Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ. Поседају у топлој соби, па чешљају перје. Све сама женскадија, све од бáке иза запећка, па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишји реп —
Њему се обраћа после насамо, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају. — Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала — вели му Нића; —
— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале. Још неко време седе и чешљају перје. Баба по неки пут зевне, затвори очи, па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на
Из одаје се чује сватовска песма што је певају девојке кад невесту чешљају; чује се песма: Док стане туђа плести па клети, И туђа рука косу крзати, А ти ћеш, Јуло, онда плакати.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
жене се уздржавају од својих уобичајених послова, односно не стрижу овце, не месе хлеб, па чак не купају децу нити се чешљају. Ако прекрше ове забране, верује се, добиће болест русу.
) биће злосрећан. Мушкарци се петком не шишају нити брију а жене се не чешљају. Овог дана многи не смеју да крену на пут јер се боје лошег исхода или несреће на путу.
Девојка тек чином удаје добија звање и статус „жене“. Жене се „свуда код Срба друкчије чешљају него девојке и цео им је завој (’трвељ’, ’превес’) измењен“.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сједиће они поваздан у хладовини и чешљати карте. — Па нек чешљају, шта ти то смета — мирио се дјед и с небеском улогом чувара реда.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кроз ћубе горја Бели пастир слази. о искон-слико, златник твој не важи: а чешљају се девојке у ражи, а слезом блеште чешљеви, крчази, а плач се точи - чује се крштење, а свадбом руди раних дуња
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
жена се буди поред лампе мусава и орна за то блудно доба чешља се док драган излива последње пиће из бокала чешљају се овчари на Старој планини у Санџаку гледамо чешљање шакала чешљеви силазе низ пашњаке гвоздене дрљаче у заветрини
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
мора без одмора на пастушасте коње, у кошутин рог; изиђи па иди у калајгору где се ватра не ложи, где девојке косу не чешљају, где невесте хлеб не месе, где петао не пева, где не лаје, где мачка не мауче. Иди и тамо се скраси, овде места немаш.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
С помоћу в., по сили аналогне магије, може учинити девојка да јој порасте коса. На Ђурђевдан пре сунца девојке се чешљају на в. гранчицама, »да би им коса расла као в.
гранчицама, »да би им коса расла као в.« (ГЗМ, 6, 1894, 269; 656); понекад се чешљају седећи на конопцу, који је уочи Ђурђевдана преноћио на в. (»да ми расте коса као в.
Негде девојке остављају зејтин да на в. преноћи, па њиме после мажу косу (ГЗМ, 6, 371). На Ђурђевдан чешљају се девојке на в. »да коса и оне расту као в.« (ібид., 269). В.
са јаблановим лишћем (ЖСС, 118; ЗНЖОЈС, 11, 267). Девојке се, из истог разлога, на Ђурђевдан чешљају на с. (ГЗМ, б, 269). Прашак од с.
Ружа. У Призрену се православне жене на Ђурђевдан ујутру »чешљају испод руже«, и остављају расплетену косу — да би расла (ГЕМ, 20, 1957, 18). У Каставштини, на Марченицу (25.