Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки! Него што се онако матор помамио, те не да никаком чељадету с миром проћи? Јали ће се искашљати, јали рећи какву непристојну реч — тек ће, цркао, пукао, дарнути свако чељаде.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све је ваше и онога храма. Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах. Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
чувени Чавлин Далматинац, прави хајдук, с прсима у сребру, и гласно попијевао, нагонећи сузе на очи сваком женском чељадету: Веселте се, село и сељани, ево мене гоне сережани . . .
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И тако осташе, ћутећи мраморком, погружени вељом тугом. ИВ Одраслу чељадету приснијевају се често догађаји из дјетињства му, а то живље престављају се што је виша разлика у начину живљења у
“ Она је изговорила то на предушак. Лице јој се бјеше зажарило, а дисање јој бјеше учестано, као чељадету које се уза страну пење. Обоје мучаху и гледаху преда се.
“ „Хм!“ рече сердар. „А што? какве су па теби бриге, да не сниш!“ Па се одмах поправи, „да, понекад се чељадету разбије сан... Па оди, дијете, к мени, да ме разговараш, д’ако ме ушикаш“, рече смијући се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад се утопим у ваган воде, мора се не бојим. Кад те опанке подереш, ја ћу ти купити друге (рече се у шали босу чељадету). Кроз плот ткато, коцем сабијато. Куни ми кућу ђе стоји (рече се у шали ономе, који се жали да га зуб боли).
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— узвикнуо би очајно, задрхтао би и само би тада грчевито зајецао да га је жалост било погледати. Сваком свом чељадету, малом и великом, подигао је Реља, одмах, првих дана, биљег, па је гробље тврдо оградио, све сам, без ичије помоћи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад какав човек или чељаде дође близу до места на коме зидари раде, мајстор узме п. и кришом њоме измери чељадету сенку; по томе поједе своју сопствену поган, и онда узида п. у зид и каже: »докле ова п.
У Лици жене уочи Ивањдана намењују по један струк сваком чељадету, и ујутру пре зоре гледају их, и чији је струк увенуо, тај ће бити болестан и исте године умрети (Беговић, 123).
Уочи Ивањдана беру га девојке и задевају у сито, намењујући сваком чељадету из куће по један струк, и обесе под стреху. На Ивањдан устану пре сунца и гледају цвеће у ситу: чији су струкови
неке зграде) да преноћи, а сутра их унесе у кућу говорећи: »Ево, мечка је долазила и мало појела«, па затим сваком чељадету дâ по неколико зрна ради здравља (СЕЗ, 83, 1971, 166). У Ресави на Св. Андреју (»Мечкиндан«) »кувају к.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
начинити док се у њу какво чељаде не узида; зато се таковијех мјеста клоне сви којима је могуће, јер кажу да се и сен чељадету може узидати, па оно послије умре“.