Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нисмо ми издали нашу свету Енобе, него не можемо без Грмеча, па бог. „ Тако мудрује некакво, вјечито безбрижно, четно спадало, а неиспавани борци зловољно мрнђесају: — Бандити, треба то одмах пострељати. — Хајде га сад стигни.
— Види га, како зна лијепо ружити, чисто човјеку мило слушати — похвали га четно спадало. Тршави дјечак приби се још више уза свога кума, ударајући му уз пут у ноге као ждријебе кобили.