Употреба речи чешање у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Он се поче чешати. Али то чешање беше грчевито, са стиснутим прстима. Докопа се за чело и косу и поче се грепсти тако јако, да крв потече.

Ћипико, Иво - Приповетке

равно у својих господара прошлих година, а остали испоредише се на тргу испред цркве, очекујући да их ко унајми за чешање и купљење маслина, ради чега су и дошли.

Опет је пред заход захладнило. Уоколо је тихо и спокојно. Само се лепо чује чешање и падање маслина и шуњање по земљи.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

!... Поте ћути и чеше се по глави која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство. — Од кога си гу, збори, бре, научија?!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности