Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Јали ће се искашљати, јали рећи какву непристојну реч — тек ће, цркао, пукао, дарнути свако чељаде. Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује.
Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу што привредити.
Види се кућа Живанова, зграде око куће, гај, па горе рудина. Учини му се као да неко чељаде изиђе из куће... Нико други већ — Радојка. Чини му се, види је како још плаче... Затим погледа мало доље.
— чу се оздо глас Живанов. — Ено их, Живане! Удри! — чу се други неко и груну пушка. — Страхиња, склониде то чељаде амо за букву! — рече чича Мирко. — Они се лудаци не шале! — Хватајте и ви бусију! — рече Пурко и осталима.
— лула за пушење (од печене земље) синор — граница имања сиџаде — мали ћилим на коме се седи скот — животиња, рђаво чељаде сљедователно — према томе сопра (софра) — трпеза спарета (шпорет) — штедњак средотежа — средина струна — као
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Тешко нама!... Зар им је, болан брајко, мало оне човечности! Кога нападе? Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари? Где? Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.
Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници. Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.
Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. — Хајде, бабо, лези! — То сам већ мислио... Нека једно чељаде оде попи!... Треба ми!... Уведоше га у собу. Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.
— одговори Јелица. — Да ниси Станкова? — Јесам. — Да си жива и здрава! Што ваља — ваља! Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... Јелица порумене, па оде гледати посла. На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече Мојсило Прокић. — Мислим и кажем да се дијете даде у школу. — Каку школу? Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? — Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пази се и на то ко ће га ставити први пут у колевку. Ваља се да дете стави у колевку „чељаде које је здраво и гојно“, па ће и оно, дете, бити здраво и напредно.
Урокљиве старе жене могу намерно само својим погледом упропастити било које напредно здраво чељаде или стоку, летину и сл. Кажу да постоје вештице, „коњооборке“ које погледом могу човека оборити с коња.
које делове тела не треба никако љубити и зашто. На Груди се сматра да „не ваља допустити да велико чељаде љуби иза врата дијете које још није почело говорити, јер неће бит сретно“.
слуга; 2. сужањ; 3. домаће чељаде и 4. члан задруге, породице.⁶ Стара српска реч „отьрокь“ означава дете (нпр. „роди сего светаго њтрока“), али и роба
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
А ако женско себарско чељаде у олтар стане, нека се заведе далеко у гору међу јеле сиње, одакле не може натраг да се прокраде, нека се пусти да га
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
полувака (полулитрењача); престрава (престрављење); отклипсати (откасати, отрчати); шишкавица (за варошко женско чељаде, погрдно); језичко (човек дуга језика, брбљивац, или онај који не остаје дужан); џека (неваљалац, рђа); нашушурен гај;
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Их, ти као да човјеку правиш самар, тако говориш. — А зар коњ није исто што и право чељаде, још бољи. Десет пута бољи. — Коњ? — Да, да, коњ, што се чудиш.
Да ти ишта знаш, не би се овако љутио и пропињао као јарац. — Како се нећу љутити, никаква вјеро. Човјек је крштено чељаде, славу слави, душу има, а коњче... Самарџија се тужно осмијехну. — Има човјек душу, а.
Предомишљао се драги бог би л начинио говече ил чељаде, па тако испао брат Сава. Из тих дана потиче и она сличица, цртеж нашег млина, коју је начинио брадати сликар
— весело дочека самарџија. — Вала, и вријеме му је било. Дјед је и даље пренеражено ћутао, као да више није чељаде од овога свијета, а друштво живну и окуражи се.
— А онда, кад вече приђе, мој Раде, кад се јави први дашак вјетра, ја ти се за трен ока премондурим у друго чељаде. Како, зашто, питај бога, тек одједном видим да ја више нијесам ове земље човјек и да су ми тијесни сви њезини закони.
— Хм, богами, баш некако лоповске, лисичје, друже команданте. Не кажу џабе да теби не може промакнути женско чељаде а да га одмах не скрозираш погледом, као свијетлећи метак. Милош укекери очима као преступник на „дјелу“ затечен.
Тек само види да се претворио у пијано и вилено чељаде, заборавио да се икад бојао Шваба, па само каткад затресе ошамућеном главом као кобила у вршају, али себи не може да
неко саучесништво у краћи коња, па се већ толико одомаћио да је около слободно шврљао и понешто радио као право домаће чељаде. — Да ми га је негдје приклонити док се само куварица не врати — бринуо се командир. Шта ћу с дјететом у канцеларији?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
За њу он не беше мушко, човек, већ обичан свакидашњи створ. А беше лепа Тода! Не беше то бујно, крупно чељаде, као што су већином код нас, већ средње, нежно, мало и вито.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад га крава видје такога, наједанпут ће проговорити, ма баш као и крштено чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти не треба моје хране, одсад ћеш моћи и без мене живјети;
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало подаље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ај... ај... ај!... Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сместа те хапсимо, да не би наново Унесрећио неко женско чељаде!” ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ Гуши се од љутње несрећни деда, А љутња, што је беспомоћнија.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја се, крста ми, чудим што је ово чељаде још у оца!“ „А инокосан је човјек. Нема је ко замјенити“, одговори стари. „То је, валај, истина, но рећи ћу ти, буде
“ „Али је не дамо, без нечије зле среће, одиста!“ прекиде га жестоко младић. „Ни нама образ не да, да унесрећимо наше чељаде, још какво чељаде! Па и та је још: она би послушала без поговора, али не без своје несреће!“ „Како то?“ запита видар.
“ прекиде га жестоко младић. „Ни нама образ не да, да унесрећимо наше чељаде, још какво чељаде! Па и та је још: она би послушала без поговора, али не без своје несреће!“ „Како то?“ запита видар.
Тако је он барем мислио. Па иако сам прихваћен, иако ме држе као своје чељаде, зар ипак не треба да видим е сам го као прст? Сутра нека старога нестане, како ће ме гледати браственици...
Догони се у млин и одгони хитно. Гдје год среташ путника, сваки се жури као да му кућа гори; готово свако је чељаде у лицу забринуто и као сјетно, осим понекога момка, кога хоће да жене, јали дјевојке коју ће да удоме, јер је доба за
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ми старимо, свет се подмлађује. — На млађима свет остаје. О ЧОВЕКУ — Чељаде на свијету, кап на листу. — Од повоја без покоја. — Дрво је дрво, кам је кам, а човек је и дрво и кам.
— свраб среш — камен који ствара вино, вински стреш станац — камен који је као изникао из земље стокућа — женско чељаде које радо залази у туђе куће, и ретко је код своје стрв — остаци од леша стрмељ — стршљен струка — део народне
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фране, него чак и у Зврљеву, нико никог не зове правијем презименом ни правијем именом, него свако чељаде има надимак. Исти фратри, иако су, послије бога, највише штовани не могу измаћи томе народњем крштењу.
Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде. Чагаљ, Шунда и Ркалина шаптаху њешто живо мећу собом. Чагаљ упро кажипутом у своје чело па куца у њ.
је протекла година, а не један дан откад је пошљедни пут ходио на чесму; чинило му се да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То чељаде пратим ја, дакле, равно пет година у целом њеном животу и кретању. Вечито заврнутих рукава, све одано кући, поштовао са
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Моја ће болничарка, из почасти, као чељаде из града, сједити негдје у средини, на нешто вишем стоцу или на столици с наслоном, јединој у кући, и водити ће главну
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад га крава видје такога, наједанпут ће проговорити, ма баш као и крштено чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти не треба моје хране, одсад ћеш моћи и без мене живљети;
Ћипико, Иво - Приповетке
И збиља, у згодни час неко чељаде устобочи се на кућноме прагу. Огледа се уоколо. —Шта сте ту стали? — јави се осорно. —Је ли ми? — успрене жена.
А кад је поодрасла и развила се до дјевојчета, послушна и мирна, остаде у кући ко домаће чељаде. Девојка се за првих заранака прене и оћути мање сањива но обично.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И да застраши мужевношћу злоковарника, и да преласти лепотом женско чељаде. Управо као поручен за строга буљугбашу и, у исто време, за отмена царска измећара. Соко.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чама, зебња и грозничава, дубока језа дрхташе на образима његовим и на образима чељади његове. Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно увлачи и подмукло шири по торовима и стајама, обарајући немилосно све живо
— онај који чини зулум, насилник изор — рад у пољу илика — сребрно или калајно дугме индат — помоћ инсан — човек, чељаде јазија — „писмо, оно што је написано на нечем“ јармац — мали јарам; јарам — „дрвена направа у коју се прежу волови
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
То се ради овако. Кад какав човек или чељаде дође близу до места на коме зидари раде, мајстор узме п. и кришом њоме измери чељадету сенку; по томе поједе своју
с обе стране пута. Када тим путем прође чељаде коме се хоће да нашкоди, треба рећи: »Скупио се као ова купина, и обесио као ова жаба«, и оно ће се разболети
(Вук, Рјечн., ѕ. в. бадњак; ЗНЖОЈС, 20, 36). Када у собу у којој спава дете улази често какво сумњиво чељаде, накаде дете божићним л., да не би било урекнуто (ЗНЖОЈС, 7, 388).
гранчицама (ЗНЖОЈС, 13, 307). Ако у кућу где има деце уђе какво сумњиво чељаде, треба децу после накадити божићном м. (ЗНЖОЈС, 7, 388).
Ако вештица савлада чељаде, треба му дати у крштеној води о. и руте, које су унакрст исечене (ЗНЖОЈС, 13, 307). 2. О.
« (иб., 183). Ако ц. л. сади љуто чељаде, биће и он љут (СЕЗ, 48, 55). Ко пре Ђурђевдана убије змију штапом, нека тај штап забоде у лук, па га црв неће јести
Ћипико, Иво - Пауци
И код те помисли учини му се да је сваки храст живо чељаде; кад падне под сјекиром, већ га нема! Упути се узбрдицом и, лутајући, пут га доведе јари, гдје је љети благо свраћао.
Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву. Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи.
— Па изиђе из двора на улицу. Упутише се мучке кроз село. Између кућа бијаше све мирно. Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...
По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе. Он се трже. —Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. Она га треном погледа и насмија се.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Хох је света. Дању можете баш и да заборавите... И велико кандило да ми пали само мушко чељаде, а после, могу наставити да доливају жене.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
”Да, нежењен! Чиме бих то чељаде преранио; У којој постељи да ме чека, И пошље чије, моју главу да загрли? Једном је пришла једна ђе сам спаво, И била
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— У народу се нашему и сад приповиједа да се никаква велика грађевина не може начинити док се у њу какво чељаде не узида; зато се таковијех мјеста клоне сви којима је могуће, јер кажу да се и сен чељадету може узидати, па оно