Употреба речи чибуку у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

При помену да би он у Росију могао отићи сам, самцит, Трифун је само сагињао главу. Чачкао је нешто у свом чибуку, који му се често гасио, па би се осмехнуо, и он, лудо. „Сам!“ прошапута. Сам! Као да је то могуће.

Та уста која је некад љубила тако дуго, висила су сад на чибуку, опуштено и искривљено. Зуби му беху жути. Она окрете главу.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У стању су да сатима непомично седе, да ништа не раде и не мисле, пушећи на дугачком чибуку или наргилама, сањарећи и слушајући жуборење текуће воде.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Вицер“ извади из џепа лулицу, не бјеше у чибуку педао па је наби и припали. Онај други не шће да пуши, но звјераше у женске.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Дуже косе, у бради, са огромном дервишком капом, испод које сјајаху два крупна зелена ока. Пуши на дугом чибуку, а белокори јатаган извукао из ножница и метнуо поред десна колена.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности