Употреба речи чикам у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

ако, ако... — церекао се Маринко. — Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром? Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Почнем да се прикупљам. Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: Па добро, шта је? Учини ми се да се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести који

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Зато, никако друкше него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница. А слободно, чикам свакога совјетника ако његова печеница буде оваква! Погле, прико! А?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Причам да не бих баш сасвим умро. Хоћу да чикам луде. Гроба нема, а још збори. Не могу да се науживам милине кад чујем како људи, и кад теби буду моје године, слушају

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности