Употреба речи чешу у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Сви су вашљиви, прале, регрути, врве ваши по живом лешу, изнад црвене липе што жути анђели се бишту и чешу! Браниоци и нападачи, Тужиоци, жртве и кривци, свети ратници и колачи: вашљивице и вашљивци!

Кондор нема облаке у кавезу, ни алигатор у базену брзаке. Ко у једначину, загледани у резу, мајмуни чешу темена и стомаке.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Љигави, пуни слузи пужеви пузе по мени и мишеви се витлају, чешу, јуре око мене и преко мене. Пуна ми глава мрави. И пролазимо кроз триумфалне капије.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Била су дурљива и кад би их мати призивала, да види зашто чешу главу. Постала су била стидљива, повучена, као да су крива што су жива. Мати њихова једва је чекала, увече, да оду.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре. Реши се, наиме, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

тако грохотан смијех, да чак и Сивац диже главу и пријекорно их погледа као да вели: — Будале ил се смију ил по глави чешу!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности