Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах, и све сам то оставила за собом, и Башахид, и његово поље на коме ми ујаци четр’естосме изгинуше... Све је то покрила сива магла.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с собом води девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера.
се сави око Дурмитора; ја ударих кроз тај прамен магле са мојијех девет миле браће и с дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера; у магли се, љубо, растадосмо, растадосмо, пак се не састасмо; нека бог зна, добра бити неће“.
“ Опреми се војвода Момчило, па он сиђе низ бијелу кулу; дочека га девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера, а љуба му изведе чилаша; добријех се коња доватише, отидоше у лов на Језера.
Куд те сила сломи преко мора надалеко четр’ест конака, преко мора, да не видиш дома, ни без јада доведеш ђевојку, а код твоје земље државине, земље твоје, Бара и
јада ниђе није било: да подигнеш земљу у сватове, а далеко кости занијети браћи нашој преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, ђе нам тамо своје вјере нема, нит’ имамо красна пријатеља, но је нама, белћи, земља жедна, па кад виде
све војводе младе, ја бих стио проговорит ријеч, кад бисте ме, браћо, послушали: ми хоћемо преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, а водимо мила сина мога, сина мога хитра ђувеглију, ал’ су њега красте нагрдиле, и сина ми мука
То гледају сви турски сватови, не шћедоше мене ни ћерати, ја не шћеше, јали не смједоше. Ево има четр̓ест година, Романију гору обикнуо боље, брате, него моје дворе, јер ја чувам друма кроз планину, дочекујем Сарајлије