Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Шта мислиш да се ово откине? — Па, не би много остало од тебе, човече... — рече Чиле. Затим су, заслепљени снегом. прешли у плитким ципелама стазу за велеслалом. Поп је у пролазу направио грудву.
— Не сећам се кад је тамо код нас последњи пут падао? — Нема више некадашњих снегова... — рекао је Чиле. Налактише се на шанк хотела »Белви«. — Пуне су ми снега! — рече поп. — Па, истреси их, човече! — рече Чиле.
Налактише се на шанк хотела »Белви«. — Пуне су ми снега! — рече поп. — Па, истреси их, човече! — рече Чиле. Поп пажљиво истресе снег из ципела у »Мартинијеву« пепељару. Келнер је истог часа замени: — Просим?
Келнер је истог часа замени: — Просим? — Флашу пива, са две чаше — рече Чиле. Поп је и даље гладио своју грудву све док се од ње не начини савршена лопта.
— Причувај ми је мало! — рече Поп и оде до рецепције. Тамо је разговарао са портиром. Чиле није знао шта да ради са грудвом. Премештао је са длана на длан.
—Кад помислим само где нам деца живе! — рече Поп. —Није ни чудо што су стално болесна! —Молим? — рече Чиле. —Лекари кажу да се деци на овој висини за недељу дана промени крвна слика. Погле какав ваздух.
—Нешто мислим, кад би човек... — рече Поп. —Па не можеш ваљда живети на планини! — рече Чиле. —Шта би радио читавог живота на планини? Младић се појавио нешто касније.
Извео је вратоломну кристијанију, зауставивши се у облаку снежне прашине. —Ено га! — рече Чиле. —Идеално за децу... — рече Поп. — Да они моји виде! —Још једно пиво? — упита Чиле. — Ја частим! —Важи — рече Поп.
—Ено га! — рече Чиле. —Идеално за децу... — рече Поп. — Да они моји виде! —Још једно пиво? — упита Чиле. — Ја частим! —Важи — рече Поп. Тако попише још једно пиво. Грудва пређе из љубичастог у прозирно.
—Какав ваздух! — уздахну Поп палећи цигарету. —Може да се пије... —рече Чиле.— Али после, кад сиђеш доле, потпуно си неотпоран на разне клице. Најбоље је и не водити их нигде. Нек се навикну...
Вукући тешке ципеле »специјалке«, он приђе шанку: —Само да средим рачун — рече. — Одмах се враћам. —Може — рече Чиле. —Колико овде кошта дан? — заустави га Поп. —Триес пет — рече младић и одвуче своје ципеле до рецепције.
— Гардероба је обавезна... рече гардеробер одмеривши њихове тешке зимске капуте. — Одмах идемо... — рече Чиле. Младић се врати из рецепције са кофером у руци. Кренули су заједно преко снега, испод међународних застава на ветру.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То изгледа несрећно и натегнуто, и личи на симулирање игре: Рука руку мије ... Дај ми, чиле, једну руку Да не тражим даље, Прозборих кроз своје тек израсле маље, а и одговор је такав: На брзу руку
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У то време већ се увелико престало са јавним казнама на Дорт-јолу а чинило се да наталожене страве чиле. Кад је, једном, ишао ка својим магазама, трговац Пешика је на каљавој калдрми приметио неки црн, мало отрован а мало
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. — Славе ти, шта каже, какав изгледа?
— упаде јој Станка у реч. — Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа. Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... — Па, шта је било? — Ништа.
Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... — Па, шта је било? — Ништа. Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
осећамо, али га отприлике осећамо као и песникове емоције у његовим стиховима: чим их одвојимо од структуре стиха, оне чиле.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тада се зачу одјек једва чујни, Као два зрна сребра, докле чиле Сунчани зраци још топли и рујни, Та два се звука расуше по храму Замрвши као шум најтање свиле И иконостас зави
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
то ћу те ласно утјешити, ти ћеш ласно виђет чилу крила: када први залјевају п'јевци, ти отиди у нове ахаре: тад ће чиле попуштити крила, тад му можеш крила сагледати“. Пак он леже санак боравити.
у овој пјесми називају вранцем, једни доратом, једни ђогатом, а овдје се пјева Јабучило и, краткости ради, чилаш и чиле“. У Момчила сабља са очима, тј. сабља на којој су насликане очи.