Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше. Очима закрвавио, па упрштио у шанац. — Шта је, Турчине? Зар си се наносио главе? — Овамо, бабо!... На мајдан!...