Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
да се обеси, пак тражи и тражи и у целој шуми не нађе како би хотео дрво; а кад огладни, а он се врати у село: „дајте, чељади," — виче — „што ужинати! Мал' не умре' од глади! Проклете шуме! Ништа ти нејма да ваља у овој нашој Далмацији!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А знао је да га Милун никад неће звати напразно. Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па онда пређоше на јучерашњи сабор.
« Већ се прилично одјутри. Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се.
Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није. У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...
— Девојка неће. — Нека је нагнају! — Ко? — Отац. — Каки отац?... Зар је оно отац? Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! — Немој се жестити. Остави ти то мени... — рече Турчин благо. — Не треба ми!...
— Ниједно да се није макло! — продера се он. Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.
— Је л̓ доста у кућу? — Доста. — Шта још треба? — Да позовем чељад!... — рече Милош. И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто. Кад све би готово, онда попа рече: — Сад се пољубите! И отпоче љубљење.
И отпоче љубљење. Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. Кад се и то сврши, Милош рече: — Дајте, децо, вечеру!... Совра се за часак препуни јелом.
А што да се не смејем!... Нарадио сам се до миле воље!... Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„ради свршавања хитних послова, који не трпе одлагање, а који се не могу свршити на време једино радном снагом кућне чељади“, пише Влајинац.
Старешина, „природни заштитник“ своје чељади мора да ужива поштовање и углед свих чланова задруге и зато се на ово значајно место бира, пре свега, онај који је
У односу према својој чељади, добар домаћин је строг али правичан, разборит, ваљан организатор посла и поштен непристрасни судија у међусобним
Глава породице, носилац свих породичних култних радњи, ужива изузетно поштовање код своје чељади која му на то различите начине показује.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И гостов поглед одједном пође по кући и чељади, те се устави на лијепој зубљоноши. Домаћин унесе бадњак и назва: — Добар вече и честит ви Бадњи вече!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
урађена и склоњена под кров, у суво, мирише из ње прегријано лето и наша ознојена зрела јесен, труд и слога наше чељади.
). Изгледа да је од куће и њезине чељади зависило у шта ће се најменик преобратити. Тамо гдје сви у фамилији вичу и кућу на главу дижу, провиче се најзад и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шта је ово, зар се тако ради? Гледну челе, ох дивне чељади, Та све они красни соколови, Све трутови, да Бог благосови! Ој детићи, реко, здраво, здраво!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ох, грехоте, људи моји. Поћуте тако и он и дјед па ће ти се истом тада самарџија сјетити и кућне чељади. — А како си ми ти, рођени Раде? Како ваш Ниџекања, гања ли још политику или се већ дозвао памети?
! Види га, види. Ихи, почело је! Кад он већ дједа смије назвати парипом, шта ли ће тек бити са осталом чељади. На мене ће, вјероватно, сви у кући и заборавити, моћи ћу да одмаглим преко потока у љескар.
ђаво, или какав његов рођак и помагач, па чудо начинити с касним пролазником, сељаком, особито с грешном женском чељади, која су и без раскршћа увијек близу некаквом страданију и белају.
Изгледа да је од куће и њезине чељади често зависило у шта ће се најменик преобратити. Тамо гдје сви у фамилији вичу и кућу на главу дижу, провиче се најзад
— Пази поганца како се узинатио. Изгледа да и код њих има засукане чељади као и код нас. Кркљанац код џамије одједном процијепи нечији снажан узвик: — Не дајте, браћо, однесоше ме!
Главно је да ће тамо у селу остати оно чељади. Партизани не дирају дјецу ни женске, то им је тако у закону. Око банде у троуглу све се више згушњава и стеже обруч
У веселом касу, звонцајући ормом, стижу коњи под лаким колима пуним шарене женске чељади. Само је на кочијашком сједишту бркат спечен сељак у црвеном женском зимском капуту с крзненом крагном око врата,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
нека једну проговорим: ја бих да га међу нама овдје у планини испечемо и брацки поједемо, а да нико не казује кутњој чељади, јер није право да од њега једе ко је дома лежао, него ми који смо се около зеца мучили. Је ли овако, браћо?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нико не проговори, нити се маче, но све очи запеле за њ. Пламен је весело играо усред те снуждене чељади, те је мужевно а жалосно лице сердарево чудан израз примало од тога блијеска. „Пејо!
Ето вам, у главнијем потезима, обличија тијех укућана. Са чељади, солдатов поглед летио је около по кући, и највише застајао на оружницу, што блисташе уз чађави, неокречени дувар.
Тако је исто говорио и осталој чељади из свога браства, која се врзијаху на измјену по кући му и бијаху у забуни ради њега.
Домаћи мачак Шарко, који дотле лежаше под креветом, зачуђен, ваљда, што наста та необична тишина, измиље, погледа по чељади, обрну се у ковитлац два-три пута, па одједном ђипи на кревет, на ноге Јанкове.
“ Ђакон устави своје говорничке слике, јер угледа двоје чељади, човјека и жену што им се већ примакоше. Жена је ишла ситним а брзим кораком од деснога краја, као од Ријечке нахије.
чудна лисца!“ гунђаше ђакон, идући за Владиком и трљајући руке! Тога истога дана пред мрак, сјеђаше сердар са својом чељади крај огња у својој кући. Два клапчића из села, обртаху наелак ражњеве по којима натакнута бјеху два велика брава.
Около стојаху сви, па и женске. Милуну је сав обрашчић поштрцан био. Она два дјетића промолили главе кроз коло чељади, па гледаху са насладом. „Ха, то ми је крешево најмилије!“ рече медик улазећи. „А коме није?
„Да ти није то брат, Јанко?“ рече сердар. Тај крупни глас тргну их обојицу, те погледаше и видјеше коло чељади око себе. Јанко не мога одговорити, но занијека главом.
Збогом прошлости!“ па обрнувши се к домаћој чељади, погледа на Стану, а погледа је тако, као да би јој рекао: „Ђе си ми ти ту ми је све!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Жалило га до двоје чељади: Млада мајка и мртва љубовца. Чудне лажи, да је бог убије! 6 Поранио Хусеин владика Пређе зоре на петнаест дана,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Они наврте на ражањ срце и главу и даду једноме ђетету да обрће. Они се чоек забави у разговору с осталом кутњом чељади, а ђечица около онога печења скупе се и приђе него се добро и испекло, два ђетића — онако гладни — изједу један главу
ни оцу ни матери, кад али Ћели дошао змајевит коњ и донео му госпоско одело и оружје, и довео уза се троје четворо чељади те раде башчу, а Ћела се обукао у оно одело, те постао са свим други: није више ни ће | лав него леп момак што може
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.
— рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из Светога писма. Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у
“ Па онда стаде мислити о свему што је доживио и стаде испоређивати оно што је њекад мислио о манастирској чељади са онијем што је сад знао...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад се неколико дана касније, у кругу лучке и морнарске чељади на молу, разговарало о догађају с надвојводом, сјећам се како је један старији морнар узимао у заштиту надвојводино
Кад је било посјета или стране чељади, опомене су бивале оштрије, а сам обред усекњивања, из пажње према гостима, праћен ћушкама.
Ћипико, Иво - Приповетке
оном месту одакле Загорци пут друге вароши кренуше, уз затворена врата неке куће, прикупило се једно уз друго двоје чељади: мушко и женско. Они су из друштва изостали, не хтевши с њим даље ићи, били су морем и бесаницом уморени.
Цело поље унедоглед озвањало је живим кикотом, смехом и попевком. То се све лепо чуло и разабирало; но чељади није се могло видети, јер су били заклоњени у густим маслиновим крошњама и гомилама.
На палуби, при улазу, дочекује путнике морнар, за то постављен да од сумњивих тражи билет. Још неколико чељади узастопце укрцају се. И Цвета с Марком одлучи унићи, па догодило се што му драго.
Слушали су с улице корачаје чељади и вику дјечурлије, гледали су у зраку свјетлости што је однекуда одозго долазила и захваћала комад обијељена зида.
Тако пролазе дани, један за другим, без икаквих промјена. Једнако слушају корачаје чељади што улицом пролази, вику дјечурлије и неразумљиве гласове мрачнога града и шапатљиве ноћи.
А кад пароброд заплови отвореним морем тамније боје, потражи дјевојка Лазу и, зближивши се к њему, у шуму и вреви чељади, умиљато му рече: Овде немам никога до тебе!
Искрено се гледају и траже ријечи да се боље разумију. А силан брод са чељади једне читаве вароши плови даље у дубокоме мору и свијетломе простору, испуњену плаветнилом неба и мора.
Долазило је на шкољ и друге чељади из села да припазе стоку и мазге, пуштене пустопашице по шикарју. Уоколо, по ратима и у увалама, виђеваху се
Па се упутише једно за другим уском шкрапавом стазом, журећи да чим прво у село стигну. Путем не сретају чељади, а и уоколо све је мирно, само што из даљине у одмацима, до њих допире звека мотика копача винограда кад о крш ударе,
да је лудо силом хтјети у себи сатрти своју бесвјесну просту вољу, — па напокон она је на тај начин од непознате јој чељади и на свијет дошла! То је њено, а за туђу вољу, што јој се намеће откад за се зна, већ давно је замрзила.
Дебео, мален човек, какови су ретки тамо откуда је он дошао, вртио се око чељади, тражећи грош од свакога што ће да се љујка.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Па... хоће. Нема Друге. Заповиједај кад те је Бог донио... Само те је Баца поздравио да идеш доле у кућу код чељади. Кула нам је пуна. Све су барјактари, прваци и качаци... — А ја што сам?.. Пристав, Циганин, раја, просјак?!..
— А теби није код мене било незгодно да у велике посте једеш на очи све моје чељади дебелу овновину?.. Овђе, овђе хоћу ракију!.. И ови моји људи да поврате душу!.. Било да ти је муфтија ту!..
— С ким си овде, прото? – упитах га полако, зачуђен што никога од чељади не видим. Он се насмеја: — Па зар ниси чуо да сам сасвим оставио брда? — Тек сад видим.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Бар нама се још зна где нам је огњиште и знамо да оно мало сиротиње и чељади што је — на њему је. А ови јадници?.. По логору се засветлуцаше ватре. И за ме је била једна.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Велика је снага и задруга у њега била. По четрдесет, педесет кућне чељади радило је на њивама његовим, са којих су се у врелој сунчаној свјетлости кроз планинско, небеско плаветнило ломили и
Препунише се торови, пресуше се амбарска ока, пренапуни се кућа здраве, једре и кршне чељади, а кеса, пуна бијеле и жуте јаспре, силно затеже за Рељиним припашајем.
Чама, зебња и грозничава, дубока језа дрхташе на образима његовим и на образима чељади његове. Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно увлачи и подмукло шири по торовима и стајама,
обноћ, кад се све смири и утиша, ходајући од гроба до гроба, јадикује и нариче, дубоко потресајући душом запрепашћене чељади.
Тако би, преко лета, зарадио нешто за зиму, да се прехрани и прислужи свијеће на гробовима своје чељади. То га је много стајало, али он је сваких Задушница, и зимских и јесенских, палио свијеће и држао даће и прекаде.
— Шјутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачни, неосвијетљени. Немам чиме споменути мртве своје, нити имам чиме даровати кљаста и саката за покој душа њи'ови'.
Жао је то, прежао било покојном Мији, ама, шта је могô! Спа'ија и суд тражили су да се пресели, јер није имô чељади да обрађују зиратну земљу, а то је штета, рекоше му доље у суду, и за спа'ију и за царевину.
Велика је снага чељади у Мије била, па све обамрије и у 'вој пошљедњој буни изгину. Остаде сâм с једним ожењеним сином, који неке године
Не ричу нам више са пландишта задригли бакови нити нам боду чељади; не тару нам више силне волованице плотова и ушјева кô у оно старо, блентаво, турско вријеме.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ивањдан), код православних бере се онолико крупних цветова маргарите колико има чељади у кући, па се задену у кући у брвна споља око врата.
Божићна чесница не може бити без пасуља, од кога се у њу ставља различит број зрна (према броју чељади), али с истом вером да ће онај који нађе п.
Б. мора бар једно од чељади чувати док се не ,обесели̒ (док не прегори). Кад се то деси, узме се горњи крај у руке (на којима морају бити
Ћипико, Иво - Пауци
—А што ћу ти ја? Ако немаш, земља ће поћи на дражбу... — Та ниси наумио и мене отјерати са мога? Куд ћу са својом чељади? —Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда...
ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча. Откада је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера.
Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије. Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.
Звонце брецну. Свјетина навре на тијесна врата. У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња. Начичкала се глава до главе. Иво попође и погледа унутра. Миса започе.
Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање. Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче”, и јагме се око раштрканих пуцета.
Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади... У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад.
Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади. Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.
Погнувши се, уљезе унутра. Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију. Нико не проговори ни ријечи. Сви очекиваху напето што ће надоћи...
Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде. Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... Чељад изиђе напоље. Захладило је.
Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.
И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.
Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу”, па закључи: . — Наопако, ако се нашем свиту пушча! Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
плоди се са вашим женама док ви у зноју лица свога на пољима извлачите из ове шкрте земље хлеб за гладна уста своје чељади. Узмите тољаге, децо моја, и изагнајте силу нечастиву из тога обузетог штетника, да вам не прља и скрнави кућевни праг.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Остало је од Влаовића задужбина и грађевина, остало доста на пут изведене чељади, али то се слабо казује и памти. Сви они који у новцу оставе заслугу, имају чудну двојну судбину код потоњих нараштаја.
Бојим се Бога, и, верујте, више ништа не треба. Изгледа да је то заиста доста било. Неколико чељади Стефанове куће, неки рођаци и слуге, просто се за живота посветише гледајући у занесеност свога господара музиком, и у
мужа — канда је био Вла', Мађар, шта ли, али много богат — умрла од неке страшне заразне болести, и она и још доста чељади на имању. Није могла дакле бити овде пренесена... Напослетку, удовица. Удовице, брате, тешко умиру!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Овде све у злату, у свили и у диби носећи се, оде го, наг; између толике му дворне чељади само сам један. Са собом с толикога богатства ништа не понесе одовуд него пуст и пометен од свега се отрже и свега се