Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
После вечере се разиђу. Љуба и Гавра су у једној соби. — Како ти се допада овде? — запита га чикаГавра. — Не знам још ни сам како. Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа.
Сад јој ни у памети није за њега поћи. Сирома’ чикаГавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена. Фрајла Паулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир
А и вино је особито. Дође и до певања. Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује. ЧикаГавра не може више да одоле. — Та нема вам пара, госпођо! Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!
— Ми смо већ свршили, — рече Гледићка радосно. — Хвала богу! Браво! — повичу Гледић и чикаГавра. Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено.