н челенке, један

Тако се осећа, на пример, у Женидби од Задра Тодора писмо пет пута поновљено, али четири пута са нешто друкчијим почетком: „Ето књига, двије аге старе!“ „Ето књига, двије аге драге!

од бијеле свиле; по кошуљи три танке ђечерме, пак доламу са тридест путаца; по долами токе саковане, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар–кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни

покупи дизгене кулашу, па ишћера њега из сватова, удара га оштром бакрачлијом: по три копља упријеко скаче, по четири небу у висине, унапредак ни броја се не зна; из уста му живи огањ сипа, а из носа модар пламен суче.

“ Побјеже му Нестопољче Јанко; стиже њега Милош на кулашу, удари га међу плећи живе, четири се пута преметнуо: „Држ' се добро, Нестопољче Јанко! Толике ти јабуке родиле у питому Нестопољу твоме!

5 УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ Састала се четири табора на убаву на пољу Косову, код бијеле Самодреже цркве: једно табор Вукашина краља, друго табор деспота

Трећу пише војевода Гојко, и он шиље огњена чауша; а четврту царевић Урошу, пише књигу и шиље чауша. Сва четири ситне књиге пишу и пошиљу огњене чауше, све потајно један од другога.

Сва четири ситне књиге пишу и пошиљу огњене чауше, све потајно један од другога. Састаше се четири чауша у Призрену, граду бијеломе, код дворова протопоп-Недењка, али прота дома не бијаше, но у цркви бјеше на

А кад закон божји савршише, изљегоше пред бијелу цркву; тад говори протопоп Недељко: „Ђецо моја, четири чауша, ја сам св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, ал' га нисам питао за царство, већ за грије' што је

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

човек и рага Остају два сива трага Сељак хода све брже А коњ уморно рже У ЈЕДНОМ ДАНУ У једном дану Хиљаду и четири стотине минута Људи се могу растати Хиљаду и четири стотине пута Али само један Растанак ће да боли Када одлази

брже А коњ уморно рже У ЈЕДНОМ ДАНУ У једном дану Хиљаду и четири стотине минута Људи се могу растати Хиљаду и четири стотине пута Али само један Растанак ће да боли Када одлази Особа која се воли У једном дану Осамдесет шест

шест хиљада људи Само један лик Не нестаје без трага Када одлази Особа која је драга У једном дану Двадесет четири дуга сата Двадесет четири госта Можете скинути с врата Само једног Увек натраг зовете Када одлази Ваше рођено

један лик Не нестаје без трага Када одлази Особа која је драга У једном дану Двадесет четири дуга сата Двадесет четири госта Можете скинути с врата Само једног Увек натраг зовете Када одлази Ваше рођено дете Сваког дана Ма колико

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

ситног стрица, а зими, богме, и стричеве старе цокуле, крут црн гуњ и дугачак шал којим би се омотао око врата једно четири пута.

— А зар сам ја магарац? — побуни се Стриц. — Ама нијеси, брате. Магаре има четири ноге, а ти само двије. Таман си за пола магарца. — А заједно с тобом сам читав читавцати магарац!

У то исто вријеме нападачи су се заиста прикрадали кроза шуму. Распоређени у четири групе, они су се шуљали од једног до другог дрвета и примичући се једни другима, полако затварали круг око логора.

У логору је бомбардовање причинило приличну пустош. Набројаше четири дубоке јаме од бомби. Многе гране околног дрвећа биле су поломљене, једно дрво упола ишчупано из коријена.

— Ех, баш је и овај рат нека будалаштина. Толики авиони лом и грмљавина, а кад погледаш: три-четири јаме, неколико поломљених грана и једно изваљено стабло.

— Кад те зовнемо, да си брзо дошла. Пољар одјури до радионице у Гају и узбуни стражу. Четири наоружана партизана одмах кренуше у потјеру, с њима и Лијан. — Луњо, о Луњо, доћидер овамо! — викну старац.

Ту ћеш увијек наћи мене и стрица Лијана. Ја ћу те сваки дан чекати. XXИИ Крајем јесени од четири омладинске чете створен је Омладински ударни батаљон, понос читавог одреда.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПАГАНСКОГ ПРОРОКА ВАЛАМА 154 МОЈСЕОВ ШТАП 155 МАНА С НЕБА 156 ЛЕСТВЕ ЈАКОВЉЕВЕ 157 ЗМИЈА ОД ТУЧА 158 МАЧ И ЧЕТИРИ РИФА ПЛАТНА 159 СЕДАМДЕСЕТОРО БРАЋЕ АВИМЕЛЕХОВЕ 160 ВИЗИЈА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА 161 ЈОАНАТАНОВ МЕД 162 ЛИТОСТРОТОН, ИЛИ

ЂАВОЛОМ 214 ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ 215 ЛАВ И ПУСТИЊАК 216 ТРГОВАЦ И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ СВЕТА 219 ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ 220 ГОРЊИ ГРАД 221 ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ 223 СОЛОМОНОВ ГРЕХ 225 ШАРЕНА РИЗА АХАРОВА 227 О ГРИЖИ САВЕСТИ 229 О

Тако се је носио мисирски првопогански цар Сесотрис свакад. И једанпут, бијући му се с четири краља, надби их и свију четворицу живе их похвата, паке када би куда на шећњу ишао, њих би четворицу запрегао у златне

И ето, мртва обешена змија, од живих змија лечила је људе! МАЧ И ЧЕТИРИ РИФА ПЛАТНА По прорицању Језећила, што му Бог заповеди за приповест пред Жидови учинити, за Јехонијева царства, рече

учинити, за Јехонијева царства, рече му: »Ти, сине човечији, узми врло преоштрен себи мач ка бријаћу бритву, пак узми четири рифа платна, те насред града Јерусалима мачем начетворо расеци.

Гледећи их Језекил, с четири стране духну на њих ветар јако: таки оне кости започеше врло шуштати и стадоше се скупљати; главак сваки к своме

И врло се свакад паштимо за тим. ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ Једној тој рајској отоци је име по Писму Фисон. Она пролази тамо на Истоку преко евилатске земље.

А томе сиромаху четири јагњета да се поврате натраг!« (Гледајте како неки судије по својој жестокости срдца на друге људе нимало не имаду

Тадар игуман по изборли у град посла три четири калуђера, те то чудо казаше цару и патријарху, пак и обојица с многим народом тај дан дођоше у манастир на летургију...

Опет се чак отрагу нађох. Тако до три и до четири пут мучећи се и пробаљујући узалуд. Већ више не имадох с кима се састати да бих опет кушала могу ли, не могу ли ући.

Смрти нису пробирни дни; знате то да она нејма празника ни свечаних дана. Једна година четири времена у себи носи и [у] једно магнуће временом много је послова промењено с зла на боље и с добра на горе.

« Те тај, ето, виноград био је у Јегипту издавна маечак насађен. Цигло седамдесет и с пет лоза, да речем душа. За четири стотин година расплоди се онде и размножен до шест стотина хиљада.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци. У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из

У овој глави је, даље, и решење фамилијарног већа које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине. Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.

врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена. Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.

Дође мало после и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.

— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — никну Таска. Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе. Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.

Одмах настаде већа живост. Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири! Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра. Келнер меће пред свакога шаку кукуруза.

и место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на

научија се!“ Виде ли? Не чури ми се. Кеиф си немам на другу... Исти тај дуван, ама, неје та иста мушљика! Три-четири дима, па гу фрљи’!... Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи. Задубио се у оправку муштикле.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности