Употреба речи чивутину у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

„Куда ћеш?“ питам га ја, а он ми збуњено одговара: „Знаш, Грлице, продали смо једном Чивутину наш виноград, па идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и новаца.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло. Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

па рече: „Алка, ухватио сам те!” Алка у жестини границе не зна. Тепсију прода чивутину будзашто, само да је Марко не добије, ако му је суд и досуди, бар те исте да нема.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Дукат — ни то није благо! Само папи није драго Што рад’ тога једну више Чивутину векслу пише, И то све на хипотеку, Док се игром новци стеку; Ал’ шта ћете — човек прост, Не зна што је кући дост’!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности