Употреба речи чизма у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Пуст сокак, блато до колена; идући у бирцауз по мраку кожу̓ се сав до колена укаља, диго̓ га у руке; спаде једна чизма, узе̓ је под пазух; спаде и друга и једна чарапа, све то покупи̓ из блата, једва ноге ишчупавам.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли па чекате.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Паде му, после, у очи да су људи у чизмама, али да је оно, што му се учини чизма, на ногама жена, само траг блата и земље, на босој нози.

Павлу се његов братенац, Ђурђе, са својим егзерциром тога дана, чинио права чизма, на коњу. А Трифунови одговори, комедија. Црвенео је, кад чу како Трифун одговара.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Био је резервиста. Онако гојазан, са раскопчаном блузом, вечито се хладио и дувао... Неке је чизма убијала, те су рамали и поштапали се.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

256. Нисам знала, зелене ми траве, Да мој дика има очи плаве. 257. Овим шором шаке блата нема, све швалери на чизма разнели. 258. Слатки тато, подај ме за злато Ил’ за њега ил’ у Дунав с брега! 259.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Лазар, иначе полазник Течаја за укидање тоталитаризма, Пригушен страх још тиња у њем, (Притискивала га је предуго чизма), Једва је раскрстио с једноумљем, Туђа му је освета и свака пизма, А од изрека — ко и сваком добром учи — Најдража

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Црепуља) 353 — Шта стоји у цркви на глави? (Ексер на обући) 354 — Шта треба једној доброј чизми? (Друга чизма) 355 — Што ваздан гори, а никад не изгори? (Огњиште) 356 — Што је од дрвета и од коже, а длакама говори?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Предузех, дакле, да начиним црпку за ваздух. Она је, у првом свом облику изгледала као каква чизма или као заломљен гвоздени олук.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Шетај, шетај, гази блато, Абуказем’, брале наш, Гази блато обилато, ти га добро газит’ знаш! Нека ти се чизма каља, не гледамо на њу ми, — Ми гледамо светло чело, а то пуно имаш ти!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Пиво је скупо, Вино јошт скупље, За ракију много ишту, Воде не могу. Тур ми се пара, Чизма ми пукла, Свила ми се по рукаву Цепа на фраку. Шешир се бели, Марама жути, А дугмета на пруслуку Нема ни једног.

Шешир ми се бели, Марама жути, А дугмета на прслуку Нема ни једног. Чизма ми је пукла, Тур ми се пара, А чоја ми фина На фраку се цепа.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Исповедам да ме је ова предика збунила. Истина, ја знам да књига није чизма да се мора по калупу правити, знам и то да ништа није лакше правити него романе како моја комшиница зактева.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Море да је и пет километара! — распаљује Лука. — Људи божји, није да нисам хтео, већ ме убила чизма — обрати нам се свештеник Момчило готово плачним гласом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља

било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности